Otkrivenja našeg doba

Monthly Archives: јул 2020

1.

Gospođa Ana Bučević.

Možda najautoritativnija na polju tajnaštva na našim prostorima.

Slučajno odabran poslednji video (kao što i inače sve primere nasumice biram, a zato da bih na njima pokazao neke opštije principe ili metafizičke zakonomernosti u savremenim dešavanjima).

Odličan da se pokažu neke od iluzija, i više od toga – duhovni sunovrati tajnaštva.

2.

Da ponovim, u vezi sa tajnaštvom, svoj stav.

Oni su nam odlično demonstrirali delatnu metodologiju.

I demonstrirali je, i mnogi i dokazivali.

Demonstrirali dobar postupak: definisanja ciljeva i težnje ciljevima.

I mnogo toga se u ovom domenu može „pokupiti“ od njih i primenjivati, naravno – uz ispravan duhovno postavljen smer.

ALI…!

Na drugoj strani oni pokazuju kako izgleda kada se daju donekle ključevi moći onima koji nisu DUHOVNO DORASLI TIM MOĆIMA.

Takvi kola svog bića vuku u duhovni sunovrat.

A PARADOKSALNO: pod krinkom sopstvene dobrobiti i razvoja.

Evo da to konkretno vidimo na nekim momentima…

3.

Zavist, zavideti drugima – loša osobina, loši postupci.

To nam je poznato i iz, bar nekadašnjeg školskog vaspitnog moralisanja. Poznata preporuka – ne zavideti drugima.

Pa dalje: u redu je preporuka gospođe Bučević – osvestiti emociju. Biti svestan negativne emocije, u ovom slučaju zavisti i ljubomore.

Naivno je stanovište da time što postajemo svesni neke emocije – samu emociju menjamo.

Uticaj na emocije nije u ingerenciji naše volje, ili jeste u neznatnoj meri. To su podsvesni ili nesvesni sadržaji i energije koje ne možemo kontrolisati. A koji mogu imati ogromnu snagu.

Sa emocijama treba da se suočimo u postupku dubinskog opuštanja. Dozvoljavamo da izbijaju, u potpunoj prepuštenosti i pomirenosti. To njihovo izbijanje je i postpak EMOCIONALNOG PROČIŠĆAVANJA, dakle, eliminisanja loših emocija, tj. razgradnje njihovih energija ili programa koji ih „nose“.

Ja sam se praktično u delotvornost ovog načina uverio „milion“ puta, i pre nego što sam čitao objašnjenja i psihoterapeutska iskustva Dž. Raskina u „Emocionalnom pročišćavanju“.

Dakle, svesnost neke loše emocije ili postupka – samo je „predvorje“ za nimalo lake postupke rada na emocionalnom čišćenju.

Naravno, mi možemo, kao što tajnaši štedro i rade, da se napregnemo i uđemo u iluziju vladanja emocijama, u iluziju produkcije željenih emocija.

A to je kao potkresivanje korova, dok koren ostaje da „radi“ i dalje. Dodatno što to može vremenom, kroz akumuliranje, da ima štetne psihosomatkse posledice, JER, U SUŠTINI, TO JE POSTUPAK POTISKIVANJA. A postupkom potiskivanja pritisak onoga što potiskujemo samo vremenom narasta i vremenom on probije napor uma da kontroliše situaciju, probije psihosomatski.

4.

Razlog zbog kojeg tajnaši nastoje na eliminisanju zavisti je „PRLJAV“.

Ne eliminišete lošu emociju ili loš postupak zato što su oni sami po sebi štetni za vaše funkcionisanje, već – ZBOG „LOŠE VIBRACIJE“, nekakvih loših vibracija kojima privlačite nešto loše u svoj život.

Ti ljudi, koji su pisali te kometare (pune zavisti) dolaze iz takve vibracije nedostatka, da im se životi nikada neće promeniti.

U pravom duhovnom/metafizičkom sagledavanju – suština je u tome da vi što bolje funkcionišete, što se postiže, između ostalog, i emocionalnim pročišćavanjem, a sekundarno je da li pritom privlačite dobra ili loša dešavanja u svoj život.

Poznata je zakonomernost iz života mnogih duhovnjaka – baš kako su kretali sa čišćenjem i rastom svesti, sve jače su privlačili probleme u svoj život. Za razliku od tajnaških iluzija, realni principi FUNKCIONISANJA POSTOJEĆEG SVETA su drugačiji: upravo su pritisci sve jači što se neko silovitije kreće stazom progresivnosti. Pa ta priča nam je poznata i iz istorije „običnih“, tj. nemetafizički/duhovno nastrojenih naučnika.

5.

O eliminisanju zavisti gospođa Bučević govori zato da ljudi „promjene svoje živote“: „Životi će vam se transformirati“.

Ovo je toliko naivno, da se graniči sa žalosnim!

Da se život promeni tako što se „poradi“ na sopstvenoj zavisti prema drugima.

Eh, kad bi za promenu neopisivo složenog života i nas neopisivo složenih u njemu – postojala takva jednostavna čarobna formula: svi bismo odavno već pevali kao ptičice na granama!

6.

Doduše, to je u paketu sa „stavljanjem ega pod kontrolu“.

OPET NAIVNOST DO NEBA!

To pitanje „ega“, onako kako se shvata i tretira u tajnaštvu, je posebna priča.

Ovde samo uzgredna opaska: onaj ko je tajnaški uspešan, kao gospođa Bučević, uspešan je zahvaljujući „stavljanju ega pod kontrolu“.

Ne zavideti drugima, biti srećan ako sve drugima ide od ruke, ako žive u „obilju“, itd.

ZAŠTO? Pa zato da bi vama lično sve išlo nabolje, da biste i vi isto tako privukli sve najbolje i najluksuznije u svoj život.

Ispada da je stavljanje ega pod kontrolu u funkciji dobitaka za taj isti ego.

DA NIJE U PITANJU FOLIRAŽA, savet bi ispao ovako nekako: „Ne zavidite drugima, naprotiv, budite tim srećniji što oni više imaju, PA NEKA CEO ŽIVOT VI SAMI PROŽIVITE U NEMAŠTINI!“.

7.

Da zaobiđemo mnoštvo drugih detalja i pitanja, uzmimo jednu od glavnih tajnaških iluzija ili jedan od glavnih putokaza za duhovni sunovrat: koncept o obilju.

Zapravo vas želim vratit na ona videa o obilju, o finansijskom obilju, o novcima…

Priča o tome kako je dugo i uporno vizualizovala, verovala i govorila da će imati novac, i, obilje stigne: banka joj odbori „minus“.

Stani, zatvori oči, zamisli obilje bilo čega što bi htio da se dogodi i gledaj kako ćeš se osjećati. I kada vam to postane dominantna vibracija, zakon privlačenja mora odraditi svoje. MORA, to je univerzalni zakon. (…) Koliko priča čujem, kakvim sve pričama svjedočim, ljudi koji nisu imali logičko objašnjenje za obilje, a danas ga žive.

8.

A) Zašto tajnaši toliko insistiraju na obilju, zašto toliko pasionirano teže obilju?

Jer podležu iluziji svih koji su na nekom nižem nivou razvijenosti svesti: KVALITET ŽIVOTA ZAVISI OD ONOGA ŠTO IMAMO VAN SEBE, od uslova koje imamo, od novca koji imamo, od luksuza u kojem živimo…

A kvalitet života, u stvari, zrelije, metafizički/duhovno posmatrano – zavisi od toga kako psihofizički i duhovno funkcionišemo. Da li imamo stablinost, Ravnotežu, dobru dnevnu ritmiku, da li smo se očistili od loših, teških energija i programa, da li postavljamo ispravne ciljeve,  u smislu ciljeva i vrednosti koji su već objašnjavani ovde na blogu, itd.

U redu je da se teži nekim OPTIMALNIM finansijskim i ostalim uslovima, ali – OBILJE UOPŠTE NIJE TEMA ZA KVALITETAN ŽIVOT ZA DUHOVNO IOLE NAPREDNIJU OSOBU.

9.

B) Pa su tajnaši toj svojoj iluziji dali i kosmološku dimenziju: Univerzum (njihov omiljeni izraz) je sam po sebi obilje (pa u vezi sa tim Obilje pišu velikim slovom).

Otkud oni to znaju? Pa, možda im je neki fantom došapnuo, neki Abraham ili neko slično čudo. A kako se uklapa u njihovu opsednutost imanjem – prihvataju i „rade“ tu konstrukciju do iznemoglosti.

Te time tobože daju i pomalo duhovne, kosmološke dimenzije svojoj obmani sa obiljem.

Obilje…

I zaista, kada se uporede energije koje imaju na raspolaganju velika nebeska tela (Sunce, itd.), sa sićušnim energijama koje su potrebne jednom malom ljudskom biću – u kosmosu zaista imamo obilje.

Ali ne u smislu tajnaškog metafizičkog SLEPILA!

Svako u Postojanju, planeta ili jedno sitno ljudsko biće – brine o raspolaganju energijom koja je u njegovom domenu.

I svako treba u svom domenu da brine o uravnoteženom raspolaganju Energijom.

10.

C) Jer drugi izraz za obilje je – Energija. Dobijati sve više novca, stvari, itd. znači, u stvari – dobijati sve više Energije. Novac sam po sebi je ekvivalent za uložen rad, tj. energiju (ili Energiju, svejedno). Zato je novac i ustanovljen. Što je neki proizvod, koji ćete novcem kupiti, luksuzniji, složeniji – više rada, dakle energije/Energije je u njega uloženo. Itd.

Privlačenjem sve više novca i samozatrpavanjem sa sve više proizvoda, napravljenih stvari, objekata, itd. – vi, u stvari, privlačite za sebe sve više i više energije/Energije.

A tajnaški princip je da se to postigne: najvećim delom vizualizacijom, i još nekim metodama koje znače: na što lakši način, što, opet, znači – SA ŠTO MANJE ULAGANJA SOPSTVENE ENERGIJE.

Čak i da ne uplićemo metafiziku u sve ovo: DELUJE LI VAM SVE OVO (uloži što manje, da bi dobio što više) KAO KOREKTNO I ISPRAVNO?

Ne „smrdi“ li vam tu nešto? Da, „smrdi“, jer naginje ka PARAZITIRANJU?

11.

D) Da bi bilo očiglednije o čemu se radi, postavimo stvari ovako…

Recimo da svi ljudi na svetu prihvate ovu tajnašku metodologiju, vizualizuju privlačenje obilja u svoj život, vizualizuju i poboljšanim kao-vibracijama privuku da se bave poslom koji vole.

