Otkrivenja našeg doba

Monthly Archives: фебруар 2022

1.

Kako najbolje misliti?

„Nema tajni, jaranice!“, što kažu „nadrealci“.

Kreneš da misliš i – misliš.

To uglavnom svi znaju.

I svi misle da umeju da misle.

Kad se ne udubljuješ u mišljenje – sve ti je lako, prirodno, jednostavno.

Milina jedna!

Čim počneš da se udubljuješ (u bilo šta), snađe te hip-hop refren: „Nije mi dobro“.

Dakle, da bi ti bilo tajnaško „ala je lep ovaj svet“ – samo se ne udubljuj u bilo šta i – biće ti sve lako i lepo.

2.

A vezano za mišljenje…

Imamo najpre saznajni domen.

Kako misao učiniti moćnom, tako da zalazi u sve BITNE tajne.

(Jer to, kako žive neke ptice negde u afričkoj džungli – jesu tajne, ali nimalo bitne.)

Misli Čovek da VEĆ ima moćan um u vezi sa tim.

I što to više i ubeđenije misli – to je od same te moći dalji.

Jer da bi nam um u tom smeru ZAISTA bio moćan – treba najpre pročistiti osnove, korene.

Osnove/korene mišljenja.

Osloboditi se mehanizama preko kojih nam se mišljenje iskrivljuje.

I percepcija i mišljenje.

Primer, fundamentalna distorzija: „Najbolji je rob koji misli da je sobodan“.

Čim neko MISLI da je metafizički slobodan…

Čim mu je nebuloza činjenica da živi/živimo u (metafizičkom) Karantinu-Paklu-Zatvoru – imamo dokaz temeljne distorziranosti njegove percepcije/mišljenja.

3.

Preobražajna moć mišljenja.

Tajnaši su totalno omašili u generalnom smeru.

Ali su odlično (hvala im!) DOKAZALI moć uma na izvođenju promena.

Kako misao/slika/vizija menja realnost.

Realnost tela i realnost dešavanja u kojima je telo.

Uostalom, tu su i dokazi iz „nemetafizičkog“ sektora.

Neko ima sliku/viziju solitera, u nekom periodu – misao/slika/vizija dobija realno opipljivu materijalizaciju.

Ono što je bilo samo „magla“ uma – postaje „živa“ realnost.

Tu su, na primer, i dokazi sa placebo-efektima.

Nekome se da obična vodica, a inicira mu se misao da je u pitanju čudotvorni lek, i – eto efekta kao da je popio lek.

4.

Jasno je… ako se malo udubimo u mišljenje: u vezi sa njim potrebne su nam FUNDAMENTALNE (u temeljima) promene.

Koje to promene i kako do njih…?

To još nikome nije jasno, ali – ne smeta da i bez te jasnoće činimo napore u smeru takvog cilja: napore na poboljšanju moći našeg uma/mišljenja.

5.

Jedan od tih napora tiče se uočavanja značaja SUŠTINA.

Što sam već ranije isticao.

Ključne reči/suštine.

Sam pojam duha i duhovnosti mora biti ključno vezan za suštine, suštinske pojmove.

Uostalom, pri kreiranju bilo čega polazi se od suštinske, uopštene ideje, najpre se ona javlja.

Pa se ona „nadole“ razrađuje kroz posebne i pojedinačne ideje.

Svi detalji našeg života…

Šta sa njima?

Ništa!

Ali, uz izvlačenje suština – menja se perspektiva.

UM izvlači suštine.

I pitanje je veštine – da li i kako umemo SVESNO da uopštavamo svoje iskustvo i da izvlačimo opšte pouke.

6.

Postoji još jedna razlika, povezana sa prethodnim, a koju tek treba da vidimo kako da je, što se kaže – implementiramo u svoju praksu mišljenja i u svoju životnu praksu.

A) Imamo tip mišljenja kojim se misli slobodno kreću.

Kad oslobađamo mišljenje bilo kakve kontrole.

Misli se asocijativno kreću.

To je kao nekakvo odmaranje uma/mišljenja, kao da su na „ler“-režimu.

Minimalna misaona Energija.

U ovom slučaju veština je da minimalno intervenišemo u ovakav misaoni proces.

Recimo, u nekoj seansi opuštanja…

Dopuštamo da se misli slobodno kreću.

