Monthly Archives: март 2018

11.

T. Terzin, čije predavanje o DNK je ovde bilo… recimo – u osnovi dokaznog postupka o našim izvornim moćima. Jedno drugo njegovo predavanje, o pandemiji kancera. (Pandemija kancera u naše doba je posebna tema o planetarnoj energetici ili o energetici čovečanstva, kao i o prognozama za 2020. godinu.)

Ovo je još jedna ilustracija za tezu o tome da se uzočnici dešavanja, u datom slučaju vezani za nastanak bolesti, ne mogu naći u FIZIČKOJ, već u METAFIZIČKOJ sferi. Dok se tumara za uzrocima u fizičkoj sferi – ne dolazi se do IZVORNIH ili: krajnjih/početnih  uzroka, pa se ne dolazi ni do rešenja za probleme. Sve to se dobija traganjima u metafizičkoj sferi.

Dakle, prof. Terzin nabraja razne teorije o nastanku kancera (kada se stvori kisela sredina tela, usled stresova, itd.), konstatujući da naučnici još nisu došli do pravih uzročnika.

Na drugoj strani S. N. Lazarev, ruski bioenergoterapeut, koji je… teško je reći u naučnom smislu dokazao, ali svakako pokazao da ima, uz bioenergetsko lečenje i sposobnost viđenja ili osećanja Energije. Pripoveda o jednoj situaciji u kojoj je sa dvoje-troje (ili čak i više njih) bioenergoterapeuta delovao na težak oblik kancera kod nekog čoveka. Na osnovu čula, osećaja za energetska dešavanja kod čoveka – svedoči, zajedno sa tim svojim kolegama, kako su kod kancera u pitanju strašni energetski vrtlozi, mali „uragani“, „crne rupe“ u čovekovom energetskom telu.

Oni su, ne sećam se sa koliko tretmana, uspeli da eliminišu taj kancer, ali – nakon izvesnog vremena on se ponovo pojavio.

Tu nam se javlja jedna od zakonomernosti za lečenje i izlečenje: mi možemo do neke granice da pomažemo jedni drugima u vezi sa bolestima, možda uglavnom u smislu „prve pomoći“, u smislu olakšavanja bolova i problema, ali – TUĐE PROBLEME SA ENEREGETSKIM DEFICITOM NE MOŽEMO I NE SMEMO REŠAVATI. TO JE ČIST PROBLEM SAME OSOBE KOJA DEFICIT IMA, i jedino je ona „ovlašćena“ da ga rešava.

Ovu METAFIZIČKU zakonomernost T. Terzin, kao naučnik, biolog, u domenu FIZIČKOG objašnjava na sledeći način: postoje kancerozne matične ćelije, pa – i kada se eliminiše neki kancer, čovek nikada ne može da bude siguran da mu novi kancer negde neće „proraditi“.

Da mi ponovo sa metafizičkog stanovišta dodamo: zavisno od stanja čovekove energetike, zavisno od toga da li će ponovo da zađe u energetski deficit.

12.

Već smo imali (širu) temu „Zakoni Stvoriteljevi i Moć“.

„Otkrivajte Zakone Stvoriteljeve i vladajte se po njima“ (Imanuel).

Odnosno, na naš ovde (ovdašnji) način rečeno: „Odgonetajte kodove našeg IZVORNOG FUNKCIONISANJA, PRIMENJUJTE IH, i aktiviraćete svoju/našu izvornu Moć, odnosno svoje/naše posebne, za sada moramo da ih zovemo – višima, moći.“

U prethodnim zapisima smo se dotakli jednog od tih kodova, koje su čak i naučnici, orijentisani ka fizičkoj ravni postojanja, otkrili: MEHANIZAM, ILI PRINICIP, ILI KOD HOMEOSTAZE, pomoću kojeg organizam (prvenstveno organizam, jer to u vezi sa njim za sada možemo kao jasnije da pratimo, kod psihe je teže) nastoji da se vrati „u pređašnje stanje“, odnosno, nakon pojave faktora koji su poremetili (nekakvu, jer u postojećim uslovima teško je govoriti o pravoj i potpunoj) ravnotežu organizma, njegovo nastojanje da se  vrati u stanje zdravlja ili ravnoteže (telesna ravnoteža – malim slovom).

