29. јуна 2018.
Rezime
– Pisanje, čitanje, govor – kao “tereni” na kojima se ukrštaju pitanja funkcionisanja našeg mišljenja.
– Mora se računati na sile distorzije u tim procesima (bar za sada), kojima se pomrse tokovi (i pisanog, i govornog) izlaganja, uz njegovo udaljavanje od skladnog obrasca.
– Istraživački zamah ili “pohod”, saznavanje nečeg, ne može se izvesti bez zalaženja u mnoštva detalja. Koji su izloženi delovanju distorzije. To je centrifugalni napor ili smer.
– Nakon prolaska kroz određeni “materijal” (delo, tekst, govor), koji čini mnoštvo informacija ili detalja, mi možemo da izdvajamo suštinske ideje, suštine. Što je centripetalni napor ili smer.
– Jedan od načina da izađemo na kraj sa masama (morima) informacija (svuda i u svemu, u ovom slučaju – iz oblasti metafizike ili duhovnosti).
1. Povremeno se vraćam ovoj temi, pisanju, pa može onome ko čita da ispadne i dosadno, jer on, oni koji i svrate na blog – čine to zbog nekakvog interesovanja za metafiziku, a ne zbog nekakvih mojih “muka” sa pisanjem.
2. Naravno da se ovde ne bih bavio onim što je nebitno za druge, ali – u pisanju je nekako upakovano klupko opštijih pitanja, ne samo mojih dilema i trilema u vezi sa njim. Ispuštamo iz vida da su metafizička ishodišta svega što imamo na Zemlji. Nisu metafizika i duhovnost neki specijalni sektori u nekom tamo kabinetu, a koji nemaju veze sa, na primer, politikom, sa profesionalnim sportom, u ovom slučaju – sa pisanjem.
3. Nadfizički ili metafizički, duhovni uzročnici su u osnovi svega, u osnovi svega što kao pojave imamo na Zemlji, što imamo u sklopu života na Zemlji. I ne čitamo mi Zlotvorske ili neke drugačije uticaje samo u pitanjima smisla življenja i našeg funkcionisanja, već u svemu što čini kontekst našeg zemaljskog života.
4. Dakle, pisanje, a to znači i čitanje napisanog…
5. Naravno da mi je ono bitno u sklopu zalaženja u tajne našeg mišljenja, odnosno, u tajne ometanja i iskrivljenosti našeg procesa mišljenja, što nam je trenutno urgentnija tema, problem. Dakle, ne pisanje samo po sebi, za sebe, kao – “Uf, kako da napišem dobar tekst?!”. Da li (mi) je neki tekst dobar ili slab – toliko je rastegljiva ocena, bitnije mi je da preko tekstova, tj. pisanja i čitanja, ZAĐEMO U TAJNE NAŠEG MIŠLJENJA.
6. I voleo bih da se u tom sklopu shvataju povremena bavljenja ovom temom koja je naizgled moj problem, ne i problem onih koji eventualno ovo čitaju. A to zaista nije problem koji mene lično muči, u smislu: ima onih kojima pisanje polazi za rukom, možda meni ne polazi za rukom, pa malo-malo pa se osvrnem na tu muku. Da ne zalazimo u tu bočnu temu: znam da su svi pisci imali te muke sa beleženjem ili iskazivanjem svojih ideja. Bar svako ko je hteo da napiše što sređeniji tekst (ili delo). Bilo je onih koji su pisali sa lakoćom, ali tamo imamo pitanje konzistentnosti tekstova (dela). A na ovom polju, dakle, u književnosti, svako se snalazio kako je umeo, uzgredni primeri: Andrić se maltene mučio nad svakom rečenicom, doterujući je; Tolstoj je više puta prepisivao svoja dela, čak i najobimnija (“Anu Karenjinu” osam puta, “Rat i mir” i više od toga), prepisivao, u smislu prerađivanja i doterivanja. Itd. Dostojevski jeste dugo nosio „u glavi“ svoja dela, pa kada bi ih kao celine sklopio, seo bi i u jednom dahu ih napisao (ili izdiktirao), ali, zato mu dela imaju drugu vrstu nedostataka: stilska nesređenost, nedomišljenost mnogih delova ili scena, itd.
7. Već je bilo nekih osvrta na neke od načina na koje sam pokušavao da “ukrotim” mišljenje u procesu pisanja. Jasno mi je da mi u tekstovima nema onako jasno izloženih ideja, uz skladnu njihovu povezanost, kao što osećam da bi moglo da bude, kao što bih želeo da bude. To nema veze sa istinitošću ili vrednošću ideja. Ne smatram, bar ja, NJIH pogrešnima, već – osećam da je proces u kojem mi se javljaju i u kojem ih kroz pisanje nižem – POD VRLO JAKOM DISTORZIJOM. To je kao kada se krećete pod jakom olujom, pa se stalno teturate, ili dok ronite u dubine, a pritisak sve veći.
8. Dakle, imao sam ovde razne pokušaje sa promenama stila, forme tekstova, te sa postupkom pisanja, e da bih nekako (narodski rečeno) DOAKAO DISTORZIJAMA. Ništa od toga nije davalo trajnije rezultate, konačno shvatam da sa tim moram da računam, uz jedan taktički potez kojim se te distorzije mogu prilično anulirati, a tu je MOŽDA i nekakvo malo otkriće zbog kojeg pišem ovaj tekst, dakle, ponovo tekst o pisanju. A ovde je to malo otkriće vezano i za pisanje i za čitanje, naravno, ne samo ovih ovde tekstova.
9. Poslednje što sam detektovao kao problem, u vezi sa pisanjem je bilo vezano za (HIPER)PRODUKCIJU DETALJA. Hiperprodukciju informacija imamo na planetarnom nivou kao problem, naša bombardovanost ili zatrpanost masama informacija svakako da je jedan od velikih problema, jedan od velikih ometača i našeg mišljena i percepcije. Ovo što se čita i piše nije u svemu tome najveći problem, zatrpanost masama informacija imamo u životu van toga: od posla do nekog slobodnjeg dela dana sa beskrajnim razgovorima i/ili televizijom, kompjuterima i internetom (ne moramo tamo ništa da čitamo, dovoljno je samo da gledamo, i eto enormnog protoka informacija kroz naš um).
10. Dakle, taj problem sa mnoštvom detalja sam uočio kao problem i u pisanju. Pa sam došao do jezgrovitosti kao načina ili rešenja (“Jezgrovitiji ‘Moj obračun sa njima’”). Došao sam do postupka u kojem mi se činilo da se problem rešava time što se ono što želim da kažem svede na suštine, na manji broj teza, koje bi se dodatno čvršće povezale, logički “uzglobile”.
11. MEĐUTIM, NE IDE TAKO! MISAO NAM SE IPAK RAZVIJA, TJ. JASNIJE FORMIRA KROZ ZAMAH MIŠLJENJA, KROZ OSLANJANJE NA DETALJE, KROZ OPERISANJE DETALJIMA. U redu je da se unapred napravi nekakav okvirni plan ili niz teza koje ćemo kasnije razvijati, ali – mišljenje/pisanje mora da uđe u jedan zamah, kao kada se spustimo u nekakvo otkrivalačko ronjenje. I MI BAŠ PRI TAKVOM RONJENJU OTKRIVAMO MNOGO TOGA ŠTO NISMO IMALI KAD SMO PRE TOGA SAMO FORMULISALI TEZE ILI PLAN.
12. I to je, da kažem, nekakvo malo otkriće (bar za mene): IDEJE KOJE NAM U VIDU NEKAKVIH ČESTO I NE BAŠ NAJASNIJIH NAZNAKA PADAJU NA PAMET – NISU SUŠTINE KOJE SMO DOBILI “NA TACNI”. ONE SU NAM SAMO ORIJENTIRI PO KOJIMA ĆEMO KRENUTI U PROCES MIŠLJENJA I ISTRAŽIVANJA.
13. Zalaženje u proces mišljenja i u istraživanja naravno da znači OPERISANJE MNOŠTVOM DETALJA. Možda je ovaj postupak drugima jasniji “na terenu” razgovora, jer ga praktikuju i oni koji ne pišu. Mi imamo neke okvirne ideje o čemu ćemo sa nekim(a) razgovarati. I to je kao nekakva “skica” ili plan. Međutim, tek u toku razgovora, u toku naših razvijanja tih ideja, mi dolazimo do raznih uvida i otkrića, koje nismo imali dok smo kretali samo sa “skicom”. (Jeste tu dodatni podsticaj interakcija, ali – princip deluje i bez nje.)
14. MEĐUTIM, AKO MI SAMO IDEMO U ŠIRINU I U DETALJE – NEMINOVNO SE GUBIMO U NJIMA, RASPLINJAVAMO SE.
15. Da se koristim pojmovima fizike, koje sam već navodio: mi moramo da imamo razradu ideja, istraživačko uranjanje u mnoštva detalja, da bismo izvlačili “bisere”. I to je centrifugalni zamah. Da se ne bismo izgubili, da nas mase detalja ne bi “progutale”, nakon toga primenjujemo suprotni postupak: CENTRIPETALNO KRETANJE KA SUŠTINAMA.
16. To mnogi od nas često već i koriste spontano u razgovorima ili nakon razgovora: PRAVLJENJE REZIMEA ILI ZAKLJUČAKA.
17. TEK KADA SMO SAKUPILI DOVOLJNO MATERIJALA – MI MOŽEMO DA IZVLAČIMO IZ NJIH SUŠTINE. SUŠTINE NAM SE NE OTKRIVAJU UNAPRED (apriori) PRE ČINA MIŠLJENJA KOJE ZNAČI NAPOR, ZAMAH, PROCEDURU. VEĆ SUŠTINE IZVLAČIMO IZ “MATERIJALA” KOJI SMO NAPOROM, ZAMAHOM, PROCEDUROM SAKUPILI. To je kao kada se izvuče masa materijala, zemlje, mulja, a onda redom polako prosejava da bi se došlo do zlatnih čestica.
17. Dakle, mnoštvo detalja nam je neminovnost. Naravno, to podrazumeva ipak nekakvu selekciju: nećemo grabiti sve i svašta, uzimati sve detalje koji nam padaju na pamet, čitati sve i svašta, gledati sve i svašta. Oni su nam neminovnost, ali – nisu nam opasnost ako imamo stalni paralelni postupak izvlačenja suština iz masa detalja sa kojima se upoznajemo ili koje pisanjem/raz-govorom aktiviramo.
18. Možda je sada jasnije ono što je, pretpostavljam, nekakva objektivna karakteristika (i bilo bi glupo da ja o njoj govorim, da mi nije bitnije uočavanje karakteristika našeg mišlejnja): tekstovi o drugim tekstovima (delima) su mi već sa nekom značajnijom sređenošću, svakako neuporedivo sređeniji od ovih u kojima izlažem svoje ideje (da li su one i za druge nove, drugo je pitanje). Sada mi je jasno zašto: ja tamo iz materijala koji su drugi sakupljali – izvlačim suštine. Da li su mi ti (moji) tekstovi sređeniji ili bolji, čak i ne mora da bude bitno, ali, jeste činjenica, koja potvrđuje ovde dato malo otkriće, da mi je bavljenje tuđim tekstovima NEUPREDIVO LAKŠE I ZANIMLJIVIJE nego ovakva izlaganja sopstvenih ideja.
19. Jedno vreme sam izdvajao ispred tekstova rezimee, pa se onda udaljio od toga (drugi smer distorzije), pokušaću da tome dam sada drugačiji smisao i značaj.
20. Ovaj problem se može objasniti i pomoću Štajnerove preporuke u vezi sa shvatanjem snova (već sam je navodio): treba zanemariti detalje, a pratiti glavnu nit ili fabulu snova. Jer tamo su nam “natrpani” svakakvi detalji, kao što pomalo slično biva i u tekstovima, bez tih detalja ne bi se mogla FORMIRATI “KONSTRUKCIJA” SNOVA (OVDE: TEKSTOVA), naše je da se snađemo tako što ćemo nastojati da uočimo glavnu nit ili “fabulu”, ovde: SUŠTINE.
21. Ovaj princip se, kao što je već rečeno, naravno odnosi i na ČITANJE (i ovih i drugih tekstova).
22. Mi moramo da prođemo kroz detalje, da bismo se upoznali sa tekstom (što je nesuvislo i reći). I to je centrifugalni “hod” ili “raspršivanje” pažnje.
