Otkrivenja našeg doba

Category Archives: Dijalozi

1.

Marko

Skoro ne procitah vise gluposti no u ovom tekstu.
Autor blage veze sa Vedama nema, ocigledno da od Sanskrita ni „S“ ne zna, ali se dao u „duboko“ razmislajnje. Zaista, internet trpi sve.

P.S Gde se mucheniche nirvana pominje u Vedama..?? Koje crno utnuce…!!??
Na stranu sto su perunove „vede“ chista podmetachina. No, daleko si ti od toga da razumes ..

2.

Komentar sam najpre bio prebacio u kategoriju „nepoželjan“.

Ne zbog toga što ne dopuštam kritička zapažanja.

NAPROTIV! Ona su korisna i poželjna.

Nego zbog NEPRIMERENOG, NEKULTURNOG OBRAĆANJA.

Za blog za pivopije – ovakvo obraćanje bi bilo deo njihove kulture komunikacije. Ovde to nije.

A onda sam ipak vratio, izvukao komentar iz „kontejnera“.

Jer ima tu povoda da se nešto korisno razjasni.

Naravno, na KULTURAN I PRIMEREN NAČIN.

3.

 „Gospodinu“ se priviđaju moje gluposti, dok ’ladno niže svoje!

A)

Njegova glupost prva: moraš znati sve jezike sveta, da bi bio kompetentan za PROSTO BLOGOVSKO PISANJE O DELIMA NA TIM JEZICIMA.

Ako ne znaš sanskrit  – NE SMEŠ REČCU O VEDAMA DA NAPIŠEŠ. (Uzgredna pravopisna pomoć: nazivi jezika u srpskom se pišu malim početnim slovom. Da „Gospodinovu“ baš „posvađanost“ sa pravopisom prekočimo kao nebitnu. Da je korektan komentar – ne bih je ni spominjao, kao što na to i ne obraćam pažnju u korektnim komentarima.)

Pa makar to bile tvoje SLOBODNE IMPRESIJE!

Krije se možda tu neki dublji „Gospodinov“ psihološki mehanizam.

Ali, to on sam treba da razluči:

a) želi li da rezerviše svoj monopol na pisanje/davanje sudova o „Vedama“;

b) želi li da nadobudno istakne kako zna sanskrit;

c) želi li da zabrani drugima da pišu o „Vedama“ ukoliko se to ne slaže sa onim ŠTO ON MISLI DA ZNA O NJIMA?

4.

B)

„Gospodinova“  glupost druga…

Duhovna dela od pre „milion“ godina.

Koja su prošla kroz tolike istorijske peripetije i KO ZNA KAKVA I ČIJA PREPISIVANJA…!

I ko zna kakve i čije intervencije…

Pri čemu su nam „u mraku“ i nastanci tih dela, i načini ne koje su nam ostale najstarije verzije koje imamo.

Nadobudno konstatovati šta je falsifikat, a šta original…

A bez MRVICE argumentacije…

I ja sam često govorio o duhovnom podvaldžijstvu, ali je ono proizilazilo kao zaključak iz kakvih-takvih argumenata.

Ne sećam se koju argumentaciju sam koristio u slučaju „Veda“/“Slovensko-arijskih veda“, svakako sam je preuzeo iz nekih radova, jer to nisu „stvari“ koje su me nešto osobito zanimale i inspirisale na detaljnije izučavanje.

ALI, POENTA UOPŠTE I NIJE U TOME! Videćemo kasnije…

5.

„Gospodinova“  glupost treća…

No, daleko si ti od toga da razumes ..

U smislu: ne mogu da razumem tezu koju iznosi „Gospodin“, da su „Slovensko-arijske vede“ podvala. (Tj. kao da je njegova prosta PRETPOSTAVKA, IMPRESIONISTIČKA konstatacija – u rangu Hajdegerove filozofije!)

U SMISLU: ON JE SUPERIORAN, JER TO SHVATA, A JA NE SHVATAM.

Za stvari KOJE SU NEDOKAZIVE – kažete nekome da nije sposoban da shvati vaše gledište, za koje se vama ČINI da je najispravnije. Kao – „Gospodinovo“ viđenje istine je tako duboko da je dostupno samo odabranima, kao što je on.

Pri čemu su, u stvari, sva gledišta ravnopravna.

Glupost je, dakle, da se upuštate u razlučivanje da li je neko sposoban da nešto razume ili ne.

A I ŠTO BISTE SE TIME BAVILI?!

RADIJE SE POZABAVITE SOPSTVENOM NE-PRONICLJIVOŠĆU!

6.

No, ostavimo po strani „Gospodinove“ gluposti, pozabavimo se dubljim, načelnim pitanjima kojima donekle ovaj neprimereni komentar može da bude „šlagvort“.

Da ne kažemo baš, po inerciji prethodnih objašnjenja, da je duhovna glupost, ali svakako LUKSUZ jeste – U NAŠE DOBA BAVITI SE DREVNIM DUHOVNIM DELIMA, DUHOVNIM, metaforično rečeno, LEŠEVIMA ILI MUMIJAMA! (Parafraziranje figurativne kvalifikacije Isusa Nekanonskog.)

ČISTO INFORMATIVNO – ŠTO DA NE!

Ali u smislu pasioniranosti, posvećenosti, „znalaštva“, na koja „Gospodin“ aludira – svakako je suvišno.

Mislim da sam se ovde već šire osvrtao na taj problem.

Nesporne su neke tzv. univerzalne dimenzije svih boljih duhovnih dela.

Čak i ako izuzmemo zaključak koji sam često izvodio (na osnovu kakve-takve argumentacije): da su sva drevna duhovna dela podvaldžijskog karaktera.

Ali, i uz podvaldžijstvo često imate zdrava idejna jezgra. Na primer, na više mesta sam ponavljao odličnu preporuku Krišninu  (inače podvaldžije): „Ne delajte ploda dela radi“. Pa neke ideje Isusa Nekanonskog, itd.

SVET, LJUDI, ČOVEČANSTVO, KONSTELACIJA ODNOSA NA PLANETI, „SVE ŽIVO“ – 2-3 HILJADE PUTA SU SE PRETUMBALI ZA OVE 2-3 HILJADE GODINA OD NASTANKA TIH DELA!

TU I TAMO PONEKA DOBRA IDEJA – TOTALNO NAM JE NEUPOTREBLJIVA U NEOPISIVO SLOŽENIM SAVREMENIM USLOVIMA.

Dodatno se mora računati i na to da su i Zlotvori usavršavali svoje delovanje u odnosu na ljude.

ČUJTE, SVET SA MOŽDA STOTINAK MILIONA LJUDI NA ZEMLJI I SVET SA SEDAM MILIJARDI LJUDI, sa gradovima-mravinjacima, sa jezivom savremenom tehnologijom, itd!

I DA SE VLADAMO PO NEKIM LAGANICA-IDEJAMA OD PRE 2-3 HILJADE GODINA…! Ili da nam ONE objašnjavaju nas same današnje! Današnji svet u kojem živimo!

Kao što rekoh: ne bih da koristimo prejake izraze, ali kao da se to približava… ako ne baš  gluposti, a ono svakako neuviđavnosti…

7.

