Otkrivenja našeg doba

Monthly Archives: јул 2019

1. Lazarevljevo „viđenje“ energetike

Više puta sam spominjao ovo njegovo predviđanje, pa sada i malo preciznije o njemu…

Lazarev spada u one koji imaju postignuća i iskustva u radu sa Energijom – na praktičnom polju. Dakle, dokazano.

Na praktičan rad sa Energijom nadovezao se njegov teorijski rad.

U kojem, podrazumevano, polazi od Energije kao osnove.

U toj tankoj niti mi je blizak, za razliku od skoro svih ostalih duhovnjaka koji ne haju mnogo za Energiju.

Međutim, u teorijskom delu Lazarev mi je mnogo „plitak“… Govorim o svom duhovnom „ukusu“.

Zapleo se on u priče o karmi, u maltene klasični religiozni koncept, a povezujući ih sa svojim viđenjima Energije i čovekove energetike (koja bi se odnosila na energetske procese i dešavanja u nama ili u vezi sa nama).

S obzirom na njegova praktična postignuća u tzv. bioenergetskom radu – spreman sam da uzmem u obzir njegova viđenja i predviđanja budućih energetskih dešavanja na planeti, tj. sa čovečanstvom.

Da uzmem u obzir, tj. da ih ne odbacujem, a to ne znači i da ih prihvatam sasvim…

2. 2020. – nastupanje „Carstva Božijeg“

Dakle, za 2020. godinu on predviđa sveobuhvatni planetarni proces koji bi se mogao označiti sintagomom koja se koristi u „Novom zavetu“: „nastupanje Carstva Božijeg“.

Tj, kao što sam ja govorio: nastupanje Novog sveta. (Koliko puta sam spominjao, Novom svetu nasuprot: „Postojeći-propadajući Stari svet“!)

I Lazarev spominje svet viših vibracija.

O procesu povišavanja vibracija na planeti, potkrepljivano i naučnim činjenicama (između ostalog i ruskih naučnika) takođe je ovde bilo reči.

To je ohrabrujuće i lepo, ali – postoji tragičan deo Lazarevljevog viđenja ovog scenarija: tek određeni procenat, manji procenat ljudi (manji u nekim krajnjim fazama procesa, neće to ići odjedanput kao „presek“) će preživeti ovaj proces.

3. Samouništenje agresivnih

ZAŠTO?

Da li će ljude stići „kazna Božija“?

Lazarev opisuje da vidi BLJESAK ENERGIJE u 2020. godini.

Pa se u jednom kasnijem video-zapisu korigovao: i ranije je video taj bljesak, ali ga je tumačio kao izdizanje Zemlje sa čovečanstvom u višu dimenziju.

Kasnije se korigovao – uočio je da se energetski bljesak dešava kada neko umre. Dakle, taj planetarni energetski bljesak bi bio vezan za masovna umiranja ljudi u 2020. godini.

I onda objašnjava mehanizam koji je u osnovi, da ga prenesem samo okvirno.

Agresivno ponašanje ljudi znači VELIKI ZAHVAT („SRK“) ENERGIJE.

Kada nisu preokretna vremena, kao sada – taj zahvat Energije, to veliko zalaženje u deficit, „kompenzuje“ se preko potomstva: ili potomci sudbinski ispaštaju, ili se nekome završava loza.

U preokretnim vremenima se nema vremena za ovakvo „kompenzovanje“, pa se mehanizam agresivnosti preobraća u mehanizam samouništenja.

Na nekim mestima čak objašnava da je… zaboravio sam kada… aktiviran mehanizam samouništenja u čovečanstvu.

Koji, još jednom, nije posledica nekog, Nečijeg kažnjavanja, već – širih kosmičkih procesa koji objektivno, u energetskim dešavanjima, imaju takav tok.

4. Visoke vibracije i 30’/45’/60’ + 30’/45’/60’

Ne sumnjam da Lazarev nešto vidi, da li vidi baš dešavanja kojima idemo u susret – ne znam(o).

Ako nam zaista nešto slično predstoji, ja bih samo dosta drugačije objasnio energetsku pozadinu tih mogućih dešavanja, a na osnovu svojih uvda i iskustava sa Energijom i energetikom.

Povišavanje vibracija planete mi je aksiom, ne samo zbog naučnih činjenica, već i zbog iskustveno uočljivih dešavanja, o kojma sam na mnogim mestima ovde već pisao.

Povišene vibracije i jesu i nisu mistika.

Nisu u delu u kojem nam je jasno da one zavise OD AMPLITUDE I OD UČESTALOSTI VIBRIRANJA.

A ŠTA NAŠE NAPREZANJE I OPUŠTANJE DRUGO ZNAČI DO – VIBRIRANJE?!

Ja uporno papagajski ponavljam tu tezu, iskustveno duboko zasnovanu, žalosno je što drugima ona uopšte „ne pije vodu“.

Niske vibracije znače, na primer, osam sati naprezanja + osam sati opuštanja.

Visoke vibracije znače formulu koja je istaknuta u naslovu ovog poglavlja (a i ponovljana toliko puta).

Te „stvari“ ne da su iskustveno proverljive, nego su, valjda, i vrlo logične!

Kako primeniti formulu visokih vibracija u prinudama na osam i više sata tzv. radnog angažovanja?

Ništa nije nemoguće, ali – ima li smisla da o tome pišem, kad ljudima „ne pije vodu“ ni temeljna ideja Formule Ravnoteže, tj. u datim nam uslovima – formule visokih vibracija.

Čak i više i gore od toga: ljudi su u 99% daleko i od formule niskih vibracija.

DUBOKO SU U HRONIČNOJ NERAVNOTEŽI!

I „kao šlag na torti“ – ljudi ne da ne primećuju svoju hroničnu neravnotežu, već je doživljavaju kao svoje normalno funkcionisanje.

Dakle, ako i bude nekih masovnih „padanja“ – neće ona ići, po mojoj proceni, zbog neke agresivnosti, tj. zbog činjenja zla (jer kako da ne čini loše i zlo onaj kome su loše i zlo u prirodi njegovog bića?), ili zbog nekakvog mehanizma samouništenja.

Već – ZBOG VIBRACIJSKE NEUSKLAĐENOSTI!

Ne možete vi bez posledica funkcionisati sa niskim vibracijama na planeti koja je „prešla“ na visoke vibracije!

Za sada se ljudi još žilavo opiru – jer se „drže međusobno“, tj. još masovna svest funkcioniše na niskim vibracijama.

Ali, kosmička dešavanja su neumoljiva! Pući će ta brana masovne svesti, kako se sila visokih vibracija bude pojačavala.

I – na tim relacijama su moguća velika planetarna „TUMBANJA“.

 

5. Misli visokih vibracija

Posebna je to tema, tek da ovde nešto elementarno „natuknem“…

U misli i emocije visokih vibracija se uzdaju, kao u primarni faktor, njuejdžeri, tajnaši, i mnogi duhovnjaci.

Oni po pravilu misli i emocije viših vibracija vezuju za TZV. pozitivne misli/emocije. Već je ovde objašnjavano da je za duhovnost distinkcija pozitivno-negativno podvaldžijska, prava je razvojno-nerazvojno/protivrazvojno.

Međutim, nezavisno od toga – „VIBRIRANJA“/VIBRIRANA NAŠEG TELA, u smenama aktivnosti i opuštanja su BAZIČNA. Hajde neka neko radi 12 sati, danima, a neka ga TZV. POZITIVNE MISLI ODRŽAVAJU U STABILNOSTI! NEMA ŠANSE!

 

 


1. Neko mi poslao, uz „zamolbu“ da prokomentarišem. Ranije je već spomenut fenomen: duhovne priče krcate mistikom, a bez mrvice praktične koristi, čak i više i „grđe“ od toga – uz navođenje na stranputice.

2. Kastaneda u svom predavanju govori o duhovnim tajnama u koje ga je upućivao njegov duhovni učitelj.

3.

Za vrijeme mog naukovanja, učitelj mi je pokazao neobjašnjive podvige koje su me plašili…

4. Da me nečiji duhovni podvig plaši, a ja da budem zadivljen?! Pa to je znak da nešto „ne štima“! Ili u mojoj percepciji, ili u prirodi samog „podviga“. Prava reakcija je da me takav podvig ODUŠEVLJAVA I INSPIRIŠE.

5.

ali istovremeno su poticali moju ambiciju da budem moćan kao i on!

6. U redu – momenat inspiracije (ali kako da on ide uz strah?). AMBICIJA DA BUDEM MOĆAN KAO I ON?! Ovo proizilazi iz logike Starog-postojećeg-propadajućeg sveta, kao vrhunska vrednost: biti moćan.

7. U novoj duhovnoj paradigmi su Sloboda i Rast vrhunske vrednosti. Ide sa tim i Moć, ali – Moć je NUSPRODUKT procesa, nikako cilj. Odnosno, ako se i postavi kao cilj: onda je zato DA BI SE OSVOJILA SLOBODA. Da li se uočava radikalna razlika?!

8.

Često sam ga pitao kako da naučim njegove trikove, ali on bi tada stavio prst na svoje usne i zurio u mene.

9. MAĐIONIČARI I OPSENARI, dakle, Zlotvorski eksponenti, KORISTE TRIKOVE, TEŽE TRIKOVIMA, DIVE SE TRIKOVIMA!

10. U suštini: sve manifestacije posebnih, tzv. parapsiholoških ili ekstrasenzornih moći, a bez zasnovanosti na duhovnoj snazi i osvešćenosti, svesno ili nesvesno su – TRIKOVI.

11.

Trebale su mi godine da bih počeo cijeniti veličanstvenu lekciju ovog njegovog odgovora: Ključ mistike i duhovnosti jest tišina.

12. Tišina nije „loša“, ali – da vidimo dalje. Ovde samo izaziva zebnju mešanje duhovnosti i mistike. Ne zato što nema mistike na svakom koraku oko nas, već što se u ovakvom poimanju mistika meša sa tajnim znanjima koja su, kao što smo videli, usmerena ka moći kao primarnom cilju.

13. Neko iz publike je tražio da Kastaneda definiše „taj koncept“.

Ne može ga se definirati! Kada ga vježbaš, onda ga percipiraš. Ako ga ideš razumjeti, onda ga blokiraš.

14. Ovo prvo i drugo su u redu, čak ih možemo označiti kao dobra zapažanja: mnogo toga ne možemo lako teorijski definisati, tek sa vežbanjem i/ili primenom počinjemo to da percipiramo i „iznutra“ da shvatamo.

15. Treće je podvala, koja se može, ako ne baš često, a ono povremeno pročitati/čuti u duhovnim tumačenjima: nastojanjem da proces u kojem smo razumemo – blokiramo proces.

16. VALJDA JE SHVATANJE – OSVEŠĆIVANJE! Ne poistovećuju se na mnogim mestima uzalud naš um i naša svesnost. Neko mi preporuči da nešto radim, ja radim – ali moram da pazim da niti shvatam to što radim, niti šta mi se dešava dok to radim. PA ON NA TAJ NAČIN MOŽE DA MI PODMETNE BILO KAKVU PODVALU!

