1. Pojmovnik.

– „Zbirka“ pojmova.

– Objašnjenja po izdvojenim pojmovima.

– Umesto sistema: izlaganje ideja u nekoj oblasti – po pojmovima.

2. Paradigma.

– Obrazac, uzorak, uzorni model.

– U našem slučaju (duhovna paradigma) uzmimo je kao „filtrat“ suština iz sveukupnosti onoga što imamo kao repertoar u duhovnosti/metafizici.

– Teorije, ideje, koncepti, iskustva iz prakse, metode i metodologije, preporuke, vrednosti, modeli, tip rezonovanja, itd.

– Uz pretpostavku da se mogu izvući „zajednički imenitelji“ za teško svodivu raznolikost „materijala“ u ovoj oblasti.

– Jeste teško za uopštavanje, ali nije nemoguće.

– A praktično nam jeste potrebno, ako do sada nije postalo jasno zašto, pokazaće se tek…

3. Stara duhovna paradigma.

– Već je naširoko objašnjavana na blogu.

– Stara, postojeća, propadajuća, zajedno sa starim, postojećim, propadajućim svetom, logično, jer je njegov deo (u oblasti duhovnosti).

– Deo sa svesnim podvalama (osobito u drevnim duhovnim delima).

– Deo sa nesvesnim podvalama ili distorzijama.

– Redukcionizam: mehaničko pojednostavljivanje procesa u svesti (najkarakterističnije po svođenju cele prakse izvođenja promena na jednu, lako primenjivu metodu).

– Iluzije sa duhovnim postignućima.

– Itd.

4. Nova duhovna paradigma.

– U nastajanju.

– Više u lutanjima i traganjima, isprobavanjima, preispitivanjima.

– Ali, u nekom trenutku, nekako, sa njenim zasnivanjem moramo započeti.

– Ne znači da se ona rađa iz pepela, dakle, bez ikakve „žive“ veze sa starom duhovnom paradigmom.

– Ali znači zaista neophodnu sveukupnost novih duhovnih postavki: novog shvatanja procesa u svesti, novog shvatanja duhovnih vrednosti, novog shvatanja duhovne prakse, itd.

– Dakle, veza sa starom normalno da ima, ali uz sveukupnost novih postavki.

5. Novi čovek.

– Stara duhovna paradigma je pokušavala da „donese“ novog čoveka. Samo pokušavala, ali uporno „padala na ispitu“ iluzija.

– Nova treba da traga za načinima RAĐANJA UISTINU NOVOG ČOVEKA.

6. Efektivne promene.

– Već spomenuto, ali da se posebno naglasi.

– Stvar je u efektivnim i NEILUZORNIM promenama, promenama na bolje.

– Koje će proizilaziti iz nove duhovne paradigme.

– Kojima će se zaobići iluzorne zamke:

– za viđenje, odmeravanje efekata mera i koraka, načina koji se preduzimaju sa ciljem poboljšanja, napredovanja, rasta svesti.

7. Novi svet.

– Nova duhovna paradigma mu izlazi u susret, sa novim čovekom.

– Mnogo šira, možda nezamislivo šira kosmička dešavanja i uticaji, ili Programi, vode čovečanstvo ka promenama, guraju ga ka promenama-poboljšanjima.

– Nova duhovna paradigma im izlazi u susret.

– Interaktivno.

– Ona je i refleks shvatanja i prihvatanja preobražajnih uticaja.

– I sama ih, koliko je to minimum-mininalno u datim uslovima moguće, generiše.

8. Instrumenti.

– Nova duhovna paradigma:

– a) svesnost KPZ-Iluzije, iluzija uopšte;

– b) omogućavanje ispravih duhovnih nazora, mišljenja, zaključivanja, itd.

– c) povezani sa svim tim, ali svakako najvažniji su: „instrumenti“ za izvođenje preobražajnih promena.

– Pomoću njih:„obuhvatiti“, koliko je moguće, složenosti:

– a) i čovekovog funkcionisanja,

– b) i uslova u kojima je.

9. Novo mišljenje (logika).

– Nemamo još novo mišljenje, već NAPOR KA novom mišljenju.

– Rađa ga svest o ograničenjima postojećeg mišljenja i logike.

– Rađa ga svest o distorzijama u percepciji i u rezonovanju.

– Napor KA novom mišljenju je i posledica i izlaženje u susret kosmičkim/metafizičkim uticajima širim od domena uticaja Vladara Zemlje.

– Manifestacije tih širih uticaja u fizičkoj ravni:

– logika postmodernizma, logika UVRNUTIH (uvrnutih sa stanovišta stare logike) POVEZIVANJA NEPOVEZIVIH „STVARI“,

– logika „izvrtanja naglavačke“ naizgled stabilnih i „nedodirljivih“ idejnih postavki.

– Novo mišljenje, ovde na blogu „promovisano“ kao „umrežemo mišljenje“, ili:

– mišljenje zasnovano na umreženosti pojmova, ideja…

– Koje je osnova tkanja pojmovnika/“Pojmovnika“.

10. Ažuriranje pojmova u „Pojmovniku“.

– Nasuprot zatvorenosti pojmova unutar sistema – pojmovnik („Pojmovnik“) znači otvorenost za „ažuriranja“.

– Vremenom se spoznajno napreduje u osvajanju novih aspekata svakog pojma.

– Novih aspekata ili novih veza između pojmova.

– Onda jednostavno „ažuriramo“ već dati pojam.

– Izvršimo korekciju, prethodnog, dodamo nešto novo.