Iz tog razloga i ne želim da zalazim ČAK NI U SOPSTVENI TEKST o „Vedama“.

Bila je faza kada sam BIO SPREMAN da verujem drevnim duhovnim delima.

I počeo sam da zalazim u njih. NE SLUTEĆI NIŠTA! Tj. ne sa namerom da ih kritički preispitujem, već, naprotiv, sa namerom da u njima nađem inspirativno „vrelo mudrosti“.

A onda sam tamo nailazio na ono što sam ovde dosta naširoko opisivao.

Te me ne zanima u kojem kontekstu sam tamo spominjao nirvanu.

Prihvatam da se možda nirvana ne spominje u „Vedama“, ali – ta konstatacija ništa ne znači dok se ne pogleda kontekst u kojem sam o tome pisao.

Osim toga – možda se ona ne spominje, ali se govori o stanju svesti koje odgovara tom terminu.

ŠTO JE SVE NEBITNO…!

8.

IMAMO JEDAN DRUGI PROBLEM NA DELU.

Širi problem. „Gospodin“ ga je ovde svojim nesuvislim izjavama naznačio.

To je problem današnjeg čoveka. Problem današnjih nauka.

TO JE MEHANIZAM POMOĆU KOJEG ZLOTVORI ISCRPLJUJU ČOVEČANSTVO.

SAMOZATRPAVANJE DETALJIMA, GUBLJENJE U DETALJIMA.

ŠTO SE VIŠE GUBITE U DETALJIMA, TONETE U DETALJE, U OVOM SLUČAJU DUHOVNOG DELA, koje je i inače preobimno, TO SE VIŠE UDALJAVATE OD NJEGOVIH SUŠTINSKIH IDEJA ILI OD SUŠTINE!

Imate neku veliku zgradu kao složenu konstrukciju, sa „morem“ detalja (npr. neka tzv. velelepna barokna tvorevina).

Vi možete:

a) da se izgubite u proučavanu detalja (kao što se i inače radi u okviru savremenih nauka),

b) možete da se usredsredite na osnovnu konstrukciju, posmatrajući detalje u sklopu te celine,

c) možete, van oba ova domena – DA NASTOJITE DA DOPRETE DO DUHA koji je odražen u toj zgradi ili kojim ona zrači (pozitivan ili negativan, svejedno).

9.

Tu dolazimo do načina na koji sam se ja bavio drevnim duhovnim delima.

FENOMEONOLOŠKI „PRESEK“!

Ne istraživanje svih detalja, ne bavljenje celovitim konstrukcijama, nego – DUHOM kojim delo zrači ili koji odražava.

Jer bar u duhovnosti – TO NAM JE NAJBITNIJE.

Da sam glupo nadobudan kao „Gospodin“, ja bih ovde rekao da je to nešto što ON ne razume, jer da razume, uočio bi to u samim mojim kritičkim tekstovima o drevnim duhovnim delima.

A fenomenološki „presek“ je kao kad uzmete, ako tako može da se uporedi, uzorke tkiva, da biste izveli zaključke o zdravstvenom stanju organizma.

To je za neko šire objašnjenje, kojem nije mesto ovde.

Ako ste dovoljno vešti, ILI AKO SE VREMENOM IZVEŠTITE – vi možete dosta lako na osnovu izvesnog broja karakterističnih ideja da postavite „dijagnozu“ za DUH nekog dela.

Možete da uđete u LOGIKU tog dela.

Vi se pritom i ne postavljate kao da govorite o delu kao celini, o konstrukciji njegove celine. JER VAS TO I NE ZANIMA.

Ako  fenomenološkim „presekom“ konstatujete da je delo odlično, počećete da zalazite u sve njegove detalje. Ako konstatujete suprotno – nećete gubiti vreme sa tim delom.

TAKO SAM JA RADIO SA DREVNIM DUHOVNIM DELIMA.

10.

Dobro je što sam „Gospodina“ izvukao iz „neprimerenih“, jer je bio dobar povod da razjasnim neka opštija pitanja.


Jelena

Ima i dosta indivudualaca koji ne smeju da se usude da se iskazu, ne znaju ni kako i ispadaju bukvalno presmešni, posebno ako su u okruženju koje je baš toliko kompaktno kao što je većina njih… Znam na sopstvenom primeru, pogotovo ako si ženskog pola i odrastaš u baš patrijarhalnoj porodici. Tako da sam ja bukvalno naterala sebe da budem slična, da sebe upakujem u takav okvir i da se uklopim. Nisam imala ni podršku ni razumevanje, već samo osudu i podsmeh, i eto mene heroja sprdnje. Zato uvek kažem svaka čast svakome ko, kao Vi, ima hrabrosti za ovako nešto. Podstičete i nas slabiće da uvidimo da, bez obzira na naše vaspitanje od strane roditelja, da malo mrdnemo i ukapiramo…

1.

Hvala, Jelena…!

Tja, i nije baš neka hrabrost…

Sve ovo ovako pisati.

Čak ni kada sam bio… Na fejsbuku.

U tim tamo prosvetnim grupama.

Isticao sam deo…

U kojem loša situacija u obrazovanju…

Zavisi od samih nastavnika.

Isticao, da u nastavničkoj populaciji u Srbiji…

Dominiraju oni koji su sistemobranitelji.

Koji su sujetni, nezainteresovani…

Jer, da je drugačija „kritična masa“…

Sistem bi lako i brzo pao.

2.

Pa su me isključili…

Iz dve prosvetne grupe…

U trećoj su me trpeli…

Ali su me ignorisali…

Pa… Koja je to hrabrost?

Strah da te ne isključe?

Jer kritikuješ sistem.

I jer sve nas objektivno „skeniraš“.

Kao da će baš da te ožaloste…

Ako te isključe..!

3.

A koja GLUPOST „do neba“!

I glupost, i malograđanština!

Imate seriju novinskih članaka…

U kojima se sve najgore piše…

Često uz najgore uvrede…

Na račun svih funkcionera…

Do samog predsednika države…

Pa – niko nije odgovarao zbog toga.

Ovamo… neke „sitne duše“…

Plaše se kritika jednog propalog…

Obrazovnog sistema.

Pa čim kreneš malo jače sa tom kritikom…

Daj za svaki slučaj da ga isključimo.

(Evo ispod teksta nekih foto-objava…

Koje sam tamo u grupama postavljao…

U vezi sa ovim…

Koliko da dočaram atmosferu.)

4.

Jeste bila izvesna hrabrost…

Ono što je prethodilo vanrednom stanju…

Spomenuo sam…

Kao da je tu bio neki paralelizam.

Kako se pokretao planetarni zamah, sa „koronom“…

Tako me je nešto nagonilo…

Zlotvorsko ili nadZlotvorsko, ne znam…

Da se intenzivnije angažujem…

Na kritici sistema (obrazovnog).

5.

I… u kolektivu…

Nadređena, autoritarni tip…

To znači: rukovodialac…

Koji se postavlja kao gospodar(ica)…

Koji ne trpi „neposlušnost“…

Ne trpi kritiku, protivurečenje, itd.