17. Tačno je da mi mnogo toga ne možemo, još uvek, da shvatimo. Ali možemo da uočavamo bar zakonomernost dešava, možemo da NASTOJIMO da shvatimo. GLUPOST JE DA APRIORI TREBA DA SE ODREKNEMO NAMERE DA NEŠTO U PRIMENI SHVATIMO, U KORIST EFEKTIVOSTI TOGA ŠTO PRIMENJUJEMO.

18. Pa zar ovaj princip, o kojem govori Kastaneda, nije temeljni princip svih manipulatora u ovom svetu?!

19.

Nemojte to gledati kao nešto komplicirano ili teško, jer to nije nešto iz neke druge planete! To je tek utišavanje vašeg uma!

20. Ta velika tajna zbog koje je Kastanedin učitelj mistično zaćutao je, u stvari, FRAZA, MANTRA koju na Istoku i vrapci na granama znaju (tj. i kobre koje zbog Šive posebno poštuju).

21.

„Mogao bih vam reći da je tišina poput luke u koju pristaju brodovi. Ako je luka zauzeta, nema mjesta za bilo što novoga! Tako bi izgledao moj vizualni prikaz; ali istina je da ja ne znam kako o tome govoriti.”

Pojasnio je nadalje da unutrašnja tišina nije samo nedostatak misli. Radije, ono je prekid prosuđivanja, svjedočenje bez interpretacije. Rekao je da bi se ulazak u unutrašnju tišinu mogao objasniti na tipični kontradiktorni način vračeva – kao učenje ‘kako misliti bez riječi’.

22. Ovde smo na terenu mešanja podvala i istine, što je princip svih podvaldžijskih dela, kao što je ovde na blogu pokazivano osobito na primerima drevnih duhovnih dela: podvaldžijsko duhovno tkanje ne može imati prođu, ako nije izvođeno na potkama ili nukleusima istine.

23. A) U redu je težnja, IZMEĐU OSTALOG, i „tišini uma“, KAO NEKAKVOM PRIVREMENOM PREDAHU, kao što težimo i predahu tela.

24. B) Ali, ta „tišina uma“ ima vrednost ISKLJUČIVO u sklopu SINTEZE DUALNOSTI: u sklopu sa NAPREZANJIMA UMA. Dakle, PODVALA je da se „tišina uma“ posmatra kao vrednost, cilj po sebi, kao „zona“ duha sa kojom kreću ili iz koje tek kreću ili izviru neke osobite moći.

25. C) Sledeća objašnjenja su sasvim prihvatljiva, čak odlična: „Pojasnio je nadalje da unutrašnja tišina nije samo nedostatak misli. Radije, ono je prekid prosuđivanja, svjedočenje bez interpretacije. Rekao je da bi se ulazak u unutrašnju tišinu mogao objasniti na tipični kontradiktorni način vračeva – kao učenje ‘kako misliti bez riječi’.“ I kada sam pisao o težnji bezmisaonosti u toku sedećeg opuštanja – imao sam u vidu ovakav nekakav krajnji cilj U SEANSI OPUŠTANJA, a ne i uopšteno kao krajnji cilj.

26. D) Dakle, u tom stišavanju uma – NEMA NIKAKVE MISTIKE! Jednostavno: treba je shvatiti kao i svaki naš čin opuštanja. Kao što sednemo da malo predahnemo, tako ovde malo utišamo um, da nam se on odmori. MISTIKA SE RAĐA U SAZVUČJU UTIŠAVANJA I NAPREZANJA UMA. U TOM SAZVUČJU SE RAĐAJU VELIKA ČOVEKOVA POSTIGNUĆA, NE U „TIŠINI UMA“ SAMOJ PO SEBI.

27. E) Dodeljivanje neke posebne moći „tišini uma“ je kao kada bismo veliku moć i velika postignuća dodeljivali čoveku koji se po ceo dan opušta.

28. F) Da li je sve što postoji na Zemlji, a što je čovek stvorio (da ne zalazimo u duhovnu funkcionalnost svega toga), i materijalno i nematerijalno – produkt „tišine uma“ i bezmisaonosti ili, NAPROTIV, angažovanja i snage uma?

29. G) Konačno, možda vrhunski argument: ZAR NAM UM NE RADI I TOKOM SPAVANJA, koje je najdublje prirodno stanje opuštenosti?! Svejedno kako da shvatano snove, kao viđenje neke druge realnosti, viđenje koje se radom uma konstatuje, ili kao produkciju te nematerijalne realnosti unutar samog uma – u oba slučaja: UM NAM RADI.

30. „…Da je tišina poput luke u koju pristaju brodovi. Ako je luka zauzeta, nema mjesta za bilo što novoga…“ Ovde se Kastaneda zapleo u paradoksu: um treba utišavati – zbog nečeg novog. Pa to novo mogu biti samo nove misli! Pa, je l’ „prazan um“ cilj po sebi ili su cilj neke nove misli? Ako su neke nove misli – onda nije „tišina uma“ cilj, već je „tišina uma“ METODA da se dođe do boljih misli. I to može da ima smisla, ali – u „formuli“ sazvučja koje je već objašnjeno.

31.

Za mnoge od vas, ovo što pričam nema nikakvog smisla, jer ste navikli konzultirati svoj um oko svega! Ironično je da naše misli uopće nisu naše! One tek zvuče kroz nas, a to je nešto drugo. I kako smo njima salijetani od samog početka, od kada smo počeli koristiti razum, završili smo u navici prisutnosti naših misli.

32. Ovo, „da naše misli uopće nisu naše“, ne da mi je prihvatljivo, nego sam odavno, i ne znajući za ovaj Kastanedin stav, nastojao da malo zađem u taj fenomen koji sam označio pitanjem: „Da li su „naše“ misli naše?“.

33. S tim što bih ovde napravio malu distinkciju. Smatram da zaista imamo misli koje nam se na neke (eto prave mistike!) mistične načine imputiraju… fenomen koji bismo mogli da označimo kao imputiranje.

34. Za mene je čak možda značajnije ishodište fenomena po kojem mi ne mislimo SVOJE PRAVE MISLI – ČINJENICA DA NAM JE PSIHOFIZIČKA „MAŠINA“ POBRLJAVILA. Ubačeni smo u programe energetskog iscrpljivanja na svakom koraku. Zbog toga nam je psihofizička „mašina“ van režima optimalnog funkcionisanja. Deo lošeg funkcionisanja je i produkcija loših, nesuvislih, „izgužvanih“, „parazitskih“, itd. misli.

35.

Zato vam ne savjetujem da idete dokazivati sebi nešto mistično i duhovno, jer će vam vaš um narediti da se sakrijete iza čvrstog bloka interpretacija.

Stoga, ako želite priliku, postoji samo jedan put van toga:

Isključite um!

36. JESTE ČINJENICA DA NAM UM KOJI OVAKO FUNKCIONIŠE PROGRAMIRANO SMETA U EVENTUALNIM DUHOVNIM NAPORIMA. Ovde na blogu je već pokazivano kakve nam se SLUĐUJUĆE ZAMKE u vezi sa tim priređuju.

37. ALI TO NE ZNAČI DA SU IZLAZ ILI REŠENJE U TOME DA ISKLJUČIMO SVOJ UM ILI PROCES MIŠLJENJA!

38. Možemo li uopšte i da zamislimo da funkcionišemo u ovom svetu (jer u njemu smo, stvar je u tome da u njemu funkcionišemo najbolje što možemo) – SA ISKLJUČENIM UMOM?! Da idemo na posao, obavljamo svoje svakodnevne aktivnosti, jedemo, itd. – SA ISKLJUČENIM UMOM, bez ijedne misli?! Kako, kad svemu što radimo prethodi kakav-takav misaoni impuls?! A ako možemo sve to da radimo bez misli, VEĆ PO NEKAKVOM AUTOMATIZMU, onda moramo da se zapitamo: a koji, ČIJI program automatizma stoji iza toga.

39. Ovo Kastanedino, tj. njegovog učitelja tumačenje je tip mistike koji nema „blage veze“ sa živom životnom praksom.

40. U NAŠIM MISLIMA JE NAŠA PRAVA MOĆ! Ne u „tišini uma“ samoj po sebi.

41. Samo nam je potreban GIGANTSKI PODUHVAT da ponovo ovladamo svojim mislima, da razvijemo veštinu ispravnog i efikasnog mišljenja.

42. „Tišina uma“ nam je u vezi sa tim neophodna, ALI SAMO KAO JEDAN TAS NA VAGI.

Citati su iz teksta:

https://atma.hr/carlos-castaneda-kako-misliti-bez-rijeci/


1. Vidim da su ljudima zanimljivi raniji tekstovi u kojima sam se bavio tzv. velikim duhovnim pitanjima. Možda im bavljenje, u poslednjoj fazi, ovakvim metodologijama, uz to potpuno nesvakidašnjim, deluje kao nekakav moj duhovni „PAD“.

2. NAPROTIV! Ako mi se bude dalo, kritički ću skenirati dva teksta, tj. jedan od njih je video snimak, da bi se videlo da su ta tzv. velika duhovna pitanja – suštinsko presipanje iz šupljeg u prazno, UDALJAVANJE OD SUŠTINSKIH PITANJA, a koja se tiču načina na koje treba da nešto menjamo. Možemo mi da sedimo i da se vešto nadmudrujemo – ništa od toga, ostajemo tamo gde smo.

3. A i kada je ta metodologija u pitanju: mora se razumeti DINAMIKA nekoga ko je u istraživanjima, ko je u potragama za IZLAZNOM METODOLOGIJOM, dakle, ko je u stalnim korekcijama. Zar vam/nam nije sumnjivo da U STALNO PROMENLJIVIM TOKOVIMA ŽIVOTA I NAS SAMIH – neko definiše jednu svoju metodologiju, jedan svoj duhovni koncept, te ga se drži do kraja života „kao pijan plota“?

4. Naravno, postoje temelji koji su postojani kao aksiomi. Ali, sve ostalo mora da bude podložno stalnim preispitivanjima i korekcijama.

5. Duhovni/metafizički temelj koji je možda otkriće ovog bloga je FORMULA RAVNOTEŽE I NAGAŠAVANJE KLJUČNOG ZNAČAJA RAVNOTEŽE.

6. PRIBLIŽNA PROPORCIONALNOST NAPREZANJA I OPUŠTANJA JE ALFA I OMEGA SVAKOG POKUŠAJA DA NEŠTO U OKVIRU DUHOVNOSTI I POMAKA U SVOJOJ SVESTI POSTIGNEMO.

7. To mi se od neke mladosti pokazivalo kao jasno, naravno, uz nejasan, kao što u prethodnom tekstu rekoh – lični metodološki kod, koji je praktično-taktička „izvedba“ strategije sa Formulom Ravnoteže.

8. Pošto smo sada svi uglavnom na TZV. godišnjim odmorima, preporučio sam da se isproba idealna Formula Ravnoteže: 30’ (ili 45’, ili 60’) naprezanja + 30’ (ili 45’, ili 60’) opuštanja. Da ne ponavljam papagajski da je to okvirni ritam, naravno da se ne radi o mehaničkoj primeni, „živi život“ nam u raznim situacijama nameće drugačije ritmove.