Na svakom koraku imate ljude koji se bave nekim poslom jer moraju, prisiljeni su da se bave poslom koji ne vole, kojim se ne bi bavili da ne moraju (zbog „hleba“, tj. novca i opstanka). Takva je zakonomernost Zemlje kao Karantina-Pakla-Zatvora! Niko iz ljubavi prema poslu ne radi i na temperaturi preko 35 stepeni i najteže poslove na njivama, na izgradnji puteva, valja asfaltnu masu, radi najteže fizičke poslove na gradilištima, u rudnicima, itd.

Dakle, zamislimo da svi ti ljudi pređu na tajnašku metodologiju, koja bi prvenstveno značila napuštanje ovih teških poslova koje niko od njih  ne bi radio, i preko dobrih kao-vibracija prelazak na neke finije i isplativije poslove.

DRUŠTVO BI STALO! Proizvodnja u svakom društvu bi stala, onemogućeni bi bili čak elementarni uslovi za život.

DRAGI TAJNAŠI, NE BI IMAO KO DA VAM STVARA OBILJE! Mogli biste do iznemoglosti da vizualizujete da vam obilje padne sa neba, obilje ne nastaje od vazduha, već od sistema koji funkcionišu u društvu i od rada između ostalog i „kategorije“ ljudi koji su navedeni. Što su i ti sistemi i ovakavi radovi u kontekstu jednog Karantin-Pakao-Zatvor- ustrojstva… to je sledeća „stavka“ o koju se „sapliću“ tajnaši.

12.

E) Ta glupava tajnaška izmišljotina o TZV. ZAKONU PRIVLAČENJA, koje se drže „kao pijan plota“!

Komplikovano bi bilo da se sve tu raspetljava i dokazuje, da uprošćeno naznačim o kakvom konceptualnom promašaju se radi.

Razvojem svesti, kao što je jasno objašnjavano i dokazivano – PROGLEDA SE ZA ZEMLJU KAO KARANTIN-PAKAO-ZATVOR, U METAFIZIČKOM SMISLU. Neizostavna osnova ili pokazatelj viših aspiracija u rastu svesti!

KPZ (Karantin-Pakao-Zatvor) se zasniva presudno na tome da ljudi drže jedni druge u zarobljeništvu, u raznim društvenim koncentričnim krugovima (od braka i porodice, preko firmi u kojima se radi – do svakog sistema u koji se zakorači).

I takođe se presudno zasniva na često i enormnom energetskom iscrpljivanju ljudi.

Nije baš da je u takvom planetarnom ambijentu zakon privlačenja sličnosti sasvim stavljen van snage (a moguće je da je u punom smislu delotvoran na normalnim planetama). ALI JE SVAKAKO SUŠTINSKI „STORNIRAN“ I SVEDEN NA SPORADIČNE MANIFESTACIJE. Desi se da se ljudi i dešavanja privuku po sličnosti, ali – U SUŠTINI, NA ZEMLJI, OVAKVOJ, DOMINANTNO „RADI“ ZAKON PRIVLAČENJA PO SUPROTNOSTI.

Nema šanse da čovek napreduje u znanju i svesti, a da se to ne uklapa u zahteve društva kao Stada, a da to ima prođu i nagradu od strane društva i da tom čoveku privuče sve bolje uslove i nagrade za to. Upravo se dešava suprotno!

Šta je interes onih Zlotvorskih bića koja „brinu“ o ovakvom ambijentu?

Interes je da se NAGRADI svako nastojanje na održavanju postojećeg stanja, odnosno, svako nastojanje NA UČVRŠĆIVANJU I POJAČAVANJU KPZ-ILUZIJE. Jedna od KPZ-Iluzija JE UPRAVO I OVA TAJNAŠKA PRIČA O OBILJU! Kvalitet života ne zavisi od očišćenosti i snage naše svesti, nego – od luksuza, novca i svega drugog spoljašnje-materijalnog što možemo da pribavimo, čime možemo da se zatrpamo.

STVAR JE JASNA „DO SRŽI“: TAČNO JE DA „RADI“ TAJNAŠKI ZAKON PRIVLAČENJA, ALI „RADI“ U SLUČAJEVIMA U KOJIMA LJUDI SEBE PREKO OVOG PRINCIPA GURAJU U DUHOVNI SUNOVRAT, TONUĆI SVOJOM SVEŠĆU NEPOVRATNO U KPZ-ILUZIJU!

13.

Da zaključim: nije stvar u tome da se privuče i ima što više, već u tome da se čovek razvija u svakom pogledu, a osobito u domenu svesti.

Sa čišćenjem i razvojem svesti – vi dobijate kvalitetniji DOŽIVLJAJ ŽIVOTA, koji se tajnaši nedotupavno upinju da „pribave“ u spoljašnjem, u materijalnom, U NJIHOVOM GLUPAVO-PARAZITSKOM OBILJU.


1.

Najpre, u pitanju je („Balkan UFO“) jutjub-kanal koji se može označiti kao pristojan i korektan.

Voditelj ili izlagač očigledno se dobro pripremi za izlaganje, smireno izlaže ili čita (svejedno) sadržaj, svaki video-zapis ima svoju osmišljenu nit izlaganja ili priču.

Ovo bi trebalo da je standard za jutjub-kanale, ali – imamo video-šumu snimanja svega i svačega, vlasnici ili autori jutjub-kanala smatraju da je dovoljno da imaju neku inicijanu ideju, da uključe kameru, pa – kud asocijacije vode. I često to bude mučno i konfuzno za praćenje.

„Balkan UFO“ dodatno nastoji da se temelji na činjenicama i argumentima, koliko je to u vezi sa tzv. NLO-ima i tzv. vanzemaljcima moguće. Autor je svestan da je to „hod po žici“, ali – uspeva da u tome balansira.

2.

Kada su u pitanju iznete strane video-snimaka na „Balkan INFO“ – „tu zamerke nema“.

Ja bih se ovde osvrnuo na metafizičku ili duhovnu stranu same ove oblasti (NLO, vanzemaljci), posebno stoga što do sada tu temu nisam ni spominjao na blogu, a mnogima je zanimljiva.

Najpre, moj načelni stav u vezi sa ovim pitanjima…

Prosto nije inteligentno ne dozvoljavati mogućnost postojanja „mora“ civilizacija svuda po svemiru. Ako samo uzmemo nama vizuelno dostupan deo beskraja Postojanja, i uz toliki broj nebeskih tela i uz tolika (nama vidljiva) prostranstva – „natezati“ se oko toga da li ima bića i civilizacija na drugim nebeskim telima, znak je skoro-pa gluposti. Kako da ne! Celokupno vidljivo fizičko Postojanje je iskreirano samo zato da bismo mi ovde na Zemlji kao bića postojali!

3.

Dakle, mudro je dozvoliti pretpostavku o postojanju takvih bića i civilizacija.

Tačno je da u vezi sa tim nemamo jasne činjenice i dokaze, „ufoovci“ nastoje u tom smeru.

Meni je zanimljivo da se u vezi sa ovim nedostacima dokaza previđa BAZIČNA SUŠTINA.

OGRANIČENOST NAŠE PERCEPCIJE I REZONOVANJA. Možda je nekima dosadno ponavljanje ove „floskule“, ali – ona nam je i dokaziva i zaista glavna prepreka za toliko toga.

Ja sam na blogu, ako ne baš dokazivao, a ono ukazivao na to kako je dolazilo i dolazi do intelektualnog i mentalnog urušavanja čoveka.

Čovekovo tonjenje sve dublje u KPZ-Iluziju, tj. u more raznih iluzija. Jedna od njih je: da je maltene sam u svemiru, da beskraj postoji samo zbog njega.

Druga iluzija je: iluzija moći uz sve aspekte nemoći koje objektivno ima. Čovek se oseća moćnim u viđenjima fizičkih svemirskih manifestacija, do toliko dalekih nebeskih tela.

A u stvari – NE POZNAJE NI SVOJE „DVORIŠTE“, svoj Sunčev sistem. Čak ni samu Zemlju na kojoj živi.

4.

E, U TOM SMISLU JE ZAMLJA KARANTIN!

Niti imamo komunikaciju sa drugim bićima i civilizacijama u svemiru, niti oni sa nama.

Jasno nam je zašto je potrebno onima ili onome ko je mentalno-intelektualno osakatio i sakati čoveka – da čoveka drži u Karantinu, saznajno i komunikacijski odvojenog od ostalog Postojanja.

TAKO RADE SVI AUTORITARNI VLADARI! A autoritarni zemaljski vladari su odraz takvih istih na višim niovima.

5.

U vezi sa tim intelektualnim, mentalnim i duhovnim ograničenjima zanimljivo je, kada je ova oblast u pitanju, jedno „mešanje lončića“.

POSTOJANJE DRUGIH BIĆA I CIVILIZACIJA U SVEMIRU SE VEZUJE ZA LOGIKU, GRAĐU I VID ŽIVOTA KAKAV MI IMAMO NA ZEMLJI.

Kako mi, osobito nauka koja je svakako tek u debelim iluzijama, ne vidimo u bližem kosmičkom okruženju (recimo da je to Sunčev sistem) ništa slično – zaključujemo da nema drugih bića.

A mudrost bi trebalo da nam nalaže da dozvolimo mogućnost drugačije logike ustrojstva živih bića. Kod nas je osnova – ugljenik. A šta ako je kod nekih drugih bića, recimo – silicijum. Takva bića bi nam možda bila nevidljiva.

Pa onda sami uslovi za život.

Vazduh, kiseonik, voda…

Za drugačiji vid ili logiku života možda su potrebni neki drugačiji uslovi.

U tom smislu živa bića bi mogla da postoje na bilo kojoj za nas u vidljivom fizičkom svemiru nenastanjenoj planeti, čak i na Veneri ispunjenoj sumporom. ŠTO DA NE I NA SUNCU?!

U redu, to jesu hipoteze, ali – mudrost nam pomaže da za neke od njih budemo otvoreni, dozvoljavajući da nam se u nekom trenutku (ako ne u ovom, a ono u nekom drugom pokoljenju) pokaže koje su hipoteze osnovane i iza kojh se krije istina, a koje nisu.

6.

Ima tu još nekih pitanja, vezanih za NLO i vanzemaljce, evo da nam ovaj video pomogne da dođemo do njih.

Danas imamo šokantne i bombastične vijesti koje lako moguće mogu uzdrmati temelje trenutnog znanja i naše pozicije kao ljudske civilizacije u svemiru. (…) Moguće je da će se desiti veliko priznanje i otkrivanje koje se čeka više od 70 godina. Informacije koje ćete čuti u ovom videu za neke ljude mogu biti šokantne. (…) Jer čini se da se uskoro događa veliki korak koji jako dugo vremena svi čekamo.

„Šokantne i bombastične vijesti“ se odnose na naredbu američkog Senata, naredbu izdatu tajnoj službi Pentagona, a koja je zadužena za ufo-fenomene, da narednih meseci obelodani dokumente koje ima o ovim fenomenima.

7.

