4. октобра 2018.
Od kad jesam svesnija svega u zivotu i sto vise vidim, sve je gore,u smislu da, od kad sam pocela da se bavim ravnotezom onako kako ste opisali/mada ne bas u razmeri 50/50 vec u nekim malim ali meni znacajnim dozama/, na pocetku je pocelo da bude oslobadjajuce, osetila sam priliv energije i vecu svesnost. Posle nekog vremena, bukvalno oko nedelju dana, kao da se sve zivo moguce i nemoguce ispreci da nista zivo ne mogu da postignem. Niti da nesto zavrsim niti da mrvu odmorim. Koji bes na sve! Eto dokaza o tome sto pisete. Posto sada znam da je to tako, jer je planeta takva, jedino to saznanje mi je „sidro“ da ne skrenem.
1. Komprimovano vreme i vreme kao iluzija.
– Ono nam jeste neophodno za zemaljsko funkcionisanje, ali radi našeg metafizičkog snalaženja treba da imamo u vidu da je ono – iluzija.
– Nije VREME uzrok nekih promena, već – „akumuliranje“ procesa, dešavanja, ciklusa…
– Kaže se: „nagriza zub vremena“. Ništa ne „nagriza“ vreme kao nekakav „entitet“. Vreme je samo naša oznaka, ekvivalent (kao što je novac približni ekvivalent za uloženu Energiju) za „nagomilavanje“ dešavanja, procesa, ciklusa. (Ponovljenih dana sa suncem, kišama, hladnoćama, mrazevima, te ponavljanim hemijskim procesima, ponavljanim uticajima biljnog, životinjskog sveta, itd.)
– Nije VREME uzrok našeg starenja. Jedan od uzroka, koji konkretnije ilustruje prethodne konstatacije: ćelije i tkiva u našem telu se obnavljaju; pri svakoj deobi ćelija obavlja se bukvalni prepis celokupne naše DNK; skoro bez greške, dakle, uz izuzetno retke greške; u toku ponovljenih brojnih tih procesa – te greške se AKUMULIRAJU…
2. Komprimovano vreme i povišene vibracije.
– Od osamdesetih godina prošlog veka vibracije Zemlje su počele da se povišavaju.
– Što se očituje i u „pulsu“ Zemlje: nakon sto godina (otkako se meri) stabilnih 7,8 Hz – od osamdesetih godina kreće povišavanje, sada je na oko 13 Hz.
– Što znači da je sve živo na Zemlji izloženo POBUĐENIJEM, ubrzanijem funkcionisanju.
3. Komprimovano vreme i životna ubrzanja.
– Ubrzanja su i unutrašnja (unutartelesni i psihološki nivo), i spoljašnja.
– Tačnom sintagmom „ubrzani tempo savremenog života“ – samo se konstatuje širokoplanetarno faktičko stanje ili posledica povišenih vibracija planete/na planeti.
– Ko je svojom zrelijom fazom života zakačio bar koju godinu pre osamdesetih, i ako se seća – nismo oduvek imali ovakav „ubrzani tempo života“. Živelo se laganije, opuštenije, za isto vreme – više se postizalo.
– Stari(j)i ljudi, koji su svojom svešću još u tim nekim ranijim vremenima, kažu: imali su isto breme obaveza, a sve su postizali. Oni kažu istinu; nažalost, ne shvatajući promene koje su se desile, pripisujući svojim zaslugama to što su postizali…
4. Komprimovano vreme i iluzija sabijanja.
– Negde je zapisana procena da je vreme od tada ili u toku ovih dešavanja „SABIJENO“ za 20%.
– Što bi u metafizičkom viđenju značilo da sada dan traje oko 22 sata.
– Procena koja ima neke moguće praktične potvrde: pre ovih dešavanja, generalno posmatrano, uobičajeno je bilo da se odlazi na spavanje oko 22.00 sata. Danas je to oko ponoći. Ljudi intuitivno kao da osećaju da su im negde „zaturena“ dva sata. A potreba organizma za snom, za dužinom spavanja, nije se promenila, te eto novih izvora poremećaja.