9. Kada krene meljava sa TZV. radnim vremenom i TZV. radnim obavezama – priča se radikalno menja, jer ne možemo ni da pokušavamo da primenjujemo prethodnu idealnu Formulu Ravnoteže. U tom slučaju treba da je preinačimo, BAR ONI KOJI MOGU: na osam sati TZV. radnog angažovanja – trebalo bi da dođe osam sati opuštanja.

10. I tu je ta Zlotvorska ZVRČKA: retko ko može da izvodi ovakav ritam. Mada toliko toga zavisi od mnoštva faktora, i tu je sad onaj objašnjeni lični metodološki kod: nekome SE ČINI da toliko toga mora da uradi i van TZV. radnog vremena, neko zaista mora; neko ima slobodu u tom drugom delu dana, ali je „zloupotrebljava“ na sopstvenu štetu – uz televiziju, internet, besmislene razgovore, itd.

11. Vikendi nam omogućuju da energetski deficit koji u ovakvim prisilama napravimo u toku nedelje – možemo malo da anuliramo.

12. I, kao što sam naglašavao: OVAKAV DUHOVNI/METAFIZIČKI TEMELJ MOŽE DA BUDE BESMISLICA ZA NEKOGA KO JOŠ NIJE DUHOVNO DORASTAO (izvinjavam se što govorim ono što mi je kristalno jasna istina) DA SHVATA FUNDAMENTALNI ZNAČAJ KORIŠĆENJA ENERGIJE. Džaba su nam sve lepe i UZVIŠENE, najčešće MISTIČNO UZVIŠENE teme i tumačenja, duhovne/metafizčke teorije i koncepti, „mudrolije“, AKO KUBURIMO SA ENERGIJOM! A NAJGADNIJE (eto još jedne opasne Zlotvorske zvrčke) JE ŠTO MI MOŽEMO, KAO ŠTO JE U 99,99% SLUČAJ SA LJUDIMA, DA KUBURIMO SA ENERGIJOM, A DA TOGA NISMO NI SVESNI.

13. A ko „kuburi“ sa Energijom – ne samo da lošije psihofizički funkcioniše, distorzirani su mu mišljenje i percepcija, itd, i opet sve tako vešto upakovano, da ničeg nije svestan, tj. da ima iluziju najnormalnijeg funkcionisanja, kao što KPZ-zarobljenici žive punu iluziju slobodnog i normalnog života.

14. Dakle, Formula Ravnoteže mi je celoinkarnacijski AKSIOM! Promenama su mi bile izloženi načini „izvođenja“ ili primene te Formule, i tu mi je bilo mnogo tumbanja i isprobavanja toliko kombinacija. A kako je teško snalaziti se u tim kombinacijama – malo sam nagovestio u prethodnom tekstu.

15. U tom smislu bih u ovom tekstu korigovao jednu „stavku“ iz teksta „Spasonosni ritmovi“. A vezanu za NEPOMIČNO LEŽANJE (joga nidra, šavasana). Na osnovu nekih tananih finesa koje su mi se u ovom periodu otkrile.

16. U grubljem smislu ispada onako kao što sam toliko puta i pisao: opuštanje kao opuštanje, sedeće, ležeće, poluležeće, bilo kakvo, samo da nije FALŠ (sa muzikom, televizijom, itd).

17. Stoje i činjenice o kojima sam na više mesta pisao: da je nepomično lećanje, kao postupak, nezamenljivo za razgradnju najtežih energija ili mehanizama koje nosimo najdublje „pohranjenih“ u nama. Toliko puta sam mogao jasno kao na dlanu da pratim kako neki psihofizički problem „tutnji“ i „tutnji“, a onda se polako stišava, stišava, do potpune smirenosti.

18. I u tim najboljim trenucima sa nepomičnim ležanjem – dospeva se do jednog prijatnog stanja, kada se oseća prijatno kolanje energija na dlanovima i na tabanima, a disanje postaje bukvalno kao pri spavanju. Deluje komično, ali istinito: mi tada skoro da možemo da počnemo da hrčemo, budni, a kao da spavamo.

19. Kada smo izloženi velikim psihofizičkim naprezanjima – primena nepomičnog ležanja je nesporna, kao što je i opisano. Pitanje je dnevnog „doziranja“, ali, to svako mora za sebe da odgoneta u okviru svog metodološkog koda, tj. da primenjuje i prati kako ide sa primenom.

20. Sporna je situacija u kojoj, kao sada na TZV. odmorima, nismo svakodnevno izloženi velikm naprezanjima. Nepomično ležanje kao da je PREJAKA DOZA opuštanja, sa kojom lako možemo da zapadnemo u opuštenost kojom postajemo podložni uticajima… ne znam kako bih ih nazvao, ustručavam se da govorim o predelima koji su nam transcendencija… ipak, recimo – uticajima iz Astrala.

21. Nezavisno od toga o kome ili čemu se radi, poenta je u sledećem: van izloženosti velikim naprezanjima ili deficitima, najsigurnije je ne primenjivati nepomično ležanje uopšte. Tj. ko u vezi sa ovim nije siguran, ne treba ni van toga da ga primenjuje. DOVOLJNO JE DA SE DRŽI SVAKAKO NESPORNE FORMULE RAVNOTEŽE, a neka izvodi druge vidove opuštanja.

22. A od tih „drugih vidova opuštanja“ – SEDEĆE OPUŠTANJE nam je najpristupačnije, u svakoj situaciji, na svakom mestu.

23. Reklo bi se, kao što sam i sam ranije povremeno pisao: sedeće ili ležeće, tu nema suštinske razlike. Ima je, a ne znam ni sam čime je uzrokovana. SVAKAKO POLOŽAJEM TELA, TJ. VEZAMA TOG POLOŽAJA SA ENERGIJAMA ZEMLJE, ILI SA MOGUĆNOSTIMA ZLOTVORSKIH UTICAJA. No, da se ne zamaramo pretpostavkama, važno je da uočimo razliku u efektima.

24. SEDEĆE OPUŠTANJE, sa dva načina.

25. Jedan bi se mogao nazvati meditacijom, ali – kako izbegavam da koristim izraze koji nose kodirano podvaldžijsko značenje (kao i reči, na primer, „Bog“, „brak“, itd), da koristim jednostavan i DOVOLJNO PRECIZAN IZRAZ: SEDEĆE OPUŠTANJE.

26. Radi se o nastojanju, koliko nam je to moguće – da pritom ne mislimo ni o čemu, tj. da se isključujemo iz misli i misaonih tokova koji tada kreću; žmureći, gledajući, svejedno. Koliko možemo… Jeste ovo dosta teško za one koji su neuvežbani, međutim – nije nemoguće da se uvežba. Uostalom, uz ovakav naš FOKUS, misli će se vremenom same od sebe stišavati. I pritom je poželjno da budemo, u najvećem delu takvih seansi – nepomični. Ne isključivo, ali uglavnom. Na primer, dok pijemo kafu, ali sami i bez razgovora, imamo, u stvari, sedeće opuštanje. Nema tu nikakve mistike ni sa položajem: sedimo kako sedimo, ovako ili onako; poželjno je da nam budu podignute noge, čisto zbog cirkulacije, ali – to je sasvim nebitno.

27. Da se ne vraćam na podvale i FANTAZIRANJA sa meditacijom, od koje je napravljena ubibože-mistika! MEDITACIJA ILI SEDEĆE OPUŠTANJE IMA SMISLA I EFEKTA ISKLJUČIVO U SKLOPU FORMULE RAVNOTEŽE, KAO PROTIVTEŽA SEANSAMA NAPREZANJA (fizičkog, praktičnog, intelektualnog, bilo kojeg tipa).

28. Drugi vid sedećeg opuštanja bi bio sa ipak suptilnim naprezanjem, ali koje se može računati kao opuštanje, a objašnjen je u tekstu o „EKG“ metodi.

29. Ako bez duhovnih predrasuda i trezveno sagledavamo stvari – tu zaista nema nikakve mistike. Tj. imamo mi mistike na pretek, na svakom koraku, tek treba da ih raspetljavamo, ali ne i u vezi sa sedećim opuštanjem. PA ŠTA JE DVOSATNO PUTOVANJE AUTOBUSOM, a bez gledanja u telefon i bez razgovora – do sedeće opuštanje?! Ili tolika čekanja u redovima? Samo ako umemo da podesimo percepciju i malo se prilagodimo, u tom smislu da nastojimo da budemo nepomični, koliko možemo, uz to i uz fokus na nepomičnim rukama i nogama.

30. Ostaje već činjenica, da tek nepomičnim ležanjem mi postižemo najdublju opštenost, jer ovde, sa sedećim opuštanjem, primetili ste, mi ipak imamo suptilni napor na tome da ne mislimo, da se isključujemo iz sopstvenih misaonih tokova. Pri nepomičnom ležanju prepuštamo da „stvari idu svojim tokom“, da se „istutnje“.

31. Ali, kao što je već objašnjeno – ono što je ideal i klasične duhovnosti, postići što dublju opuštenost, nosi jedan suptilni rizik koji mi/nam nije jasan. Možda je taj rizik vezan i za ekstremnu napregnutost vremena u kojem živimo, za ekstremne napore svih koji su „s one strane“ „Zavese“ da nam naškode gde i kako god mogu… Sve je moguće… Bitno je da se najveštije što možemo u svim ovim zamršenostima snalazimo, da plivamo ka svom svetioniku…


1. Ako ne baš  direktno obrađena, ova tema je svakako već bila naznačena.

2. Tiče se skoro sveprisutne distorzije rezonovanja „u krugovima“ duhovnjaka/metafizičara.

3. Praktikovanje jedne (ili dve-tru) metode ili jedne šeme u mišljenju – rešava sve probleme, čisti i razvija svest.

4. Nedavno sam video jednu ilustraciju u vezi sa tim: krugovi nekakvih „jungovaca“, koji uporno i uporno praktikuju jednu šemu, pojednostavljeno ovako iskazanu: desi se nešto problematično, neka loša emocionalna reakcija, oni se povuku i nastoje da je osveste: „Ha, to mi se desilo zbog tog i tog kompleksa, zbog te i te „senke““, itd.

5. A zar se ne vidi jasno kao dan: DA SMO MI NEZAMISLIVO SLOŽENIJI, I DA SU USLOVI U KOJIMA SMO – NEZAMISLIVO SLOŽENIJI?!

6. Tim složenostima se ne ovladava tek primenom neke metodice (ili i nekoliko njih) ili misaone šeme.

7. To se odnosi, NARAVNO, i na metode ili postupke o kojima ja ovde pišem.

8. Čini mi se da sam uglavnom kroz tolike tekstove sakupio SKORO PA ceo metodološki registar, koji nam je, bar u datim uslovima, potreban.

9. Međutim, fali sitnica za svakoga, PA I ZA MENE SAMOG: PRONALAŽENJE DUHOVNO „DOBITNE KOMBINACIJE“.

10. Zaboravih gore, pa da dodam: A I USLOVI U KOJIMA ŽIVIMO, KAO I SAMO NAŠE FUNKCIONISANJE – NISU STATIČNI.

11. Sve te konstelacije začas se promene. Da li ih menjaju promene kojima smo sa nekih zaista Visokih Instanci izloženi, i/ili tu deluju i bogovi Zlotvori… ko bi ga ovako osakaćenih umova i percepcije znao?!