23. Ali onda, da bismo OVLADALI svojiim spoznajnim procesom, jer čitanje je takav proces, mi moramo da izvedemo i CENTRIPETALNI “hod”, moramo da izdvojimo za sebe neke suštine ili značajne ideje. Da li ćemo baš da ih zabeležimo ili ćemo samo nakon čitanja napraviti svoj osvrt u mislima, stvar je nekakvih “ambicija” koje u vezi sa čitanjem imamo.
24. Pravljenje malih šema od takvih izdvajanih suština već znači postupno ovladavanje idejama iz jedne oblasti.
25. O ovom postupku u okviru obrazovanja, tek tamo je zahvalno ovaj postupak primenjivati, sam tamo (drugi blog) već pisao, kao o metodi rada. Ono što sada imamo je ZAGLUPLJIVANJE učenika ZARANJANJEM njhove pažnje i umova u nepregledne mase ili mora informacija. A pogledajmo zajedno Zlotvorsku veštu ironiju: nemački pedagog Disterveg je ovaj princip odlično definisao PRE DVESTA GODINA: učenike navoditi na misaona angažovanja u bavljenju SUŠTINAMA. Jer, kaže on, OD MEMORISANJA VELIKE KOLIČINE INFORMACIJA SAMO SE POSTAJE GLUPLJI. – Disterveg je dao to objašnjenje pre dvesta godina, a mi ga u našem obrazovanju (a u tome nismo jedini na svetu, daleko od toga!) ni dan-danas, uz svu našu tobožnju uznapredovalost, ne primenjujemo.
26. U našem slučaju, vezano za tekstove iz metafizike: ne baš da se postaje gluplji, već – SLUĐENIJI. Jer se mi tu suočavamo sa velikim količinama vrlo često i protivurečnih informacija. I ako ne izdvajamo suštine, ono što su po našoj proceni suštine, um nam nekako postaje sluđen tim talasima informacija.
27. Dodatno što kao jedan od saveta treba da bude: da se uopšte dnevno ne “izlažemo” većim količinama tekstova ili informacija (iz ove oblasti). Hteo sam da se toga posebno dotaknem u tekstu “Ne predozirati se!” (informacijama), ali – dovoljna je ova usputna napomena. Dok sam pratio T. Mikušinu (da je opet spomenem)… ima ona neka dobra objašnjenja… dakle, ona je primala po jednu objavu dnevno, što je možda i upola obima ovih tekstova. I uopšte, njena preporuka je da se ne čita veliki broj, ne samo tih objava, već uopšte tekstova dnevno. Ona je to vezala i za energetiku onih koji su joj te objave slali, odnosno, u našem slučaju, a to svakako ima nekog smisla, za energetiku onih koji pišu tekstove. Pa ako je takva nečija energetika jača – jači je njihov energetski „udar“. No, to za nas ovozemaljske ne znamo, ali – pitanje suočavanja sa većim količinama informacija svakako ostaje, te stoga ostaje preporuka da se u ovo vreme Entropije ne treba izlagati velikim količinama metafizičkih, a tek svih ostalih, informacija.
28. Uz postupak koji je ovde dat: nakon “prolaska” kroz svaki takav tekst (ili odgledan video-prikaz, film) – napraviti svoj mali rezime ili izdvojene suštine.
1 коментар
29. јуна 2018.
III Treća strana medalje
(Tačnije… naknadnim „guglanjem“ našao sam da medalja nema i treću stranu, pretpostavljam da je to tačno. Ali, pošto se ovakav podnaslov uklapa u trijadu, trodelni tekst, neka ostane, iako nema smisla…)
1. Zahvaljujući čemu je KPZ-Iluzija toliko JAKA I STABILNA, ili – kako se njena snaga i stabilnost manifestuju?
2. Kroz celu poznatu nam zemaljsku istoriju ZEMALJSKI ŽIVOT JE SUŠTINSKI ONAKAV KAKAV JE DANAS.
3. Ima tu nekih slika, predmeta, skulptura, dokumenata, itd, koji donose neku radikalno drugačiju sliku o životu na Zemlji (upliv bogova, drugačija ljudska bića, itd.), ali – nauka, koja je tek u službi ojačavanja KPZ-Iluzije, takve istorijske nalaze svrstava u sektor MITOVA I LEGENDI. A zašto su ljudima padali na pamet BAŠ TAKVI mitovi i legende (na primer: sa ljudima-životinjama, sa bogovima koji imaju odnose sa ljudima, itd.), TO SE NIKO OZBILJNO NE PITA, jer se to ne uklapa u stabilnu KPZ-sliku o životu na Zemlji.
4. Ako se ipak pojavi neki od istorijskih nalaza koji NAUČNO OZBILJNIJE I ZASNOVANIJE upućuju na nekakav drugačiji život na Zemlji i na drugačije čovečanstvo (npr. skeleti ljudi-džinova od preko 2,5 metara, skeleti ljudi sa potpuno drugačijim lobanjama, predmeti izrađeni od najtvrđeg kamena, tako precizno i neobično, da ih je današnjim instrumentima nemoguće izraditi, itd.), onda se njima ne daje dostojan publicitet, ignorišu se, umesto da budu alarm za naučnu uzbunu.
5. Dakle, čovečanstvo je zarobljeno u KPZ-Iluziji da je život na Zemlji SUŠTINSKI ODUVEK BIO OVAKAV KAKAV JE DANAS, I DA ĆE DO KRAJA POSTOJANJA ZEMLJE I LJUDI BITI OVAKAV KAKAV JE DANAS.
6. SUŠTINSKI, uz podrazumevane promene koje razvoj TIH POMPEZNIH NAUKA I TEHNOLOGIJE donose.
7. Dešavaju se ratovi, široka tzv. krvoprolića (kao što su svetski ratovi), ali, JOŠ JEDAN ASPEKT STABILNE KPZ-ILUZIJE: LJUDI SU VINOVNICI, INICIJATORI I REALIZATORI SVIH TIH ZALA. U prirodi je ljudi da jedni drugima čine zlo, pa, eto – otuda i stalni ratovi kroz istoriju.
8. Ako ljudi spontano teže što stabilnijim i što boljim životnim uslovima, što bi posezali za ratovima i za rušilaštvima? Nema logike, da nije nečijih neznanih nam viših tamnih upliva.
9. Bar tri milenijuma unazad (a možda i nešto više), ili nekim kosmičkim zakonom, ili intervencijama samih bogova koji danas vladaju Zemljom (a logično je pretpostaviti da su se te garniture smenjivale) – NEMA DIREKTNOG I LJUDIMA VIDLJIVOG UPLITANJA U ZEMALJSKI ŽIVOT, U LJUDSKE ŽIVOTE, NI BOGOVA ILI BILO KAKVIH MOĆNIH NEZEMALJSKIH BIĆA, NI BIĆA ISTE “KATEGORIJE” KAO ŠTO SU LJUDI. “Iste kategorije”: dakle, ne izuzetno moćnija bića, već bića koja mogu biti naprednija od ljudi i sa naprednijom tehnologijom, ali koja nisu u rangu mnogo viših moći u kojem su tzv. bogovi.
10. Šta imamo kao posledicu ovakve nove kosmičke “politike” ili zakona?
11. A) Bogovi svih religija su prešli u transcendenciju (u onostrano “iskustvo”, tj. u sektor postojanja koji s onu stranu ljudskog iskustva). Ostavili su ti bogovi neke tragove, pisane ili nacrtane, o sebi, ostavili su svedočanstva svojih “zapisničara”, proroka, itd, ali – njih fizički nema da se ispolje. Prelazni vid takvog “povlačenja” bogova u transcendenciju je Jahve, koji se krio iza oblaka, prikazivao se samo Mojsiju, i ljudi su mogli da čuju njegov glas, ali – lika nema.
12. B) Tzv. vanzemaljci, ili bića sa drugih planeta (a približno istog ranga postojanja) pomereni su u sektor fantastike, naučne fantastike, fantazija, “teorija zavera”, itd. (analogno mitovima i legendama iz prošlosti). Ako su se negde i pojavljivali neki tragovi, neki snimci, sve to je proglašavano za obmanu, jer nije dostupno “SVEMOĆNOJ” naučnoj proučavalačkoj aparaturi, onoj istoj svemoćnoj aparaturi koja će danas da svojim rezultatima dokumentuje jednu teoriju, sutra neku suprotnu (na banalnom nivou popularno-naučnih istraživanja: danas da iznese rezultate istraživanja po kojima je kora jabuke izuzetno korisna, sutra – po kojima je kancerogena).
13. I pored hiljada snimaka – NLO, nezemaljski („neidentifikovani“) leteći objekti, svakako letilice nekih drugih nezemaljskih civilizacija, takođe se shvataju kao neproverena, čak komična zabluda, opet – stvar pasioniranih interesovanja nekih “ufologa”, ali, sve su to skupa, za predstavnike masovne svesti – prazne i “neproverene” priče.
14. Ako malo trezvenije postavimo stvar: koliko ateizam NIJE INTELIGENTNO STANOVIŠTE (već smo dali osvrt na to), TOLIKO NIJE INTELIGENTNO NI STANOVIŠTE PO KOJEM SU TZV. VANZEMALJCI PLOD FANTAZIJE.
15. Zar može biti inteligentno da uz kakvu-takvu svest o milijardama nebeskih tela samo u našoj Galaksiji, a sigurno da ona nije jedina u Sve-Postojanju, MI NA ZEMLJI BUDEMO JEDINA ŽIVA BIĆA?! Je l’ da da ne deluje baš inteligentno takvo stanovište?
16. Kao što ne deluje inteligentno da mi živi svet i uslove za život vezujemo samo za “repertoar” koji imamo na Zemlji, za ovakav sastav živih bića, za vodu i vazduh, itd. Pa se u skladu sa tim dozvoljavaju neke eventualno-eventualne pretpostavke: možda, možda, možda… na nekoj planeti dalekoj 1.000 svetlosnih godina ima uslova za život, moža tamo može biti jednoćelijskih organizama.
17. U osnovi našeg tela je – ugljenik. Zamislimo da nije ugljenik, već – SILICIJUM. Naša tela bi u tom slučaju za naše današnje pojmove i percepciju bila – NEVIDLJIVA ili skoro nevidljiva.
18. Već sam negde ranije navodio vrlo zanimljive prikaze bića koja žive na svim drugim planetama u Sunčevom sistemu, čak i na Suncu (a koji su dati u nekim starijim tzv. objavama od E. Valentajn i V. Esen). Naravno, ne prihvatam ja te opise “zdravo za gotovo”, ali – deluje mi kao sasvim moguće, i takve priče ne bih odbacivao sve dok ne budemo u mogućnosti da dokažemo da su pogrešne (ili istinite). Sa sadašnjom distorziranom naučnom aparaturom i mišljenjem daleko smo od toga.
19. Mi smo vremenom shvatili da se ne kreću sva nebeska tela oko Zemlje, već sve planete našeg sistema oko Sunca. Međutim, geocentrizam ostaje kao odličan simbol SUŠTINE ljudskih nazora, I ODLIČAN SIMBOL ZEMLJE KAO KOSMIČKOG KARANTINA. Džaba nam heliocentrični sistem, ako mislimo da smo jedina živa bića u Sve-Postojanju!
20. Druga je stvar što mi nemamo nikakve pouzdane informacije o bićima sa drugih planeta. Ali, to, što nemamo o njima pouzdane informacije, ne znači da je mudro DA IM ODRIČEMO POSTOJANJE, zbog naših ograničenosti u percepciji i u rezonovanju. Indirektno mi zaključujemo da oni svakako moraju postojati, za sada nam je to sasvim dovoljno. Ako ne možemo da dopremo do pouzdanijih informacija o njima – bolje je da se ne upinjemo “na prazno”, I MUDRIJE JE DA SE POSVETIMO TOLIKIM PRIORITETIMA U SEBI I U SVOM ŽIVOTU, KOJE IMAMO NA SVAKOM KORAKU.
21. Dakle, zatočenost čovečanstva, masovne svesti, u KPZ-Iluziji je kompletna! Sve je postavljeno tako da ispada da je smisao ljudskog života da ima zdravo i nahranjeno telo, da ima dobre uslove za život, da ima siguran posao, da osnuje porodicu, da ima potomstvo, da se “dopelja” do penzije, itd.