 „Šokantne i bombastične vijesti“ su prvenstveno šokantne i bombastične za one koji se ovom oblašću bave. Jesu one za sve ljude, u većoj ili manjoj meri, ali – fokus 99% ljudi na Zemlji je u nekim „drugim vodama“.

Pozicija u svesti, da smo mi jedina bića u Postojanju je ukorenjena u dubini ljudskog bića, tako da ovakva obelodanjivanja ne mogu bitnije da je prodrmaju.

Svakako, sa tim obelodanjivanjima će se početi podizati prašina, posebno sa senzacionalističim novinarskim prikazima, ali – vremenom će sve to slegnuti.

Prosečnom „ovozemaljcu“ koji ma svojh osam radnih ili argatujućih sati, probleme u okviru njih, pa probleme na svakom koraku van njih, itd. – ovakve ufo-atrakcije mogu biti zabavno štivo uveče, u nekim trenucima predaha, možda teme kojima će se i u toku dana kao senzacijama baviti, ali – nikako ta otkrića ne mogu uzdrmati njegove predstave o životu.

Ne uzdrmava ih pandemija ovakvih razmera, a sad će neki dokumenti Pentagona!

8.

Na jednoj strani: ekspanzija, možda poslednju deceniju-dve, interesovanja za ovu oblast – jeste znak buđenja želje za nekakvom širom slikom Postojanja, jeste refleks potrebe da se prevaziđe zemaljski Karantin.

Ali, pogledajmo kako se i ovde demonstrira nečija, nekog moćnog (ili nekih moćnih), Zlotvorska taktika! Inicijalno se krene sa dobrim smerom, ali on se prisilno gurne na stranputicu. I što dublje zabasavate stranputicom, to se više udaljavate od inicijalno dobrog smera ili namere.

Kako se čovek pasioniranije bavi ovim pitanjima, tako se udaljava od shvatanja sopstvenog funkcionisanja u „živom“ ovozemaljskom životu.

ŠIRA SLIKA, svakako! ALI, NE PODIŽE SE KROV BEZ TEMELJA I BEZ ZIDOVA!

Onaj ko teži široj slici Postojanja preko ufo-fenomena, da li, prethodno, ima širu sliku sopstvenog obično-svakodnevnog postojanja u društvima u kojima je, u civilizaciji u kojoj je?!

Koliko široko i duboko shvata sam ovozemaljski život u kojem se bavi onozemaljskim životima?!

Koliko široko i duboko shvata samog ovozemaljskog sebe, dok se bavi onozemaljskim bićima?!

9.

Na drugoj strani…!

I da Pentagon otkrije dokumente! Da se otkriju neka „čuda neviđena“!

I da počnemo i sami da češće viđamo neke vanzemaljce.

Čak i da tu i tamo češće pronalazimo neke njihove predmete.

Da ima i više obdukovanih mrtvih tela vanzemaljaca.

PA ŠTA SA TIM?!

DA LI ĆE NAM/BI NAM TO ZA MILIMENTAR BILO OD BILO KAKVE POMOĆI U NAŠEM OVOZEMALJSKOM ŽIVOTU, OVAKVOM KAKAV JE?!

U ličnom životu svakoga od nas.

DA LI BI NAS TO MENJALO?

DA LI BI NAS TO PODSTAKLO NA PROMENE?

Neki seljak ima svoje poslove sa oranjem, sejanjem, ima svoje probleme sa prodajom proizvoda, sa raznim dažbinama i obavezama…

I – počne on povremeno da viđa neke vanzemaljce kako se vrzmaju unaokolo. Da li bi to viđenje kao pravo čudo promenilo njegov život?

10.

Mi prethodno moramo da bolje shvatimo sebe!

Da bolje shvatimo ovozemaljski život.

Da nastojimo da nabolje menjamo sebe i ovozemaljski život.

NE MOGU NAM NIKAKVI VANZEMALJCI U TOME POMOĆI!

NE MOGU NAM NIKAKVI VANZEMALJCI TAJ POSAO URADITI UMESTO NAS.

TEK TADA ĆEMO BITI SPREMNIJI ZA KONTAKT SA NJIMA.

Bili oni dobronamerni ili zlonamerni.

Za sada je dobro da takve kontakte nemamo, jer nam ne bi bili od realne pomoći ili koristi.

Dovoljno je otprilike ovo dozirano što imamo.

Tek koliko da podstiče ljude da pomalo počnu da usmeravaju pažnju ka kakvoj-takvoj široj slici Postojanja.


1.

„Prolupao“, „odlepio“, „otkačio“…

Znamo šta znači.

A u pitanju je jedna opšta pojava u današnje vreme (dakle, ovo nije samo osvrt na jedan konkretan video-snimak).

Znači, ljudi su sve više, sve očiglednije u ovakvom „fazonu“.

„Prolupavanja“, itd.

2.

Astrolog Predrag Petković…

Sećam se da je pisao (relativno) dobre tekstove za „Treće oko“.

Dok sam čitao taj časopis.

Do pre skoro dve decenije.

I znam ga po jednom astrološkom prikazu koji je dao jednoj (mojoj) rađaci.

Prikaz koji je bio njena dobra psihološka slika.

Stoga me je iznenadio njegov sadašnji „fazon“.

I iznenadio, i došao kao dobra potvrda opšteg „trenda“ u ovom suludom vremenu.

3.

Zašto baš ovaj video?

 Jednostavno i bez ikakvih misterija: slučajno sam na njega naišao.

Posle vidim da ovaj video odražava njegov (gospodina Petkovića) stil video-nastupa. (Link je ispod teksta.)

4.

Načelno: stav u vezi sa glavnom temom videa, ili temom sa kojom je on započet,  je u redu.

Štetnost vakinisanja. Bacanje novca na nešto što je masovno štetno…

Slažem se da je naučnička glupost, i više od toga – podvala, stav sličan onom gospodina P. Kona: „Jedino vakcina i vakcinacija mogu da nas spasu da se svi zarazimo“.

Moja zapažanja se ne odnose na taj deo izlaganja gospodina Petkovića.

5.

Ali su ta osnovna teza ili stav razvijani tako konfuzno i bez plana… da deluje ne samo naporno da se prate, nego pomalo i žalosno.

Govor ili izlaganje gospodina Petkovića više je odraz njegovog besa, nego namere da se razložno izloži upozorenje u vezi sa vakcinom.

Ovaj sociopsihološki fenomen je već duže vreme prisutan i ispoljava se u društvu.

Najviše, najjače na „Vučić“-fenomenu. (Da i ja koristim opšteprihvaćeno familijarizovano „Vučić“. U normalnoj komunikaciji imate gospodin Taj i Taj, predsednik Taj i Taj, svejedno ko da je u pitanju.)

U redu je da je nekome neki političar antipatičan. Da smatra lošom i pogrešnom njegovu politiku.

Ali nije u redu da se antipatija i nezadovoljstvo iskazuju preko BESA I MRŽNJE.

Bes i mržnja su PROBLEM onoga ko ih ima i ispoljava, a ne problem političara ili ličnosti ka kojima je usmeren.

KOJA MASOVNA ILUZIJA, a upravo odličan odraz „smutnih vremena“ u kojima živimo!

Oni koji mrze „Vučića“, projektujući na njega, kao na filmskom platnu, SVOJ dubinski problem, misle da bi im svanulo kad „Vučić“ više ne bi bio na vlasti.

Jasno kao dan svakome ko se iole razume u introspekciju ili psihologiju – taj mehanizam bi i tada našao neko drugo „platno“ na kojem bi se projektovao.

6.

Dešavanje koje sam već spominjao – iz ljudi, iz nekih njihovih dubina, izbijaju najprikriveniji… aspekti, ne znamo o čemu se radi, možda su to neki programi, neke energije, neki, ko zna čiji, uticaji.

I ako analizirate situacije, vi vidite da su povodi izbijanja – najčešće sasvim iracionalni.

I onda se tu umeće druga opšteprisutna karakteristika o kojoj sam pisao: DISTORZIRANI PERCEPCIJA I REZONOVANJE (mišljenje).

Ljudi u takvoj situaciji već kao da nisu sposobni ni za primenu elementarnih principa logike ili TREZVENOG MIŠLJENJA.

Gospodin Petković nam to odlično demonstrira!

Ovi debilni doktori koji promovišu strah i jezivoću.

Pa i ti ljudi (tj. ti isti „debilni doktori“) koji rade po 24 sata po bolnicama… Vi (misli se na vlast) ste ih stavili u situaciju da to rade, vašim marketingom, vašim strahom, vašim idiotlukom, i sad ljudi rade tamo po 24 sata, spavaju po hodnicima, što se na slikama videlo… (…) Ideja je da se ljudi masovno, prisilno vakcinišu.

7.

Pogledajmo malo…!

Ovde se ne poštuju ni principi obične srednjoškolske logike, a kamoli nekog ambicioznijeg mišljenja.

Doktori promovišu strah i „jezivoću“ (uzgred, a nebitno: nepravilan izraz)? Čime? Time što leče i time što pričaju o bolesti? Time što objektivno jesu u, i po njih same rizičnoj zoni. (Drugo je pitanje civilizacijskog statusa medicine, u koju načelno ni ja nemam poverenja.)

Ispada da oni to svojevoljno ili podmuklo planski čine!

A onda ti isti „debilni doktori“ rade po 24 sata! Zašto su ti doktori prisiljeni da toliko rade? Zbog „MARKETINGA i idiotluka“ vlasti!

Ovo ne da je smešno, nego se graniči sa glupošću!

Ne postoji virus i bolest kao razlog zbog kojih su doktori više angažovani, nego su više angažovani zbog „MARKETINGA i idiotluka“ vlasti!

A zbog čega cela ta „šarada“ sa virusom, pandemijom i angažovanjem dotora?

Po gospodinu Petkoviću ispada: DA BI SE LJUDI VAKCINISALI! Vlast jedne male zemlje „organizuje“ svetsku pandemiju, da bi potom bacala novac na vakcinaciju!

8.

Ljudi su izgubili poverenje u vlast:

Baš zbog vaših objava svakodnevnih, koliko je umrlo, koliko je zaraženih, koliko je testiranih… Koga, bre, to zanima više?! Pustite ljude da žive normalno!

I ovo distorzirano mišljenje se graniči sa glupošću!

Ljudi izgubili poverenje u vlast i u institucije – zbog objavljivanja broja zaraženih i umrlih!

I zbog tih objavljivanja – ljudi ne mogu normalno da žive!

Kao – neka se ljudi masovno zaražavaju i umiru, što da se oni koji se ne zaražavaju i ne umiru brinu o tome, neka oni normalno žive, KAO DA JE SITUACIJA NAJNORMALNIJA!

I – vlast je zbog toga kriva! Jer objavljuje informacije o onome što se u realnosti dešava. I to ne samo u našoj zemlji. Uzgred: po ovoj iskrivljenoj logici – pre su krivi mediji koji te informacije prenose; da ih mediji ne prenose, niko ne bi znao ili retko ko bi i znao za njih.