12. Dakle, mada imam prilično iskustva u toj vrsti kombinatorike, ipak ne ide nimalo lako.

13. Ili se uslovi promene, ili ja napravim neki previd – i gotovo, nema efektivnosti određene kombinacije.

14. Razumem da su drugima ovakve priče tek nebuloza na n-ti stepen, ali… ja ne mogu, a nije mi ni zapelo, da ispisujem čitave romane da bih konkretnim ilustracijama prethodno dokumentovao, a to bi bukvalno moglo da se izvede.

15. Dakle, da sada malo korigujem neku vrstu prekora ranije upućenih onima koji samo čitaju ovakve tekstove („kibiceri“), a nemaju volje ili snage da se i sami upuštaju u pronalaženje ličnog metodološkog koda.

16. Ipak živimo u nemogućim KPZ-uslovima, uspeh je da se IKAKO duhovno opstajava u njima, a već je potraga za ovim kodom – podvig.

17. Te: u datim uslovima IPAK može biti od koristi i ovakvo „kibicerstvo“, tj. samo čitanje dubljih ideja, ideja o raskrinkavanju iluzija i podvala, ideja o ispravnoj percepciji i rezonovanju, o novim duhovnim putevima, itd.

18. Ako nema uslova za složenije poduhvate – za sada je dovoljno i ovo.

19. A ŠTA I KAKO DALJE?! Nemoguće je da se sve na ovoj ipak pasivnoj ili pasivnijoj poziciji završi, u nekoj dugoročnijoj perspektivi?

20. Jasno je da se „nešto iza brda valja“, da neke promene idu svojim tokovima, neka „raščišćavanja terena“. (Ako stignem – možda ubacim spominjana Lazarevljeva predviđanja.)

21. Na „raščišćenijem terenu“ TREBALO BI da mogu da povezuju oni koji su po ovakvim duhovnim težnjama slični.

22. I tek onda bi se otvarali putevi za svačije pronalaženje ličnog metodološkog koda.

23. I ne bi se radilo o tome da nam „na tacni“ takav kod da, isporuči nekakav DUHOVNI UČITELJ ILI VOĐA. Kao u podvali zvanoj transcendentalna meditacija, i kao u moru sličnih podvala u kojima mudri učitelj sedi i melje li, melje, priča neke „mudre“ priče, itd.

24. Tačno je da bi u ovom slučaju bio potreban neko ko se veštije snalazi sa našim složenostima u preseku sa metodološkim zavrzlamama. Ali – TEK U INTERAKCIJI SA SVAKIM: ZAJEDNIČKI BI RADILI NA PRONALAŽENJU LIČNOG METODOLOŠKOG KODA.

25. Pa i taj kod nije „za ceo život“. U jednim uslovima, dok se, na primer, neko ne oslobodi određenih mehanizama ili problema, primenjivao bi se jedan kod, u drugim uslovima – drugi.

26. Da, vezano za te nesagledive različitosti… Tek neke sitne ilustracije koje su mi nekako ostale iz ranijih interakcija preko ovih pisanih internet-formi…

27. Za primenu nepomičnog ležanja (ili, za one koji su duhovno „otmeniji“ – joga nidre, ili šavasana-poze): jedna osoba je rekla da je prvi put srce počelo toliko jako da joj lupa, da joj se činilo da će se šlogirati (zapamtio sam bukvalno njene reči). Druga: da se „ništa specijalno nije dešavalo“, hvatao ju je dremež. Treća: da joj životni uslovi ne dozvoljavaju tako što, četvrta: da joj tako nešto deluje glupo, itd.

28. Muke sa snalaženjem… Samo još jedan od problema: sa uočavanjem signala ili simptoma, a po kojima mi prosuđujemo o primeni nekog postupka (metode).

29. Zanimljivo, što je deo te naše zagonetne prirode, u delu u kojem ona nema veze sa uticajima Zlotvora, kako se najčešće, maltene skoro uvek – SIGNALI ILI SIMPTOMI NA EKSTREMNIM POZICIJAMA PODUDARAJU.

30. Na primer: nervoza se javlja i ako smo preterano opušteni, i ako smo previše napeti.

31. Uznemirenije lupanje srca – isto. Itd.

32. Mišljenje nam se podjednako „deformiše“ i u prenapregnutosti i podnapregnutosti.

33. A ako tek u sve ovo upletemo iluzije koje imamo, ili KPZ-zamke kojih nismo svesni, PA PROBLEME SA ENERGIJOM I ENERGETIKOM – tek onda da ti pamet stane od naših složenosti, i od složenosi u kojima smo.

34. Za koje je čak pravi greh reći da su rešive primenom jedne (dve-tri) metodice, papagajskim ponavljanjem nekih fraza (afirmacija), čitanjem do iznemoglosti nekih molitvi, ili primenom nekih misaonih šema…!

35. Ovo iskazano korigovano razumevanje ne znači da svako ipak ne treba da pokuša, koliko mu je to dozvoljeno, da štošta istražuje u pravcu odgonetanja sopstvenog metodološkog koda…


1. Kod T. Mikušine, ali i u drugim objavama i metafizičkim radovima koji se bave procenama tokova dešavanja u naše doba, ili procenama u vezi sa radikalnim promenama na planeti – govori se o „ubrzanom vraćanju karme“, tj. o ubrzanom vraćanju ljudima svega lošeg što su činili. Te će se ljudi, zbog tog ubrzanja, osećati pakleno nepodnošljivo teško.

2. Već je ovde bio tekst u kojem smo se dotakli podvala sa karmom ili Karmom. Da tamo datim idejama pridodamo još neke, a vezane za Energiju…

3. Dakle, koncept sa karmom/Karmom je glupost, jedna u nizu od hiljada i hiljada duhovnih gluposti kojima su nas zasipale Zlotvorske Podvaldžije milenijumima.

4. DA SE NEKOME VRATE LOŠA DELA KOJA JE DRUGIMA ČINIO?! Da ih oseti na sebi, time, tobože, osvešćuje ono što je činio.

5. A ŠTA DRUGO MOŽE, NA PRIMER, ZLOTVORSKO BIĆE DA ČINI DO – DA NANOSI DRUGIMA ZLO?! ZLO JE U NJEGOVOM BIĆU, ZLO JE LOGIKA NJEGOVOG MIŠLJENJA I POSTOJANJA.

6. Ili parazitska/Parazitska bića. ONA TEK KROZ PARAZITIRANJE MOGU DA OSTVARUJU SVOJU BIT! A KAKO DRUGAČIJE?! Naravno da je parazitiranje nanošenje zla drugome, jer predstavlja njegovo energetsko isisavanje, koje vodi njegovom uništavanju.

7. A kako vukovi, lavovi, hijene, itd, mogu da žive drugačije, do – da ubijaju i čereče miroljubiva stvorenja?!

8. I nije li glupost reći: „Vukovima, lavovima, hijenama… VRATIĆE SE KARMA sveg zla koje su za života počinili, za sva nevina, dobra bića koja su zaklali, a neka od njih su satima u mukama umirala“.

9. Paraziti/Paraziti i zlotvori/Zlotvori imaju svoju ŠIRU KOSMIČKU SVRHU. U NORMALNIM I URAVNOTEŽENIM KOSMIČKIM ZONAMA ONI SU U FUNKCIJI RASTA I RAZVOJA. Paradoksalno, ali aksiomatski tačno!

10. Zamislimo rajski predeo u kojem se samo uživa i planduje. KO TU IMA PODSTICAJA I INTERESA ZA RAST?! Uživaš od danas do sutra, svakog dana na isti način, imaš dovoljno Energije na rasplaganju… ŠTO BI SE BILO U KOJEM SMERU I IZ BILO KAKVIH RAZLOGA NAPREZAO?! Time nemaš ni podsticaje za rast. TAVORIŠ! Tapkaš, u smislu rasta svog bića, u jednom mestu.

11. Problem sa Zemljom, kao JEZIVIM Karantinom-Paklom-Zatvorom je, kao što je ovde na blogu naglašavano: ŠTO JE DOPUŠTENO ZLOTVORIMA-PARAZITIMA DA PRETERAJU I DARU I MERU. Te u takvim uslovima njihovo delovanje je daleko od RAZVOJNO PODSTICAJNOG, već je – JEZIVO URUŠAVAJUĆE.

12. Naravno da su mi/nam Zlotvori OPOZITNA STRANA, i naravno da je moja/naša orijentacija usmerena ka tome da se oni slome ILI DA SE SKLONE.

13. Međutim, UVEK SAM NAGLAŠAVAO – NE VIDIM JA NJIH KAO KRAJNJE KRIVCE ZA UŽASE KOJI MI/NAM SE DEŠAVAJU, ODNOSNO KOJE MI/NAM ONI NANOSE. Oni deluju po logici svog bića, ONI I NE MOGU DRUGAČIJE DA DELUJU DO OVAKO KAKO DELUJU.

14. AKO IM DOPUSTITE DA PRETERAJU, DA SE ZANESU U SVOM DELOVANJU, ONI ĆE, LOGIČNO, I PRETERATI, KAO ŠTO SU I UČINILI NA ZEMLJI.

15. I kako mogu da snose tzv. karmičke posledice za delovanje koje je u skladu sa LOGIKOM NJIHOVOG POSTOJANJA I NJIHOVOG BIĆA?! Gluposti neviđene!

16. MEĐUTIM POSTOJI U OVOM SLUČAJU, U SLUČAJU ZEMLJE KAO EKSPERIMENTALNOG PROMAŠAJA, NEKO KO MORA DA SNOSI POSLEDICE! Dakle, ne nekakva Karma sa vraćanjem nekakvih loših dela, već – SUOČAVANJE SA ODGOVORNOŠĆU ZA FUNKCIJU KOJU NEKO OBAVLJA, TJ. KOJU U OVOM SLUČAJU NIJE OBAVLJAO ONAKO KAKO JE TREBALO DA OBAVLJA.

17. Kao što imamo istovrsnu paradigmu na Zemlji: zaduženi ste za nešto, ne činite to za šta ste zaduženi, ili činite loše – snosite posledice (plata, tj. oduzimanje Energije, degradiranje, tj. gubljenje funkcije, itd).

18. U tom smislu moraće da snose posledice ona močna bića koja su zadužena za kontrolisanje ili nadziravanje ove zone Postojanja. MORAĆE DA SNOSE POSLEDICE ZATO ŠTO SU DOZVOLILI OVE RAZMERE DELOVANJA ZLOTVORA-PARAZITA, KOJE JE TOTALNO ZAŠLO VAN SVAKE DUHOVNE FUNKCIONALNOSTI.

19. I dovelo do toga da je ljudski život TOTALNO BEZVREDAN I BESMISLEN, TOTALNO ISTO KAO I ŽIVOT ŽIVOTINJA: život se proživi u energetskom iscrpljivanju na obezbeđivanju uslova za život, ili na bavljenju glupostima, na onome što bi tek trebalo da je fon ili pozadina za ono što je bitno: RAST DUHA I SVESTI.