22. I TO JE STABILAN ZEMALJSKI, LJUDSKI ŽIVOT KAKAV NAM JE POZNAT KROZ CELU (POZNATU NAM) ISTORIJU. Dešavaju se ratovi i razne individualne nesreće, dešavaju se neke prirodne katastrofe, ali – sve to je ili plod ljudskih naopakih delanja, ili sasvim prirodnih sila.
23. KOMPLETNA I (SKORO) NEPOVRATNA ZATOČENOST SVESTI LJUDI U KPZ-ILUZIJI!
24. Postoji dosta širok i značajan pokret u naše doba NA KONCEPTUALNOM OSLOBAĐANJU. Ljudi sve više i na sve strane, posebno zahvaljujući kompjuterskim i internet-tehnologijama, počinju da se oslobađaju IZ KONCEPTUALNOG ZATVORA U KOJEM SU SKORO NEPOVRATNO ZATOČENI OSTALI PRIPADNICI ČOVEČANSTVA.
25. Ima na tom terenu mnogo konfuzije i nesnalaženja, mešanja baba i žaba, odustva dubine u sagledavanju, itd, ali – suštinski smer je sasvim dobar, kod svih u čiju svest prodire bar ponešto od logike i činjenica koje su ovde navedene.
26. Sve učestalije prirodne katastrofe, pa i moguće neke šire kataklizme (koliko se sećam: čak postoji naučno, geološko tumačenje po kojem se u vezi sa tim ozbiljno “tipuje” na Jeloustonski park, tj. na vrlo trusne geološke baze na kojima se nalazi, ako sam dobro zapamtio ime) – trebalo bi da postupno prodrmavaju zatočenu svest čovečanstva. Kao i dubinski procesi sa Entropijom. Vidimo da to ide sa slabo vidljivim spoljašnjim efektima: paralelno sa tolikim učestalijim širim i ozbiljnijim prirodnim nepogodama – autori i mase ljudi uključeni u razne “šovove” i tolike slične i drugačije gluposti, ne da istrajavaju sa njima, već i nastoje na stalnim i stalnim inoviranjima i proširivanjima svojih suludih kreativnosti.
27. Tim veći i STRAŠNIJI potres u svesti čovečanstva može da izazove neka eventualna planetarna nepogoda nešto širih razmera. Ne u tom smislu što bi ona uništila fizički čovečanstvo, a kao da se u ovim “doziranim” nepogodama pazi na to, već – ŠTO TAKO NEŠTO MOŽE TOLIKO TEŠKO DA POTRESE SVEST LJUDI, DA NIJE NEMOGUĆE DA KRITIČNA MASA ČOVEČANSTVA NE PODNESE TAKAV UDAR U SVESTI. Strah, panika i dezorijentisanost mogu da budu takvih razmera i takvog intenziteta, da ih sasvim izbace iz koloseka i onemoguće povratak u sadašnje tzv. normalno funkcionisanje.
28. S. N. Lazarev smatra da tek 1% ljudske populacije može da preživi takav preokret. Ne zbog toga što bi ih neka planetarna dešavanja fizički uništila, već što im ovakva zatočena svest to ne bi mogla podneti. Setimo se samo energetskih kolebanja u čovečanstvu nakon rušenja Kula Bliznakinja, a koja je, uz svu brojnost žrtava, samo delić u odnosu na neka moguća nešto šira planetarna dešavanja.
29. Očigledna je “rešenost” na nekim nivoima Postojanja da se “načne” ova prejaka KPZ-Iluzija, a kako će se to konkretnije dešavati – ostaje nam da vidimo, ako se to uopšte bude dešavalo za naših života. I ostaje nam da istrajno radimo na onome što je u našem individulnom domenu, na ličnom stabilizovanju i pronalaženju ličnih formula u razvojno-oslobodilačkom delovanju.
30. Na ta šira planetarna dešavanja ionako ne možemo da utičemo. Ili, ako uvažimo donekle logiku T. Mikušine: možda skupa sva ova nastojanja na konceptualnom oslobađanju idu, uz dubinsko delovane Entropije, u smeru omogućavanja nekog bezbolnijeg planetarnog scenarija.
31. (Uzgred, a što može da bude posebna tema, a nikako da do tih raznih posebnih tema stignem, prethodnih dana sam malo više “prelistavao”, naravno, na “preskok”, ruske filmove, video-“klipove”, zapise, itd, a o tzv. onostranim fenomenima i raznim temama koje u nekom širem smislu možemo da označimo kao metafizičke ili popularno-metafizičke. Tu je masa samih kanala koji ih redovno pripremaju i emituju, a tek samih filmova i ovih raznih video-formi – “more”! A gde su tek slična nastojanja u tolikim drugim zemljama! Dakle, jeste to, uz već naznačenu šarolikost, nesnalaženja, senzacionalizam i površnost – dobro kao plod narastanja ili širenja planetarnog pokreta na KONCEPTUALNOM oslobađanju od omađijanosti, začaranosti, zatočenosti svesti u KPZ-Iluziji.)
28. јуна 2018.
II Druga strana medalje
1. “Farma”… ili “Parovi”… ili “Zadruga”… neki od tih “šovova” osvojio neku međunarodnu nagradu, verovatno za nešto, verovatno su u nečemu najbolji.
2. I pre osvajanja nagrade navedene su vrtoglave cifre u vezi sa tim “šovom”: koliko uloženo sredstava, koliko praćenja, koliko telefonskih poziva, koliko ekipa sve to pratilo, koliko “klikova” i “šerovanja”, koliko svega i svačega.
3. Drugim rečima: REKE I MORA Energije masa ljudi uložena… u šta?!
4. Što kaže baba iz “Tesne kože”: “U sprdnju, u za*ebanciju, u tandara-mandara”.
5. Ljudi se na ovom belom i lepom KPZ-svetu moraju nečim baviti, nečim zanimati, od nečega živeti.
6. Recimo: Autor ovog prestižnog “šova” je odabrao taj sektor – zabavu.
7. I dok je njegovo i ljudi koje je angažovao ulaganje Energije u sav taj “šov”-cirkus dozirano, razumno, deluje relativno normalno (ako takvi “šovovi” već jesu deo ovog sveta).
8. Međutim, kad se pređe ta granica – postaje NENORMALNO. I ne samo u vezi sa “šovovima”, već i u vezi sa svakom drugom delatnošću, pa bila to nauka, umetnost, privreda, itd. Onda tu počnemo jasno da čitamo teren za iživljavanje bogova Parazita-Zlotvora, koji naočigled samih ljudi od njih samih prave budale.
9. Autor prestižnog “šova” planira drugi deo, za jesen, sa neuporedivo više uloženih sredstava, sa neuporedivo više angažovanog “ljudstva”, i sa neuporedivo više toliko toga.
10. I to je jedna od zakonomernosti KPZ-Mrcvarilišta: TOTALNO ISKRIVLJENA PREDSTAVA, I PRIMENA PREDSTAVE O RASTU I RAZVOJU.
11. RAST I RAZVOJ SE NE ODNOSE NA SUŠTINE, NA NAS SAME, VEĆ – NA KPZ-ILUZIJU. Biti što bolji: u izumljenim i umnoženim stvarima, u spoljašnjim otkrićima, u spoljašnjim postignućima svih kategorija, u politici, u karijeri, u slučaju od kojeg smo pošli – biti najbolji u “šovovima”, tj. sa njihovim izmišljanjem i produkcijom.
12. Gde je svest onoga ko se posveti napredovanjima u ovom iskrivljenom smislu? Um, svest, Energija su mu u tim STVARIMA kojima se bavi, kojima se posvetio: “šov”, sport, karijera, novac, itd.
13. ON NIJE U SEBI I SA SOBOM, ON NEMA VREMENA I ENERGIJE DA SE POSVETI SEBI, PROBLEMIMA SVOG PSIHOFIZIČKOG FUNKCIONISANJA I SVOJE STABILNOSTI, PITANJIMA SMISLA SVOJIH ANGAŽOVANJA I SMISLA ŽIVOTA UOPŠTE, VIŠIM I SUŠTINSKIJIM PITANJIMA.
14. Tako ide planetarni mehanizam ojačavanja KPZ-Iluzije: ONA NEMILICE UPIJA VREME, ENERGIJU I SVEST ONIH KOJI SU JOJ POSVEĆENI. Što joj se svega toga na gomilu više posvećuje, „isporučuje“ – to je ona jača.
15. Mogu oni koji su svesniji da se čude i da ukazuju na sve te društvene i planetarne deformacije, gluposti, što kaže baba: “sprdnje, za*ebancije i tandara-mandara”, uzalud, dok im mase posvećeno posvećuju vreme, Energiju i dozvoljavaju da im oni opsedaju um i svest, sve te društvene i planetarne gluposti su prejake i – NIKO IM NIŠTA NE MOŽE.
16. E, sad, zamislimo ono što nam je nezamislivo: u poziciji smo Nekoga ko je kreirao… recimo samo ovaj zemaljski svet i čovečanstvo u njemu, i ko po svom Planu treba da počne da “gura” čovečanstvo na promene. Na stranu pitanja: kako i zašto je taj Neko dozvolio da Paraziti preteraju u svom parazitiranju, pa su u tome toliko OŠTETILI ljudska bića, da su oni maltene ili i bukvalno nepovratno zaronili svoju svest u KPZ-Iluziju.
17. Objašnjenja i upozorenja svesnih i svesnijih pojedinaca – mase (koje sve skupa možda zaista čine obim od 99% čovečanstva) ne čuju, a kako i da čuju, kad im je svest u KPZ-Iluziji?! Kako noj da vas čuje, kad je zavukao glavu u pesak?!
18. NEMA DRUGOG NAČINA I MEHANIZMA DO – KATASTROFA I KATAKLIZMI!
19. Ništa drugo ne može prostresti svest ljudi omađijanih KPZ-Iluzijom. Naravno, kada KPZ-ILuzija toliko upije u sebe um, svest i Energiju ljudi, i ovaj način i mehanizam je SA VRLO OGRANIČENIM DEJSTVOM.
20. Najpre kod onih koje ovakve “stvari” zadese – sav cilj im je da otklone posledice, a onda se, pre ili kasnije, vraćaju svojim starim vrednostima i ciljevima. Neke možda sve to uspe da prodrma trajnije, ali – masa i dalje ostaje na svojim pozicijama.
21. Na drugoj strani: na istoj Zemlji kao da smo u paralelnim dimenzijama ili paralelnim svetovima. Videli smo u prethodnom tekstu kako su učestale prirodne katastrofe posebno od početka ove godine.
22. To ne privlači ni najmanje, ili bar ne neku veću pažnju ljudi koji su van tih zona koje su ove nesreće snašle. Neka je vulkan Kilaue sto puta jači, neka je pukotina koja počinje da razdvaja afrički kontinent sto puta šira, to, na primer, Autora navedenog prestižnog “šova” ni najmanje ne bi omelo u njegovim namerama i u njegovim posvećenostima.
23. U kojem slučaju će to MORATI DA POČNE DA DAJE EFEKTE?
24. SA INTENZIVIRANJEM KATASTROFA I KATAKLIZMI! Sa tim da postanu sve šire i sa sve dalekosežnijim planetarnim posledicama.
25. Postoje neka merenja (zaboravio sam kojih sve parametara i na koje načine su ta merenja izvođenja)… recimo – energetike Zemlja, tj. čovečanstva nakon rušenja Kula bliznakinja, tj. onda kada je ta vest obišla svet. Neko izrazito kolebanje je konstatovano, kakvo do danas u vidu tih merenja nije konstatovano.
26. Iako dejstvo u spoljašnjem ne vidimo, u smislu efekata, “postignuća” sa dosadašnjim katastrofama i mini-kataklizmama, nevidljivih efekata ipak ima.
27. Najpre: “konstrukcija” same KPZ-Iluzije povremenim “protresanjima” oslabljuje. Ili: bar se sprečava njeno neograničeno širenje i ojačavanje.
28. Na drugoj strani: ipak kod ljudi, sa ljudima idu neki dubinski procesi, rekli smo ranije – možda na nivou (u dubini) kolektivnog nesvesnog. To smo konstatovali u tekstu “Sve većem broju ljudi je, hvala Bogu, sve teže”.
27. јуна 2018.
– Vulkan Kilaue, Veliko ostrvo na Havajima. Svakog dana vulkan je izbacivao ka nebu po 15.000 tona ugljenika i sumpor-dioksida, vatrena lava je išla i do tri kilometra u visinu. U nekim našim medijima vest je prenošena sa naslovom: „Horor na Havajima“.