Potpuno u skladu sa nehotičnom Trampovom duhovitošću: kad bi bilo manje testiranih osoba, bilo bi i manje zaraženih, za koje se zna, i narodu bi bilo lakše.

G. Petković bi u neku ruku mogao da bude u pravu da se sve ovo dešava SAMO U SRBIJI! Pa bi tu i mogla da se umetne neka poveznica između epidemije i vlasti. Ovako, prava je glupost okrivljavati jednu vlast za epidemiju ili za to što objavljuje podatke o zaraženima i umrlima. Može se raspravljati o tome da li su preduzete dobre ili loše mere, ali to je nešto drugo.

9.

Konačno, g. Petković nam odlično ilustruje takođe jednu dosta čestu distorziranost ili ograničenost u rezonovanju: NEDOSTATAK ŠIRE SLIKE, recimo – planetarnog Postojanja.

AKO OBJEKTIVNO IMATE KONCENTRIČNE KRUGOVE ILI HIJERARHIČNOST USLOVLJIVAČA TEŠKOG STANJA NA ZEMLJI – DISTORZIRANIM MIŠLJENJEM VI SE „ZALEPITE“ ZA NAJUŽI KRUG KOJI VIDITE I U NJEMU VIDITE SVE ILI KRAJNJE UZROČNIKE.

U najširem krugu sagledavanja, bar onoga što nam je očigledno, da ne zalazimo u transcendentnosti, imamo neka moćna Zlotvorska bića koja su ustrojila postojeći poredak na Zemlji, postojeću civilizaciju. Da li oni lično ili preko svojih programiranih predstavnika na Zemlji, u ljudskom ili neljudskom obličju, nebitno je.

Osim ako ne vlada drugima – svako ljudsko biće je NEČIJI ILI NEKAKAV ZAROBLJENIK!

A svako ljudsko biće je podrvrgnuto suptilnoj ili grubljoj torturi energetskog iscrpljivanja. I to – u ime elementarnih životnih uslova i uslova opstanka (prebivalište, hrana, itd.).

Ritam življenja i sistemi – u svakoj zemlji na svetu (osim možda u nekim afričkim plemenima) su u službi porobljavanja ljudi i pojačavanja Entropije koja znači i pojačavanje haosa i iscrpljivanja ljudi. Na ovaj ili onaj način.

10.

Kada imate ili se metafizički popnete do ovakve šire slike ili do ovakvog višeg sagledavanja – PRESTAĆETE DA OKRIVLJUJETE VLAST U JEDNOJ ZEMLJI KAO GENERALNOG UZROČNIKA SVIH ZALA KOJA LJUDE U TOJ ZEMLJI SNALAZE.

Naravno, ima vlasti ovakvih i onakvih, i onih sa više prave demokratičnosti, i onih sa simulacijom demokratije, ima i autoritarnih vlasti.

I u redu je da ljudi kritikuju vlast i da nastoje na (normalnim, tzv. civilizovanim) promenama vasti, ako zaključuju da ona nije dobra.

Ali treba ići ka spomenutoj široj slici.

A u toj slici: i zemlje u kojima je u pravom smislu demokratska vlast – nalaze se u planetarnom Karantinu-Paklu-Zatvoru.

SUŠTINSKI, pozicija ljudi ni u tim zemljama ne može biti bolja od zemalja sa manje demokratičnosti (da izuzmemo baš autoritarne režime).

11.

A do viđenja takve šire slike se stiže razvojem svesti.

A da bi se svest razvijala – TO TREBA SHVATATI KAO VREDNOST VEĆU OD SVIH OSTALIH I TREBA POSTAVITI KAO LIČNI CILJ!


1.

Pokušao sam da pišem o smeru kojim treba ići.

Vidim jasno da taj smer ljudima „ne pije“ vodu. („Ljudima“, tj. onima koje ipak nešto povremeno „nanese“ na ovaj blog. A tek bi to bila „gola istina“ za šire, da je veći broj onih koji svraćaju…)

Deluje im kao nebuloza.

Što kaže narod – „hvala Bogu“, mene taj smer izvodi na polje koje mi je u datim uslovima kao spasonosno postiživo.

U datim uslovima – maksimum je vid Hibernacije koji je svakome dostiživ, dok teška, sveobuhvatna planetarna tumbanja traju.

A naviše će se ići… što se kaže – „o tom-potom“.

2.

I nastojao sam da se sasvim mahnem ovih nikome korisnih, a meni štetnih pisanija, ali…

Živim u društvu, svejedno što je to falš-društvo u smislu falš-zajedništva.

Društvo je instrument nekih moćnih bića Zlotvora-Parazita.

Društvo je Stado, traži ukolotečenost pojedinaca, traži pokornost vrednostima i interesima Zlotvora-Parazita.

Te su i moja dosadašnja nastojanja na raskrinkavanju iluzija i na progresivnim promišljanjima novih puteva: OSTAJALA BEZ ODJEKA, prosipanje vode u pesak.

Drugima bez koristi, meni sa štetom u smislu trošenja Energije u situaciji kada još nisam bio pronašao ključ za sopstvenu stabilniju zonu.

Prirodni, normalni impulsi da se ipak uporno obraćam drugima, PA MAKAR I NA OVAKVOM BLOG-„SLEPOM KOLOSEKU“, sve vreme su me mučili i muče me.

A kočilo me je uviđanje da je to beskorisno.

3.

Pa evo, da pokušam sa jednom varijantom koja, ako mi bude pomalo i zabavna, a obavljana uz minimalni utrošak Energije, može da se nastavi.

Pa, ako baš ne bude od neke koristi drugima, može i njima biti poluzabavnog i poluosvešćujućeg karaktera, a škoditi im svakako neće.

A to će biti jedan moj IMPLICITNI (PREĆUTNI) DIJALOG sa idejama koje se na sve četiri internet-strane sveta plasiraju, naravno, prvenstveno ideje koje su direktno metafizičkog karaktera ili se mogu metafizički značajnije tumačiti.

Ako ljudima nije prihvatljivo ono o čemu sam pisao, kao o onome što JESU rešenja i nazori, onda da im pokazujem na rezonovanju i na praksi drugih šta NISU rešenja i nazori, tj. da pokušam da raskrinkavam, koliko mi to moje skromne metafizičko-intelektualne moći dozvoljavaju – ILUZIJE I DISTORZIJE koje drugima (zainteresovanima, čitaocima, tragaocima) kod manje ili više priznatih autoriteta iz raznih oblasti deluju kao utemeljene i kao orijentiri u ovim „smutnim vremenima“.

4.

Dakle, da ne ispadam kao onaj ko samo kritikuje (a to „kritikuje“ se pogrešno koristi u smislu kriticizma, razliku sam već objašnjavao), a ne nudi rešenja.

Ja sam baš uvek bio orijentisan ka rešenjima, eksperimentisao do granica rizičnih zona, dolazio u vezi sa tim do uvida i zaključaka, pomalo pritom i vrludao, što je normalno kada istražujete, ali uvek se dosledno držeći glavnog puta i, da ponovim narodnu „hvala Bogu“, za date uslove našao sam što sam tražio, videću za dalje.

A što drugima ta moja rešenja i moje metodologije „ne piju vodu“ – „nije do mene“.

Ali, evo nečega što drugima mora da „pije vodu“, ČAK I AKO SE OPIRU, jer ću nastojati da maksimalno koliko je moguće stvari, tj. iluzije drugih koji o temama najviše iz metafizike pišu ili govore, ogoljujem preko dokaznih postupaka, preko argumenata.

Možda je za datu situaciju ovaj vid komunikacije i koristi za druge od mojih pisanija – „PUNA KAPA“.


CILJ (za one koji su nekim drugim duhovnim „vodama“)!

Bar obratiti pažnju na objašnjenja u vezi sa ovom metodom.

Bar u nekom periodu pokušati sa primenom.

Šta ako ima smisla i efekta sve ono što sam o njoj pisao ranije i objašnjenje koje ovde dajem?!

CILJ (za one koji su je možda u nekom periodu i isprobavali)!

Ustaliti tzv. praktikovanje ove metode, na način koji je ovde preporučen.

Možda čak u nekom kraćem vremenu dosta jasno će se pokazati njeni spasonosni efekti.

1.

Da ne govorim o tome kako sam godinama isprobavao „sve i svašta“ od tzv. duhovne prakse ili metodologije.

Ređe po mesec-dva, uglavnom po više meseci, meditaciju čak – više (preko deset) godina.

Moj „problem“ ili prednost sa svim tim praktikovanjima je bio: NISAM PRISTAJAO DA NASEDAM NA POTURENI PLACEBO.

Na šta mnogi nasedaju kada se late nekog praktikovanja: upinju se da uočavaju efekte koji se opisuju uz neku metodu. A već ako tu metodu upoznaju na nekom „seminaru“, ako uz nju „ide“ i tzv. duhovni učitelj ili instruktor, ako tome slede i druženja sa onima koji se bave istom „praksom“, onda je gratis-placebo maltene zagarantovan.

Ja sam uvek, sa „upuštanjem“ u svaku metodu nastojao da budem maksimalno objektivan, nastojao sam da potpuno „bezlično“ pratim da li se i šta se dešava pri primeni.

Tako sam i mogao da dođem do realnih, a ne iluzornih ili umišljenih efekata.

A bilo je tu zaista svega i svačega: meditacija, joga, mantranje, molitva, EFT, Kueova autosugestija, autogeni trening, hooponopono, izbliza sam pratio ukućanina koji je išao na neke reiki-inicijacije, itd.

2.

Moj, da kažem – nepokolebljivi zaključak, i posle svih tih, takvih isprobavanja, i posle godina teorijskog upoznavanja sa toliko toga, i promišljanja toliko toga: sve te tzv. metode su duhovne iluzije i podvale, narodski rečeno „smuti, pa prospi“. I mislim da će u nadolazećim vremenima i dešavanjima te iluzije da se ogoljuju sve više, čak i onima koji su dubokoj inerciji primene neke od ovih metoda i u dubokoj placebo-iluzornosti njihove efektivnosti.

3.

AKO BIH IZDVOJIO METODU KOJA JE U DATIM USLOVIMA ČAROBNO-EFEKTIVNA, ONDA BI TO BILO: SASVIM PROSTO, PRIRODNO NEPOMIČNO LEŽANJE!

Evo pregleda nekih mojih tekstova o ovoj metodi (na nekadašnjem „4D portalu“ sam je označavao kao „praksu izvankonceptualizma“, tamo je objašnjeno i zašto).