– Iluzija sabijanja… Ne može da bude sabijeno vreme koje ne postoji (rekosmo: ta iluzija nam je praktično neophodna, bar za sada). Već su „sabijeni“: procesi, dešavanja, ciklusi… Kroz ubrzanje „sabijeni“. Pa ono što je nekada moglo da „stane“ u okvir merenja od 24 (dnevna) sata – danas „staje“ u okvir od, recimo, 22 (dnevna) sata.
5. Komprimovano vreme i „zagušenja“.
– A pri svemu ovome na fizičkom planu ostao je isti „volumen“ dnevnih obaveza iz „doba“ kada su dan i noć, uslovno rečeno, trajali 24 sata.
– Logična posledica je da osećamo da ne možemo da postignemo da uradimo sve ono što imamo pred sobom kao obaveze, što nam je zadato, i/ili što sami planiramo da radimo.
– Te uzimamo od vremena koje nam je nekada bilo na raspolaganju za opuštanje. „Uzimamo vreme“, tj – cikluse ili procese opuštanja skraćujemo. („Uzimamo“, „skraćujemo“ – misli se na spontanu drugačiju organizaciju dana.)
– Što dalje ima svoj niz posledica.
6. Komprimovano vreme i „brži put“ do premorenosti (neravnoteže).
– Tiče se prethodnog aspekta, „zagušenja“ obavezama.
– Uvek je toga bilo. Uvek je bilo i ljudi koji se pretrpavaju obavezama, ili su objektivno bili pretrpani obavezama, uvek je bilo onih koji „nemaju vremena za odmor“, uvek je bilo napetih, nervoznih ljudi…
– Specifičnost našeg doba je u tome što ovo ne samo da je masovna pojava, nego i u tome što su intentzivirani procesi u nama, a koji su posledica „zagušenja“.
– Npr: ako je nekada bilo potrebno nedelju dana nekih svakodnevnih intenzivnih naprezanja da bi se „uskočilo“ u režim premorenosti, prenapregnutosti, psihofizičkog grča, opšte poremećenosti usled svega toga, u naše doba je, recimo, za to potrebno dva-tri dana.
7. Komprimovano vreme i prioriteti.
– Nezavisno od sluha za metafizička viđenja, mnogi intuitivno slute da u životu sa ovakvim tempom nešto „ne štima“. Jurcati za obavezama. Zašto? Zbog novca ili zbog stvaranja boljih životnih uslova. Novac donosi bolji život. A koji to bolji život može doneti novac koji se zarađuje funkcionisanjem „sto na sat“, kojim se upravo život pretvara u pakao?!
– Jedno od rešenja je: usredsrediti se na prioritete, prioritetne poslove i obaveze obavljati, ostalo – koliko se stigne.
– Logičan princip, koji ima dva ograničenja u eventualnoj primeni:
– a) u onome što nam je zadato, u tzv. iznuđenostima, nemamo slobodu izbora, ima tu nekih „pomoćnih načina“ da se snalazimo, ali, u suštini – tim „prostorom“ ne vladamo;
– b) u inerciji življenja i uz distorzije u percepciji i u rezonovanju: većina i ne razlikuje prioritetne od drugorazrednih aktivnosti i obaveza, njima je sve prirotetno, sve se „mora“ uraditi…
8. Komprimovano vreme i problemi sa opuštanjem.
– U, takoreći sveopštoj planetarnoj ustreptalosti – logično je da postoji sveopšti problem sa opuštanjem. Problem koji je „u paketu“ sa „intenziviranom“ podsvešću/nesvesnim.
– Problem je naći vreme za opuštanje, u zatrpanostima obavezama, a onda – problem je opustiti se. Jeste, naravno, opuštanje veština koja se, kao i svaka druga, uvežbava i izgrađuje, ali, u ovakvim uslovima sve je „drugačije nego što izgleda“. (Dovoljno je da imamo u vidu bučne ambijente u kojima živimo, u kojima smo prisiljeni da živimo.)
– Te imamo, „ZAHVALJUJUĆI“ savremenoj tehnologiji i savremenim medijima komunikacije, masovno praktikovanje metoda „FALŠ“-OPUŠTANJA, pomoću kojih su ljudi zaglavljeni „u limbu“, niti u paklu, niti u raju, tj – niti se uistinu opuštaju, niti se naprežu, a od oba pomalo.