I Prva strana medalje
1. „Približava se nešto neobjašnjivo (2018-2019)“
To je naziv drugog ruskog video-pregleda planetarnih dešavanja.
Prvi je bio za prvi „kvartal“ ove godine, drugi za ova dva-tri meseca.
Radi se o pregledu većih ili jačih planetarnih tzv. prirodnih katastrofa, da kažemo – malih kataklizmi, koje su se KAO NEKAKVIM USTALJENIM TEMPOM počele dešavati od početka ove godine širom sveta.
Moguće je da u nekom od ranijih tekstova već bio osvrt na taj prvi video-prikaz, evo nekih akcenata iz dešavanja u dugom „kvartalu“ (ove godine).
Mnogima su mnoga od ovih dešavanja poznata, ali, BAŠ SIMPTOMATIČNO ZA VREME U KOJEM ŽIVIMO: retko u kojim medijima su one dobjale neki veći, tj. širi publicitet.
Prirodne katastrofe kao da su u percepciji ljudi današnjice dobile status sasvim normalnih dešavanja.
Naravno, osim za ljude koji su njima pogođeni ili koji su u njihovoj blizini.
2. Neke prirodne katastrofe u drugom „kvartalu“ 2018.
– Vulkan Kilaue, Veliko ostrvo na Havajima. Svakog dana vulkan je izbacivao ka nebu po 15.000 tona ugljenika i sumpor-dioksida, vatrena lava je išla i do tri kilometra u visinu. U nekim našim medijima vest je prenošena sa naslovom: „Horor na Havajima“.
Geološke službe upozoravaju na dalji rast aktivnosti vulkana.
– Poplavne kiše u Turskoj, početkom maja, po njihovim medijima – kod njih najjače za poslednjih 500 godina. Voda na ulicama nosila automobile.
– Nevreme sa gigantskim gradom u bugarskom gradu Pleven 15. maja.
– 25. maja ciklon Mekun, na Arabijskom poluostrvu: za jednu noć pala količina kiše koja tri puta premašuje godišnje količine za taj region.
– Sve šira pukotina za koju stručnjaci kažu da kao da počinje da deli afrički kontinent.
– Itd.
https://www.youtube.com/watch?v=2P0DNyWummk
3. Ko ili šta „STOJI“ iza ovih katastrofa?
Ovakvo intenziviranje ovakvih dešavanja svakako NEČEMU VODI.
NEKAKVOM RASPLETU. (Otuda ponovno korišćenje naslova Ćosićeve knjige, koja nema veze sa metafizikom: „Vreme raspleta“.)
A) Ili je deo nekih neznano nam širih dešavanja, nekog neznano šireg Plana ii Programa, koji su daleko-daleko iznad shvatanja i uticaja „i bogova i ljudi“.
U tom slučaju bi „put“ ka uzrocima i uzročnicima vodio ka Izvornom Kreatoru ili, kao što kaže Imanuel – Stvoritelju.
A sa smislom širokog planetarnog energetskog čišćenja.
B) Ili je „MASLO“ bogova Parazita-Zlotvora, koji imaju neku moćnu tehnologiju i lične ogromne uticaje.
C) Možda u nekom neshvatljivom nam prepletu: i jedno i drugo.
Kako god da okrenemo, opet GENERALNI UZROČNICI vode ka Izvornom Kreatoru ili ka nekim širim Planovima/Programima, koji deluju u smislu neumitnosti fizičkih zakona.
Možda ta šire uzrokovana dešavanja PRITISKUJU na neke načine i bogove Parazite-Zlotvore, pa oni u panici ili nemoći, ili u borbi za dosadašnje pozicije – „bljuju vatru“.
U svakom slučaju, kako god da se okrene: smer vektora vodi ka „Vremenu raspleta“.
Napomena: pokušaji tipično naučno-ateističkih tumačenja u stvari spadaju u neki od prethodnih sektora. Na primer: da su ova dešavanja na Zemlji uzrokovana pojačanim aktivnostima Sunca, ili na Suncu, pojačanim stalnim erupcijama gasova, itd. Iza tog delovanja Sunca neko ili nešto mora „stojati“. Ne može mrtva materija sama da uzrokuje dešavanja u sebi/na sebi, ili sama da kreira programe svojih dešavanja.
4. T. Mikušina: katastrofe i planetarna energetika
Objašnjenja kojih se sećam iz nekih ranijih praćenja ruske metafizičarke T. Mikušine.
Ovakva dešavanja su plod energetske NERAVNOTEŽE na planetarnom nivou.
Kada akumulirana tzv. negativna energija znatno prevagne – dešavaju se ovakve katastrofe kao rasterećenja planete.
Zašto se to dešava baš na određenim mestima – stvar je, po njenom objašnjenju, karme ljudi na tim područjima, odnosno karme država i naroda.
Duhovno razvijeni pojedinci, dakle, po njenom objašnjenju, doprinose širim planetarnim uravnoteženjima, na područjima na kojima se nalaze.
Pa tako: na stotinak (ili nekoliko stotina, nisam najbolje zapamtio podatak, a naći ga u desetak tomova njenih objava je kao tražiti iglu u plastu sena) kilometara ukrug oko takvog čoveka – mesto je kao zaštićeno od takvih katastrofa.
Objašnjenja S. N. Lazareva, takođe ruskog metafizičara, približno su na istoj metafizičkoj osnovi.
Koje nam pitanje u kontekstu ovakvih tumačenja iskrsava?
A kako to da u nekiim ranijim vremenima nije bila tolikog narušavana energetika planete, pa nije bilo ovakvog intenziviranja ovakvih katastrofa. Na primer, za vreme Drugog svetskog rata.
E, tu dolazimo do onog ključnog kosmičko-planetarnog procesa koji se kao pojam često „provlači“ kroz ove tekstove: Entropija, čiji je smisao u „uguravanju“ čovečanstva u promene.
Imali smo u ranijim vremenima nenormalno arčenje Energije od strane čovečanstva, na planetarnom nivou.
Ako je ima dovoljno – energetko uravnoteženje se izvodi bez potresa nekih širih razmera.
Ako se to isto dešava u zoni Entropije – planetarna energetska neravnoteža je stalno na ivici sveopšte kataklizme.
Ovakve katastrofe bi bili „ventili“ prek kojih se opasni viškovi negativne energije „istutnje“.
5. Vanzemaljska upozorenja „velikim silama“ uoči bombardovanja Srbije
I u prethodnom i u ovom slučaju imamo „na stolu“ hipoteze, doći ćemo do zaključaka koji su nam kristalno jasni.
Ovaj podnaslov se odnosi na jednu od ilustracija po kojima iza ovih prirodnih katastrofa stoje… pitanje je kako ih uopšte nazvati – neki „vanzemaljci“, neki bogovi… nešto ili neki „likovi“ „tome nalik“.
PRECIZNIJE: ili oni „stoje“, kao uzročnici, pokretači iza ovih planetarnih dešavanja, ili oni SAMO ZNAJU ZA SLED DEŠAVANJA, pa prenose upozorenja ljudima.
Nekima će delovati neozbiljno da u ovo ubacujem, čak i kao hipoteze, nekakve uplive tzv. vanzemaljaca. Međutim, videće se: u pitanju je zanimljiv preplet činjenica i onoga što nam možda deluje nebulozno.
A sve ovo se uopšte i navodi kao jedan mogući smer uticaja, u smislu onoga što je već objašnjeno u poglavlju 3.
Evo „akcenata“ iz jednog, opet ruskog (a doći ćemo do toga zašto često baš ruskog i ruskih), filma koji se bavi metafizičkim fenomenima.
Danas u svetu (prepričavam delove sadržaja filma) oko pola miliona ljudi kontaktira sa (tzv.) vanzemaljcima. Vanzemaljci, kao, biraju ljude preko kojih bi se obratili čovečanstvau. J. Marčuk, povremeno prima informacije o ratovima i stihijskim nesrećama.
Po njegovom objašnejnju: o mnogim katastrofama se unapred daju informacije, tako da ispada da se one mogu izbeći – u slučajevima kada su uzroci neka šira ljudska negativna delovanja u pitanju.
Ako ljudi izbacuju energetsko-informacione „bombe“ kojima se može destabilizovati energetska situacija na planeti, oni („vanzemaljci“) će se umešati i pokazati da je ljudski put za te situacije loš. (A ovo „vanzemaljci“ se može odnositi i na bogove, neka moćna bića koja vladaju Zemljom, i na obična nezemaljska bića približno našeg „ranga“.)
U aprilu 1999. godine, tri nedelje pre početka operacije SAD protiv (bivše) Jugoslavije (koju su tada činile Srbija i Crna Gora), tačnije – protiv Srbije, Marčuk je preko šifara u kompjuteru dobio upozorenje: ako Amerikanci zaista započnu rat, tj. bombardovanje, 3. maja nad državom Oklahoma proći će rušilački tornado. A ako se umeša i Nemačka – njeno stanovništvo (ali i stanovništvo Zapadne Evrope) će „platiti“ hiljadama žrtava poplava, slediće: 4. juna ponovo Oklahoma, 19. juna cunami u Karipskom moru.
Kada je Marčuk preneo informacije jugoslovenskoj ambasadi u Ukrajini, oni su prosledili informacije svojoj zemlji, ali – nisu mogli da utiču na dešavanja. (Da nam je ovo objašnjenje baš značajno – mogli bismo da tragamo za tim da li je neka srpska ambasada zaista dobila takve informacije uoči bombardovanja. Pošto nam nije bitno, ostaje nam da verujemo da Marčuk ne laže; ili da mu ne verujemo.)
Kada ima izgleda da rukovodstva nekih zemalja rade na tome da preduzimaju nešto loše, u šire-planetarnom smislu energetski opasno, unapred tri-četiri meseca daje se rok da prime informacije o posledicama ili da ih ignorišu.
Na isti način Marčuku su stigle informacije uoči počataka vojnih operacija Indije protiv Pakistana u 2001/2002. godini.
Stigla su upozorenja, jer se, po njegovom objašnjenju, na Himalajima nalaze baze vanzemaljskih civilizacija. (Možda baza jednoga od tri boga-Parazita, no, o tom ćemo kad zađemo u Imanuelovu „Knjigu“.) A posebno zato što je tamo sistem kristalnih struktura, koji je važan za celu planetu.
I biće znamenja, rečeno mu je, kao što je rečeno i rukovodstvima tih zemalja, koja će to da potvrde.
16. i 22. avgusta eskadrile NLO-a po pola sata su „nadgledale“, tj. nadletale nuklearne i vojne komplekse, i aerodrome u tom graničnom pojasu, o čemu su izveštavale novine obeju strana, uz snimke koji su to potvrđivali..
Vlasti na to nisu obraćale pažnju. 24-25. decembra oni (nejasno: Indija ili obe zemlje) su izveli dve podzemne nuklearne probe, a obe zemlje imaju značajne nuklearne potencijale, i 2-3. januara obe su dobile jak zemljotres.
24. јуна 2018.
1. Tema jeste na tragu vrlo značajnog, I DRUŠTVENOG, I INDIVIDUALNOG, mehanizma za izvođenje promena, ali – još nam se (nama koji smo na ovakvim tragovima) nisu stekli svi aspekti, pa će tema više da bude u osnovnim naznakama.
2. Ideju o POMIRENOSTI sa dešavanjima u životu imamo čak u i jasno podvaldžijskim delima. ONA JE BAŠ ZAHVALNA za upotrebu, za sve strane na ovoj planeti: i za Zlotvore, i za podjarmljene, i za neke eventualne dobronamerne više (od kojih nam ni traga ni glasa).
3. Parazitsko-Zlotvorska upotreba „instrumenta“ pomirenosti je jasna: „Pomirite se sa svim što vam se dešava, bilo dobro, bilo zlo, sve to ima svoju višu svrhu!“. „Božja volja“, „Bog zna…“ zašto je nešto takvo kakvo je, tj. uzdamo se u Božje namere i plan.
4. U drevna vremena su bili robovi, danas su tu funkciju, vrlo upadljivo i u skoro potpunoj analogiji, preuzeli ZOMBIRANI RADNICI, kako mnogi kojima za šalterima ispadaju oči pred kompjuterima i masom koja se pred njima niže i smenjuje, tako i manuelni radnici koji osam i više sati ponavljaju kao roboti jedne te iste pokrete, pet dana nedeljno, u toku najboljih 40 godina života. Dakle, rob si, zombirani radnik – Bog tako hoće. Ili, ako nisi vernik: kaži – „Prirodno je da se radi i da se plata pošteno zaradi, što su to psihofizički slamajući poslovi – problem je napravio čovek, tj. društvo i civilizacija koje je on kreirao“ (što ispada kao cinizam, ali, ostavimo takav nesvesni cinizam po strani).