13.

Nadovežimo na ovaj kod, kao u lancu, drugi kod, koji naučnici ne priznaju (ili ne priznaju ozbiljno i u pravom obimu), jer je on na prelazu ka metafizici, tačnije – pripada i jednom i drugom domenu.

Mehanizam/princip/kod homeostaze svakako da ima uslove u kojima može bolje i potpunije da se primenjuje, i one u kojima je njegovo delovanje ili ispoljavanje otežano, PA ČAK I ONEMOGUĆENO.

Faktor ili drugi (izvorni) princip/mehanizam/kod koji omogućuje najpotpunije delovanje homeostaze kao principa/mehanizma/koda je – RAVNOTEŽA (Ravnoteža).

U ovu vezu su se možda mnogi već uverili ili bar mogli da je naslute, njenu krucijalnost jasno kao na dlanu I VIDIM, I SVAKODNEVNO MOGU DA PRATIM.

BOLESNIČKO LEŽANJE je metoda na koju nas organizam navodi ili prisiljava, a preko kojeg homeostaza, uslovno rečeno, želi da nas navede, u težim slučajevima – primorava nas,  na opuštanje, kako bismo se koliko-toliko, makar privremeno, približili Ravnoteži, kako bi ona (homeostaza) u Ravnoteži mogla da deluje, da organizam vrati „u pređašnje stanje“, u meri u kojoj je to moguće.

14.

Na ovaj kauzalni niz nadovezuje se priča o našoj energetici i Lazarevljeva (dobra) teorija o bolesti kao energetskom deficitu.

U neravnotežu smo zapali praveći veliki energetski deficit.

Uzmimo slučaj neravnoteže sa pravljenjem deficita, moguć je i slučaj sa pravljenjem suficita, tačnije – nepovlačenja Energije koja nam stoji na raspolaganju; analogija za suficit koja bi više odgovarala je – „plaćanje penala“ za dobijene, a neiskorišćene kreditne linije. Takođe, uzimamo slučaj u kojem je deficit stvoren u ovoj inkarnaciji, teži deficiti se prenose iz inkarnacije u inkarnaciju, kroz nasleđene ili hronične bolesti.

Bolesničkim ležanjem mi zapadamo u stanje „PRINUDNE NAPLATE DUGA“. Sprečeni smo da arčimo Energiju kao do tada, ona odlazi na anuliranje duga, aktivnosti su nam svedene na apsolutni minimum, možda čak i ispod toga – slučajevi u kojima su ljudi čak onemogućeni i da ustaju, a svakodnevno trpe nepodnošljive bolove.

15.

E, ali tu postoji jedna teška začkoljica!

Koja dođe kao „kazna“ ili opomena, zavisi kako bi je ko shvatao ili tumačio.

Ceo ovaj proces je dramatičan: što je pad u neravnotežu bio veći, što smo veći energetski deficit napravili – „prinudna naplata duga“ na koju nas homeostaza natera je tim dramatičnija.

Organizam, odnosno osoba koja je zapala u neravnotežu – u nju je zapala preko stalne intenzivne aktivnosti, da ne kažemo preko hiperaktivnosti. Ta „hiperaktivnost“ je formirala jednu svoju inerciju, koja je samu „hiperaktivnost“ održavala. I ovo je svakako svakome iskustveno poznato. Onaj ko je navikao da mnogo radi – čim počne malo više da se opušta, snađe ga nervoza. Pa se tako dolazi do jednoga od brojnih takoreći maloumnih zaključaka (razumemo mi tu „maloumnost“, Zlotvorsko je to podmetanje): „Rad me smiruje“. Imate slučajeve ljudi koji kažu da ih najviše smiruju aktivnosti koje vole.