– Televizija, mobilni telefoni, kompjuteri (sa svojim „čuvenim“ tzv. društvenim mrežama), muzika na sve strane, pretežno besmisleni, tj. beskorisni razgovori…
30. септембра 2018.
1. Umreženosti i Materija/materija
Još iz osnovne škole poznato nam je da materiju čine UMREŽENOSTI najsitnijih čestica: elektrona, atoma, molekula.
Čak, valjda, 99% materije čini prazan prostor, njene najsitnije čestice onaj 1%.
Pa se preko najsitnijih čestica, „pogledom“ kvantne fizike, dolazi do „mešanja“ energije i materije, tj. može da se vidi „prelaz“ na kojem energija „oscilira“ između energije, talasa, i čvrstih oblika najsitnijih čestica.
Još samo treba spomenuti da se veze između tih najsitnih čestica ostvaruju jonskim i kovalentnim vezama.
Te čestice imaju svoje valence, koje „govore“ o tome sa kojim drugim česticama mogu stupati u vezu.
2. Umreženosti i građa živih organizama.
I način stvaranja i postojanja živih organizama takođe se zasniva na umreženostima.
Ćelije – tkiva – organi – organizam.
3. Ilustracija: umreženosti i društveni odnosi (virtuelno).
U takozvanim društvenim mrežama (fejsbuk, itd.).
Ako smo (bili) na nekoj od društvenih mreža, a ono otprilike znamo kako se taj tip umreženosti ostvaruje ili kako funkcioniše.
Uzmimo, radi lakšeg prikaza, da svaka osoba ima po tri „prijatelja“.
Čak nije ni potrebno da se ta mreža predstavlja kroz sliku, jer je analogna drugim mrežama koje će kasnije biti šematski „dočarane“.
Osoba A ima (recimo) tri „prijatelja“: B, C i D. Svaka od tih osoba ima svoja tri „prijatelja“, npr B ima za „prijatelje“: E, F i G.
Itd.
4. Ilustracija: umreženosti i društveni odnosi (realno).
– Mreže tzv. društvenih mreža su samo odraz naših umreženosti u realnom životu.
– Samo što virtuelni tip komunikacije omogućuje bolju „vidljivost“ umreživanja i brže i lakše „kretanje“ kroz mreže.
5. Ilustracija: umreženosti i linijski algoritam (virtuelno).
Imamo ih u kretanjima, dešavanjima, u slučaju kada idemo ka određenom cilju.
Mi tu ne kreiramo mreže opcija, već se krećemo kroz njih.
Preciznije, u virtuelnoj ilustraciji: neko (od ljudi) kreira i program sa mrežama opcija, a mi se krećemo kroz njih.
Nikada nisam igrao tzv. igrice, ali sam, igrom slučaja, video druge dok igraju, na primer igru „kanter strajk“.
Igrač obično uvek ima pred sobom više opcija: pravo – podrum, levo – da se popne na zid, desno – da zađe u neki šumarak. Pa kada zađe u bilo koju opciju – opet mu se otvaraju duge opcije.
Naravno, ponekad dođe do kraja u određenoj liniji, npr. dođe do zida.
6. Ilustracija: umreženosti i linijski algoritam (realno).
Opet ista analogija, odnosno – isto podražavanje (u „igricama“) umreženosti opcija i linijskog algoritma iz života.
S tim što je to, naravno, u „igricama“ „stilizovano“, saobraženo potrebama igre.
7. Umreženosti i jezik
– Reči/pojmovi.
– Njihova povezivanja/grananja.
– Široka tipologija veza: asocijativno, kauzalno, prostorno, vremenski, itd.
Na primer: reč/pojam škola.
Uzmimo tri reči/pojma povezana sa pojmom škola: učenik – znanje – zgrada.
Pa dalje… učenik = knjiga – učenje – razvoj.
Itd, itd, itd.
Širenje mreže.
8. Umreženosti i podaci u računarstvu.
– Hijerarhičnost i umreženost u klasifikaciji podataka u računarstvu.
– Iz foldera u folder.
– Do nivoa fajlova ili slika.
– „Konstelacija“ poznata svakome ko ume da barata kompjuterom.
28. септембра 2018.
Pomozimo sebi! 