Na samom početku njenog vladanja…

Imao sam neka dva konflikta sa njom…

Jer je pokušala da mi „uvali“…

Neke poslove na koje po zakonu nije imala prava…

A onda smo prešli na komunikaciju…

U kojoj smo se nekako „trpeli“…

Znam da joj sistem dozovoljava…

Da vlada na takav način…

Da se tako ponaša…

Šta ja tu kao pojedinac mogu?

6.

I, došlo je do toga da je trebalo…

„Po službenoj dužnosti“…

Da izlažem o nekoj temi…

Naravno da je nemoguće…

Da „zinete“ o obrazovanju…

A pod uslovom da ste iole svesni…

I da ne zađete u kritiku sistema.

Što sam i učinio.

Neke kolege su bile oduševljene…

Ali, ona se postavila…

Sa stavom Luja XIV…

„Država to sam ja!“.

Tj. „Sistem, to sam ja!“

7.

I onda je došlo do tenzija…

Najzanimljivije je…

Da ona nije imala argumente…

Jer nema argumenata…

Kojima možeš da braniš…

Jedan propali obrazovni sistem!

8.

I sad…

Tu je nekako razotkrivana istina.

Deo kolega je bio prijemčiv za to…

Delu kolega je sve to bilo dosadno…

A kad dublje pogledaš…

Koji su efekti?!

Ona i takvi – neće se promeniti.

Makar kako „oštre“ argumente…

Da im predočiš.

U PITANJU SU ŠIRI KONTEKSTI!

Koje pojedinac ne može da menja.

Baš zato što mi je to jasno…

Nisam do sada ni stupao u polemike…

Sa tom osobom.

Jednostavno, desilo se da me je izazvala.

9.

Sistem je takav…

Da takvi vrlo često jesu…

Na rukovodećim pozicijama…

U obrazovanju.

I ne čudi da je u većini škola…

Na KAO nekakvom vrednovanju…

Koje su dobile najbolje ocene…

Oni koji upravljaju…

Autoritarni tipovi.

Autorirani ministar prosvete…

Autoritarni sistem…

Autoritrani rukovodioci po školama.

10.

Kad to shvatite…

Dakle, te šire kontekste…

Na koje kao pojedinac…

Ne možete da utičete…

Onda i ne srljate po svaku cenu…

U „ispravljanje krivih Drina“.

U borbe da se govori istina…

I kad taj govor ništa nikome ne znači.

Neko mi je skoro naveo primer…

Nekog novinara, sa solidnim stavovima…

Koji je zbog ovakvog nastojanja…

Izgubio posao, i u nekom listu, i na fakultetu.

11.

Dakle…

I nekakvu kao hrabrost…

Treba pažljivo kontekstualno odmeravati.

U redu ako neko baš pokušava…

Da vas tiraniše ili pravi budalom…

Ali van toga…

Pravite kompromise…

Između efekata…

Koji se postižu vašim govorom istine…

Efekata kod onih kojima je iskazujete…

I kod vas samih…

Tj. da li se time u nekom smislu…

Ugrožava vaša pozicija.

12.

Nije mudro da se naprežete…

Da kao pojedinac menjate ono…

Što nikako ne možete menjati.

Da utičete na one…

Na koje nikako ne možete uticati.

13.

U tom smislu naglašavam…

OBEĆAVAJUĆI smer…

Planetarnih dešavanja…

Sa ovim virusom…

Tek ovakav jedan planetarni zamah…

Može duboko da protrese…

I najokorelije umove i svesti.

14.

I pogledajte nešto zanimljivo…

Na ovim relacijama…

Sa uvođenjem vanrednog stanja…

Kao što sam u nekoj f-objavi i rekao…

Ministarstvo i ljudi koji vladaju sistemom…

Postali su kao pas kojem su poispadali zubi…

Koji laje, a ne ujeda (jer više nema čime).

Iz Ministarstva, a to znači…

 I ovi na nižim instancama sistema…

Naprežu se na stare načine…

Da „treniraju stogoću“…

Ali nemaju mehanizme.

I oni se „spuštaju“ na to…

Da daju SUGESTIJE!

Ne naredbe i pretnje sankcijama.

14.

Preporuke, da se radi tako i tako.

Ja odaberem najjednostavniji…

Najfunkcionalniji način…

Molim lepo, nemam tehničke uslove…

Za te komplikovane…

A pedagoški beskorisne varijante.

Mnoge kolege…

Koji se „primaju“ na stari način…

Na njhova, sistemska, traženja…

„Izgiboše“…

Sa tim KAO digitalnim varijantama…!

I sa propratnim pisanijama.

15.

Dakle…

I to sa (kao) hrabrošću…

Treba posmatrati mudro…

U svoj složenosti ispoljavanja…

A s obzirom na kontekst…

S obzirom na…

Sopstvenu posebnu životnu situaciju.

I naći neka kompromisna rešenja…

A sve prepustiti…

Širim i jačim silama…

Tj. dešavanjima.

 

katastrof

 

vlad nikolaj

 

jošžešće

prf

 

 


1.

Humoristi i humorističke emisije.

Poslednje dve-tri decenije.

„Nadreality-show“, Pervan, Jurkotić, Nikšić…

2.

Svako na svoj način, manje ili više uspešno…

Dočaravali su nadolazeće doba.

Doba urušavanja ili ogoljivanja iluzija.

3.

U skladu sa refrenom (link je ispod):

„Nadrealno! Sve je nadrealno!“.

Sve je parodija, simulacija, distorzija.

4.

Entropija ogoljuje KPZ-Iluziju.

I sve sitne iluzije unutar nje.

Potencijalno ogoljuje.

5.

Ovi humoristi su pomalo kao proroci.

Na komičan način su dočarali Proces.

Proces koji je danas u punom jeku.

6.

Raskrinkavajući paradoksi.

(Postoje oni koji otkrivaju istinu.)

Uvrnutosti na sve strane.

7.

Nenormalnosti koje su kao normalnosti.

Iole svesniji uočavaju nešto čudno.

Neka čudna dešavanja na delu.

8.

Od porodice i bližeg okruženja.

Preko društva i države.

Do globalnih dešavanja.

9.

„Uvrnuta“ ubistva i samoubistva.

Postala su svakodnevica.

Pojedinačna i masovnija.

10.

Koji domen ili dešavanja pre navesti?!

Sitnije ili krupnije?

Ali sa jasnim očitavanjem Procesa.

11.

Politički život u Srbiji.

Opozicija je korisna i potrebna.

U svakom društvu.

12.

I otprilike je jasno šta je normalnost.

U delovanju i ponašanju opozicionara.

U Srbiji, tzv. „deo opozicije“…

13.

Vode ga ljudi koji su pljačkali.

Dokazano pljačkali dok su bili vlast.

Koristili se podvalama i lažima.

14.

Ništa gradili.

Samo urušavali i pljačkali.

Sada – ogorčena borba za vlast.

15.

Ako se nešto gradi…

Tu su da smetaju i ruše.

Protiv su svega što se radi i gradi.

16.

Nemaju program.

Šta ako i kad bi bili na vlasti.

Cilj: srušiti vlast.

17.

Šta posle?

„O tom – potom!“

Bar imaju iskustva u pljačkanju.

18.

Surfaju iz laži u laž.

Razotkriju im se laži.

Teraju dalje, sa lažima.

19.