20. Dakle, u osnovi podvale sa „ubrzanim vraćanjem karme“ postoji zrno istine u smislu: „UBRZANOG VRAĆANJA ENERGIJE, TJ. ELIMINISANJA ENERGETSKOG DEFICITA“.

21. ENERGETSKI DEFICITI SU OPAKI PROBLEMI SVIH NAS, A NE NEKAKVA KARMA!

22. Više nema NEKONTROLISANOG ARČENJA ENERGIJE, kao pre našeg doba. „Minusa“ koji su mogli da se protežu takoreći u beskonačnost. NIJE NI ČUDNO DA SU SE LJUDI U RANIJIM VREMENIMA MOGLI OSEĆATI STABILNO I MOĆNO. Bilo je dovoljno da SAMO MALO kontrolišete uslove pokretanja Energije, uslove „uzimanja“ Energije i – mogli ste da budete moćnik u bilo kojem smislu, ili u smislu ljudi koji su, kao što se kaže – imali veliku ulogu u čovečanstvu, ili ljudi koji su aktivirali tzv. parapsihološke moći. U bilo kojem domenu…

23. SADA SMO U DOBU „RASKANTAVANJA“ SA SVIM DEFICITIMA. U tom smislu spreman sam da verujem energetskom „vidiocu“ S. N. Lazarevu, koji predviđa da ovaj STRAHOVITI ZAMAH energetskog „raskantavanja“ („razračunavanja“, ubrzanog eliminisanja deficita, ili „instant“-suočavanja sa „taze“ napravljenim deficitima) traje do avgusta 2020. godine, sa kojim počinje Novo doba. Za one koji ovakav zamah energetskog „raskantavanja“ uopšte i prežive, a po njegovoj proceni tek određeni procenat ljudi će biti u stanju za tako što. I UPRAVO U TAKVOJ SITUACIJI POKAZAĆE SE I DOKAZAĆE DA SU „SPASONOSNI RITMOVI“ KOJI SU RANIJE OVDE DATI – BUKVALNO SPASONONA „SLAMKA SPASA“. Što reče (podvaldžija) Isus: „Ko ima uši da čuje, neka čuje“ Nažalost: „Očima neće da vidi, ušima neće da čuje, srcem neće da razume“.

24. JA NE ZNAM ŠTA JOŠ TREBA DA SE DESI, DA BAR ONI KOJI SU NAKLONJENI METAFIZICI UOČE KAKO JE OVO VREME STRAŠNOG UBRZANJA SA ELIMINISANJEM ENERGETSKIH DEFICITA?! Za ljude koji su daleko od metafizike – to je još i opravdano. Ali, da se vajni duhovnjaci neumorno zanose nekakvim duhovnim pričama o velikim duhovnim istinama, o mističnim duhovnim metodama, da se zanose velikim duhovnim autoritetima, itd, A DA NE UOČAVAJU SOPSTVENE NAJBANALNIJE PROBLEME SA ENERGIJOM… Naprosto je tragikomično. Mada je razumljivo, sa stanovišta razmera do kojih je delovanje Zlotvora-Parazita NEČIJIM DOPUŠTANJEM došlo.

25. Pa sasvim „obični“ ljudi uočavaju da se nešto sa energetikom ljudi čudno dešava! Naravno, to iskazuju na svoje načine i u skladu sa svojim poimanjem ovih pitanja. Na primer, izjave, da je pre 20-30 godina sve bilo drugačije, da su ljudi imali više snage, da su umeli iz duše da se raduju, da su išli poletno za onim što su radili, itd.

26. A da sada kolektivno-masovno-frontalno svi deluju/delujemo kao slomljeni („kao isceđene krpe“). (Jedna interesantna izjava: „Ovih godinu dana sam sav nešto polomljen“).

27. PAPAGAJSKI JE NEUVIĐAVNO DA PONAVLJAM SPASONOSNE SAVETE: OPUŠTANJE JE U NAŠE DOBA URGENTNO.

28. USMERENOST NA PRIORITETE JE TAKOĐE NEOPHODNOST. Da li moramo raditi sve i svašta kao nekada?! Da li se moramo baviti morima izluđujuće iscrpljujućih detalja?! Ili nikako da se otresemo ILUZIJE da je sve što nam padne na pamet – nužno i da se uradi?

29. A I ONO ŠTO SMO PRINUĐENI DA RADIMO (mnogo mi se dopada moj /originalni/ naziv: „iznuđenosti/maloumnosti“) – POKUŠAJMO DA OTALJAVAMO, DA PRONAĐEMO, KOLIKO JE MOGUĆE, MODUS OTALJAVANJA KOJI ZNAČI – DA NE BUDEMO ZDUŠNO UKLJUČENI U REALIZACIJU.

30. A više i neću da potvrđujem moć nepomičnog ležanja, kao POUZDANO NAJJAČEG NAČINA DUBINSKOG OPUŠTANJA KOJE ZNAČI – NAJINTENZIVNIJI „RAD“ NA ELIMINISANJU ENERGETSKOG DEFICITA. (Neću da potvrđujem i naglašavam – jer mi je savršeno jasno da ta „priča“ nikome ko ovo čita „ne pije (duhovnu) vodu“.)


1. To nije ovaj tekst, već – pretpostavljam da će se vremenom pokazati da je to jedan od prethodnih, dvodelni tekst „Malaksalost/bezvoljnost i spasonosni ritmovi“ (1, 2).

2. Tim mi je bitnije da ovu pretpostavku iznesem što sam ubeđen da svakome ko je makar pogledao taj tekst ideje, a posebno PREPORUKE iz njega deluju nesuvislo i glupo-uvrnuto, a svakako daleko od uzvišenih duhovnih mudrosti za koje su postali prijemčivi.

3. Samo da potvrdim dva glavna „akcenta“ iz tog teksta…

4. A) KRUCIJALNOST NEPOMIČNOG LEŽANJA KAO VRHUNSKE METODE „PUNJENJA BATERIJA“, tj. akumuliranja Energije, tj. eliminisanja energetskog deficita.

5. B) I drugu krucijalnost: PRIBLIŽNO PROPORCIONALNI RITAM AKTIVNOSTI I OPUŠTANJA. Pri čemu je, u vezi sa ovim momentom, nebitno da li se u toj ritmizovanosti opuštanje izvodi u vidu nepomičnog ležanja ili na druge načine.

6. Znam da su ove krucijalnosti daleko od metafizike na koju smo navikli, za mene je naprosto ŽALOSNO da se ne uviđa i značaj stabilnog energetskog stanja, I JOŠ VEĆI, EPOHALNIJI, DALEKOSEŽNIJI, POGUBNIJI značaj ENERGETSKOG DEFICITA.

7. DEFICITA, SA KOJIM SE RAĐAMO, USKAČUĆI U SADAŠNJI SVOJ DNK-SKLOP, deficita koji iz minuta u minut svog života SAMO UVEĆAVAMO.

8. DEFICITA, koji nam, kao psihofizičkoj mašini bez optimalne Energije na raspolaganju – DISTORZIRA PERCEPCIJU I REZONOVANJE.

9. DEFICITA, preko kojeg nas se ključno drži u KPZ-zarbljeništvu i zatočeništvu: a) i time što nam se prisilno pažnja usmerava ka samim glupostima, tj. nerazvojnim/antirazvojnim momentima, b) i time što smo zatrpani morima prisilnih aktivnosti, onim što sam ja nazvao „iznuđenosti/maloumnosti“, A ŠTO NAM JE, PREKO SPOMENUTE DISTORZIRANE PERCEPCIJE I REZONOVANJA – PODMETNUTO DA DOŽIVLJAVAMO KAO NORMALNO I PREKO POTREBNO ANGAŽOVANJE.

10. Koje li ironije i kojeg podmuklog cinizma! Podmetnete (kao što su nama podmetnuli Zlotvori) ljudima da „izginu“ baveći se PITANJIMA PUKOG FIZIČKOG POSTOJANJA I OPSTANKA, A KOJA BI U NORMALNOJ PLANETARNOJ SITUACIJI BILA TEK SAMO FON, POZADINA, MARGINA ZA BAVLJENJE SUŠTINSKIM PITANJIMA, tj. za delovanje na ostvarivanju suštinskih (razvojno-oslobodilačkih) ciljeva.

11. Dakle, potvrđujem praktične ideje iz spomenutih tekstova, koje možda postaju tim delatnije što je nekako na delu nešto što je možda i aspekt šireplanetarnog procesa: RETROGRADNOST. Znate, kao ono kada se kaže u astrologiji: „retrogradni Merkur“ ili neka druga planeta. Koji navodi na kretanje unazad, ili koči pokušaje kretanja napred, usporava, nabacuje malere, itd.

12. Možda je ova sadašnja „retrogradnost“ deo neke „strategije“ Entropije, ko zna o čemu i o čijem „maslu“ se radi, tek – ako malo pažljivije pratimo dešavanja, postaje nam ova „komponenta“ sadašnjeg našeg života dosta jasno uočljiva.

13. U ovom tekstu sam samo hteo, uz potvrdu onog navedenog, da naglasim nešto drugo…

14. Ko je svestan Karantina-Pakla-Zatvora – koristiće u tom tekstu opisane ritmove ili postupke: delujući ka svom oslobađanju. Što je svestan sveobuhvatnije zarobljenosti – težiće i potpunijoj Slobodi.

15. NO, AKO NEKO ZA SADA NIJE SVESTAN SVOJIH ZAROBLJENOSTI, ILI  IH JE SVESTAN ALI JE JOŠ UVEK „LENJ“ ILI INERTAN ZA NEKE RAZVOJNO-OSLOBODILAČKE AMBICIJE: MOŽE TAMO OPISANE RITMOVE I POSTUPKE DA KORISTI ZA SVOJU OBIČNU, BAZIČNU RAZVOTEŽU.

16. A sa tom Ravnotežom: kao da život sam po sebi postaje kvalitetniji, stanje u kojem smo – bolje, poželjnije.

17. Mislim da sam negde navodio period takoreći uzvišene Ravnoteže, poslednji takav period, pre maltene celu deceniju, koji su mi Zlotvori svojim programima bili dozvolili. A tada nisam imao ovakve sadašnje razvojno-oslobodilačke ambicije. Duhovnost mi je bila, otprilike kao sada ubedljivoj većini onih koji se za nju interesuju: oduševljavanje lepim idejama, tzv. istinama, otkrićima, tzv. dubokim mislima…

18. Isto je ovako bio TZV. godišnji odmor, isto sam ovako imao mnoštvo obaveza… Primenjivao sam ritam (približno) 60’ + 60’. Ne samo da sam uspeo da uradim sve što je trebalo, nego sam, kao što rekoh – taj period zapamtio kao period izuzetno prijatnog psihofizičkog stanja.