5. Kako se u ovom instrumentu za zbiljsko izvođenje promena (jednom od instrumenata ili jednom od aspekata tih instrumenata) vešto i „zanimljivo“ „mešaju lončići“? (Negde ovde je već bio osvrt na ovaj fenomen, sada ga „ažuriramo“ i proširujemo.)
6. Grč, bes („buka i bes“), buntovni otpor, i tome slične reakcije – ZAISTA JESU ŠTETNE KAO UNUTRAŠNJI, i preko njega i spoljašnji, STAV, REAKCIJA. ONI NAS ILI KOČE U NAMERI DA NEŠTO PROMENIMO, ILI NAM SE NAOPAKO KAO BUMERANG VRAĆAJU (neki bi rekli – karmički).
7. Kao što rekosmo: mehanizam koji je uočljiv i na širim društvenim, istorijskim planovima, i na individualnom planu.
8. U osnovi svih revolucionarnih nastojanja (posmatrajmo neku ne mnogo daleku istoriju) bila je namera DA SE PROMENI, SRUŠI NEŠTO NEPRAVEDNO I LOŠE. ALI JE UVEK TO BIVALO, BEZ IZUZETKA, SA STAVOM: grč, bes („buka i bes“), buntovni otpor, svi u smislu „pravednog gneva“, koji su se u društvenim dešavanjima ispoljavali i fizički oštrije, kroz fizičku borbu, ubijanja, kažnjavanja, pa kasnije često prelazili i u TORTURU.
9. Uzmimo nasumice neke primere…
10. Na primer, Nemački seljački rat u XVI veku imao je realne izazove za „pravedni gnev“, i za borbu za pravednije društvo, za jednakost ne samo u nemačkom društvu, već i celom hrišćanskom svetu. Ali su imali i stav: vlasti koje su opiru takvom poretku – treba uništiti. Ustanak koji je ugušen, kao i svaki ustanak, kako što se to kaže „u krvi“.
11. Uopšte, sve revolucije do naših dana: Francuska buržoaska, Oktobarska, socijalistička u ex-Jugoslaviji… Maltene doslovno svuda isti scenario: a) pojedinci i grupe, pa oni povlače za sobom mase, puni „pravednog gneva“, bili su inicijatori, pokretači, pa realizatori promena; b) ideje i ciljevi koji su u osnovi tih dešavanja jesu sasvim ispravni: otklanjanje nekih nepravdi, uvođenje nečeg boljeg, pravednijeg, ali, sve to sa bazom „pravednog gneva“; c) „pravedni gnev“ se ospoljavao u fizičkoj borbi, često masovnoj i okrutnoj; d) dolaze na vlast „pravednici“-inicijatori, i – umesto ciljeva koji su bili ideje-vodilje, dobijamo diktature, autoritarne vlasti, tobože radi zaštite nove vlasti, ali se te diktature ukorene i dobiju trajnu „legitimnost“; poznati „sindrom“: „svaka revolucija pojede svoju decu“; e) ustoličena vlast koja odgovara mentalnom profilu pokretača, u kojem su morali da dominiraju grč, bes („buka i bes“), buntovni otpor, „pravedni gnev“, jer da im toga nije bilo – ne bi ni mogli da pokrenu mase i da izvedu ceo revolucionarni poduhvat; f) onda se njima kao bumerang vrati „pravedni gnev“ nekih novih, drugih „PRAVEDNO BESNIH“; g) i tako u smenama, ukrug.
12. Koju jasnu matricu imamo na delu?
13. A) Sasvim ispravne, pravedne ciljeve, kao idejno jezgro, idejnu „platformu“, sa kojima se kretalo u delovanja na izvođenju promena.
14. B) Nastup i ceo niz delovanja sa „pravednim gnevom“.
15. C) A onda sled NAOPAKIH DEŠAVANJA, raznih tipova (ipak su šira društvena dešavanja raznorodna, ne unikatna kao prirodni zakoni).
16. POTPUNO ISTI ILI ANALOGNI MEHANIZAM IMAMO NA INDIVIDUALNOM PLANU!
17. Da ne zalazimo u paralelna ponavljanja takvih opisa, svako ko želi može da se potrudi da taj mehanizam uoči kao delatan kod sebe ili, ako je on sam negnevni pravednik, kod drugih.
18. Dakle, INTRUMENT POMIRENOSTI SA POSTOJEĆIM (a koji je možda nekako „najistureniji“ u budizmu) JESTE NAM INICIJALNO NEOPHODAN U NASTOJANJIMA NA IZVOĐENJU PROMENA.
19. ŠTO DELUJE KAO PARADOKS: KAKO NEŠTO MENJATI KAD STE POMIRENI SA POSTOJEĆIM STANJEM?!
20. To je jedan od onih paradoksa u kojima je istina (ima onih, druge sorte, koji razotkrivaju neistinu), U VIDU SINTEZE DUALNOSTI.
21. Inicijalno, pomirenost kao unutrašnji stav, kao reakcija. ZATO, DA BI NAS ONI DOVELI DO UNUTRAŠNJE DISTANCE.
22. Rešenost da se istrpi ono što nas snalazi! Ne zbog nekog „pravednog“ Boga, ne zbog „Božije volje“, nego – ZBOG NAS SAMIH, ZBOG NAŠEG POSTUPKA NA/KA VLADANJU SITUACIJOM!
23. NE VLADA SE SITUACIJOM SA PSIHOLOŠKIM STANJEM ILI STANJEM SVESTI KOJIMA „BOJU“ DAJU TZV. NEGATIVNE REAKCIJE.
24. VLADA SE SA STAVOM DISTANCE!
25. KOJA NAS NE SPREČAVA DA RAZMIŠLJAMO O PROMENAMA I DA TEŽIMO PROMENAMA! MUDRO I STRPLJIVO!
26. Već sam spominjao Klinta Istvuda, tj. likove iz nekih filmova u kojima glumi, koji nam može biti kao neki vid slikovitog obrasca. Na primer: ta razlika u reakcijama. U nekom filmu u jednoj sceni on vodi nekog „lika“, vezanog, ovaj, sav nervozan, besni, psuje, guši se od besa, itd. Onda se kasnije situacija izmeni: njega taj „lik“ vuče po pustinji, Klintu (liku koji glumi) ispucale usne od sunca i žeđi, ali – on je smiren i pomiren (koliko se to u takvim baš graničnim situacijama može biti), vidi da nema kud, do da trpi. Pa i on preokrene beznadežnu situaciju, itd.
27. SUŠTINA JE U IDEJNOJ ILI KONCEPTUALNOJ BORBI, koja se već u ovom smislu ili domenu i ne može nazvati borbom, ali – kako nemamo neograničen fond reči na raspolaganju, možemo koristiti i taj izraz. Ali – suštinska razlika je jasna: OVA „BORBA“ JE U SMISLU – NADMUDRIVANJA, ili u smislu ISTRAJNE MISAONE TEŽNJE POSTAVLJENIM CILJEVIMA. Naravno, uz preduzimanje praktičnih koraka tamo gde su oni mogući, ali – psihološka baza ostaje ista i u tom slučaju (pomirenost i Distanca).
28. Ovakav tip „borbe“ na izvođenju promena deluje u startu kao neefikasan, bezizgledan, nebulozan… Ali, KUMULATIVNO, ON DAJE EFEKTE.
29. NAJPRE U DOMENU NAŠE LIČNE STABILNOSTI, psihofizičke i duhovne, a tek ona onda postaje ZAHVALNA BAZA za dalji rad na promenama.
30. Da, uz značaj Distance! Toliko toga smo prinuđeni da radimo u ovom surovom KPZ-ambijentu. Masovno imamo takoreći bez izuzetka prisutna dva stava: a) ili se ZDUŠNO u to uključujemo, shvatajući te iznuđenosti kao „prirodne pojave“, kao deo normalnog društvenog funkcionisanja; b) ili shvatamo svoju izrabljenost, pa imamo odbojnost, u jačem smislu: bunt, itd, ali, kako ne možemo ništa da menjamo, nekako „idemo dalje“.
31. Distanca znači da nastojimo da radimo to što moramo u okvirima neke NUŽNE KOREKTNOSTI, ako ima mogućnosti za eskiviranja i otaljavanja, a bez posledica po nas, naravno da svaku takvu priliku treba da koristimo, ali – u takve aktivnosti ne upuštamo se zdušno, jasno nam je da su te iznuđenosti u funkciji našeg podjarmljivanja i iscrpljivanja. Ovo angažovanje bez zdušnog prihvatanja već nas, koliko je to moguće, obezbeđuje od jačeg iscrpljivanja.
32. I, naravno, uz sve to, povrh svega toga, mi težimo na idejnom planu promenama kojima težimo.
33. Mogao bih, ali to bi ovde bilo suvišno, da i malo opširnije pripovedam kako se meni lično ovaj mehanizam pokazao i dokazao kao efikasan.
34. Na poslu sam, jednom od onih na kojem ste zatrpani svakakvim glupostima, formalizmima, da se u čudu, kada toga postanete svesni, zapitate: zar je moguće da se sistem koji čine svesna bića može na tome zasnivati.
35. Kako sam tih pozadina postajao svestan, tako se u meni javljao otpor, bunt, ne baš bes, ipak mi takve reakcije nisu nekako „u prirodi“, ali – radilo se o tom sektoru. Taj tihi bunt se ispoljavao u svakoj situaciji sa nekim novim formalističkim zaglupljujućim nametima. A njih je u zaglupljujućem obrazovnom sistemu – koliko ti duša hoće. I, kao za inat, A ŠTO JE JEDNA PROVERLJIVA ZAKONOMERNOST, ŠTO SU ME TE GLUPOSTI VIŠE NERVIRALE, TO SU ME VIŠE SNALAZILE.
36. U jednoj fazi su se moje buntovne reakcije prelile u tekstove na pedagoškom blogu, to je otprilike sam početak tog bloga. Jeste u tom slučaju u pitanju idejna borba, ali – KADA JE NABOJ PSIHOLOŠKA BAZA, onda se ne radi o čistoj konceptualnoj „borbi“. Onda sam u toj fazi zapadao u neke probleme koji su se preko bloga prelili na samu radnu poziciju.
37. Kako sam se, na osnovu ovih svojih duhovnih istraživanja i „nalaza“ polako „prestrojavao“ na instrument koji je iskazan u naslovu: TAKO JE NA MINI-ČUDESAN NAČIN sve počelo da se menja. Jesam ja još uvek na istoj radnoj poziciji u okviru anahronog i konzervativnog sistema, ali – nekako mi, bar za sada, polazi za rukom da i najkomplikovanije zahteve otaljavam nekako sa priličnom lakoćom, što, naravno, omogućava i moju ličnu veću stabilnost (mada je ona složeniji fenomen, uslovljavaju je brojni faktori). Naravno da ne ispadam kao neko ko se, daleko bilo, ističe u svom poslu (jer u tu priču zbog opisane Distance nikako ne mogu da upadnem), ali je pozicija takva da ispadam, posebno po rečima nadređenih, efikasniji od mnogih koji se na ovoj istoj radnoj poziciji baš zdušno zalažu i veruju u vrednosti i efektivnost ovakvog sistema. Zaključno sa jednom od poslednjih izjava nadređenih (a te izjave imaju smisla, čak vrednost za mene, kao odraz toga kako drugi vide ospoljenje promene o kojoj sam pisao): da ja očigledno neke od aktivnosti koje su u sklopu ovog posla – baš obavljam sa ljubavlju.
38. Da mi nije jasan ceo ovaj splet „stvari“ koje sam objasnio: imao bih prava da smatram kako mi se rugaju.
49. Naravno, i Distanca i razvojno usmerena pomirenost su suštinski povezani sa Ravnotežom. Potpuno je beskorisno da mi iskažemo svoje jasno opredeljenje: „Hoću da imam stav pomirenosti i Distancu, i hoću da uz njih, sa njima, težim promenama uslova u kojima sam i ličnom razvoju“, a da pritom nismo ni blizu kakve-takve Ravnoteže. Sa neravnotežom takoreći normalno je i prirodno da smo daleko od Distance i zdrave pomirenosti. Van Ravnoteže, zavisno od karakterne stukture i mnogih drugih faktora: i snižen nam je prag tolerancije, možemo da planemo često i bez jačeg povoda (ništa tu od Distance i pomirenosti), naravno da ćemo buntovnije reagovati na ono što nas snalazi, na gušenja, čak dosađivanja koja nam drugi „priređuju“, itd. Dakle, Ravnoteža kao conditio sine qua non za Distancu i za zdravu pomirenost, a priča o Ravnoteži se ovde rasteže na mnogim mestima u mnogim tekstovima.