Pa do bizarnih detalja.

Jedan od njih, za drugoga:

– poznat je po tome što je „jašio popove“.

20.

Treći demantuje.

Ima pisani dokument nekog episkopa.

Da taj nije jašio popove.

21.

„Sve je nadrealno!“

Na sve strane.

I sve drugo, bez izuzetka!

22.

Obrazovanje – parodija obrazovanja.

Simulacija obrazovanja.

Uvek je bilo, nikad ovako ogoljeno.

23.

Učenici i studenti bubaju.

Odvratan čin „sticanja znanja“.

Da bi za mesec dana sve bilo zaboravljeno!

24.

I „ajde, Jovo, nanovo“!

Nova bubanja, nove lekcije i ispiti.

Nakljukaj se, da bi uskoro to zaboravio!

25.

Uzmimo samo još književnost.

Nova dela se štampaju u stotinak primeraka.

Niko ništa od toga ne čita.

26.

A katedre i instituti za književnost…

Rade „punom parom“!

Samo pršti od proučavanja.

27.

Od popularizovanja književnosti.

Kao da je „stanje redovno“!

Rekli bi branioci: krivo je vreme.

28.

Savremene tehnologije, itd.

POTPUNO NETAČNO!

Vreme je samo ogolilo iluziju.

29.

Iluziju o funkciji književnosti.

(Kao i svega ostalog na planeti!)

I kada su dela štampana u milionima primeraka…

30.

Izvorna funkcija književnosti…

Bila je potpuno isto iskirvljena.

Pretvorena u programiranje.

31.

U suptilno samoprogramiranje.

Poetizovati teška dešavanja.

Da bi im se dao status ciljeva.

32.

Književnost tobože daje sliku života.

I to – uglavnom preko najtamnijeg i nagadnijeg.

Čitanjem – to implicite postavljamo kao ciljeve.

33.

I tako dalje, i tako bliže!

Na sve strane oko nas.

Ogoljavanje iluzija će se samo intenzivirati!


1.

Što ako bih vam rekao…

Da ste najobičniji robovi?

(…) Biološke mašine.

Koje 99% vremena rade…

Po zadanom programu.

2.

Prvi minut videa.

Oduševljava.

Bliskost sa smerom bloga.

Očita.

Sa jednim od smerova.

3.

Međutim…

U nastavku…

U ostalom delu videa…

Krivi smer.

U redu su zapažanja.

Objašnjenja.

Sami po sebi.

Ali ne vode rešenju.

Krivi smer.

4.

Patokrate.

Nisu uspostavili sebe sami.

Uspostavio ih je Neko.

Iza Zavese.

U transcendenciji.

Patokrate su…

Samo istureni igrači.

Nama vidljivi.

5.

Šta rešavamo?

Baveći se patokratama.

I sličnim „eksponentima“.

Moćnih iza Scene.

Bojim se…

Ništa!

Krivi smer!

6.

Ne oslobađamo se…

Tamo, vani.

Tamo…

Gde su patokrate.

Oslobađamo se…

U sebi.

Naša nemoć…

Izliva se…

Iz naše unutrašnjosti.

7.

U našoj unutrašnjosti…

Potkresana nam je Moć.

Na nemoć…

„Nadovezali“ su se patokrati.

Ne obratno.

Ne bi je oni, malobrojni…

Slomili…

Da već nije bila (slomljena).

8.

Dakle…

Ne da odgonetamo patokrate…

Gubeći vreme i Energiju.

Već da odgonetamo – SEBE.

Da se damo u potragu…

Za uskrsavanjem Moći.

Svoje.

Nemoguća misija!

Ali bar jeste dobar smer.

P. S.

I odlično je:

Robovima ne trebaju čuvari.

Jer čuvaju sami sebe.

Rob bez svesti…

Tragedija.

Svest o robovanju…

Ne oslobađa sama po sebi.

Ona može biti tek početak.

Bezizgledne avanture.


1.

Profesionalni sportovi.

Uopšte: svi sportovi…

Sportovi nadmetanja.

U kojima se dobija i gubi.

Civilizacijska besmislica!

Već spominjana na blogu.

Ali ukorenjena…

…Da joj se pozadina i ne vidi.

Pozadina Besmisla.

Vrhunac tog Besmisla…

…Koji Besmisao ogoljuje:

– sportovi sa ozbiljnim povređivanjima,

– najvijačka udruženja,

– tzv. huliganstvo,

– klađenja…

„Zbogom pameti!“

2.

Svakoj gluposti se može dati smisao.

Može dati status vrednosti.

Čak – od životnog značaja.

Životnog i profesionalnog.

I da se tu ne vide „Nečiji“ prsti…?!

„Nekoga“ kosmički moćnog.

A Zlotvorskog kova.

Ne bi svesno biće samo za sebe…

…Tako nešto radilo.

Na sopstvenu štetu.

Duhovnu, životnu.

Davati smisao glupostima.

Besmislicama.

Davati im status vrednosti.

Životnog motivatora.

3.

Dakle, osmišljavanje gluposti!

Sport…

Rastući uticaj na glavna područja ljudske aktivnosti.

Politička, ekonomska i kulturna poprišta.

U oblasti obrazovanja i zdravstva.

Prožeo je velike društvene institucije.

Ukotvio se u svim glavnim medijima.

Jedna od velikih društvenih pojava.

Bitno kulturno značenje sporta.

Moralno zdravlje sporta.

Javnost doživljava sport kao sferu fer-pleja.

Centra moralnog integriteta.

Deo kulture jednog društva.

Etičke vrednosti.

Vrednosti očuvanja zdravlja stanovništva.

Itd.

4.

Značaj fizičke aktivnosti.

Nesporan.

Ali…!

Mora li se realizovati kroz sport?!

Kroz takmičenje?

5.

Tzv. takmičarski duh.

Kao zdrav.

Motivišući.

Kao podsticaj.

Da se izvuče maksimum.

Svako svoj maksimum.

Zar je tu nužno takmičenje?!

6.

U takmičenju…

Svako se bori…

Da bude bolji od drugoga.

Od drugih.

Najbolji.

7.

Ako pobedi i bude bolji…

Oseća se moćno.

Zadovoljno, prijatno.

Čak uzvišeno.

Ako izgubi…

…Sve suprotno!

Nezadovoljstvo.

Uniženost.

Jer neko je bolji.

8.

Foliranje.

U smislu prihvatanja.

Dobijanja i gubljenja.

Tolerancija.

Pa svako nastoji da dobija.

Da samo dobija i dobija.

Da uvek pobeđuje.

Uvek da bude pobednik.

Da „ojadi“ druge.

9.

Izvitoperena civilizacijska paradigma!

Koja se shvata kao normalna.

Najnormalnija moguća.

Najzdravija moguća.

Boriti se, pobeđivati.

Biti nabolji.

Biti bolji od drugih.

Od svih u svom domenu.

Biti moćan.

„Pokoriti“ druge.

10.

U normalnoj civilizaciji…

…Ključni cilj bi bila – SARADNJA.

Nastojanje na saradnji.

Na pomaganju drugima.

Biti najbolji u saradnji.

Ali – onda se i ne bira najbolji!

Onda je cilj – kolektiv, tim.