U prvom tekstu, sa ovog bloga, je nešto kao sažet rezime, u ostalima neke razrade i objašnjenja razlika u odnosu na sličan postupak sa joga-nidrom.

https://kuthumimanu.wordpress.com/tag/praksa-izvankonceptualizma/

http://haw.nsk.hr/arhiva/vol2018/4912/74353/www.4dportal.com/hr/kolumne-miroslav-prvulovic/3996-praksa-izvankonceptualizma.html

http://haw.nsk.hr/arhiva/vol2018/4912/74353/www.4dportal.com/hr/kolumne-miroslav-prvulovic/4036-shavasana-i-praksa-izvankonceptualizma.html

http://haw.nsk.hr/arhiva/vol2018/4912/74353/www.4dportal.com/hr/kolumne-miroslav-prvulovic/4013-test-sa-praksom-izvankonceptualizma.html

4.

Još pre nekih 6-7 godina sam počeo da pišem o toj, da koristim taj uobičajeni izraz, mada mi deluje malo pompezno – duhovnoj metodi.

A primena?

To je deo priče o neopisivo složenim uslovima u kojima živimo ili u kojima se naprežemo da dođemo do nekih pouzdanijih spoznaja!

Bilo je perioda kada sam ovu metodu doslednije koristio, bilo je perioda kada sam zaboravljao (ili „zaboravljao“) na nju…

Kada nastojite da sklopite Formulu Ravnoteže, prepliće vam se mnoštvo faktora, pa, kao u Rubikovoj kocki – da biste uklopili jedan kvadratić, morate da istumbate sve ostale. I, tokom tih ostalih tumbanja – vi i zaborvite sa kojim kvadratićem ste pošli.

TE SVE DO SADA NISAM MOGAO DA JASNO SAGLEDAM NI ULOGU U CELINI DUHOVNIH NASTOJANJA, NI OPTIMALNU „DOZU“ NEPOMIČNOG LEŽANJA.

Sada mi se to, kao i dosta toga sa početkom ove „korona“-godine razjasnilo.

5.

Ono što mi se uvek jasno potvrđivalo sa ponovnim započinjanjem sa primenom nepomičnog ležanja je kako su to seanse u kojima zaista izbija nešto iz nas, kako zaista oslobađamo nešto, neke energije, blokade, programe, ne znam šta, iz najvećih dubina našeg bića.

ČINJENICA JE DA JE TO ZAISTA JEDAN NEDVOSMISLENO OČIŠĆUJUĆI I STABILIZUJUĆI PROCES ILI POSTUPAK.

6.

Dakle, RITMIKA PRIMENE I „DOZE“ NEPOMIČNOG LEŽANJA?!

U nekom tekstu sam naveo da je optimalna „doza“ 45 minuta u jednoj seansi.

Sada bih to korigovao: za postojeće uslove optimalno je trajanje seanse 30 minuta.

Naravno, kada se započinje – uzme se dužina seanse: koliko se može izdržati.

Sve to zavisi od mnoštva individualnih faktora. Već sam navodio primer gospođe kojoj se učinilo da će se, od jakog lupanja srca, nakon samo desetak minuta prvog pokušaja, šlogirati. Nekima će se desiti da zaspu… Neki prvih nekoliko dana bez problema izdrže i bude im dosta prijatno, ali onda krenu da izbijaju podsvesni ili već ko zna koji i kakvi saržaji, pa im postaje teško.

7.

Nakon onih naših osam radnih sati…

Poželjno je da imamo 3-4 sata koja bi bila u nekom odmarajućem ritmu.

Pa 3-4 sata za neke obaveze, ako moramo da ih obavimo i u tzv. slobodnom vremenu.

Sve vreme treba da povremeno imamo po jednu seansu (od pola sata) nepomičnog ležanja. Recimo, na neka dva sata. Ako želimo, a i možemo, da se nešto potpunije opustimo i „očistimo“, može i češće, na pola sata, sat vremena.

8.

Tu je ona razlika koja mi se ovih dana otkrila, a koju sam naznačio u prethodnom tekstu.

Razlika između ODMARANJA I OPUŠTANJA.

Ja sam do sada pisao o sedenju, uz kafu sok, televiziju, kompjuter, razgovore, itd. kao o falš-opuštanju.

U STVARI – TO UOPŠTE NIJE OPUŠTANJE!

ALI TO JESTE ODMARANJE!

Odmaranje u odnosu na delanje.

E sad…! Imamo problem da u savremenim uslovima RAZLUČIMO DELANJE OD ODMARANJA!

Neko SAMO SEDI za kompjuterom, osam sati. Čak neka je to bez nekog većeg misaonog naprezanja, recimo neke skoro automatizovane aktivnosti.

DA LI SE ON NAPREŽE ILI ODMARA?

U odnosu na nekoga ko kopa, kosi, prenosi neke terete – ovo je odmaranje.

ALI, NIJE KRITERIJUM NAPREZANJE TELA!

PRAVI KRITERIJUM JE – DUŽINA BAVLJENJA, U KONTINUITETU, NEČIM.

Ako vi sat-dva sedite za kompjuterom i nečim se bavite, a onda idete na neku drugu aktivnost: ONDA JE OVO BILO ODMARAJUĆEG KARAKTERA.

Ali ako ta aktivnost za kompjuterom potraje nekoliko sati – onda je naprežuća.

PA NEKA STE SE SVE TO VREME BAVILI VIDEO-IGRICAMA: TO JE NAPREŽUĆA, A NE ODMARAJUĆA AKTIVNOST.

Isto je i sa bilo čime drugim: višesatni razgovor već nije odmaranje, višesatno gledanje televizije već nije odmaranje, višesatno čitanje, na primer, tekstova iz duhovnosti/metafizike, isto, itd.

9.

A OPUŠTANJE JE JEDINO I JEDNO: NEPOMIČNO LEŽANJE!

NEMA DRUGE METODE, NEMA DRUGOG POSTUPKA, NAČINA OPUŠTANJA!

Da ne objašnjavam šire, objašnjenja su već data u navedenim tekstovima.

10.

Meditacija?

Ona je kao hrišćanski limb: predeo koji ni je raj, niti pakao.

Meditacija je između odmaranja i opuštanja, pomalo i jedno i drugo, a ni jedno, ni drugo u pravom smislu.

Nema pravog opuštanja:

a) bez ležećeg položaja,

b) bez potpunog odustva bilo kakvog, makar najsuptilnijeg usmerenja uma i pažnje.

Ma koliko da se sa meditacijom propagira najdublja moguća opuštenost – nje nema i ne može je biti sve dok nam je um vodič.

Kao – teži se bezmisaonosti i ona se i postiže, sa bezmisaonošću imamo najdublju moguću opuštenost.

PODVALA!

SVAKA MEDITACIJA IMA NEKI FOKUS!

Bilo da je to neka mantra, praćenje pulsa/disanja (ja sam najradije taj fokus koristio) ILI BEZMISAONOST KAO FOKUS.

UM JE TAJ KOJI RUKOVODI PROCESOM, I DOK NAM SE I NAJSUPTILNIJE UM NAPREŽE – NEMA NAJDUBLJE OPUŠTENOSTI!

LJUDI, DA SE NE LAŽEMO, PA OVO JE JASNO KAO DAN I LOGIČNO I NEUPUĆENOME!

11.

Videćete ako duže primenjujete nepomično ležanje: u njemu imate prirodni proces stišavanja misli. ALI VAM UM NE RUKOVODI TIM PROCESOM. Te stoga dok se ne dođe do stišavanja misli – MORATE DA SE SUOČITE, DA ISTRPITE MISAONU BURU, KOLOPLET, „RINGIŠPIL“ SVAKAKVIH MISLI.

I tek tu, tek tada ćete videti kako se sve to polako stišava, kao u onim igračkama sa imitacijom snega, koju promućkate, pa dobijate simulaciju padanja snega, a onda se on polako smiruje…

TO ĆE VAM SE DEŠAVATI I SA SVIM OSTALIM ASPEKTIMA, SA EMOCIJAMA, SA PSIHOFIZIČKIM SIGNALIMA…

U prvoj fazi (mesec, dva, ne znam koliko) baš mogu jače da „gruvaju“, kako duže istrajavate sa kontinuiranim tzv. praktikovanjem – postaju sve stišaniji.

12.

Da li nam je ovde bezmisaonost cilj, kao što se na Istoku ona povezuje sa nirvanom?

To su gluposti!

MI OVDE NIKAKAV CILJ NE ZADAJEMO SEBI! Jer i ne poznajemo dovoljno sebe, ne znamo šta sve nosimo u sebi, ne znamo da li bezmisaonost uopšte i treba da nam bude cilj. Čini mi se da sam u nekom ranijem tekstu već objašnjavao kako je koncept sa bezmisaonošću – podvala. GAŠENJE MISLI ZNAČI GAŠENJE UMA, GAŠENJE SVESTI. Dok nam um i svest funkcinišu, moraju da produkuju misli. Pa makar da nam um/svest „nadgledaju“ stanje u kojem trenutno, na koji trenutak, možda nemamo nijednu misao ili ideju.

A bezmisaonost je glupo očekivati, U SITUACIJI U KOJOJ NAM MISAO RADI I ZA VREME SNA, kada imamo najdublju opuštenost.

Mi pratimo, da se vratimo nepomičnom ležanju, procese koji idu dobrim smerom, koji nas očigedno stabilizuju.

Čak naprotiv! Videćete da sa ovim stabilizovanjem počnu najbolje ideje, rešenja da vam se javljaju. Ne u tom smislu da se vi naprežete da ih imate ili da ih mislite. Već, spontano, prominu, prostruje kroz um. Može se desiti da vam tada dođu i neka rešenja za neki problem koji vas muči.

Tačno je, znam iz iskustva, da se ovo isto, sa javljanjem dobrih ideja i rešenja, dešava i sa meditacijom. Ali – onda je besmisleno da se u njoj kao cilj postavlja bezmisaonost, ili da se bezmisaonost, „utrnuće uma“, vidi kao njeno vrhunsko postignuće.


CILJ!

1. Da otkrijemo sve tajne o Energiji koje su nam, bar za početak, bitne za individualnu i kolektivnu stabilnost i psihofizičko, intelektualno i duhovno napredovanje.

2. Da te tajne, pretočene u principe i metode, praktično primenjujemo i time ostvarujemo napredak u svim nabrojanim domenima.

Najpre sam hteo da objasnim jedno, sa stanovišta Energije, energetike i Ravnoteže vrlo značajno otkriće (da li je moje, ili već postoji negde zapisano, nebitno je) koje se odnosi na razliku između DELANJA, ODMARANJA I OPUŠTANJA.

Pa se onda nametnulo ovo teorijsko „GONETANJE“ o Energiji…

Velike su tu tajne u pitanju, KLJUČNE TAJNE za naše funkcionisanje i uopšte za dešavanja na Zemlji. Daleko od toga da su sve, bar meni znane teorije i blizu nekakavih rešenja, jasno je i po tome što mi nemamo jasne načine primene principa iz tih teorija, a koji se u praksi jasno potvrđuju. Mnogi mnoge od tih principa primenjuju, ali se sve svodi na ILUZORNE UMIŠLJAJE efekata (biće nekih osvrta na to).