23. јуна 2018.
Ivana:
Nedavno sam gledala emisiju u kojoj je gost bio Spasoje Vlajić. Pričao je o mnogim temama pa se dotakao i Rtnja tj.kakve se energije tamo nalaze. U jednom trenutku je rekao:,, …… Najvrednija vrsta energije koja postoji na planeti je energija moždanih talasa. Možda Rtanj ima mogućnost zbog svog oblika da te energije sakuplja, koncentriše i šalje u neku tačku u svemiru nekome kome je ta energija veoma bitna. ……“
1. Kraći osvrt, na podsticaj komentara…
2. Naravno da je priča o Energiji i o energijama pre-preširoka, i svakako da je ključna ili jedan od najključnijih momenata u svemu što nam se dešava, što nas je snašlo i snalazi nas.
3. Uostalom, zašto imamo bogove Parazite nad sobom? Zbog Energije i/ili energija. I onda u sledu dešavanja: zašto su nam učinili i čine sve ovo što čine? Zbog Energije! Pa, ne bi nas valjda podjarmljivali i maltretirali iz zabave ili iz dosade? Pa čak i kada bi to bili razlozi, opet bi iza njih stojalo pitanje Energije, itd.
4. I već u startu sa ovakvom konstatacijom, METAFIZIČKOM, počinjemo da zapadamo u vrtloge enigmi, a u vezi sa Energijom (ili energijom, ili energijama, svejedno). I možemo pitanja, dileme i enigme da nižemo u nedogled, da se zdušno naprežemo u odgonetanjima, ali, nažalost, i bar za sada, pouzdaniji odgovori slabo će nam nešto pritom iskrsavati.
5. Naravno, ne odgovori vezani za fizičke vidove energija, u čijem shvatanju i upoznavanju nam pomažu i instrumenti. Mislimo na fizički neuhvatljivu Energiju, zahvaljujući kojoj, u stvari, postojimo. U redu su i energija sunca, i energija hrane, toplotna, električna i ostale, tačno je da ne možemo bez njih, u sklopu svih zemaljskih uslova u kojima smo, ALI…
6. Jasno je da iza svih ovih vidova „stoji“ neka Energija koja nije „uhvatljiva“ fizičkim (naučnim) instrumentima, otprilike onako isto ili slično kao što su fizičkom oku „neuhvatljivi“ neki delovi svetlosnog spektra.
7. Kako dobijamo i koristimo tu Energiju? Zar je bogovi Paraziti nemaju, ili je ne primaju u dovoljnim količinama, pa moraju da parazitiraju na drugim bićima?
8. Možda jeste upravo ovako kao što je rekao gospodin Vlajić (o energiji moždanih talasa i o ulozi Rtnja u vezi sa tim). (A možda i nije tako!)
9. I, kad sakupimo na gomilu, i prethodna pitanja i hipoteze, i ovo što je gospodin Vlajić rekao – PA ŠTA SA TIM?! Recimo i da znamo zašto bogovi Paraziti parazitiraju na nama, i kakva je, konkretnije, priroda energije moždanih talasa, kako je Rtanj sakuplja i kako je i kome šalje…
10. PA ŠTA SA TIM?! OD KAKVE BI NAM KONKRETNE POMOĆI BILA TA ZNANJA, A U KONKRETNIM SITUACIJAMA I PROBLEMIMA U KOJIMA SMO?! Ili u konkretnim nastojanjima sa kojima smo?
11. Ne želim ovim pitanjima i relativizovanjima da kažem kako bi nam takva sa-znanja bila BAŠ SUVIŠNA, ali, sigurno je da nam U DATOJ SITUACIJI NISU – PRIORITETNA.
12. A situacija na planeti, upravo u smislu energetike, daleko je od normalne i prijatne, tako da nam je bavljenje nabrojanim pitanjima – PRAVI LUKSUZ, odnosno, gubljenje vremena, TJ. – ENERGIJE.
13. U redu – najvrednija na planeti je energija moždanih talasa. U redu – Rtanj sakuplja tu energiju i šalje je nekoj tački u svemiru.
14. Ali ja od ponedeljka, kao i svako od nas, idem na „prinudni rad“, na višesatne svakodnevne ture ulaganja Energije ili „energije moždanih talasa“ u GLUPOSTI koje su i za mene i za druge koji su uključeni u taj proces – nerazvojnog i protirazvojnog karaktera. Za to ulaganje „energije moždanih talasa“ u „prinudni rad“, ja dobijam novac. Novac je približni ekvivalent za uloženu Energiju ili „energiju moždanih talasa“. Tako da ja sa drugima mogu da preko novca razmenjujem tu istu uloženu energiju u neke druge stvari koje su meni potrebne (od hrane, pa nadalje). I DALJE, U SLEDU SA STOTINAMA SVAKODNEVNIH POSLEDICA I DEŠAVANJA.
15. U svemu tome, u svim tim i takvim zamešateljstvima koja čine naše svakodnevne živote: KAKVU MI KORIST IMAMO OD TOGA ŠTO ZNAMO DA JE „ENERGIJA MOŽDANIH TALASA“ NAJVREDNIJA NA PLANETI, DA RTANJ SAKUPLJA TU ENERGIJU I DISTRIBUIRA JE NEGDE PO SVEMIRU, i od sličnih sa-znanja?!
16. Šta me briga za to?! Šta nas briga za njenu vrednost i za to šta „radi“ Rtanj?!
17. E, ali ako bi, kad bi gospodin Vlajić ili neko drugi: DAO NAČINE ILI FORMULU KAKO DA JA TU NAJVREDNIJU ENERGIJU UPOTREBIM DA IZMENIM SVOJU ZAROBLJENIČKU POZICIJU – ONDA BI TO BIO PUN POGODAK! E, to bi me se, i to bi nas se I TE KAKO TICALO!
18. Očigledno je da u vezi sa ovakvim misaonim i istraživačkim nastojanjima treba preokrenuti perspektivu!
19. Rtanj i kvalitet energije moždanih talasa je „NAPOLJU“. Možemo mi da ih spoznajno jurimo i da se koprcamo da ih dosegnemo, ali – teško da tu možemo da imamo pouzdane uspehe, dok smo ovakvi kakvi smo, dok smo pod uticajima pod kojima smo.
20. Zato se okrenimo i ZAĐIMO UNUTRA, u unutrašnje praćenje procesa u nama samima. (Da, jeste u nama, ako dublje zađemo, i portal ka bogovima Zlotvorima, ali – ne moramo da idemo dovoljno duboko, ako se nismo izveštili da se suočavamo sa odaslanim njihovim impulsima.)
21. MI U TOM NAŠEM UNUTRAŠNJEM PROSTORU možemo sasvim pouzdno da operišemo i sasvim neodređenim pojmom Energije. Ne smeta nam da nam taj pojam bude VRLO NEJASAN, možemo ga zvati i – „energija moždanih talasa“, i „prana“, i bilo kako drugačije.
22. Ali energetska kolebanja možemo, tome u prkos, sasvim jasno da pratimo. Naravno, povezujući energetska dešavanja u nama samima – sa našim angažovanjima, sa ljudima oko nas, sa uticajima oko nas.
23. NA TOM TERENU SU NAM PRAVI ODGOVORI! Ili: tu su nam KODOVI ili tajne za ono suštinsko čemu bi trebalo da težimo: oslobađanju i razvoju.
24. Tek nakon toga mogu doći na red za ozbiljnije bavljenje i razne spoljašnje tajne, pa i ove o kojima govori gospodin Vlajić.
22. јуна 2018.
1. Pre nastavljanja sa Imanuelom (a u okviru teme o hrišćanstvu koje se na njegovom „terenu“ razmatra), jedno razjašnjenje, koje nekako sve vreme visi nad ovim tekstovima-„NAPADIMA“ na hrišćanstvo i na tzv. svete knjige na kojima se ono zasniva.
2. Kada bi neko naklonjen hrišćanstvu, a posebno tzv. verski ostrašćen, čitao ove tekstove, očekivana reakcija bi bila od ignorisanja i nezadovoljstva do besa. Jer ovi tekstovi mogu da se shvataju kao vređanje verskog opredeljenja onih koji su ovim knjigama i religiji na njoj zasnovanoj naklonjeni, i više od toga – kojima su one duhovni orijentiri i vrhunske duhovne vrednosti.
3. Postavimo stvar ovako…
4. Imamo čoveka (osoba A) kojeg neki drugi čovek (osoba B), npr. naš poznanik, vidi kao uzornog čoveka, ispravnog, poštenog, itd, i koji je dobar prijatelj sa njim. Jer mu se taj takvim prikazao (priča nije sasvim nevezana za primere koje imamo u svom životu, da i ne spominjem primere iz književnih dela). Ja sam, na drugoj strani, imao prilike da tog čoveka (A) viđam u raznim situacijama u kojima se, upravo suprotno, pokazao kao loš čovek. Ili sam imao prilike, ili su moja zapažanja drugačije podešena (sa oštirjom pronicljivošću). Ako ja svom poznaniku (B) otkrijem pravu sliku tog čoveka (A) – da li ja nekoga vređam, da li ja otkrivanjem prave slike tog čoveka (A) njega samog – vređam?! Da li je moralno neispravno i nekorektno ako sugerišem, u smislu prijateljskog saveta, poznaniku (B) da obrati pažnju na tog čoveka (A), da on nije takav kakvim ga vidi, da nije poželjno ni da se druži sa njim? Naravno, ja nikome ništa ne zabranjujem, ne vršim pritisak, samo dajem svoju viđenje i savete. DA LI MOŽE DA BUDE UVREDLJIVO AKO DAJETE BAR SOLIDNO ARGUMENTOVANU PRAVU SLIKU O NEKOME, tj. ako raskrinkavate predstavu koju drugi o njemu imaju? Namera vam je da to činite: a) U IME ISTINE, b) ZATO DA BISTE DRUGIMA (koji takvome poklanjaju poverenje) POMOGLI.
5. VAŠA NAMERA NIJE DA VREĐATE I OMALOVAŽAVATE, VEĆ DA OTKRIJETE ISTINU I DA JE STAVLJANJEM DRUGIMA NA RASPOLAGANJE – TIM DRUGIMA POMOGNETE DA NE BUDU U ZABLUDI. I nisu li to pre plemenita namera i misija, nego loš postupak?
6. Tako jeste i mora da bude, sve dok se PRIMARNO OSLANJATE NA ARGUMENTE I NA KAKAV-TAKAV DOKAZNI POSTUPAK, A NE NA LIČNE IMPRESIJE ili na ličnu netrpeljivost. A pretpostavljam da je jasno da se i ovim tekstovima teži upravo takvoj vrsti oslanjanja (na argumente i na kakav-takav dokazni postupak). Uostalom, imamo na sve strane tzv. naučne analize religija, u okviru sociologije, filozofije, pa i psihologije, a u kojima, zavisno od stanovišta i polaznih teza autora, religije takođe nisu prikazane u pozitivnom svetlu, na primer – teza da su religije „opijum za narod“.
7. Da li će se, na primer, u bilo kojoj naučnoj analizi ili sagledavanju dogmatike, i hrišćanstva i drugih religija, kao konzervativnog i „konzervatorskog“ okvira, ona tretirati sa civilizacijski razvojnom funkcijom? Ne, naprotiv, obavezno, što i čista logika nalaže, sa – NAZADNOM funkcijom. Da je duh, najviše hrišćanske dogmatike, uspeo da zakoči razvojni naučni duh u Evropi u toku, tačnije nakon srednjeg veka – mi bismo još uvek bili u nazorima bliskim srednjovekovnima. U skladu sa tim, konsekventno, ne može se ni religiji (ili religijama) koje se zasnivaju na dogmatici (dogmatikama) dodeljivati civilizacijski razvojna funkcija. Druga stvar je sloboda verskog opredeljenja, mišljenja i delovanja, ovde govorimo o postupku naučnog izvođenja zaključaka.