Da on bude harmoničan.

Da svima bude dobro.

Da svako pruži maksimum.

U timskim naporima.

11.

Kaže se…

…Neki spotovi baš to afirmišu.

Timski rad.

Kolektivni duh.

Vraga!

Kolektivni duh u „pokoravanju“ drugih!

Individualno ili kolektivno pobeđivati.

Druge.

Izlazi na isto.

Sve je u služni pobede.

Nadmoći.

„Pokoravanja“, „unižavanja“ drugih.

12.

A minimum fizičke aktivnosti…

Svako može da upražnjava.

Za sebe.

Ili i kolektivno.

Ali – bez mnogo „filozofiranja“.

I fantaziranja.

Dovoljno je poznavanje…

…Osnovnih principa fizičkog naprezanja.

I statusa u Ravnoteži.

Kao metafizičkog „dodatka“.


1.

A. Jerkov.

Profesor na Filološkom.

(U Beogradu.)

Prijatelj iz studentskih dana.

(Od tada smo…

…Svako svojim putem.)

Što znači…

…Imam malo potpuniju sliku.

Ne samo ovu sa video-snim(a)ka.

2.

On…

…Tj. njegove ideje i postignuća…

Odlična su ilustracija.

Za temeljni odnos:

– sveta puke fizikalnosti,

– i metafizike.

3.

On je „vrh“.

(Kako se to žargonski kaže.)

U okviru razvoja intelekta.

I intelektualnosti.

Usuđujem se da kažem…

…I bukvalno – vrh(unac).

Na ovim prostorima.

U oblasti kojom se bavi.

Književnost.

Proučavanje književnosti.

4.

Uz to…

Po paradigmi ovog Starog sveta…

Odličan govornik.

Misaon čovek.

Sa obećavajućim iskoracima.

Ka metafizici.

(Ali samo bledim iskoracima.)

5.

Uzgred: polarizacija.

U percepciji drugih.

Koja ga je pratila…

…Iz studentskih dana.

Neki tvrde da je genije 21. veka…

…Drugi kažu da je strah i trepet…

Neumoljivi profesor književnosti.

6.

Dakle…

…Odličan kao ilustracija!

Za to šta znači…

…Dostići maksimum.

U jednoj oblasti.

Sveta puke fizikalnosti.

A bez sagledavanja…

…Sopstvene oblasti…

…U kontekstu metafizike.

Bez šire metafizičke slike.

Dostigne se maksimum.

U svojoj oblasti.

A onda – tapka se u mestu.

7.

Obaška…

…Deformiše se slika…

…Te oblasti.

U životnim relacijama.

Napreže se da joj se daju…

Smisao i funkcija…

Koje ona nema.

Ona se glorifikuje.

8.

Uzmimo neke pokazatelje…

9.

Profesor Strah-i-trepet.

Tako ga zovu (neki) studenti.

To može svašta da znači…

Radi se o visokim zahtevima.

Prema studentima.

Zahtevima…

…Koji su, načelno, u redu.

(Jer znam o čemu se radi.)

Kao podsticaji…

…Za lične maksimume (studenata).

Tj. bili bi u redu.

U nekim drugačijim vremenima.

Sa drugačijom energetikom.

(Npr. približno onakvom…

…Sa kakvom smo mi studirali.)

I u normalnom sistemu.

Obrazovnom.

Dakle, Strah-i-trepet…

…Nema sluha, osećaja…

…Za energetsko-planetarni kontekst.

U kojem živi(mo).

Nema nadfizičke perspektive.

Nema usidrenog viđenja.

Dešavanja u pukoj fizikalnosti.

10.

…Neću da pustim nikoga…

…Da položi taj ispit…

…Da on ne zvuči i da se ne drži…

…Kao profesor književnosti.

To – po merilima nekadašnje pozicije.

I književnosti.

I nastave književnosti.

Danas smo svi zombirani.

I nastavnici i učenici.

Književnost je u dronjcima.

Van svih sistema vrednosti.

I u školama, pogotovu van njih.

Što je metafizički znak za uzbunu.

Da joj treba preispitati funkciju.

Da li je ona zaista i imala misiju?

Koju se upinjemo da joj pripišemo.

Pre će biti da je ona refleks distorzije.

Neke Čovekove potrebe.

Neke izvorne funkcije.

11.

Treba pročitati desetak hiljada strana.

Da bi se položio ispit.

Kod njega.

Pročitati što više.

Čitati što više.

Vrednost.

Po merilima Starog-postojećeg sveta…

A metafizički posmatrano…

To je gušenje duha.

Oboljevanje duha.

Udaljavanje od suština.

Energetsko urušavanje.

Ljudsko srozavanje.

Atrofiranje izvornih moći.

11.

Programi nastave književnosti.

I sam je učestvovao u njima.

Imati u programima…

…Najveće opšte i nacionalne vrednosti.

Književne.

Pedagoško-psihološki posmatrano…

Programi za nastavu književnosti…

Kao da im je cilj: ogaditi književnost.

Učenicima.

Udaljiti ih od književnosti.

Koja je već ionako izgubila.

Svoju negdašnju civilizacijsku poziciju.

12.

Itd.


1.

Tolike priče o ljubavi, zaljubljivanju, voljenima…

Ko kaže da sve to skupa nije lepo i plemenito?!

I mnogo više od toga – božanski uzvišeno.

Ali svi ti atributi ne smeju da nas ometaju –

u potpuno trezvenom sagledavanju ljubavi.

Zbog same naše emocionalne „bezbednosti“.

2.

Ljubav i zaljubljivanja su nesporno „zaostaci“.

„Zaostaci“ naše davnašnje prave prirode.

Prirode koja nije bila ovako opako oštećena.

U nama takvima, moćnima, i ljubav nam je bila:

moćna, čarobno svojstvo koje je više od emocije.

U našoj sadašnjoj iskrivljenoj prirodi sve se krivi…

Distorzira. Što bi se ljubav izuzimala od toga?!

3.

Ljubav u raljama iluzija i iskrivljene percepcije.

Ma koliko željni prave ljubavi i pravog odnosa –

mudro je da imamo u vidu svakakve distorzije,

pratioce naših sadašnjih ljubavnih dešavanja.

Da bismo se obezbedili od razočaranja, pa –

i više od toga, od pravih emocionalnih potresa.

4.

Znamo li, kako nam i zašto „klikne“ zaljubljivanje?

Po kojim to sudbinskim zakonomernostima?

U duhovnosti – priča o „blizanačkim plamenovima“.

Kao – „plamenovi“ koji ovde teže da se spoje.

Niko ne kaže da to nije lep i plemenit koncept.

Ali džaba, kad OVDE I SADA nikako „ ne pije vodu“.

A „ovde i sada“ znači: u Karantinu-Paklu-Zatvoru,

i ne dok je na snazi postojeći Stari-propadajući svet.

Njegovi zakoni onemogućavaju pravu ljubav.

5.

Jedan od KPZ-zakona je da ljudi drže jedni druge –

u zarobljeništvu, doduše – suptilnom, metafizičkom.

Drugi zakon: da jedni druge kontrolišu i iscrpljuju.

U svakom odnosu je sve ovo različito dozirano.