Da ponovim objašnjenje koje nije samo pravopisne prirode… Pojmove od metafizičkog ili nadfizičkog značaja pišem velikim početnim slovom: Energija, Ravnoteža, Rast, Čišćenje, itd.

1.

Dakle, radi se o mojoj TEORIJI, o mojim pretpostavkama…

Daleko smo svi mi od nekakvih konačnijih uvida i saznanja o Energiji, i već je vid mudrosti da tako što konstatujemo, umesto da se naprežemo da konstruišemo teorije koje nudimo kao konačna rešenja ili objašnjenja, naučna paradigma koja već postaje otužna sa svojim implicitnim kompleksom superiornosti (tj. naučnici imaju taj kompleks).

Na više mesta do sada ja sam konstatovao da nam je nešto nejasno i da smo očigledno dosta daleko od konačnijih saznanja, pa sam uvek tada zaključivao: da se ne zamaram(o) hipotezama, to bi bilo gubljenje Energije. Kad „kucne čas“, otkriće nam se…

Ne bih se ni u ovom slučaju zamarao hipotezama, DA ONE NISU U TEMELJIMA MOJIH PRAKTIČNIH NASTOJANJA I ODGONETANJA, TE PROMIŠLJANJA DUHOVNE I ŽIVOTNE PRAKSE.

2.

Kao što ranije rekoh – skoro celog života sam nekako bio upućen na obraćanje pažnje na Energiju i Ravnotežu. I preko onoga što sam čitao, i preko onoga što sam primenjivao, i kroz lična promišljanja.

Ovde je zanimljivo da sam na praktičnom planu išao generalno dobrim smerom, što bi se reklo – strateški.

Taktički – bilo je tu vrludanja, ali opet načelno nije bilo zalaženja na stranputice, što mi se osobito sada dokazuje.

Ali, sa sklapanjem slagalice na teorijskom planu – nikako nije išlo. Što mi je, kao što sam naglašavao, bilo manje bitno. Naravno, jesu to povezani domeni: iz boljih, potpunijih saznanja proizilaze bolja praktična rešenja. Ali, ako su nam teorijska saznanja nedostupna, daj da se praktično i bez njih snalazim kako znam i umem, dok ne dođem do nekih pouzdanijih saznanja.

3.

Te se do sada nešto nisam ni naprezao u pravcu promišljanja ili izmišljanja teorija o energetici i Energiji.

Naprosto sam koristio neke „konstrukte“ koji nam „na prvu loptu“ dođu kao oslonci, iako sam osećao da od njih ne mogu da sklopim celovitiju sliku, tj. iako sam osećao da je i korišćenje tih „poštapalica“ nekonzistentno.

Na primer: koristio sam „konstrukt“ o energetskom deficitu. Što dođe kao logično: koristite Energiju previše, nemate dovoljno odmaranja, jasno je da zalazite u deficit.

Kako sa previše trošenja Energije „dobijamo“ iscrpljenost, sa hroničnom iscrpljenošću „dobijamo“ najpre psihosomatske signale, pa probleme i poremećaje…

Iz toga zaključujete da su ti poremećaji i oboljenja posledica energetskog deficita.

Za one koji su naslednog karaktera, u skladu sa Lazarevljevim objašnjenjem – zaključujemo da se radi o energetskom deficitu koji se prenosi preko DNK.

Itd.

Razna su to naša dovijanja da „povežemo konce“ i shvatimo o čemu se radi.

4.

E, ali onda nismo mogli da u prethodni „konstrukt“ uklopimo ideju ili princip, koji se može naći i u duhovnoj literaturi, ali nekako može i praktično da se nasluti: Energija se pokreće angažovanjem. Ako se ne angažujemo, ne pokrećemo, ne „zahvatamo“ Energiju.

Ne sećam se u kojem od tih duhovnih dela, ali sećam se objašnjenja ili upozorenja: „Ne možete, a da ne povlačite Energiju“, tj. ne možemo, a da se ne angažujemo i da ne trošimo Energiju.

Jer i to, kao druga krajnost u odnosu na previše angažovanja, ima svoje psihosomatske signale, te druge probleme.

5.

Pa ako uzmemo proces Čišćenja…

Taj proces mi je odavno praktično vrlo jasan, jasan tok i način izvođenja…

A o čemu se tu radi…?! I sam sam, spominjući ga, naglašavao da ne znamo o čemu se radi. Pa sam u prethodnom tekstu rekao da se radi o nekakvom razlaganju, da li energija, da li programa, ko zna čega…

6.

I dalje ne mogu da kažem da mi je, da nam je na teorijskom planu jasnije o čemu se radi, ali kao da me neki uvidi navode na neke drugačije „staze“ u shvatanju naše energetike i Ravnoteže.

Tek izdaleka to bi se moglo u nekim momentima povezivati sa „pričama“ o čakrama i energetskim centrima, ali…

Da ne gubim vreme, tj. Energiju zalazeći u te teorije, a pogotovu me odbijaju DOVRŠENE I ZAVRŠENE TEORIJE u planetarnoj zoni SVEPROŽIMAJUĆIH DISTORZIJA. Teorije koje kao da kažu, tj. njihovi tvorci: „Evo, ja znam Istinu!“.

7.

Da više uzgred spomenem i jedan princip koji sam… ne mogu da kažem primenio, ali… došlo je do nekakvog spontanog povezivanja „stvari“.

To je princip (podvaldžije) Isusa-Imanuela, princip koji jeste dobar, ali – i ne baš nekako plodotvorno primenljiv u svakom promišljanju.

Na jednom mestu je rekao, otprilike, a iskazano na malo savremeniji način: da nastojimo da odgonetamo sebe i život, tražeći odgovore kodirane u samoj prirodi.

I zaista, ako pogledamo (stara „priča“) drvo: u njemu je svakako kodirano objašnjenje grananja Postojanja do svakog detalja u Postojanju.

8.

Dakle, koje mi PRETPOSTAVKE sada u vezi sa Energijom iskrsavaju…?

9.

Najpre, moguće je…

Da mi angažovanjem zaista povlačimo Energiju.

Neagnažovanjem je ne povlačimo.

Što je intenzivnije angažovanje – veći je naš „SRK“ Energije.

Sa slabijim naprezanjem ili angažovanjem – manje Energije povlačimo.

Već sam naveo priču o tome koliko merljive struje mi indukujemo već u samom stanju mirovanja.

Dakle, neki miminum minumima Energije mi povlačimo već SAMIM ŽIVLJENJEM, samim tim što naše telo kao živo funkcioniše, čak i da ništa ne radimo.

10.

Sa tim je teško uklopiti priču o deficitu…

A, na drugoj strani – jasno je svakome i koga ne zanimaju duhovnost/metafizika, da sa sve većim energetskim iscrpljivanjem nastaju problemi u našem funkcionisanju. Čak i lekari, koji su daleko od metafizike, govore o posledicama većih iscrpljivanja.

O čemu bi onda moglo da se radi?

11.

E, tu je MOŽDA u pitanju ono što se navodi u teoriji o čakrama ili energetskim centrima, o BLOKADI U PROTOKU ENERGIJE.

„Čakristi“ govore o blokadama u samom telu. O tome ne bih govorio, ni da jeste, ni da nije… To ne vidim, a ima logike u tome što kažu.

Mada je čisto distorzičnog ili podvaldžijskog karaktera praksa po kojoj se te blokade otklanjaju nekakvim metodicama, nekakvim igrarijama, nekakvim misaonim uticajima… Prosto je ta priča komična! Neko radi desetak sati dnevno, posle toga ima još neke aktivnosti, energetski poremećaj „u totalu“. I? On izvodi neke od tih „čakrističkih“ zafrkancija i – „dođe k’o nov“! Pa to je komično!

12.

Pre će biti da se radi o blokadama u protoku Energije na nekom UNIVERZALNIJEM PLANU.

13.

E, tu bismo mogli da „dekodiramo“ odgovore u samom našem telu.

Srce šalje krv do svake ćelije.

Krv mu se vraća, nakon prolaska kroz „filtere“.

Ali, suština krvotoka je u KRUŽENJU KRVI: do ćelija i nazad.

Ako bilo gde dođe do zastoja – pojavljuju se problemi.

14.

Recimo da nas neki Izvor (čak se ne bih ustručavao da ni najpribližnije „etiketiram“ o kome ili čemu se radi) snadbeva Energijom.

Svojim angažovanjem mi povlačimo Energiju.

I mi, i svako živo biće u Postojanju.

Da se zadržimo na živim bićima. Kako to sa Energijom ide ili biva sa neživom materijom – ostavimo po strani, tek smo daleko od tih odgovora!

Recimo da je taj Izvor beskonačan i večan.

A on samo šalje i šalje Energiju.

Iz eona u eon.

Ma koliko nezamislivo ogroman Resurs da je u pitanju, mi imamo proces oticanja i oticanja.

Iz eona u eon.

Logično je da bi se u nekoj tački došlo do toga da sva Energija otekne.

Ne bi ona propala, ona bi bila „zamrznuta“ u tzv. ispoljenim svetovima.

Ali je ne bi bilo u Izvoru koji te ispoljene svetove održava stalnim napajanjem.

15.

Naravno da ne znamo da li je baš tako, ali je bitno da nam se ovde nameće „priča“ O KRUŽENJU ENERGIJE!

NAMEĆE NAM SE I ZBOG KODIRANOSTI TOG PRINCIPA U SAMOM NAŠEM ORGANIZMU, kao što rekosmo, u funkcionisanju krvotoka.

Uzgred: moguće je da je baš srce naš organ koji je „zadužen“ za povlačenje Energije.

Zato se preko srca i dobijaju signali kada je to povlačenje Energije prekomerno.

16.

Po ovakvoj „fabuli“ „priče“ – KADA MI IMAMO PROBLEME SA ENERGIJOM?!

IMAMO PROBLEME: KADA BLOKIRAMO POVRATNI TOK ENERGIJE KA TOM IZVORU!

Deluje logično!

I NEVRAĆANJE ENERGIJE JE TO BREME KOJE MI FORMIRAMO!

I ONO NAM POSTUPNO STVARA PROBLEME.

NE DEFICIT, NEGO NEVRAĆENA ENERGIJA!

17.

Dakle, rešenje je u tome da ODBLOKIRAMO TOK KOJI JE OBRATNI U ODNOSU NA NAŠE POVLAČENJE ENERGIJE.

A TO JE VRAĆANJE ENERGIJE IZVORU.

Ali ne u nekom ovozemaljski banalizovanom smislu: „Dao sam ti Energiju, a sad mi je ti vrati!“.

Nego u smislu UNIVERZALNE CIRKULACIJE PREKO KOJE JE MOGUĆE POSTOJANJE ILUZORNIH, FIZIČKIH SVETOVA.