8. Što ne isključuje korišćenje hipoteza i kvalifikacija koje prozilaze iz kakvog-takvog dokaznog postupka. Pa, ako iz kakvog-takvog dokaznog postupka proizađe da je neko manipulant, je li uvreda ili objektivno konstatovanje nazvati ga manipulantom (podvaldžijom, itd.)?
9. Uostalom, i u okviru religija, u našem slučaju hrišćanstva, imamo istovrsni postupak raskrinkavanja, ili kritičkog sagledavanja, ali sada – drugih religioznih, pseudoreligioznih, duhovnih, ideoloških, itd, smerova i koncepata, za koje predstavnici hrišćanstva smatraju da su duhovno štetni po njihove vernike. I sve dok se to ne radi sa netrpeljivošću i sa skoro naučnom polemičko-kritičkom neutralnošću – sasvim je u redu. A onaj ko čita, vernik ili ne-vernik, neka odvaga argumente i neka „presudi“.
10. Uzmimo nasumične primere…
Da je joga sporna za Pravoslavnu Crkvu zbog dve suštinske stvari… (…) Nama ne smeta joga sama po sebi, koja po duhovnoj dubini nije ni do kolena isihastičkoj praksi Crkve… (…) Sa krajnjom idejom da pravoslavni Srbi treniraju borilačke veštine bez ikakve primese zen-budizma… (…) Postavimo sebi sami na samom kraju pitanje: zašto pravoslavni hrišćani u tolikom broju danas „koketiraju“ sa jogom da su čak i pomesne Crkve, poput grčke i bugarske, morale da reaguju sa saopštenjima? Odgovor je poražavajući: zato što je savremenim hrišćanima u velikoj meri stran isihastički opit. Mi koji smo pravoslavni sveštenici snosimo veliki deo odgovornosti za takvo stanje jer ljude ne pozivamo dovoljno na duhovno delanje.
http://spc.rs/sr/zashto_je_pravoslavno_hrishtshanstvo_nespojivo_sa_jogom_obrazlozhenje_televizijske_izjave_date_telev
11. Ili, pouke i upozorenja poznatog oca Tadeja, a koji se odnose na meditaciju:
Ostavi se meditacije istočnjačkih religija jer su sve prožete magijom, ma koliko ono izgledalo da ima nešto slično sa Pravoslavljem, i ne slušaj laži padših duhova, nego pripadni skrušenim srcem u smirenju pred Gospodom i moli se od srca Gospodu.
http://xn--80aaaahbp6awwhfaeihkk0i.xn--c1avg.xn--90a3ac/index.php/pravoslavna-porodica/1284-starac-tadej-o-postovanju-roditelja-i-meditaciji
12.
Joga je praćena meditacijom i prema tome ja imam veliki oprez“, primetio je Svjatejši Patrijarh. On je naglasio posebno da se pri korišćenju takvih vežbi može razoriti nacionalna samosvest čoveka, njegov kulturni identitet i upozorio na eksperimentisanja sa meditacijom.
http://www.svedokverni.org/pravoslavni-pogled-na-jogu/
13. Upozorenja na zablude i duhovne stranputice, koja daju predstavnici hrišćanske crkve, ne odnose sa samo na metode ili smerove iz drugih religija, u datim primerima, iz istočnjačkih, već i na religiozne smerove koji su proistekli iz samog hrišćanstva, na primer – u vezi sa adventističkom crkvom. Bivši adventista, koji se vratio u pravoslavno okrilje, dosta detaljno govori o opasnostima priklanjanja adventistima, evo delića iz te ispovesti:
Na ovom mestu počinje proces „ispiranja mozga“. Postepeno odbacujete dotadašnje shvatanje, a pošto su vas ubedili da Biblija „mnogo bolje zna“, onda vi prihvatate bez neke naročite provere informacije koje vam se serviraju. Da biste ostali i opstali u takvom okruženju (…) morate čak i da mislite kao oni. Ako pokazujete znake otpora prema ovakvoj agresiji, u tom slučaju će ostati fini prema vama, ali će vas ili izolovati ili postati još nasrtljivije ljubazni ne bi li vas jednog dana uknjižili kao vernika. Ako do kraja kursa ne pokažete znake protivljenja onome što vam se servira, brzo dolazite do „krštenja“. U protivnom će vas kazniti time što vas neće „krstiti“, pa ćete se kao napola pečen, a nedopečen, u tom okruženju veoma loše osećati.
https://svetosavlje.org/ispovest-bivseg-adventiste-iz-knjige-biblija-bez-boga-hriscanstvo-bez-crkve/
14. Ili: o štetnosti drugih nazora po čoveka, na primeru ateizma (u tekstu „Ćorsokaci ateizma“), a nasuprot hrišanstvu koje je čovekovo izbavljenje:
Taj pogled na svet (ateizam) je dubokok pesimističan. On ne pruža nikakve moralne ideje i voljne stimulanse, on samo obećava čoveku iluzornu slobodu time, što se dešava sa njegovim osećanjem odgovornosti za proživljeni život.
(…) Mi ne želimo da kažemo, da su svi ateisti nemoralni i neprincipijelni ljudi, ali smatramo, da sam ateizam nema odnose sa moralnošću.
(…) Ateista ne voli da razmišlja o smislu života, o vremenu i smrti, on izbacuje misao o smrti van svoje svesti, inače bi se nalazio u stanju postojane depresije, kao osuđeni na kaznu, u čiju ćeliju svakog minuta može ući dželat.
(…) Hrišćanstvo daje tu ideju, radi koje je čovek spreman da pretrpi poteškoće i prepreke… (…) Hrišćanstvo otkriva čoveku kao najvišu vrednost zemnog života osećanje ljubavi prema svima drugima… (…) Hrišćanstvo – to je sveukupni sistem čovekovog života. (…) Hrišćanstvo obnavlja čoveka. (…) Hrišćanstvo ima to, što ne poseduje ni jedan drugi religiozni sistem: Isusa Hrista, Boga i savršenog Čoveka.
http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/corsokaci_ateizma.htm
15. Da ne govorimo o tome kako ni dve „sestrinske crkve“ u okviru hrišćanstva, katolička i pravoslavna, nisu u nekoj „velikoj ljubavi“. Jedan sitni indikativni „akcenat“:
Iako je u raznim periodima bilo više ili manje kompromisnih stavova, Pravoslavna crkva do danas ne dozvoljava rimokatoličko pričešće svojim vernicima, iako je sa rimokatoličke strane nakon Drugog Vatikanstkog Sabora (1962-1965) prihvaćena validnost pravoslavnih Svetih tajni.
https://srbin.info/2014/01/18/pravoslavna-pouka-sustinske-razlike-izmedu-pravoslavlja-i/
15. Naravno, tek bi bilo zanimljivo polemisati sa ovim, samo u ovim ilustracijama iznetim stavovima, ali – to nam nije smer ovog serijala tekstova. Ukažimo samo usput (metodska strana) šta se u onome što se želi da bude argumentacija u ovakvim tekstovima meša…
16. Naravno da i u takvim tekstovima ima nekih dosta korektnih pakovanja činjenica i izvođenja zaključaka (da ne zalazimo u to kojih su oba postupka dometa). Ali očita greška nastaje kada se lični verski afinitet ili naklonost nude ili poturaju kao argumenti. Recimo da sam ja naklonjen „Knjizi o Imanuelu“ (a nisam, samo nastojim da ga objektivno „prestresem“). Neko mi ukazuje na neke nedostatke u toj knjizi. A ja ne navodim protivargumente ili ne nastojim da osporim logički ono na šta mi on ukazuje, već mi je „argument“ to što smatram da je ovo odlična knjiga, sa ispravnim idejama, itd.
17. No, to je stvar rezonovanja onih koji pišu ovakve tekstove, niti oni meni smetaju, ne bi trebalo ni ja njima da smetam, svako neka slobodno deluje u svom duhovnom smeru…
18. Dakle, koliko se predstavnici hrišćanstva smatraju pozvanima da kritički osporavaju druge religiozne, pseudoreligiozne, duhovne, ideološke, itd, smerove i koncepte, jer smatraju da su duhovno štetni po njihove vernike, TOLIKO I JA IMAM ISTOVRSNO PRAVO DA RASKRINKAVAM SAMO HRIŠĆANSTVO, idejne osnove i dela na kojima se zasniva, JER JA NJEGA SMATRAM ISTO ONAKO ŠTETNIM PO DUH LJUDI, KAO ŠTO TO ONI SMATRAJU ZA DRUGE RELIGIOZNE, ITD. KONCEPTE. Pa smo time NA ISTOJ POZICIJI, ALI SA SUPROTNIM SMEROVIMA.
19. I koliko oni ne smatraju da svojim analizama ili ukazivanjima ne vređaju druge religiozne, itd. koncepte, praksu, itd, toliko i ja imam prava da isto smatram u vezi sa raskrinkavanjem njihovog ideološkog opredeljenja, duhovne prakse, itd. (jer i nemam nameru da vređam, već da pakovanjem argumenata raskrinkavam ono što uočavam kao nekonzistentnosti i podvale).
20. I sve je u redu dok smo obostrano tolerantni i dok sučeljavamo argumente ili idejne „platforme“. A oni koji ove ili njihove tekstove čitaju – neka odvagaju i neka „presude“ tj. opredele se za ono što im dejuje kao otkrivena ili prava istina.
21. јуна 2018.
1. Tim zanimljivije što meni, bar za sada, da kucnem u drvo pored tastature, stabilnost (zahvaljujući Metodologiji o kojoj ovde pišem) sve više polazi za rukom. U tome i jeste duhovni fazon našeg doba: naći Metodologiju (i premnjivati je, naravno) pomoću koje ćemo najbezbolnije što je moguće proći kroz očišćujući duhovno-mentalni proces, i pomoću koje ćemo dopeljati (dovući se) do svog platoa hronične stabilnosti. Onda dolazi rad na našem reprogramiranju, na aktiviranju naših zaturenih moći, itd.
2. Naravno, šala u naslovu (za one koji se prepoznaju u naslovu – crni humor), ali, kao i mnoge šale – nosi naslov u sebi i neku istinu.
3. „Sve većem broju ljudi“ – naravno da nema načina da se to izmeri statistički, objektivnije.
4. Oslanjamo se na metafizičku i psihološku pronicljivost, i na fenomenološke „preseke“, pa… ukoliko su nam dobri i pouzdani, možda se vremenom pokaže kako su sadašnje procene preko njih dobijene dosta pouzdane.
5. Povod je razgovor sa nekoliko mladih ljudi, što srednjoškolaca, što studenata. Naravno da su mi njihovi ne-uspesi u školovanju potpuno irelevantni, u ovakvim razgovorima nastojim da doprem, na obostranu spoznajnu korist, do njihovog psihološkog ili stanja svesti, a povezujući ih sa širim metafizičkim i obrazovnim dešavanjima.
6. Skoro da postoji nekakvo prećutno saglasje: nekakva „težina“ ili neka, ako ne baš teška, a ono teža stanja, kao da se nekako malaksava, kao da jača nekakva haotičnost, u njima i oko njih, tj. oko svih nas. U odnosu na prethodnu i na prethodne godine.
7. Da zaobiđemo konkretnije opise simptoma i situacija, u njihovom slučaju oni su prvenstveno vezani za njihov „radni“ kontekst: za učenje, odgovaranja i dobijanje ocena, polaganje ispita, itd. Jasno je: radni i društveni konteksti su u interakciji sa našim stanjima.
8. Naravno da na osnovu ovakvog razgovora ne mislim da se može iole konstatovati „rasprostranjenost“ (ima li „epidemije“ ili ne) „težine“ kod ljudi. Sigurno je da to jeste dosta rasprostranjeno (valjda enormna povećavanja količine konzumiranih antidepresiva ili lekova „za smirenje“ daju čak i nekakve objektivnije indicije), ali ne znamo koliko. Nezavisno od statistike, mi možemo ova dešavanja da malo osvetlimo fenomenološki.
9. Nezavisno od toga šta su uzroci, koji su nam za sada enigma: Entropija, pojačana davljenja od strane Gospodara Zemlje (u tom slučaju bi se narodska fraza iz naslova, „hvala Bogu“, mogla doslovno shvatiti), frekvencijska ometanja, a možda i sve skupa u paketu, i dodatno gratis još poneki faktor.