Ali VRLO SUPTILNO, tanano, nastojimo da ih usmeravamo ka odabranim ključnim rečima/suštinama, ka… recimo – uzvišenim pojmovima i ciljevima: Sloboda, Ravnoteža, Harmonija, itd.

7.

B) I imamo fokusiranost u mišljenju.

Naprezanje fokusa ka jednoj temi/tački.

Iz prakse mišljenja poznata su nam oba vida „rada“ našeg uma.

Evo, ovde, u razradi teme (a i na strani onoga ko ovo bude eventualno čitao) – jasno je da se radi o FOKUSIRANOSTI ili usmerenosti pažnje, ili o usredsređenosti.

To bi se moglo porediti sa lupom kroz koju se propuštaju Sunčevi zraci.

8.

E, sad…!

Ta razlika svakako nije nekakva novina, svakako je negde već opisana.

Ono što je, ubeđen sam, novina, su metafizičke/duhovne pouke/koristi koje možemo da izvučemo iz ove razlike.

Tako što ćemo ova dva tipa kretanja misli da povežemo u jednu KOMPLEMENTARNU SPREGU, u spregu dve „sile“ koje se međusobno dopunjuju.

Što bi praktično značilo: da ova dva tipa mišljenja NAIZMENIČNO praktikujemo.

I naizmenično, i SISTEMATSKI.

Ako smo imali bilo koje intenzivnije misaono bavljenje sa jačim fokusom – uzmemo seansu odmaranja mišljenja sa asocijativnim nizovima (uz suptilno usmerenje, kao što je opisano).

Naravno, „uzmemo“ – onda kad nam to okolnosti dozvoljavaju.

Mada, čak i u profesionalnim zarobljeništvima često se može naći manevarski prostor za bar minimalno izvođenje ove sprege.

9.

Već je objašnjavano: Ravnoteža znači oscilovanje između dva pola dualnosti.

Što je amplituda manja – oscilacija je viša.

U slučaju ova dva tipa mišljenja to bi značilo: da neku misaonu fokusiranost češće prekidamo seansama (bar kraćim) sa asocijativnim „pregledanjem“ ili „skakanjem“ po ključnim pojmovima koje izaberemo kao svoj „registar“ uzvišenih pojmova.


1.

Ako si integrisan u Masu/Stado…

Uvučen u intenzivniju komunikaciju sa drugima.

Onda ti je privremeno sve lakše.

Jednostavnije.

Provociran si na trošenje/rasipanje Energije.

A integrisanost te ojačava.

Jer si deo sinergije.

2.

Integrisan…

Tj. svojevoljno integrisan.

Tako da smatraš normalnim da budeš deo Mase/Stada.

Tako da smatraš da ti nema normalnosti van nje.

Drugo je prisilno/Zarobljeničko zalaženje u Masu/Stado.

Novac, tzv. profesionalo bavljenje, elementarni životni uslovi, itd.

3.

Ako si u duši/duhu diskonektovan od Mase…

Onda bolje osećaš na unutrašnjem planu aktuelna energetska dešavanja.

Entropiju.

Haos.

Manjak Energije.

Uočavaš da se nema Energije za spoljašnja angažovanja kao nekada.

Više opuštanja je smer koji ti se sam od sebe nameće kao rešenje.

Više opuštanja znači Hibernaciju.

Dok nepovoljni energetski uslovi ne prođu.

4.

Sam Proces sa planetarnom i kolektivnom energetikom slutiš.

Ali dosta jasno.

Dovoljno jasno da ti se sam od sebe nameće smer.

Sa pojačanim opuštanjem.

Slutiš i da je Proces Preobražajni.

A kako i kojim putevima će ići Preobraženje…

To niko od ljudi ne zna…

5.

Više opuštanja ne znači više uživancije.

Ima nešto više uživancije dok se ne dođe do nulte tačke.

Od prenapregnutosti ili hroničnog zamora do nulte tačke.

Kako se silazi ispod nulte tačke – mogu da počnu da se otvaraju „podrumi podsvesti“.

Daleko od uživanja i prijatnosti.

Težina, neprijatnosti, bolovi, itd.

Izbijaju po nekim svojim zakonima.

Dok izbijaju: Pomirenost i smireno suočavanje.

To je proces razgradnje, čišćenja, eliminacije nekih energo-deficita…

Ko zna šta, ko zna u kojoj formi…

Ali nešto dobro, korisno, svakako jeste u pitanju.