U neiluzornim, nefizičkim svetovima svakako je priča drugačija.

U pitanju je uslov zdravog funkcionisanja kroz „zatvoreni“ energetski krug.

18.

E sad…! Sve bi bilo lakše i jednostavnije da mi ne živimo U KARANTINU-PAKLU-ZATVORU.

DA NAD SOBOM NEMAMO BOGOVE PARAZITE.

Koji izgleda nisu na isti način kao mi povezani sa Izvorom i koji postoje zahvaljujući uzimanju Energije od najnižih bića.

Kako je to došlo do poremećaja na relaciji mi – bogovi Paraziti, ne znamo.

Moguće je da su oni „stvari“ tako preokrenuli da Energija koju je trebalo, ili bar najveći deo, da vraćamo Izvoru – IDE U NJIHOVA „USTA“.

TE SU TAKO NAMA NAPRAVILI PROBLEME!

Te su tako nas ubacili u oštećenja i degradaciju.

Oštetili nam „mašinu“ um-telo, „nabacili“ nam distorzije percepcije i rezonovanja, kao i sve probleme sa kojima se suočavamo.

19.

Moguće je da je nekada spavanje bilo prirodan način našeg vraćanja Energije Izvoru, tj. uspostavljanja cirkulisanja Energije.

Spavanje i snovi su nam takođe neke od predalekih enigmi…

Ono što bih uzgred rekao: nešto opako se sa našim spavanjem promenilo poslednjih decenija.

Sve mi se čini da su nam bogovi Zlotvori-Paraziti i spavanje uzeli pod svoje, te da nas i preko spavanja iscrpljuju.

Nekada je spavanje bilo u pravom smislu energetsko osvežavanje, možda upravo zbog usmeravanja Energije ka Izvoru, takoreći – zbog svojevrsnog kontakta sa Izvorom.

20.

Bogovi Zlotvori-Paraziti su kroz istoriju postavljali, ZAHTEVALI načine i obrasce za usmeravanje Energije ka njima.

A ŠTA SU DRUGO MOLITVE, DO USMERAVANJE ENERGIJE KA NJIMA?!

Da zaobiđemo žrtvovanje kao način, mada je ono vešto preinačeno od bukvalnog žrtvovanja (ubijanja, bilo ljudi, bilo životinja) u metaforično žrtvovanje.

Verujem da je meditacija SA ISTOM FUNKCIJOM kao i molitva, ali kao drugačije kodiran model, ili kao drugačije postavljen „mehanizam“ usmeravanja Energije ka bogovima Parazitima.

Nije slučajna pobuna religija na Zapadu protiv pomodarstva usvajanja meditacije kao prakse za koju se kaže da je neprimerena zapadnjačkom tipu religioznosti.

Pritom su nam se kroz istoriju svi ti bogovi Zlotvori-Paraziti podmuklo-vešto prikazivali UPRAVO KAO IZVORI SVEG POSTOJANJA. Na Jahveovom primeru sam pokazao koliko je to, do blesavog, providno i neubedljivo. Ali je na istu „foru“ i kod hrišćanskog „Boga Oca“, i kod istočnjačkih bogova Zlotvora-Parazita.

21.

Dakle, „ŠTA DA SE RADI?“.

Ako bismo se upravljali prema ovoj teoriji ili prema ovim pretpostavkama – jasno je da šta da se radi.

Sledeće pitanje je: A KAKO?!

E, tu dolazimo do onog na početku najavljenog malog otkrića razlike između delanja, odmaranja i opuštanja.


CILJ!

Čišćenje i rast svesti!

Za početak – dovoljno je da se shvati značaj ovakvog postavljanja cilja, ma koliko on nekome ili mnogima bio neodređen i ne baš sasvim jasan.

Do konkretizacija ćemo doći, sada ad hoc ponešto od konkretizacije…

Najpre pojam/proces čišćenja… Na tome koji je postupak i kako izgleda kada iz nekih naših dubina izbijaju… ne znam ni kako da ih nazovem… teški sadržaji, energije, programi… mogao bih u nekoj budućnosti da doktoriram u oblasti duhovnosti/metafizike. Hteo sam kao ozbiljno da kažem: u „milion“ situacija sam se uverio kako taj proces ide, kako izgleda, kakve efekte daje. I kako vam/nam nakon dužih takvih procesa zaista postaje „bistrije“ u umu i u svesti.

Rast svesti… Da je označimo kao pomake u viđenju i shvatanju sebe, sveta oko sebe, ljudi… Potpunije, sveobuhvatnije viđenje i shvatanje. Šta znači biti bez te šire slike… Već sam navodio, u smislu slikovitog poređenja, na primeru onih koji rade u obrazovanju: svaki nastavnik je ZAGLIBLJEN u svom predmetu, u detaljima svog predmeta, niti ga se tiče kojim sve obavezama iz kojih sve predmeta su učenici zatrpani, i kako im je sa tim obavezama, niti nastoje da POZICIJU SVOG PREDMETA sagledavaju u ŠIROJ SLICI SVETA, obično svoj predmet smatraju najvažnijim na svetu.

Ili druga slikovita ilustracija… Ispred garaža (iza stanova) imamo jedan betonski plato, po kojem automobilima ulazimo u garaže. Sa obeju strana platoa su travnate površine. Naročito posle kiše, desi se da „rojevi“ puževa krenu po tom platou. Jednostavno, razmile se po platou, vi ne vidite da se oni tuda kreću sa nekim ciljem, na primer, da sa jedne travnate površine pređu na drugu. Deluje smešno, ja ih uvek pokupim i pobacam u travnati deo. ONI NEMAJU ŠIRU SLIKU TOG PREDELA! Nekuda su krenuli, nešto da traže, te zađu na beton kojim se kreću automobili, pa, ko na njih ne obraća pažnju, gazi ih.

A pitanje „pozitive“, tj. dosta čestog stava, imperativa – i tajnaštva i mnogih duhovnih pravaca: „Biti pozitivan, misliti pozitivno, osećati se pozitivno!“. Već sam davao osvrte na taj KONCEPTUALNI PROMAŠAJ, da ponešto dodam iz nekih drugih uglova, jer situacija sa pandemijom  prosto pokazuje stvari ogoljenijima, ne samo u vezi sa ovim konceptom.

1.

Može se razumeti da mnogi u postojećim teškim planetarnim dešavanjima traže pribežište, traže neko spasonosno uporište, da bi jednostavno mogli da podnesu PRITISKE DEŠAVANJA, u sebi i van sebe.

Ali, kao što sam već objašnjavao – to mogu biti samo iluzorna uporišta. U redu je, malo čoveku olakšaju, ali – NISU TRAJNO REŠENJE.

2.

Najpre – relativnost pozitivnog i negativnog.

Jedno je ako čoveka u tragičnim dešavanjima snađe beznađe, pa on grčevito „grabi“ nešto pozitivno, da ne potone u beznađu.

A drugo je ako imate teška dešavanja koja su u aranžmanu čišćenja.

ŠTO VAM/NAM JE U PROCESU ČIŠĆENJA TEŽE, PARADOKSALNO – TO JE BOLJE, većih bremena tereta se oslobađamo. Naravno, proces treba izvoditi tako da nam ono sa čime se suočavamo bude podnošljivo, DOZIRANO, ta izbijanja zaista mogu da budu strašna i da slamaju.

Dakle, u tom slučaju NEGATIVNO ima POZITIVNU ULOGU.

3.

U „POZITIVU“ SE NE ULAZI „NA SILU“!

Nije normalno da vi KROZ NAPREZANJE budete pozitivni, mislite pozitivno, osećate se pozitivno.

Mi imamo dubinske procese u nama – o kojima pojma nemamo. Ako tim procesima ne dozvoljavamo da se „istutnje“ kroz izbijanja – naprezanje da budemo pozitivni samo može DA NAM SE „OBIJE O GLAVU“, da nam se vrati kao bumerang kroz neka teška SPOLJAŠNJA (zdravstvena, Lazarev kaže i – sudbinska) dešavanja.

SAVRŠENO LAKO SE SVAKO MOŽE U REČENO UVERITI!

NEKA NEKOLIKO DANA PO NEKOIKO SEANSI DNEVNO „PRAKTIKUJE“ NEPOMIČNO LEŽANJE. Nepomično ležanje – jer ono je najdublji vid opuštanja, vid opuštanja kojim se pomalo otvaraju „kapije podsvesti“.

AKO SVE VREME, U SVIM TIM SEANSAMA BUDE IZ NJEGA IZBIJALA „POZITIVA“, AKO SE BUDE ODLIČNO OSEĆAO – ZNAČI DA TU „POZITIVU“ IMA U DUBINI SVOJE DUŠE.

ŠTO JE, GARANTUJEM, NEMOGUĆE, NEMA TAKVOG ČOVEKA NA ZEMLJI!

4.

FOKUS NA „POZITIVI“ IDE NA RAČUN ODRICANJA OD ŠIRE SLIKE ŽIVOTA, SVETA, POSTOJANJA.

Ako nastojite da imate širu sliku zemaljskog života, imaćete SLIKU KARANTINA-PAKLA-ZATVORA. I UPRAVO SE TA ŠIRA SLIKA I STIČE RAZVOJEM SVESTI! 

A „pozitivu“ imate na detaljima, NA MARGINALIJAMA. Odricanje od šire slike života, da biste bili u „aranžmanu“ „pozitive“, znači retrogradno NASTOJANJE NASUPROT ŠIRENJU I RASTU SVESTI!

I, ISKRENO REČENO, DELUJE BLESAVO DA SE VI FOKUSITRATE NA NEKE LEPE, POZITIVNE MOMENTE U CELOVITOJ GADNOJ SLICI SVETA! Sve je strašno i gadno, ali – eno lepe livade, eno neko dete se smeje, itd.

Da bi vam to bilo još upečatljivije, evo svima nam poznatog primera… Hajde da se radujemo svakom vikendu, pa tek kako da se radujemo godišnjem odmoru, tome što ćemo otići na more ili bilo gde gde nam je prijatno. A TIH DESETAK ILI MESEC DANA SU MARGINALNI U ODNOSU NA OSTALIH DESETAK MESECI, RECIMO, MUČNOG SVAKODNEVNOG ISCRPLJIVANJA NA POSLU.

OČITO JE, NE MOŽE U TOME DA BUDE REŠENJE!

5.

Pa šta onda da se radi?!

A) Nastojanje na tome da se sa svim teškim dešavanjima u nama i oko nas najsmirenije što je moguće suočavamo.