Dakle, zaista jeste strašno i jezivo kada neko ko je funkcionisao „sto na sat“ – odjednom MORA skoro po ceo dan da leži (ili skoro samo da leži).

Ne samo da je telo imalo svoju radnu inerciju, nego, ne zna se šta dolazi kao teže podnošljivo, i celo naše, uslovno (a možda i nije uslovno) rečeno – biće.

„Prinudna naplata duga“ mora da ide, a samo stanje, sa ovakvim velikim padom u dužničku prinudnu neaktivnost, nagli „pad“ u prinudno često i dugotrajnije bolesničko ležanje, ipak nije ni poželjno ni povoljno ni po samu homeostazu, to stanje nije optimalno ni za njeno delovanje. Jer nagli „pad“ iz „hiperaktivnosti“ u bolesničko ležanje je pravi psihofizički šok. Ali, drugi način ne postoji. Tj. postoji drugi način, a on se sastoji u tome da težimo Ravnoteži (uz seanse i ležećeg i drugih vidova opuštanja) i pre nego što napravimo veliki energetski deficit.

16.

E, sad, zamislimo da mi na sličan povežemo ostale kodove našeg izvornog funkcionisanja, da posložimo kockice koje vode aktiviranju naše Moći!

Zlotvori se svakako svojski trude (mora se priznati da su marljivi u tome) da nas u ovim naporima i sprečavaju, i ometaju, i odvlače sa pravih puteva. Ne samo u vezi sa slaganjem kockica, nego, a ne zna se u čemu više nas ometaju, u primeni složenih kockica.

Da nas odvlače sa pravih puteva – uglavnom preko samih programa u koje smo inakrniranjem uskočili, naši lični programi, programi ljudi kojima smo okruženi, društveni programi, itd. Ali sigurno u nekim slučajevima, kada neko malo dalje odmakne na ovim razvojno-oslobodilačkim putevima, i direktnije, primenom nekih ličnih „arsenala“ delovanja.

Njihov glavni adut je – ENERGETSKO ISCRPLJIVANJE. Već je objašnjeno: džaba nama i poznavanje prave Metodologije, ili pronađenih kodova našeg izvornog funkcionisanja, kad nemamo dovoljno Energije na raspolaganju za njihovu primenu!

Ali, kako budemo uspevali, a svakako „đavolski teško“, da, mic po mic, osvajamo oba ova domena (i Metodologiju, tj. otkrivene kodove, i energetiku), tako sve više izmičemo Zlotvorskim uticajima. Tj. mogu oni da nam rade „svašta nešto“, kao što ne štedeći sebe i rade, u maltretiranju, sluđivanju i u celom njihovom ovde već navođenom Zlotvorskom repertoaru delovanja, dok ne počnemo malo dalje da odmičemo svojim putem sklapanja Metodologije i njene primene. Kako više budemo odmicali – to je nihov uticaj sve slabiji. Naravno da oni i dalje deluju svojom punom parom, nesmanjenim tempom i žestinom, i na nas i na ljude oko nas, ali, jednostavno, mi kao da zalazimo u zonu u kojoj sve te njihove uticaje nekakvim sopstvenim Poljem neutralizujemo, „razgrađujemo“, eskiviramo.

Dakle, nije njihovo delovanje podjednako strašno i strašno teško podnošljivo u svim fazama našeg razvojno-oslobodilačkog puta.

Da istaknemo sve ovo tek kao princip/kod, a sigurno je retko ko od nas i blizu toga (ili, u najboljem slučaju – tek je blizu toga) da se lično uveri kako ovaj princip/kod „radi“.

Posted by Miroslav инч Zapisi Ознаке: energetika, Energija, kancer, metafizika