Ako nosimo u svakom svom DNK, u svakoj ćeliji…

500 tomova velikog formata sa po 500 strana informacija…

Ako imamo 95% posto nedešifrovanih DNK…

Onda je tu neopisivo mnogo kodiranih muka nasleđenih iz ko zna kojih sve vremena.

Sad sve to izbija, sa svim tim se treba suočiti, razgraditi.

6.

Ali, bez angažovanja se ne može.

Jer to vodi u druge krajnosti i u druge probleme.

U druge inercije i blokade.

Ravnoteža podrazumeva dualnosti: naprezanje opuštanje.

Ali i dualnosti u naprezanju: fizičko-praktično – duhovno-intelektualno.

7.

U duhovnom: bavljenje suštinama.

Ključnim rečima koje upućuju na više pojmove i ciljeve.

Npr: Energija, Ravnoteža, Rast, Sloboda, Harmonija, itd.

Bavljenje njima…

Ne u smislu napregnutog mišljenja/razmišljanja.

Već u smislu kontemplacije.

To bi bilo kao da „zalebdiš“ nad izgovorenim/zapisanim pojmom.

Na trenutak, u nekakvom magnovenju, bez misaonog naprezanja, „osmotriš“ značenje pojma.

I/ili neke njegove aspekte, karakteristike.

8.

To bi moglo da bude kao nekakva TZV. duhovna praksa za ovo doba.

Suptilno duhovno-misaono naprezanje.

Koje je skoro istovremeno i naprezanje i opuštanje.

I bavljenje uzvišenim pojmovima.

I misaona težnja ciljevima.


Mislim da ulazimo u Novo Mračno Doba, u tehnokratski Srednji Vijek. Mi, masa običnih ljudi nismo reagirali na gomiletine pročitanog sadržaja o zavjerama, masonima iliuminatima na forumima i u knjigama i sada nam se događa ovo što nam se događa.

(Citat sa foruma “Galaksija” (član “Piskavac”).)

1.

Opravdana bojazan mnogih u naše doba.

Onih koji prate šta se dešava oko njih, u realnosti.

A takođe, možda i više, ako prate tolike dostupne informacije preko virtuelnih medija.

Prosto su u tom smislu citirani zaključci logični.

2.

Da ulazimo u “Novo Mračno Doba”…

A zar VEĆ NISMO U NJEMU?!

Zar već nismo MILENIJUMIMA?!

Tokom cele poznate nam istorije.

PA JESMO!

Šta je Zemlja do Karantin-Pakao-Zatvor?!

K(arantin)-P(akao)-Z(atvor)- Mrcvarilište.

Samo što je KPZ-Iluzija do sada bila PREJAKA, pa smo imali… oni koji nisu bili Budni za Karantin-Pakao-Zatvor… neki smo imali iluziju NORMALNOG I LEPOG ŽIVOTA.

Ko je imao takvu iluziju: vidi da se ruši iluzija normalnog i lepog života i boji se budućih dešavanja.

3.

Naravno, ta dešavanja i “trajektorije” koje možemo da “povučemo”: jesu strahotni.

Ali to nikako ne može biti “Novo Mračno Doba”.

Već samo intenziviranje/finaliziranje Mračnog doba u kojem čovečanstvo VEĆ MILENIJUMIMA JESTE.

4.

I ma koliko jezive perspektive bile…

Ko je Budan za ovakvo davnašnje stanje na Zemlji: bar donekle mora da se raduje predstojećim dešavanjima.

Jer “Novo Mračno Doba” može da bude vrhunac i krah jedne civilizacije koja je sama po sebi bila – Mračno doba.

Pa neka se jedanput „prelomi“ šta ima da se „prelomi“ na Zemlji!

Ovakav život na Zemlji VEĆ UVELIKO jeste besmislen, sav u funkciji obogaljivanja Čoveka i parazitiranja (na njemu) ko zna sve koga u transcendenciji.

5.

Potrebno nam je dublje shvatanje Procesa.

Planetarnog – manje-više.

Jer ga ne možemo dokučiti u konkretnim detaljima.

Ali NAŠEG PROCESA – da.

Tu već možemo imati dobre orijentire, o njima sam naširoko pisao na blogu, vremenom mi se sve više pokazuju ispravnima.