B) Primena nepomičnog ležanja kao SVETOG NAČINA ZA PSIHOFIZIČKO I DUHOVNO ČIŠĆENJE. (A o tome moram dodatno nešto u posebnom tekstu…)

C) Postavljanje ciljeva kojima nasuprot onome što imamo u realnosti oko sebe – težimo. E, TO MOŽE BITI ZAMENA ZA ONO ŠTO SADA IMAMO KAO „POZITIVU“! JA NE MOGU DA VIDIM SVE POZITIVNO, DIVNO, LEPO OKO SEBE, AKO „PRI ČISTOJ SVESTI I ZDRAVOJ PAMETI“ VIDIM DA U OVOM SVETU DOMINIRAJU NEGATIVNOSTI, JEZA, PAKAO, TEŠKA STANJA I DEŠAVANJA!

ALI JA MOGU DA TEŽIM TAKVIM CILJEVIMA!

Jedno je ako sam TREZVENO svestan u kakvoj realnosti živim, ali težim boljoj realnosti!

A sasvim je drugo ako ŠIZOFRENO umišljam da VEĆ JESAM u boljoj realnosti.


CILJ!

1. Bar pokušati: da se teška planetarna dešavanja sagledaju u duhovno/metafizički širem kontekstu, i u sklopu shvatanja neminovnosti da do ovakvih nekakvih „preseka“ u razvoju čovečanstvu dođe, neminovnosti koja proizilazi i iz uzimanja u obzir „trajektorija“ po kojoj se čovečanstvo do sada kretalo, a koja (je) vodi(la) u energetski sunovrat.

CILJ!

2. Takvo sagledavanje je, dalekosežno posmatrano – optimističko, jer se sadašnja teška dešavanja „dešifruju“ kao planetarno-energetski očišćujući proces, kao – Čišćenje (u višem smislu). Čišćenje – u smislu izbijanja „na površinu“ svega što individualno i kolektivno kao opterećenje nosimo u svom biću. To što izbija mogu da budu i PREJAKE energije/sadržaji/programi… ko nije energetski pripremljen ili ko je energetski „zabrazdio“, koga je „živi pesak“ iluzornih ciljeva i vrednosti već duboko uvikao u sebe – ne može da podnese ili teško podnosi ova dešavanja.

CILJ!

3. Nastojati na pomirenosti i smirenom suočavanju sa dešavanjima, u meri u kojoj je to svakome individualno moguće. Što, naravno, presudno zavisi od dosadašnjih metafizičkih/duhovnih pripremljenosti i postignuća. Ljudska zabrinutost je normalna reakcija. Čak i  preterana zabrinutost može u nekim slučajevima da bude produktivna: ako navede na temeljna preispitivanja: sebe, svojih ciljeva, života na Zemlji, i ako rezultira promenama u nazorima, ciljevima i ponašanju.

CILJ!

4. Bar uzeti u obzir preporuke koje se odnose na brigu o Energiji, energetici i Ravnoteži. Razmišljati malo o ranije istaknutoj vezi između Ravnoteže i imuniteta (koji i naučnici ističu kao ključni u suočavanju sa coronavirusom). Što znači: bar razmišljati malo, a pogotovu bi bilo korisno na osnovu toga preduzeti neke praktične korake, o savetu koji je odavno ovde dat: u zatrpanosti obavezama briga o dovoljno odmaranja i opuštanja je prioritet, tj. u ciljevima birati prioritete, ne juriti za tim da se ostvari svaki cilj koji nam padne na pamet (nije vreme za takav luksuz!).


1.

Moram da dosađujem sa ukazivanjem na Energiju, energetiku i Ravnotežu, jer je u njima primarno ključ I RAZLOG naše porobljenosti.

Ishodište naših DISTORZIRANOSTI.

Naše degradacije.

Potkresanih moći.

Celokupne naopake civilizacije.

2.

Već je istaknut cilj u vezi sa pomirenošću.

Komplementaran sa samom težnjom ciljevima.

U redu je da imamo u vidu takav cilj.

Da ga povremeno pročitamo, podsetimo se njega, možda i malo razmišljamo o njemu.

Ili čak i da pokušamo da ga ostvarimo ili primenjujemo u praksi.

Ali, za sada, kod onih koji se u svemu ovome nisu dovoljno izveštili – „od ta posla ništa“!

3.

Jer i ovde je suština u našoj energetici, tj. u tome kako „stojimo“ sa Energijom.

Da li uspešno balansiramo između opuštanja i naprezanja.

Ili smo u deficitu. Da li smo u „debelom“ deficitu?

Rešenost, da budemo pomireni sa neminovnostima, sa dešavanjima, gubicima, itd.

Znači ona sama po sebi.

Znači kao važan i plemenit cilj.

Ali i ali…!

4.

Sa slabom energetikom ili u NeRavnoteži – sve nam je teško, niti možemo normalno da funkcionišemo, niti nam ovakve „stvari“ koje postavljamo kao ciljeve „idu od ruke“.

U jačim ekstremima, koje je svakako svako od nas imao i možda ima – kao da nismo baš sa sobom, kao da ne vladamo baš u pravom smislu sobom.

Kome nisu poznata iskustva preterane iscrpljenosti?!

Kada možemo i da se lako iznerviramo, i da prasnemo, i da, makar na sekundu, budemo osorni, neprijatni…

Ne zato što smo takvi kao osobe, po karakteru…

Nego zato što nam dođu trenuci kada nam je nepodnošljivo.

JER JE „MAŠINA“ TELO-UM PRENAPREGNUTA!

U TAKVOM STANJU ENERGETIKE NI LEGENDARNI BUDA NE BI MOGAO DRUGAČIJE, SMIRENIJE DA REAGUJE.

5.

Dakle, to je u slučaju da želja za kontrolom nije „u našoj prirodi“, u našem biću, karakteru…

6.

Na drugoj strani…

Ima onih kod kojih taj mehanizam kontrole JESTE deo karaktera, bića…

Ako oni nekako uspeju da OSVESTE taj mehanizam…

Pa ako uspeju da uđu u neki „režim“ koji je blizu Ravnoteže…

Onda bi im predstojalo da se posvećenije fokusiraju UPRAVO NA CILJ U VEZI SA ODRICANJEM OD ŽELJE ZA KONTROLOM.

Otprilike onako kako je to formulisano u prethodnom tekstu.


CILJ!

Smireno, koliko je to moguće, suočavati se sa životnim dešavanjima, sa problemima, sa gubicima, sa neminovnošću, sa onim što ne možemo menjati…!

Smireno i stoički!

A paralelno sa tim: težiti svojim ciljevima i projektovanim promenama!

1.

Paradoksalno, ali – nužna sprega!

NUŽNA DIJALEKTIKA!

Između:

a) težnji ostvarivanju ciljeva,

b) i smirenog suočavanja sa onim na šta, uopšteno ili trenutno, ne moženo uticati.

2.

U svima nama je duboko ukorenjena ŽELJA ZA KONTROLOM. Kod nekih manje, kod nekih više, neki je se oslobađaju, ili je se uveliko i oslobodili, neki je i ne konstatuju, jednostavno – „SPONTANO“ ih ona „voza“.

Mehanizam kontrole.

Sebe, drugih, okolnosti.

Onda kada nam to ne polazi za rukom – javljaju se frustriranost, bes pa i drugi psihološki problemi; stres, na primer, u mnogi slučajevima ima dublje ishodište u želji za kontrolom.

 

3.

Ta želja je lako primetna kada je usmerena ka direktnom, ponekad čak grubom kontrolisanju drugih.

Teže je uočljiva, a šire prisutna, kada je suptilna.

Iznerviranost što nam nešto ne ide za rukom, ozlojeđenost zbog nekog gubitka, itd.

4.

Pomirenost sa neminovnim ili sa trenutno neizmenjljivim nam donosi MOĆNU POZICIJU.

Unutrašnji mir.

5.

A mi težnju postavljenim ciljevima imamo.

Misaono i/ili praktično, mi im težimo.

Možda ih ne postignemo?

Svejedno! Mi im težimo.

I ta težnja daje nam Smisao Besmislu života u Karantinu-Paklu-Zatvoru.

6.

A obaška što postoji „RIZIK“ OD TIHE, ISTRAJNE TEŽNJE CILJEVIMA.

„RIZIK“ da se ciljevi i postignu.

Nemam vremena da „preturam“ po Imanuelovom podvaldžijskom delu, da nađem izvorni citat. Podvaldžijsko delo, ali ima dobrih zapažanja i usmerenja.

Na jednom mestu kaže, citiram po sećanju: „Nema šanse da ne postignete ono čemu istrajno težite“.

Isus Nekanonski slično kaže, o moćima čovekovih težnji, već sam citirao, a odnosi se na spoj dualnosti, svejedno: ako čovek pomiri dualnosti u sebi i „kažeš planini: ’Pomeri se!’, pomeriće se“.

I – na sve strane po duhovnim delima tih dobrih zapažanja o snazi čovekih misli i težnji.

7.

Već sam isticao tajnaše: dosta toga dobrog metodološkog su demonstrirali i DOKAZALI.

Druga je stvar što su metafizički sasvim zastranili.

To je onaj već istaknut, njima nedostajući NEOPHODNI MOMENAT: OSVEŠĆIVANJE CILJEVA.

8.

Još samo osvrt na moju davnašnju tezu, a ima veze sa ovim podsećanjem na tajnaše…

Čovek, dakle – svi mi, ima izuzetnu IZVORNU MOĆ, ili moći.

Energetskim slamanjem njegova um-telo-mašina je pobrljavila, PERCEPCIJA I REZONOVANJE SU TOTALNO DISTORZIRANI (tek je problem kada, ako čovek to ne primećuje!).

PODRAZUMEVA SE: I DA DATE TAKVOM BIĆU MOĆ, I DA TAKVOM BIĆU OTKRIJETE TAJNE AKTIVIRANJA IZVORNIH MOĆI – TEK BI NASTAO HAOS, I U NJEGOVOM ŽIVOTU, I NA PLANETI!

9.

Tajnaši su samo na „sitnim stvarima“ pokazali kako je pogubno po čovekovu energetiku ako dospe do inicijalnih, sitnih tajni moći.

ON TADA TEŽI MOĆIMA, A ENERGETSKI SE URUŠAVA.

10.

Otuda je uslov da neko ZAISTA dopre do tajni aktiviranja izvornih moći: KOMPLETNA OČIŠĆENOST od svih loših mehanizama.

Što podrazumeva i već istaknute prateće momente:

a) smirenost pred onim što se dešava,

b) tj. eliminisanje želje za kontrolom.

Uslov je takođe: ISPRAVLJANJE DISTORZIRANE PERCEPCIJE I REZONOVANJA.

11.

Da sa blagim zadovoljstvom konstatujem da mi se sve jasnije pokazuje i dokazuje da je „velika većina“ ideja i saveta koje sam ovde davao – U PRETHODNOM SMISLU NA DOBROM PUTU.

Samo što sam sve vreme i sam bio pod NEVEROVATNIM PRITISCIMA, spoljašnjim i unutrašnjim, pa te ideje nisu konzistentno iskazivane, tj. nisu povezivane u neku celovitiju teoriju.

Zašta „ima dana“…!