U nekim slučajevima to ispada baš minimalno,

pa takav odnos dođe kao podnošljiv, čak lep.

Dakle, ljudi se međusobno ne pronalaze zato,

da bi međusobno jedni drugima pomagali

u rastu u svim domenima, u ljudskom ostvarenju.

Bar ne u dubljem smislu, na površini – možda.

6.

Hajde da pratimo šta se to dešava u ljubavi!

Ne znamo kako i iz kojih razloga povezivanja,

ali – nekako nam „klikne“ ljubav, zaljubljivanje.

Tada percepcija kao da nam se transformiše.

Bar prema osobi koja je „predmet“ ljubavi.

Mi je doživljavamo kao u auri poetičnosti.

7.

Na drugoj strani – i mi sami, sasvim spontano,

prikazujemo se u najboljem mogućem „izdanju“.

Pritom i mi i osoba u koju se zaljubljujemo:

imamo u sebi, nosimo u sebi, u svom biću –

„svašta nešto“ što je daleko od poetičnosti.

Probleme, psihološke mehanizme, težine…

8.

Dakle, međusobno se zaljubljujemo u fantome!

Osoba koju gledamo je samo povod, „kostur“ –

na koji „nalepljujemo“ sliku u koju se zaljubljujemo.

9.

I biva naš odnos lep i divan – dok iluzija traje!

Dok ne počne da kroz stalne interakcije probija –

sve ono nimalo lepo što smo bili potisnuli.

Ili što možda i nije objektivno problematično, ali –

što se ne uklapa u očekivanja onoga drugog.

Onda dolaze fluktuacije, smenjivanja faza:

u kojima se aktivira doživljaj sa početka „veze“,

i doživljaj koji je došao kasnije, sa „otrežnjenjem“.

10.

Dalji tokovi zavise od samih individualnosti,

od tolikih individualnih, nepredvidljivih faktora.

Iz takve veze može da se izrodi i brak,

možda i veza koja na spoljašnjem planu –

deluje i dalje sasvim dobro, čak skladno.

Jer onda dolaze prepleti interesa, deca,

pa dolazi more zajedničkih obaveza…

A da iza spoljanjeg sklada i timskog rada –

uopšte ne stoji unutrašnja konektovanost.

11.

Zato su najlepše ljubavi koje su nerealizovane,

ili koje su prekinute još u fazi poetičnosti,

dok nije obostrano poizbijalo „svašta nešto“,

problematično ili drugome nesimpatično.

I mi možemo da nosimo poetska sećanja,

na takve ljubavi, pri čemu smo u zamci –

KPZ-iluzija koje nas satiru na svakom koraku.

12.

Ako je tako kako je – šta onda da se radi?

Ne može se ovde dati univerzalni odgovor.

Svako procenjuje na osnovu mnoštva faktora.

Ali je dobro imati u vidu iluzije koje vrebaju.

13.

A težiti uzvišenoj vezi – svakako, obavezno!

U sklopu težnji jednom našem boljem svetu.

Tek takve težnje i takvi ciljevi, težnja njima –

daje nekakav smisao besmislenom životu

u ovoj surovoj planetarnoj robijašnici.

14.

A čisto metodološki: te težnje treba uklapati

sa svim onim pričama o našoj energetici,

a gde spada i neophodnost razgradnje

svega onog teškog, lošeg, što nosimo.

Pa, ako nas Novi svet i ne snađe za života,

bar smo imali snage da mu uporno težimo,

ne podležući slamajućim KPZ-uticajima.


1.

“Dunjalučar bježi svakom pokušaju konačnog definiranja.

Narod dunjalučarem naziva onog koji je “zin’o na dunjaluk”,

odnosno to je onaj čovjek koji je sva svoja stremljenja usredotočio

na “ovaj svijet”,

dajući mu pri tome jedinu i najveću vrijednost.

No, to je samo jedna negativna konotacija ove riječi.

Dunjalučara također treba razumijevati i kao čovjeka sa ovog svijeta,

dakle svakog čovjeka koji je živio, živi i živjet će u nekom drugom vremenu.

Stoga riječ dunjalučar treba razumijevati u jednoj opštosti,

koja važi za svakoga.”

https://dunjalucar.com

2.

Fenomen zatočenosti,

u svesti,

u ovom svetu.

U okvirima fizikalnosti

ovog sveta.

3.

I onda uzimamo kao posebnost,

kao više uzlete,

uma, svesti, duha,

ako se stremi nečem višem,

izvan ove puke fizikalnosti.

Stremi, u promišljanju,

u percepciji.

4.

Zar to ne svedoči “fascinantno”,

o tome koliko smo uvrnuti,

koliko su nas uvrnuli?!

Distorzirali, deformisali.

Pomračili svest i um.

Suštinski, metafizički.

5.

Pa ne možemo mi izvorno

biti od ovog sveta,

ne može mrtva materija

sama od sebe da kreira

ovakvu izuzetnu “mašinu”,

kakva su naša tela,

i da joj udahne život,

i iskru uma i svesti.

6.

Što znači:

naša veza sa Nekim/Nečim

od čega, iz čijeg Uma, Duha,

(ko zna iz čega)

smo proistekli –

ORGANSKA JE VEZA.

Ne veza koju nagađamo,

u poetskoj ili metafizičkoj dokolici.

I da mi tek smatramo velikim iskorakom –

ako počnemo da slutimo

“nešto više”, nešto iznad puke fizikalnosti.

Zar ne uočavamo koliko je to uvrnuto?!

7.

I koliko je tek dramatično uvrnuto

ako ni tog metafizički primitivnog iskoraka nema?!

Nego svest, suštinski poput životinje,

ostaje zatočena u okvirma puke fizikalnosti.

U kojoj prohuji ili prozuji život začas.

8.

I kad se žalosno batrga,

tumara, za uzročnicima,

za dubljim uzročnicima svega postojećeg,

za uzročnicima dešavanja u vidljivom postojećem –

u okvirima ove grube fizikalnosti,

uz punu zatočenost u njoj.

9.

Za one koji malo nastoje da zalaze

iza Zavese koja prekriva fizikalnost,

ili prekriva našu svest i naš um

za ono što je izvan fizikalnosti…

Opet ispada kao veliko postignuće:

ako se zalazi Van,

tj. ako se naprežemo da zalazimo Van.

10.

A gde je to Van?!

Tamo negde u kosmosu?

U tajnama Sunčevog sistema,

u tajnama njegovih planeta?

Pa i sve dalje i dalje izvan njih?

Ili i na samoj planeti,

ali po nekim neistraženim predelima,

na polovima, u dubinama okeana?

11.

Jesu to enigma i izazovne tajne.

Ali su nam, s obzirom na dramatiku Trenutka –

puki luksuz!

Toliko je naistraženih predela,

nepoznanica, enigma i tajni –

u nama samima,

a baš me… a baš da me

zaintrigiraju tajne polova,

tajne okeana, Sunčevog sistema…!

12.

Ali, u redu:

nastojimo da zalazimo u neke dimenzije

izvan ovih stega puke fizikalnosti.

I jeste to iskorak za pohvalu,

u odnosu na punu zatravljenost

u pukoj fizikalnosti.

To jeste nekakav početak.

Ali preskoman! Nedostatan.