19. A tada čak nisam ni, kao što se kaže – praktikovao postupak nepomičnog ležanja. (Uzgred: ako je nekome banalizujuće odbojno kada ja kažem „nepomično ležanje“, neka malo pogleda literaturu o tzv. joga-nidri. Naravno, priče o joga-nidri su pune uobičajene istočnjačke mistike, jer kako da vas pridobiju ako priču o nekom banalno običnom postupku ne ZAČINE mističnim pričama i KOMPLIKOVANIM PROCEDURAMA SA PRAKTIKOVANJEM. Ali, suštinski, ako se poskidaju ti mistični ukrasi sluđujuće komplikovane procedure – radi se o istom postupku, s tim što se u nepomičnom ležanju treba odreći svakog fokusa, što sam ranije već objašnjavao.)


 „…a radi se o tome da se on promeni’“

Dejan:

Razmatrajući ovaj Vaš tekst posle mog komentara, što kažu ljudi „tiha reka breg roni“, zaključio sam sledeće:
1. Na početku kažete, „dvadesetak posetilaca“ čitaju i aktivni su u komunikacji. Vidite, Isus je imao 12 apostola koji su ga (kao) pratili. Nijedan od njih nije napisao niti jedno Jevandjelje. Tek nakon 100-200-300 godina, uz pomoć ne znam koga, pišu se Jevandjelja. Kasnije ih kao nalaze u raznim pećinama. „KAO“: A Vi imate 20 pratilaca.
2. Kad sam prvi put ušao na blog, bio sam vrlo iznenađen načinom pisanja i razmišljanja, te sam Vam se obratio u jednom od Komentara da ću Vaše tekstove, sa početka, složiti u ward-ov dokument kao knjigu da moja deca mogu, kad odrastu da pročitaju i probaju da shvate gde žive. Pomislio sam da će Vam se blog ugasiti u nekom narednom periodu.
3. Blog još nije ugašen, ali postoje neki uticaji, koji na Vas utiče, da malo-malo imate želju da prestanete sa pisanjem.
4. Vidite,, 20 pratilaca nije malo ako se uzme u obzir da svaki od nas ima porodicu, prijatelje, kolege i poznanike, pa kad se, u vrlo retkim razgovorima sa njima, nekom od njih predoče svoja razmišljnja, uz neke od Vaših argumenata, neka samo jedan od predhodno pomenutuh shvati (a i on/ona imaju isto tako predhodno pomenutu porodicu …), pa opet, dobija se eksponencijalna kriva!
5. Isto tako, ne slažem se sa tim da su svi koji nešto gledaju i traže kibiceri (u šahu) . Ako neko ko ne zna da pomera figure, pa gleda kako one idu u polju, on nije kibicer. On je učenik. Razumem da Vam se obratio neki pop, muftija, kaluđer, … pa da Vam kroz Komentare protura priču, ali predhodnih 20 su isto kao i Vi tragaoci. Možda je talasna dužina i frekfencija Vaših reči koje šaljete ista za svih 20, (a možda i nije).
6. Opet naglašavam, nije mi želja da Vas imenujem guruom, duhovnim vođom neke sekte ili šta god to bilo, već da Vam predočim da su svesti ljudi koje su na ovom blogu, u potrazi istoj kao i Vi. Svi tražimo izlaz a znamo da je put predug i skoro beskrajan. Smernice su uvek dobrodošle.
Srdačan pozdrav.

1. Neki uticaji, da prestanem da pišem…

2. Nesporni su svakakvi uticaji na svakom koraku. I što vam/nam je svaki korak više razvojno-oslobodilački orijentisan, tim su ti uticaji „ažurniji“.

3. Međutim, ova nastojanja na (javnom) nepisanju su složenijeg „porekla“.

4. Što nam Karantin-Pakao-Zatvor „osvane“ u potpunijoj ogoljenosti – to su nam jasniji i njegovi dubinski mehanizmi.

5. I njegovi, i naši u njemu.

6. Odnosno, jasnija su nam ograničenja i programiranosti.

7. Moć oslobađajućih istina („Istina će nas osloboditi“) je limitirajuća, tj. ima jedan svoj „plafon“.

8. U sveukupnom životnom angažovanju znači ako čovek shvata istinu, da živi u Karantinu-Paklu-Zatvoru, ili, malo lepše rečeno – u KPZ-Mrcvarilištu, jer će se bar uzdržavati da rasipa Energiju na gluposti/maloumnosti ovog sveta.

9. Ali mu to shvatanje, ta istina – nije povrh tog efekta od nekog praktičnog značaja.

10. On jasno vidi KPZ-Mrcvarilište, prati njegovo funkcionisanje, prati mehanizme preko kojih je on sam ne samo metafizički, već i bukvalno fizički mrcvaren, prati dešavanja u Planetarnoj Ludnici, prati urušavanje ljudskosti kod Pripadnika Stada, ALI MU TO NIJE NI OD KAKVE PRAKTIČNE POMOĆI!

11. SHVATANJE ISTINE, ČITANJE OSVEŠĆUJUĆIH TEKSTOVA U KOJIMA SE OTKRIVA ISTINA – JESU POLAZNA OSNOVA, ALI OSTAJU „MRTAV KAPITAL“ (kao što ranije rekoh) UKOLIKO NEMA POSVEĆENOG NASTOJANJA DA SE NEŠTO PO TIM SMERNICAMA MENJA, NAJPRE U SOPSTVENOJ ŽIVOTNOJ PRAKSI.

12. Ima Svedenborg u ovom smislu jedno odlično zapažanje (u delu „Nebo i pakao“). Hrišćanskom terminologijom je iskazao ono što su, pretpostavljam, bila viđenja funkcionisanja života u nekim višim sferama, no, hrišćanska terminologija ne smeta da se uoči suština. Kaže: Anđeli u tim svetovima – ČIM PRIME BOŽJU ISTINU U SVOJE UMOVE, ODMAH PO NJOJ DELUJU, odmah je pretvaraju u dela.

13. I to je razlog koji me u vezi sa pisanjem koči više nego nekakvi eventualni Zlotvorski uticaji.

14. Bio je period kada mi je raskrinkavanje KPZ-Mrcvarilišta i njegovih „ideologa“ i „branitelja“ (osobito drevnih duhovnih dela, kao i svih duhovanjka koji ne „priznaju“ planetarni KPZ) bilo motivišuće.

15. Do neke granice to jeste korisno, neophodno. Međutim, kada se pređe ta granica, onda se zapitate: „Pa šta sa tim?!“. To jesu laži i podvale, ALI TO, ŠTO JA UOČAVAM LAŽI I PODVALE – „NI ZA JOTU“ NE MENJA MOJ ŽIVOT! Mogu do besvesti da gomilam takve opise i analize, a ostajem i dalje bespomoćni zarobljenik.

16. Stvar je u tome da tragamo za načinima na koje možemo da izvodimo promene, NARAVNO, najpre svako u svom životnom kontekstu, I ONE PROMENE KOJE POSTAVI KAO CILJEVE. Što je svest o KPZ-Mrcvarilištu šira – i potreba za promenama je temeljnija.

17. Dakle, do nekog trenutka je raskrinkavanje KPZ-podvala i nekakvo otkrivanje istina o našem robijaško-planetarnom ambijentu imalo smisla, imalo je smisla stavljati drugima na uvid takva otrkrića.

18. Onda shvatite da samo shvatanje istine ne menja stvari, VEĆ – DA ISTINU TREBA PRETOČITI U DELANJA. U one tipove ličnog delanja, u ličnom životnom krugu, o kojima je i inače pisano u ovim tekstovima, ne u nekom mesijanskom smislu sa okupljanjem ljudi, itd.

19. A ZNAM SIGURNO DA LJUDI, KOJI SU ČAK I ZAINTERESOVANI ZA OVAKVE (ne bukvano samo za ove ovde) TEKSTOVE – NISU ZAINTERESOVANI I ZA ZNAČAJNIJE PRAKTIČNE KORAKE.

20. Uglavnom sve počinje i završava se sa čitanjem ovakvih tekstova, eventualno – i uz „nastavak“ sa malo razgovora o ovakvim temama, ako imaju sa kim da o ovome popričaju.

21. Tako da ono, što deluje ohrabrujuće, „eksponencijalna kriva“, u stvari nije (izvini, Dejane, na predočavanju surovih KPZ-mehanizama) ni od kakvog značaja.

22. OD ZNAČAJA BI BILA „EKSPONENCIJALNA KRIVA“ SA PRIMENOM IDEJA U PRAKSI.

23. Ja nikada nisam nudio svoje praktične koncepte kao najbolje, ali – a) jesam ih nudio kao rešenja koja su se meni do sada otkrivala kao delatna (uz napomenu da su stalno u toku moje praćenje efekata i korekcije), b) „priznavao“ sam, tj. često i dokazivao, da od postojećih, bar meni poznatih, repertoara „duhonih praksi“ nema nijedne uistinu delatne, efektivne, razvojno-oslobodilačke.

24. U tom smislu bi mi pisanje imalo smisla kada bi blog, ili neka druga internet-varijanta, bila „teren“ ili „poprište“ za razmenu iskustava o primeni raznih praktičnih koncepata, ZA KRISTALIZOVANJE NAJBOLJIH, NAJEFIKASNIJIH REŠENJA.

25. U tom smislu sam i govorio o „kibicerstvu“. Da ne ispadne uvredljivo: ne u smislu nekoga ko nije sposoban da i sam zaigra (šah), već – ko je lenj ili inertan, ne želi da se u to upušta.

26. A „materijala“ za ovakva isprobavanja ima „rasutih“ po blogu uzduž i popreko.

27. Poslednja dva teksta bih preporučio kao nešto što se može lako i bezbedno isprobati upravo sada, „u eri“ TZV. godišnjih odmora.

28. Ja maltene tvrdoglavo idem za idejom koju je i (inače podvaldžija kao i toliki drugi) Imanuel iskazao na svoj način (tj. ja sam za tom idejom „išao“ oduvek, ali mi je bilo zanimljivo da je pričitam kod još nekog): tragajmo za izvornim Stvoriteljevim zakonima i primenjujmo ih.

29. A što sam ja iskazivao na svoj način: tragajmo za kodovima naših izvornih moći, i aktivirajmo ih.

30. To je SAVRŠENO TEŠKO, jer smo i u robijaškoj poziciji, i zamagljene svesti i osakaćenog uma, ali – u poslednja dva teksta su otkriveni neki principi preko kojih se svakako pomalo približavamo našoj izvornosti, dakle, prethodno ipak i nije savršeno nemoguća misija.


(Ovde naknadno dodajem razna dopunska objašnjenja…)

1.

Mi u ovom svetu funkcionišemo na osnovu tela i kretanja, delanja tela. Dakle, moramo imati, uz mentalno, misaono – i fizičko-praktično angažovanje. Bar poneku od onih 30-60-minutnih seansi. A i sam život nas nagoni da ih imamo.

Spasonosni ritmovi jesu čudesni, posebno u kombinaciji sa seansama nepomičnog ležanja. Ali, ne treba od njih baš očekivati čuda. Ne mogu oni otkloniti dubinske probleme koje možda imamo u sebi.

Mada su i u teškom suočavanju sa takvim problemima – spasonosni ritmovi nezamenljiv oslonac.

2.