10. Teška ili teža stanja jesu povezana sa Energijom, sa našom energetikom. Čovek pun Energije ne može da se oseća teško, klonulo, nemoćno.
11. Ako bi se radilo o širem zamahu (bar na jednom prostoru, zemaljskom regionu, možda probno), onda bi šira pojava „težine“ i pada energetike BILI DOBAR PROCES.
12. Šta se dešava kada ljudi PUNI ENERGIJE tu Energiju neštedimice ulažu u KPZ-Iluziju, u iluzije i sveprisutne gluposti ovog sveta? KPZ-ILUZIJA, ILUZIJE I GLUPOSTI UMNOŽAVAJU SE, OJAČAVAJU DO MERE TOTALNOG UPIJANJA SVESTI LJUDI, tako da počinju, ne baš beznačajni paradoks, da dominiraju ljudima kao svojim kreatorima.
13. Usputni, sitni, beznačajni primer: ovaj poslednji “šov“, „Farma“ li je, „Zadruga“ li je, tako nešto. Ne da ih nisam pratio, nego ni televiziju ne gledam. Ali, povremeno sam bacao poneki pogled na njih, pri prolazu kroz sobu u kojoj su oni prilježno gledani. Eto u tom „šovu“, i u vezi sa njim, malog primera: a) težine kod ljudi (učesnika) koji su kao zombirani (jeste to usled zatvorenosti, ali – na ekstremima se fenomen čistije uočava); b) primer ulaganja enormne količine Energije u KPZ-gluposti (i onih koji učestvuju, i onih koji ih masovno prate, i količina uloženog novca, novac kao prljavi okvirni ekvivalent za Energiju, koji je mogao da se uloži u milion puta pametnije svrhe, tj. ova svrha sa „šovom“ nema ni zrnca pameti, itd.).
14. Da se, usput, razumemo… Metafizički posmatrano: „Farma“, „Zadruga“, ili takozvani kuluturni ili kulturološki događaji – suštinskih razlika nema (tek toliko da se nad prethodnim stavom ne osmehuju superiorno intelektualni elitisti). Sve je to kuhinja istih KPZ-zamajavanja. Kultura bi zaista MOGLA da ima drugačiji smisao i misiju, kao i umetnosti, ali – u postojećem KPZ-ambijentu obesmišljeni su koliko i „Farma“, „Zadruga“ i drugi „nedostojni“ sadržaji.
15. Pad energetike koči ljude u angažovanju. Navodi na životne prioritete. Navodi, POTENCIJALNO, na druge životne sektore, van iluzija i gluposti.
16. U tom smislu je (crna) šala iz naslova: što se ljudi masovnije teže osećaju (što se ne odnosi na bolesti, već na psihološka i stanja svesti) i sa manje Energije, TO BOLJE PO NJIH, tj. po njihovu dušu, a preko nje po telo-um- duh. U smislu u kojem „težina“ može da bude začetak preobražajnih procesa.
17. Već sam navodio Lazarevljeve prognoze budućih planetarnih dešavanja, a koje proizilaze iz procene energetike čovečanstva. Na delu je širok zamah pada energetike kod ljudi i neki teški dubinski procesi. „Prestrojiti“ se sa tim dešavanjima znači NE BORITI SE PROTIV KOČENJA KOJA NAM PAD ENERGETIKE IZAZIVA.
18. Ne boriti se da se sa nesmanjenim intenzitetom ulaže Energija u sve i svašta, Energija koje imamo manje na raspolaganju nego nekada.
19. Po Lazarevljevim procenama: tek 1% zemaljskog stanovništva će moći i umeti da preživi ovaj široki nevidljivi proces. S obzirom na duboku nesvesnost ljudi koji čine masu čovečanstva – procena sigurno nije nerealna. S tim što je ona vezana za nešto dugoročnija planetarna dešavanja. Prvi veći talas tih promena on očekuje za 2020. godinu.
20. Da iz naslova izvedemo i jedan paradoks: što se u ovim vremenima ljudi bolje i energičnije osećaju – TO GORE PO NJIH. Jer to znači da štetna iscrpljivanja preko kojih se naprežu da što bolje i kao da nema energetskih problema funkcionišu – urušavaju ih kao bića.
21. Kod onih koji konstatuju „težinu“, pad energetike, slabosti, itd – znači da su se aktivirali mehanizmi koji ih koče u rasipanju Energije koje nemaju dovoljno na raspolaganju.
22. Naravno, sve ovo nije dovoljno samo po sebi.
23. „Pun pogodak“ je da se nakon konstatovanja ovih poteškoća najpre malo počne zalaziti u pozadine svih ovih dešavanja, da se odškrine svest za tu vrstu interesovanja.
24. A onda da se počne posezati i za SPASONOSNOM METODOLOGIJOM, kojom se telo-um-duh čiste od loših programa i sadržaja, a potom polako i izdižu na viši nivo funkcikonisanja.
25. Više opuštanja je tu samo urgentni postupak, ali – nedovoljan sam po sebi za takvu „misiju“ u vezi sa našim preobražajem.
20. јуна 2018.
(Još malo nekih apstraktnijih napomena, kad dođemo do konkretnih detalja i do njihovih sagledavanja ili pretresanja, i u „Knjizi o Imanuelu“, i u „Novom zavetu“, biće takav prikaz mnogo, mnogo zabavniji. Kao što je ŽELJNIMA ISTINE zanimljivo svako raskrinkavanje podvala.)
1. Šta se ja tu nešto, narodski rečeno – guram, šta tražim u tom planetarnom procesu?
2. Sve ovo što se dešava na blogu je potpomaganje tog procesa, procesa šireg planetarnog oslobađanja, učešće i potpomaganje u okvirima mojih individualnih mogućnosti, dometa, uticaja, u smislu u kojem je to D. Cesarić odlično poetski iskazao u pesmi „Slap“:
3.
Teče i teče, teče jedan slap;
Što u njem’ znači moja mala kap?Gle, jedna duga u vodi se stvara,
I sja i dršće u hiljadu šara.Taj san u slapu da bi mog’o sjati,
I moja kaplja pomaže ga tkati.
4. Postoji širok zamah u okviru tog PLANETARNO-OSLOBODILAČKOG DELOVANJA, a koji se fizički očituje u svim, posebno internet-vidovima, u kojima se: a) radi na raskrinkavanju podvalama svih bogova Parazita-Manipulatora; b) radi na razotkrivanju Istine i istina; c) radi na ličnom oslobađanju, na oslobađanju iz ličnih zarobljeničkih mreža. Jeste taj zamah podvrgnut jakim ometanjima i distorzijama, ali – NEZAUSTAVLJIV JE.
5. A što bi baš „Knjiga o Imanuelu“ u tom smislu imala neki poseban značaj?
6. Spoljašnji okvir „Knjige o Imanuelu“ ima dosta toga sumnjivog, čak i nečeg što kao da je sračunato, od strane onih koji su se, možda, uplitali bojeći tamno taj spoljašnji okvir, da ljude odbijaju od ove knjige.
7. Jedna od postavki ove knjige, koja je prihvatljiva kao potencijalno dobra (potencijalno, ukoliko knjiga potiče sa dobrog izvora, u kojem slučaju bi sve neprihvatljivo u njoj ili u vezi sa njom bili nabačeni nanosi)… Pretpostavimo da je Isus, ovde – Imanuel, zaista delovao na Zemlji u ono vreme o kojem se govori u „Novom zavetu“. OČEKIVANO, SLIKA KOJA JE O NJEMU OSTALA U „NOVOM ZAVETU“ – MAKSIMALNO JE ISKRIVLJENA, a svakako po „direktivama“ boga koji vlada delom sveta kojem je Isusova misija prosleđena ili nametnuta. Iskrivljena i stavljena u funkciju propagande tog boga, „Boga Oca“.
8. Kao što je TOTALNO ISKRIVLJEN „STARI ZAVET“ (tačnije – zvanična varijanta koju čovečanstvo ima), što je gospodin M. Biglino maestralno dokazao. Da je „Novi zavet“ duhovno ispravna knjiga – ZAR BI SE POZIVAO NA TOTALNO ISKRIVLJEN, DOKAZANO PODVALDŽIJSKI „STARI ZAVET“, zar bi se nadovezivao na njega? Kontinuitet sa „Starim zavetom“ Isus na raznim mestima naglašava. Da, ispravlja on neke duhovne (tačnije, pre moralne) postavke iz „Starog zaveta“: rečeno je „oko za oko, zub, za zub“, itd, ali – kontinuitet generalnog smera naglašava: nije došao da ukine proroke, već da ih ispuni, itd; dakle, došao da ispuni ono što je rečeno u DOKAZANO podvaldžijskom duhovnom, tačnije u pseudoduhovnom delu. (Taj kontinuitet nije slučajan, izgleda da postoji organska veza između Jahvea i „Boga Oca“, u smislu „dva lica“ „istog pisca“, ali – „o tom – potom“, u daljem istraživačkom i dokaznom postupku.)
9. Jedan, indirektni oslonac doktrine hrišćanstva, „Stari zavet“, je konceptualno demontiran. Ili: duhovno RASKRINKAN. Treba to učiniti i sa „Novim zavetom“. To se ne može učiniti istim jasnim dokaznim postupkom koji je gospodin Biglino primenio na „Starom zavetu“, ali – nije nemoguće da se izvede solidan dokazni postupak. Videli smo na primeru raskrinkavanja kodiranih podvala u bazičnoj molitvi iz „Novog zaveta“ da je takav čin raskrinkavanja duhovnih, ali i ne samo duhovnih, podvala, moguć, i da može da deluje kao solidan dokazni postupak.
10. „Knjiga o Imanuelu“ može da bude odličan teren, da li glavni, da li pomoćni, zavisi od toga kako se „stvar“ postavi, za raskrinkavanje podvala u „Novom zavetu“. Ako imamo iskrivljenu priču o nečijem životu i delovanju, kako ćemo lakše dokazati tu iskrivljenost do upoređivanjem sa pravom pričom o njegovom životu i delovanju, u slučaju „Knjige o Imanuelu“ – sa varijantom MOGUĆE ISTINITE priče, budući da u ambijentu sveprožimajućih podvala i mahinacija ne možemo biti potpuno sigurni ni u jedan pisani izvor.
11. Sa raskrinkavanjem „Novog zaveta“ mi možemo reći: „Shvatamo tvoje podvale, Oče naš, shvatamo ih u tvojoj bazičnoj propagandnoj podvaldžijskoj knjizi!“.
12. Naravno, niti će on da haje za takav naš podvig, niti ga on sam po sebi može poljuljati, ali je podvig značajan kao refleks, kao OSVEŠĆIVANJE dubinskih procesa u kolektivnom nesvesnom, koji idu ka detronizaciji „Boga Oca“, kao pomaganje, njemu, da abdicira. (Da pretpostavimo da on u nekom trenutku abdicira – šta će biti sa druga dva boga…? Nije naše da o tome brinemo, ono što možemo je da raskrinkavamo podvale na sve strane ili kojima smo zatrpavani sa svih strana, i da osvešćujemo, koliko nam je to moguće, šira i dublja duhovna planetarna dešavanja.)
13. Jer ne može pojedinac, tj. pojedinci – da idu svetlosnu godinu ispred svog vremena sa idejama koje daju, a nezavisno od procesa u kolektivnom nesvesnom. Oni samo ospoljuju makar samo začetke nekih dubinskih dešavanja u kolektivnom nesvesnom. Dubinska dešavanja u kolektivnom nesvesnom ne znače da je masa njih svesna (što je značenjski podrazumevano). Baš naprotiv! Masa ide za inercijom svojih nazora i vrednosti, treba dosta vremena da se evoluicnistički pomaci u kolektivnom nesvesnom ospolje.
14. Što se Kopernik, Galilej i slični idejni avangardisti nisu pojavili hiljadu godina ranije?! I u svom vremenu oni su naišli na bes i bunt, na „buku i bes“, i zvaničnih mreža institucija, i pojedinaca, ali – dubinski proces koji su (u ovom slučaju njih dvojica) ospoljili bio je nezaustavljiv, što vidimo i po dešavanjima nakon njih, a posebno u naše doba. Otpori avangardnim idejama (na bilo kojem polju) u naše doba nisu tako presudno ili oštro kočeći kao u ta ranija vremena, što opet svedoči… O čemu? Pa upravo o snažnom dubinskom zamahu koji je ovde bio tema!
19. јуна 2018.
Pomozimo sebi! 