13.

Radim(o) za nekakvu platu,

da bismo imali novac,

kao Zlotvorski porobljivački instrument,

od kojeg zavisi puki opstanak,

najpre tela, i zavise:

elementarni životni uslovi.

Taj rad je eksploatatorski,

iscrpljivački, usmeren na slamanje.

Iznuđeno hipnotiše pažnju,

odvraća je od nečeg višeg.

14.

A ja – postajem sve veštiji

da uočavam u svojim promišljanjima

neke druge svetove

u okvirima ovog vidljivog.

I – KAKVA MI SUŠTINSKA KORIST OD TOGA?!

Jeste plemenito moje nastojanje,

ali ja ostajem i dalje bedni zarobljenik

okolnosti u kojima sam.

15.

Ako postoji dimenzija

koju mi koristi da uočavam,

da dublje spoznajem:

ONDA JE TO TA MOJA

ZAROBLJENIČKA POZICIJA,

moja i svih ljudi na planeti.

Pa to je vrhunska enigma!

16.

Pustimo dubine okeana,

Sunčev sistem, daleke galaksije…!

Dajte da spoznamo

svoj zarobljenički kontekst,

i da spoznamo –

kako da se iskobeljamo iz njega.

Kako da dopremo do principa,

tajni, načina,

preko kojih ćemo ovladavati

tim zarobljeničkim kontekstom,

tj. najpre se sami Osloboditi.

17.

Dakle, pozabavimo se najpre

„fanscinantnom“ dimenzijom

sopstvene zarobljenosti,

a koja je unutar dimenzije

puke fizikalnosti.

18.

Svest Don Kihota je u jednoj dimenziji.

U njoj on vidi divove.

Svest Sanča Panse je u drugoj dimenziji.

On vidi, umesto divova, vetrenjače.

Neki su fokusirani na pozitivinosti

i lepote života…

Ispada da je mudrije

da svest podesimo –

ka TOJ dimenziji.

19.

Da li je za nas percpecija te dimenzije –

oslobađajuća?

Na poslu, na kojem sam zbog novca,

teraju me kao bičem,

a ja hoću da mi je lepo,

pa u svemu oko sebe

vidim ono što je pozitivno,

prosto mi je svest

u drugoj dimenziji.

SPASAVA LI ME TO –

OD ENERGETSKOG ISCRPLJIVANJA?!

I od posledica u nizu,

koje se nadovezuju na iscrpljenost?

20.

Don Kihot jeste plemenit,

jeste da teži nečem višem,

on nastoji da percipira neku

lepšu drugu dimenziju

u dimenziji koju vidi Sančo Pansa.

I nastoji da nešto menja,

delujući u skladu sa logikom

te druge dimenzije u kojoj je svešću.

21.

I – šta se dešava?

U svakoj situaciji on samo nagrabusi.

Krilo vetrenjače ga klepi,

čobani ga izmlate, itd.

22.

Zalaziti u drugu dimenziju

unutar ove fizikalnosti –

svakako da!

Ali ne iz nekih

metafizički „turističkih“

ili „kibicerskih“ razloga.

(Može i to, svakako,

može se svašta,

pitanje je smisla…)

23.

VEĆ SA NAMEROM

DA SE DOPRE DO FUNDAMENATA

NAŠE METAFIZIČKE ZAROBLJENOSTI.

I DA SE OTKRIJU TAJNE,

KLJUČEVI ZA OSLOBAĐANJE.

24.

A onda mogu da nam dođu na red:

razne zabavne, zanimljive teme,

i bavljenja tajnama i viđenjima –

od kojih suštinski egzistencijalno

ne zavisimo.


http://kontrolauma.org/krscanstvo-trojanski-konj-izabranog-naroda/

http://kontrolauma.org/tjelesnost-i-duhovnost-ili-beznacajnost-i-znacaj/

http://kontrolauma.org/translingvisticka-evolucija-ili-adios-svete-knjige/

1. ETO ZAŠTO SE BORIM DA NE PIŠEM VIŠE ZA OVAJ BLOG (po uzoru na to kako sam uspeo da prestanem da pišem za pedagoški blog)!

2. Jer su Zlotvori toliko opasno, jezivo i cinično, uspeli i uspevaju da deluju čak i na ljude koji su u nekoj sferi interesovanja za duhovnost/metafiziku, i koji teže otkrivanju Istine i istina, i koji su ubeđeni da zdušno rade u tom smeru, pri čemu zaista i postoji iluzija da deluju u tom smeru, A U STVARI – LJUDI ŽALOSNO PODLEŽU ZLOTVORSKIM ZAMAJAVANJIMA, SEBE I DRUGIH, PODLEŽU GLUPAVOM ENERGETSKOM SAMOISCRPLJIVANJU!

3. Malo sam pregledao prvi linkovani tekst, na preskok, tek kroz jedan površni pregled, jer tokom godina čitanja i pisanja uvežbate se da i površnim pregledom tekstova lako zađete u njihovu suštinu (eh, da mi je ta veština iole korisna u ovom Zlotvorskom ambijentu!). TOLIKO ŽALOSNO, DA OSTALE (linkovane) TEKSTOVE NISAM MOGAO NI DA POGLEDAM!

4. ŠTA ME… voleo bih da mogu da budem vulgaran, ali mi se ne da… ŠTA ME BRIGA ZA ISUSA I ZA ISTINU OD ISUSU?! Od koje mi je koristi to bavljenje, od koje praktične koristi, od kojeg realno-praktično upotrebljivog značaja?! NI OD KAKVOG! NI MRVICE SMISLA I VREDNOSTI NEMA, U POSTOJEĆIM USLOVIMA, BAVLJENJE TAKVIM TEMAMA! Ne da nema ni mrvice smisla, VEĆ I VIŠE I GORE OD TOGA – TIM BAVLJENJEM ČOVEK SE PODVRGAVA SAMOZAGLUPLJIVANJU. Ja mislim da se Zlotvori CEREKAJU od zadovoljstva kad vide da se neko na ovaj način bavi ovim temama, pri čemu se ljudi tamo pokidaše u diskusiji da jedni drugima dokazuju tobožnje istine o Isusu.

5. Imam i ja ovde tekstove o Isusu i o drugim drevnim duhovnim podvaldžijama i o drevnim podvaldžijskim duhovnim delima. Ali – te podvaldžije u nekoliko poteza raskrinkate, KOLIKO DA ONIMA KOJI IMAJU SLUHA ZA TO, KOJIMA TO ZNAČI, RASKRINKATE DELA I IDEJE KOJE TREBA DA IZBEGAVAJU KAO DUHOVNE ORIJENTIRE. I –TAČKA! Više se njima i takvim temama ne treba baviti, jer onda počnete da delujete budalasto.

6. DAKLE, JEZIVE RAZMERE LJUDSKE OMAĐIJANOSTI ILI HIPNOTISANOSTI! MENTALNE I DUHOVNE OBOGALJENOSTI! Tolike razmere, da ljudi ne vide, u duhovnom smislu, prst pred okom!