Dnevna „očišćujuća“ zona od dva (dva-tri) sata „bolesničkog ležanja“: najbolje je da bude negde (približno) na sredini dana, odnosno, nakon prvog dela dana u kojem smo inače izloženi najjačim iscrpljivanjima. Dok „radimo“ (rad na tzv. radnom mestu; pišem sa navodnicima, jer su sve to simulacije pravih aktivnosti) – to bi bila zona nakon tih osam sati metafizičkog robijašenja.

A opuštanje obavezno protkano „EKG“ metodom (postoji tekst na blogu o njoj), što znači: sa povremenim kratkim misaonim impulsima – poneka pročitana izabrana (ranije, pri čitanju zapisana) rečenica iz dobrih metafizičkih dela, ili poneka naša „lična“ rečenica, kojom iskazujemo neki svoj cilj ili nameru.

Smisao ovog, metafizički klasično orijentisanima besmislenog postupka već je ranije objašnjavan.

3.

Prava zdrava Distanca (ne forma istočnjačke distanca-podvale) znači, na jednoj strani, da se(be) lako „privolimo“ da krenemo na posao koji nas odbija, a koji moramo da obavimo:“Izdržaću lako tih 30’/40’/60′, pa ću malo da predahnem“, itd.

Na drugoj strani znači da nas ona sprečava (ova Distanca preko spasonosnih ritmova) od pada u inerciju i grč aktivnosti koje možda volimo ili koje nam idu od ruke. „Daj još samo ovo, i još samo ovo…!“

Pa onaj metafizički glupi osećaj nakon višesatnih takvih aktivnosti: osećaj ispunjenja, osećaj kako smo vredni, kako puno radimo, itd. SVE JE TO DUHOVNO-PSIHOLOŠKI ŠTETNO, samo je tim žalosnije što to ne uočavamo.

NEMA AKTIVNOSTI, OSIM ONIH POSVEĆENIH PROMIŠLJANJU RAZVOJNO-OSLOBODILAČKIH CILJEVA, KOJE SU U KPZ-AMBIJENTU DOSTOJNE NAŠEG ZDUŠNOG FOKUSA I ULOŽENE ENERGIJE!

4.

Jutarnja malaksalost/bezvoljnost kao da postaje sveprisutna i sve intenzivnija poslednjih godina, nezavisno od toga da li je neko uma i svesti totalno zaronjene u KPZ-Šaradu ili ne.

Što možda upućuje na šire kosmičke uticaje, van ingerencija bogova-Lešinara, ove poslednje garniture koja nas arči.

Recimo: možda uslovi povišenih vibracija sami po sebi nisu OPTIMALNO POVOLJNI za nekadašnji tip našeg odmaranja kroz spavanje. 7,8 Hz su frekvencije „plodno tle“ za dobar san, frekevencije preko 30 Hz to ne mogu biti, jer su to frekvencije budnog stanja.

Ovo zapažanje usput, kao nagađanje, nije nam od praktične koristi…

5.

Priču o hroničnoj malaksalosti/bezvoljnosti, kao temeljnom duhovno-psihološkom problemu, i ne mogu da razumeju na pravi način oni koji nisu Budni za Karantin-Pakao-Zatvor.

Jer usnuli u iluzijama imaju na svakom koraku u ovom svetu vrednosti i motivatore za svoje angažovanje. Vrednosti i motivatori ih energizuju. Malaksalost/bezvoljnost može im biti sporadičan, NIMALO UZNEMIRUJUĆI problem, kada zađu u dublju premorenost. Ali, „za tili čas“ oni to otklone uz malo odmora. I „teraju dalje“.

Gde i kako da nađe u ovom svetu motivatore i vrednosti onaj ko je svestan Karantina-Pakla-Zatvora?! NEMOGUĆE-NEMOGUĆE-NEMOGUĆE!

Takav shvata, I DUBINSKI OSEĆA, svu bezvrednost ovozemaljskog života, dakle – i svog života. A koju vrednost i može imati život potpuno suštinski sličan životu životinja (da nađeš hranu, da pobegneš od predatora, ako si tuđi plen, da ostaviš potomstvo, itd)?! Obavljaš robijaške obaveze, ne možeš da iskoračiš iz njih (bar ne za sada i ne lako), vidiš jasno kao na dlanu da je celokupno ustrojstvo i tvog ličnog, i celokupnog planetarnog života – posledica nečijeg moćnog programa kojim je čovek mentano i intelektualno obogaljen, energetski isisavan.

Tim žalosnije – što čovek ništa od toga i ne primećuje, nego začas nađe vrednosti i opravdanja za svaki aspekt svog robijaškog života. Vrhunac takvog nesvesnog cinizma je jedna od tajnaško-njuejdžerskih izreka/pitanja: „Da li je Bog mogao da stvori lepši svet?!“.

6.

Da se Budni za Karantin-Pakao-Zatvor ubiju? Kao što reče Tolstoj: to mu se jasno nametalo kao jedino rešenje, samo mu je bilo pitanje da li da to izvede pištoljem ili omčom.

Ali, da ovo, po velikoj verovatnoći, nije ZATVORENI KRUG – samobistvo bi i bilo rešenje, tj. olakšanje. Ako uzmemo da je zatvoreni krug, u kojem se nakon smrti takođe zapada u neku analognu zonu šire, nematerijalne sfere Karantina-Pakla-Zatvora, čovek sadašnje muke samoubistvom samo pomera, radi trenutne male promene životne pozicije, za neku sledeću priliku. Kako samoubistvo svakako znači još neka dodatna opterećenja, to on sebi samo u višeinkarnacijskom smislu otežava položaj.

OPSTAJANJEM I BORBOM – SIGURNO JE DA OVDE I SADA, MA KOLIKO TO NEEFEKTIVNO IZGLEDALO, ON MOŽE „MIC PO MIC“ DA NA DUŽE STAZE RASTAČE SVOJE ROBIJAŠKE OKOVE. Pa, ako i ne uspe da se oslobodi do kraja ovog života – CELOŽIVOTNA BORBA ZA OSLOBAĐANJE I RAZVOJ MORA SE KAO PROJEKCIJA PRENETI I U ZONU NAKON SMRTI, ODNOSNO, NA SLEDEĆU INKARNACIJU.

Da se ne bavimo praznim i neproverljivim spekulacijama: da li će se takav uopšte još i inkarnirati. Pa sigurno da bi morao još da se inkarnira, sve dok svoju moć ne demonstrira i u ovakvim najtežim robijaškim uslovima. Ako si moćan duhovni dasa, kao što se proklamuju istočnjački duhovni prevaranti, onda ćeš da siđeš ovde u Grotlo Pakla (a ne da kukakvički „iskočiš sa točka reinkarnacije“), pa da se, uistinu moćan, poigravaš robijaškim uslovima unutar svog Polja, osnosno na svojim životnim tokovima. Kada takvu moć demonstriraš – onda znači da si Diplomirao u ovoj besmisleno najtežoj robijaškoj školi, i TEK ONDA više nema smisla da se ovde više inkarniraš.

Osim ako to ne učiniš zbog eventualno ukazanih mogućnosti da pomažeš u širem oslobađanju (drugih).

7.

Vezano za neke šire kosmičke uticaje…

Ko pažljivo „prati situaciju“ uočava da se nešto, dubinski povoljno, ipak dešava i u masi/metafizičkom Stadu.

Ljudi sve masovnije postaju svesni, bar koliko-toliko, masa iscrpljujuće složenih procedura koje su utkane u njihov/naš život.

Ljude i te procedure i svi zahtevi koji im se „ispostavljaju“ sa raznih strana, ne samo na tzv. poslu, već i u društvu, u porodici, polako počinju da slamaju.

Te se „KRUNE“ i dosadašnje hijerarhije životnih vrednosti, a to znači i ŽIVOTNIH MOTIVATORA.

Nije to još toliko jakog i lako primetnog zamaha, ali – dešavanje je u hodu.

Drže se ljudi grčevito starog načina mišljenja i starih vrednosti, inercije starih postupaka, ali – nešto ih dubinski „PROTUMBAVA“.

U vezi sa tim širim procesima: upravo mogu da se aktualizuju i malaksalost/bezvoljnost, i spasonosni ritmovi.

8.

Onima (a takvi su toliko malobrojni, da skoro kao da ih i nema) koji su definisali svoje dalekosežne RAZVOJNO-OSLOBODILAČKE CILJEVE, upravo ti ciljevi su suštinski i pravi. I oni im daju smisao zarobljeničkom životu.

Takvima je muka da izlaze na kraj sa brojnim svakodnevnim ciljevima koji su deo besmisleno složene procedure svakidašnjeg života. Zlotvori, oni drevni-moćni, koji su instalirali sve ove programe (ne ovi sadašnji, bogovi-Lešinari) tako su vešto podmetnuli Čoveku zamku: on u kratkoročnim, svakidašnjim obavezama i ciljevima vidi SUŠTINU SVOG OVOZEMALJSKOG POSTOJANJA. ONO ŠTO TREBA DA JE SA STATUSOM POZADINE, FONA, MARGINE OVOZEMALJSKOG POSTOJANJA (novac, dobri stambeni uslovi, karijera, porodica, itd) – ČOVEKU JE PODMETNUTO DA IH PERCIPIRA KAO SUŠTINSKE CILJEVE KOJI MU DAJU SMISAO ŽIVOTU.

A ono što čoveku daje smisao životu – to ga motiviše, energizuje, to zdušno obavlja, tamo mu otiče i otiče životna Energija, i eto zatvorenog kruga celoživotnog izrabljivanja na ŽIVOTNIM MARGINALIJAMA KOJE LJUDI DOŽIVLJAVAJU KAO ŽIVOTNE SUŠTINE.

Dakle, masa tih svakodnevnih obaveza i poslova, koje nazivam iznuđenostima/maloumnostima, jesu nam životna neophodnost u postojećim uslovima. I mi ih ne možemo, ma koliko metafizički biti svesni i nastrojeni, izbeći, bar ne najveći deo njih. Naprosto su utkani u životne programe u koje smo upali (a koja li nas kosmička Budala ubaci u njih?!). Dakle, ne možemo ih mimoići.

Dodatno što je samo naše izvorno funkcionisanje takvo DA NE MOŽEMO, A DA SVOJIM ANGAŽOVANJEM NE POVAČIMO ENERGIJU. Ako pokušamo da to ne činimo – zapadamo u depresiju i u razna druga loša stanja. Makar bilo i na samim glupostima – Energiju moramo da povlačimo.

Mudra postavka je da pritom stalno imamo u vidu svoje suštinske, dalekosežne ciljeve, da smo im poput tajnaša (doduše, oni su na glupostima) posvećeni, A DA IMAMO U VIDU DA SU NAM ROBIJAŠKI IZNUĐENE AKTIVNOSTI (TZV. OBAVEZE) KRATKOROČNA NUŽNOST KOJU NE MOĆEMO IZBEĆI.

ODNOSNO, MNOŠTVO, NAJČEŠĆE ZAGLUPLJUJUĆIH, ILI BAR OTUPLJUJUĆIH, ISCRPLJUJUĆIH OBAVEZA (kao što rekoh: iznuđenosti/maloumnosti) – SU CILJEVI PREKO KOJIH MORAMO DA PRESKAČEMO, kao preko mnoštva balvana koji plove rekom, DA BISMO „DOPELJALI“ DO DRUGE OBALE, do slobodnog i normalnog života.