Ovo ne spominjem radi svoje pronicljivosti, već da bih naglasio: svoje/unutrašnje procese u ovim vremenima možemo u priličnoj meri da odgonetamo.

U skladu sa tim: da se ispravno postavljamo.

DA BISMO „SARAĐIVALI“ SA PROCESOM.

Da bismo izvukli najveću korist od njega.

6.

A to ne možemo ako podležemo zamci: zalepljenost fokusa za spoljašnje.

Ne možemo: ako u spoljašnjem uporno tražimo rešenja i odgovore.

Jedan primer takvog krivo usmerenog fokusa se otkriva u citatu: nismo verovali pričama o zaverama, iluminatima, masonima, itd, i – eto, snalazi nas što nas snalazi.

Da, mogu svi ti “igrači” da uzrokuju teška stanja i dešavanja.

Ali strategiju/taktiku za suočavanje sa njima – nećemo naći u njima, koji su nam, uzgred rečeno, svakako nedostupni, a to znači i informacije o njima/od njih neproverljive.

Strategiju/taktiku nalazimo u samoposmatranju, samoosluškivanju, u praćenju sopstvenog funkcionisanja, u uočavanju zakonitosti u kojima smo, kojima smo podložni, itd.

7.

Druga aktuelna ilustracija: fol/pandemi-dešavanja.

Kao što sam već objašnjavao: u redu je, ljudski je, da do neke mere pratimo šta se dešava i da prikupljamo informacije, kako bismo iskristalizovali svoj stav.

U redu je da odlučimo šta da činimo, šta možemo da činimo.

Ali – negde u tim interesovanjima treba da stavimo tačku.

Da zaključimo tu SPOLJAŠNJU PERSPEKTIVU.

Da fokus pomerimo ka unutrašnjosti i svemu već nabrojanom.

Što ne znači SAMO ka unutrašnjosti i praćenju/shvatanju principa našeg funkcionisanja, ali svakako da se iščupamo iz zamke SAMO ka spoljašnjem (fol-pandemija, borba za raskrinkavanje mahinacija u vezi sa tim, itd.).

8.

Malo konkretnije…

Na unutrašnjem planu imamo uočavanje i primenu principa mudrog raspolaganja Energijom, imamo principe Ravnoteže, itd, svega što sam već naglašavao.

Nastojanje na primeni tih principa u praktičnom životu donosi nam, kakvu-takvu, koliko-toliko moguću stabilnost.

Fokusiranost na informacije o masonima, iluminatima, nastojanje na nekakvim (a koji su to uopšte i mogući?!) načinima borbe protiv njih, uopšte – svaka vrsta pasionirane spoljašnje fokusiranosti: energetski nas destabilizuje. Uopšte, pasionirano zanimanje za bilo šta drugo, npr. za sportove-besmislice, suštinaski je istog ENERGETSKI štetnog nam ranga kao i pasionirana zanimacija za reptile, iluminate, masone, Anunakije, itd.


1.

KPZ-Iluzija.

Zahvaljujući njoj.

Održava se Karantin-Pakao-Zatvor.

2.

Planetarna Obmana.

Iskrivljavanje percepcije.

Distorzije rezonovanja.

3.

KPZ-Iluzija.

Planetarni Besmisao.

Prividno/prevarno pretvara u Smisao.

4.

Zahvaljujući njoj.

Opstajali uspešno.

Svi vidovi Zarobljeništava i iscrpljivanja.

5.

Ropstvo shvatano kao Sloboda.

Konzervativizam kao Razvoj.

Urušavanje kao progres.

6.

I kolektivno.

I individualno.

I u svim vidovima.

7.

Ulaganje celoživotne Energije.

U svakakve gluposti/besmislice.

Što prisilno, što svojevoljno.

8.

Objašnjavati Masi/Stadu.

Raskrinkavati Besmisao.

Besmisleno.

9.

Kako KPZ-Iluzija bude slabila.

Tako će se ogoljavati gluposti.

Tako će isplivavati Besmisao.

10.

Strašna suočavanja.

Predstoje Masi/Stadu.

Sa urušavanjem Iluzije Smisla.

11.

Način pretežak i za njih.

Ali drugih načina nema.

Postupnih, blažih.

12.

Ko izdrži – izdrži.

Ko ne izdrži…

Proces svakako spasonosan.


(Kao mali intermeco…

Između pitanja koja su u nizu.