7. A ČIME BI TO TREBALO, DA NISU JEZIVO HIPNOTISANI, LJUDI NAKLONJENI DUHOVNOSTI, DA SE BAVE?!

8. PA SUŠTINSKIM I ŽIVOTNO-DUHOVNO PRESUDNIM TEMAMA!

9. Aspektima svoje KONKRETNE zarobljenosti i načinima da sa njom izađu na kraj, bar u tom smislu da tako organizuju svoj život, da razarajuće efekte zarobljenosti svedu na minimum, pa čak da počnu da preuzimaju inicijativu.

10. U krugu tih tema Ravnoteža i briga o Energiji su KRUCIJALNE!

11. I UMESTO DA MEĐUSOBNO RASPRAVLJAMO O TOME DA LI NAM I KOLIKO ZNAČI NEKA OD METODA OPUŠTANJA, NEKI OD RITMOVA ORGANIZACIJE DNEVNIH AKTIVNOSTI, KOJA JE U SVEMU TOME ULOGA FIZIČKOG NAPREZANJA, U SKLOPU URAVNOTEŽENOG FUNKCIONISANJA TELA, BEZ ČEGA NEMA NI DOBROG FUNKCIONISANJA UMA, DAKLE, NEMA NI INTELEKTUALNO-DUHOVNE PRONICLJVIVOSTI – MI SE SATIREMO U BAVLJENJU NEKIM DUHOVNIM LEŠEVIMA (odličan izraz koji je u sličnom kontekstu i sam podvaldžija Isus, Nekanonski, koristio)!

12. Da li oni koji se satiru besmislenim raspravama o Isusu uočavaju, da li prate kako sami funkcionišu, u kakvom im je stanju energetika, u kakvom im je stanju um i kakvo je njegovo funkcionisanje?! I od kakvog im je značaja bavljenje nekim lešom zvanim Isus u kontekstu tih za njih prioritetnih, životno-duhovno krucijalnih, za lični opstanak nezaobilaznih pitanja.

13. Zar zaista ne uočavaju kako se neke „OPRUGE“, da li Zlotvorske, da li i usled povišavanja vibracija, ili u sprezi oba faktora, opako zatežu sve više i jače, te su sve više prava mudrost i veština snalaženje u svemu tome: OBAVEZE KOJE SU U DOMENU ELEMENTARNOG ŽIVOTNOG FUNKCIONISANJA SE UMNOŽAVAJU, A KAO DA DELUJU NEKE „RETROGRADNE“ SILE KOJE IZVRŠAVANJE OBAVEZA KOČE.

14. NA OVIM POLJIMA SE BIJE PRAVA DUHOVNA BITKA, na poljima snalaženja sa ovakvim konkretnim problemima i pitanjima, U KOJIMA SMO OPAKO UKLJEŠTENI, bitka za uočavanje svega navedenog i za pronalaženje rešenja! A ne u nekim ispraznim dalekim pričama o Isusu i o ostalim podvaldžijama, ili u nekim transcedentnima glupostima, tj. u temama koje su nam gluposti jer su nam nedosežne i praktično-životno-duhovno beskorisne, što ispada kao naprezanje da se rukama uhvate nematerijalni fantomi.


Marior

„“Što smo svesniji – to smo zarobljeniji! (Kao što je već objašnjavano ovde na blogu.)
1) Jer je tek svesnome život u Karantinu-Paklu-Zatvoru i pretežak, i besmislen, i pakao na n-ti stepen!
2) Jer baš takve Zlotvori ubacuju u DROBILICU devetog kruga zemaljskog pakla, e da bi ih slomili““
I SAM SE BORIM S TIM DEVETIM KRUGOM PAKLA I KAKO SE KAZE TKO PREZIVI IMATI CE O CEMU PRICATI.

Pa ko je lud, od zemaljskih Zlotvorskih operativaca, da ustoliči religijski koncept u kojem je Zemlja Karantin-Pakao-Zatvor, i u okviru toga metodologije i načine suočavanja sa ovom planetarnom KPZ-Kanalizacijom?
TO NEVIDE NEDUHOVNI, BEZDUSNI I PROGRAMIRANI

1. Moraće ovo KPZ-Mrcvarilište debelo da se bumerang-poštom obije o glavu i ovih naših Zlotvora, i Moćnika-Kontrolora Kreacije.

2. Zamisao Tvorca ili Tvoraca ovih Parazita svakako nije bila da oni formiraju ovakva Kosmička Mrcvarilišta.

3. Već mudre RAZVOJNE SIMBIOZE sa OPD-bićima.

4. Eto, u toj kosmičkoj bahatosti, kakvu su (nam), između ostalog, nerazmrsivu spletku priredili ovi Zlotvori-Paraziti!

5. DOBILI SMO „U KONAČNICI“ RAZVOJA CIVILIZACIJE SVEPROŽIMAJUĆE I SVEPRISUTNE GLUPOSTI KOJE SE SHVATAJU KAO VRHUNSKE MUDROSTI.

6. I na terenu metafizike/duhovnosti, i na terenu filozofije, i na terenu svih ostalih nauka, kao i u bilo kojoj oblasti ljudske delatnosti.

7. PRAVA, VRHUNSKA MUDROST JE BUDNOST ZA KARANTIN-PAKAO-ZATVOR, SHVATANJE NJEGOVIH MEHANIZAMA I NASTOJANJE NA NAČINIMA SUOČAVANJA SA NJIM.

8. Prosto je blesavo ne povezivati te metafizičke temelje sa svakom naukom!

9. Vice versa: nijedna nauka nema perspektivu, ili ima perspektivu ćorsokaka, ako nema u vidu Karantin-Pakao-Zatvor.

10. Jer sve što imamo na Zemlji, I NAS SAME OVAKVE KAKVI SMO – posledica je našeg robijaškog statusa i robovskog iscrpljivanja.

11. Kada bi sve nauke, i kada bi se u okviru svih delatnosti polazilo od tog temeljnog shvatanja – svi bismo udruženo radili na otkrivanju puteva za Oslobađanje.

12. Ovako, sva znanja u okviru nauka, koja se isturaju kao vrhunske vrednosti i mudrosti – suštinski su SVE SAME MARGINALIJE I GLUPOSTI.

13. Studije i studije, mora istraživanja, celi životi posvećeni izučavanju neke bolesti, neke biljke, nekog atoma, neke planine, nekog istorijskog perioda…!

14. NEMA ŠANSE DA SE DOPRE DO CELOVITIJE SLIKE I ISTINE BEZ SAGLEDAVANJA TEME SVOG BAVLJENJA U KONTEKSTU ZEMLJE KAO KARANTINA-PAKLA-ZATVORA!

15. Obaška, a dodatno: što svako ko se UTOPI u posvećenosti izučavanju neke planine, biljke, životinje, bolesti… – protraći život I NE UOČIVŠI SOPSTVENU ROBIJAŠKU POZICIJU. I ne uočivši da je svoja tobožnja dostignuća dosegao upravo ispunjavajući verno svoju robijašku ulogu, sa funkcijom naučnog zamajavanja drugih.

16. Postojeća ljudska civilizacija je, instruisana od Zlotvora, satkana od ovakvih gluposti koje se percipiraju kao vrhunske mudrosti.

17. A Budnost za Karantin-Pakao-Zatvor, kao trenutno VRHUNSKA MUDROST, tretira se kao (polu)šizofrenija.