Prenosim sa foruma „Galaksija“.)

*

2. Živimo u planetarnom ambijentu koji ja nazivam Karantin-Pakao-Zatvor

Možemo ga nazvati Kazneno Popravni Zavod.

*
Karantin-Pakao-Zatvor.
Namere Ustanovljivača, Zlotvora-Parazita.
Slomiti/uništiti/obogaljiti/vladati/parazitirati…
*
Metafizički Kazneno-popravni zavod.
Unutar toga.
Opet, sa stanovišta Zlotvora-Parazita.
*
Kažnjavanje.
Za odstupanja/neuklapanja.
Od volje/planova/zakona njihovih.
*
„Popravke“…
U smeru poslušnosti i ukolotečivanja.
Unificiranja ka Masi/Stadu.
*
Šire posmatrano.
Van ove Zone/Sfere Postojanja…
Sve to je najverovatnije Igra Postojanja.
*
Jeziva/neopisivo strašna.
Za nas koji smo ovde.
U njoj.
*
Zanimljiva.
Korisna.
Za Posmatrače Van.
*
Naša Mudrost…
Snalaziti se.
U ovde i sada-strahotama.
*
A šta je i kako je…
Kako izgledamo…
Van ove Zone/Sfere Postojanja.
*
Nije nam od koristi da se bavimo.
Luksuz!
Posebno u vremenu u kojem smo…


1.

KPZ-Iluzija.

Sve slabija.

Sve ogoljenija.

2.

Što postaje očigledno.

I duhovno neupućenima.

Neindividualizovanima.

3.

Npr. u aktuelnim tzv/pandemi-dešavanjima.

Iluzija o „svetoj“ ezgaktnosti.

O medicini i medicinskim tzv/stručnjacima.

4.

„Egzaktno“ dokazuješ.

Što ti volja.

Na korist ili na štetu ljudi.

5.

U nekim ranijim vremenima.

Dve-tri i više decenija.

Bila stabilna planetarna energetika.

6.

Stabilna energetika ljudi.

Energizovanost.

Za bavljenje čime god hoćeš.

7.

Opšta prijatnost.

Uživanje u angažovanju.

Jednom rečju – stabilnost.*

8.

Stoga, opravdane su maštarije.

Za povratak na nekadašnje.

Svih koji su „zakačili“ stabilnija vremena.

9.

I zaista…!

Stabilna planetarna energetika.

Nosila je stabilnu/jaku KPZ-Iluziju.

10.

Što znači… tadašnja KPZ-Iluzija.

Bila je neuočljiva, nespoznatljiva.

Bar ne u većoj meri, potpunije.

11.

Recimo, u duhovnosti.

„Vrhunskom“ duhovnjaku…

Lako bilo do Slobode.

12.

Lako da dođe.

Do nekog življenja.

Van naselja i Mase.

13.

Da bude u svom ambijentu.

Samoodrživom.

Negde u prirodi.

14.

ALI…!

Na sve te benefite…

Dolazila je teška iluzija.

15.

Iluzija duhovnog postignuća.

Vrhunskog.

Nadzemaljskog uživanja.

16.

Realno posmatrano.

Takvo postignuće…

Nemoguće bez kompletne očišćenosti.

17.

Nemoguće bez reprogramiranja.

Temeljnog.

Do u dubine bića i DNK-nasleđa.

18.

Tim preteškim benefitima…

Počašćeni smo mi.

U ovo preteško Doba.

19.

Iskreno…

Kada bih mogao da biram.

Svakako bih bio tamo, negde iza.

20.

Blaženstvujem.

U osvojenim vidovima Slobode.

A iluzija vrhunske duhovnosti…?

21.

Lakše je biti u toj iluziji.

No mučiti se nenormalno.

U temeljno-očišćujućim benefitima** našeg Doba.

_______________

* stabilnost

1.

Naravno… nije to bilo neko idilično Doba.

Išla su stalno tokom istorije teška dešavanja.

Kolektivna-individualna, sporadična-češća…

2.

Ali generalno…

Postojala je stabilna planetarna energetika.

I stabilna energetika ljudi.

3.

I ko je bar malo bio vešt sa energetikom…

Mogao je zaista da uživa.

I da ima iluziju divnog Zemaljskog života.

___________

** benefiti ili „benefiti“

1.

Zbog muka.

Kako ko shvata.

Može i jedno i drugo.