9.

Ne zna se koji je PODMUKLIJI porobljivački mehanizam kojim je Čovek… tj. preko svih tih podmuklih mehanizama Čovek je srozan do statusa Pripadnika Stada! Novac je svakako primarni, ali tu su mu „za petama“ toliki drugi mehanizmi, na primer: mehanizam planiranja aktivnosti sa tzv. dinamikom relizacije.

Mehanizam koji je, SVAKAKO NE SLUČAJNO, u temeljima funkcionisanja TZV. poslovnog sveta, TZV. društvenih sistema, TZV. cele civilizacije.

Taj mehanizam znači da Pastiri i Pripadnici Stada postavljaju rokove u kojma će uraditi određene poslove. I TO JE CILJ: ZAVRŠITI ODREĐENE POSLOVE U ODREĐENOM, PLANIRANOM ROKU.

A sa poslovima se u živoj KPZ-realnosti ne zna, ne samo da je nepredvidljivo koliko vremena treba za određeni posao, već i zbog drugih Zlotvorskih mehanizama, npr. tzv. maleri, što je, u stvari, mehanizam sila Haosa.

I onda: Pripadnik Stada mora da „spada s nogu“ da bi određene poslove završio u ZADATOM ROKU. Naravno da on time iskače iz (ličnog) koloseka, što ga vodi tome da iskoči iz kože. Naterava ga da funkcioniše „sto na sat“. I da kaže „zbogom“ sopstvenom normalnom funkcionisanju.

U normalnoj, HUMANOJ civilizaciji: CILJ BI BILA AKTIVNOST, PROTKANA OPUŠTANJEM, A KOJI ČOVEKU DONOSE ENERGETSKU STABILNOST I RAVNOTEŽU.Odnosno, cilj bi bili: stabilnost i Ravnoteža, A NA FONU, PODLOZI bilo kakvih poslova.

Postoje, naravno, izuzeci, kada se neki poslovi zaista moraju u nekim zadatim rokovima završiti, ali, generalno, Čovek ne bi morao, kao sada Pripadnici Stada, da jurca da svaki posao kojeg se lati završi onda kad pomisli da se mora završiti, odnosno, kad Pripadnicima Stada razni tipovi Pastira to odrede. (Hm, odlična je to Isusova OZNAKA, oznaka u kojoj je nehotice iskazao njihovu, svih tih podvaldžija i Zlotvora, pravu percepciju ljudi: Pastir koji brine o Stadu.)

Koliko je taj robijaški mehanizam duboko ukorenjen vidi se i po tome što ga je PRIPADNIK STADA SPONTANO USVOJIO KAO SVOJ NAČIN RADA, svoj način planiranja i organizacije poslova, i onda kada mu niko „ne stoji nd glavom“. Spontano se planira da se danas uradi to, to i to. Pa se Pripadnik Stada NERVIRA ako nije sve uradio kao što je planirao.

Umesto toga, ispravan način razmišljanja i odnosa prema aktivnostima bi bio: planira se šta se mora sledećih dana uraditi. Primenjuju se SPASONOSNI RITMOVI, pa – poslovi se završe onda kad se završe.

VAŽNIJE JE NA OVAJ NAČIN IMATI ENERGETSKU STABILNOST, NEGO IMATI SIJASET URAĐENIH POSLOVA, A UZ „ZGUŽVANO“ FUNKCIONISANJE.

Ja takve primere imam na svakom koraku oko sebe: ljudi zadaju sebi „malo more“ planiranih poslova, pa, kada uz jurnjavu sve i završe, TRESUĆI SE OD NERVOZE, ILI KAO ZOMBIRANI OD UMORA – UŽIVAJU U SVEMU ŠTO SU URADILI.


1. Malaksalost i bezvoljnost, kao fenomen našeg doba.

2. Onima koji su bliži sebi i bliži Ravnoteži – ovaj fenomen „isplivava“ često.

3. Oni, čiji fokus, svest i angažovanje su dublje zaronjeni u KPZ-opsene: i ne dozvoljavaju da im malaksalost/bezvoljnost iskrsavaju kao simptomi.

4. Dakle, malaksalost/bezvoljnost: SIMPTOMI nekih problema sa energetikom.

5. Kojih, kakvih – ne vidimo (a imamo prava da nagađamo).

6. – Može se raditi o stalnom nekom aktuelnom Zlotvorskom iscrpljivanju, preko nekih nama transcendentnih mehanizama.

7. – Može se raditi o dubokoj neravnoteži, energetskom disbalansu, u koji smo GURNUTI masama iznuđenosti, tj. angažovanja na koja smo prisiljeni.

8. – Ako se javljaju (malaksalost/bezvoljnost) onda kada počnemo, kao u ova dva meseca, da zalazimo u tzv. godišnje odmore, refleks su početka normalizovanja energetike.

9. Itd, da se ne trošimo dalje na nagađanje onoga što nam je nedostupno. Radije da vidimo kako da se praktično snađemo i postavimo.

10. Što je dublji problem sa energetikom, a kako počinjemo da ga bivamo svesni, to malaksalost/bezvoljnost mogu biti tako jakog intenziteta, da se ispoljavaju kao nepodnošljiva težina i bol u duši.

11. Po principu: dok smo „zahuktani“ – i ne primećujemo koliko smo premoreni, kada pola sata predahnemo, počnemo da se „kočimo“…

12. Prethodno bih mogao jasno kao na dlanu da potvrdim na jednom od najdramatičnijih perioda u svom životu, koji je trajao više od pola godine, a usledio je posle višegodišnjih teških iscpljivanja.

13. Ranije spomenuta „saradnja“ sa malaksalošću/bezvoljnošću znači da ih ne shvatamo kao probleme koje ćemo pojačanim naprezanjem rešiti.

14. Kao što ni rešavanjem problema temperature ne rešavamo problem žarišta koje ju je izavalo.

15. Dakle, ne treba da nastojimo da se pojačanim naprezanjem „otresemo“ malaksalosti/bezvoljnosti (jer time ništa ne rešavamo).

16. Ali im se i ne možemo prepuštati, kao nekim poželjnim stanjima i ciljevima.

17. Malaksalost/bezvoljnost će se ispoljavati dok ima problema sa energetikom, jer su one njihov refleks, ne fenomen sam po sebi.

18. Kako energetiku budemo  postupno regulisali, tako će same po sebi „otpadati“, nestajati malaksalost/bezvoljnost.

19. I to su pitanja koja su nam upravo sada, sa tzv. godišnjim odmorima aktuelna, jer smo u prilici da uđemo u „aranžman“ kakvog-takvog godišnjeg regulisanja energetike.

20. Dakle, niti da se prepustimo (malaksalosti/bezvoljnosti), niti da se naprežemo da ih eliminišemo.

21. Pa šta onda da radimo?!

22. PRIMENIMO SPASONOSNE RITMOVE koji su i inače propagirani ovde na blogu!

23. Onaj glavni sam iskazao formulom 30’ + 30’. Tj. suština je u nekakvoj približnoj proporcionalnosti naprezanja i opuštanja. To može biti u raznim kombinacijama: 45’ + 45’, 60’ + 60’. Može to zavisiti od mnogih faktora, od poslova koji se ne mogu baš po unapred određenom ritmu prekidati, itd. I, kao što je uvek naglašavano: ne radi se o mehaničkoj i bukvalnoj primeni naznačene „minutaže“.

24. Znam da je ova „igrarija“ za 99% onih koji su u nekakvim duhovnim interesovanjima – naprosto duhovno nedostojna. Ja takvima ne mogu da ubeđivanjem pomognem da vide kao delatne – faktore koje ne vide (ne registruju, ne precipiraju). Samo bih ih uputio da se malo POZABAVE RITMOVIMA na kojima se zasniva celokupno postojanje, ne samo život na Zemlji i naš (ljudski) život (dan-noć, udisaj-izdisaj, rad krvotoka, itd).

25. Ako je EKSPERIMENT sa ovim ritmom igde i ikada primenljiv, to je sada, u zoni tzv. godišnjih odmora.

26. Ne košta da probate! Pa malo introspektivno pratite šta se dešava u vama, tj. da li se nešto dešava…

27. Ali: kako sa ovakvim ritmom uraditi sve ono što se mora uraditi?!

28. A da li se zaista mora uraditi sve ono što NAM SE ČINI da se mora uraditi?!

29. U situaciji kada kolektivno imamo probleme sa energetikom (Entropija, pojačavanje Haosa, itd).

30. Pomoću ovog ritma odlično vladamo, tj. možemo vladati i angažovanjem i opuštanjem.

31. OBEZBEĐENI smo od toga da zapadnemo u ŠTETNU INERCIJU bilo kojeg od ova dva pola dualnosti.

32. I imamo KAO VELIKI DOBITAK princip koji je i podvaldžija Krišna odlično definisao: „Ne delajte ploda dela radi“, tj. NE TREBA DA NAM SUŠTINSKI CILJ BUDE (pogrešno je i štetno ako je tako) OKONČANJE NEKOG POSLA, VEĆ – RITAM ANGAŽOVANJA/OPUŠTANJA KOJI NAM DONOSI STABILNOST I PRIJATNO STANJE.

33. Poslovi se gomilaju i gomilaju, obaveze nas mogu ugušiti, A GDE SMO MI PRI SVEMU TOME?!

34. Ako se primene SPASONOSNI RITMOVI – vremenom se može primetiti nešto VRLO ZANIMLJVO. Kako zapadamo u preterivanje, u grč sa angažovanjem (ili i sa opuštanjem) – tako se grč pojačava i nove i nove obaveze se gomilaju, a mi prelazimo na režim UŽURBANO-NERVOZNOG FUNKCIONISANJA.

35. PRITOM SE I MALERI INTENZIVIRAJU.

36. Kako smo DISTANCIRANIJI prema angažovanjima – tako se oslobađamo grča, počnu da nas „snalaze“ dozirane obaveze, a i one kao da počnu DA NAM IDU OD RUKE.

37. PARADOKSALNO, ali iskustveno proverljivo.

38. Još jedna metodska napomena. Onih 30’ opuštanja – ako je moguće da budu „u formi“ nepomičnog ležanja. Efekat je veličanstveniji. Naravno, nije neophodno da baš svaka od seansi opuštanja bude u formi nepomičnog ležanja. Bitno je da to ne budu razgovori, televizija, kompjuter, novine, itd, JER TO NISU VIDOVI OPUŠTANJA.

39. Takođe, poželjno je da imamo i jednu dnevnu zonu, od možda dva (ili dva-tri) sata, za jedno kontinuiranije opuštanje, ovog puta – „u formi“ „bolesničkog ležanja“. Kao jedno intenzivnije dnevno INFORMACIONO-ENERGETSKO „ČIŠĆENJE“.

40. A šta kada prođe tzv. godišnji odmor, pa više nismo u situaciji da primenjujemo „svoj“ ritam?

41. To je jeste žalosna priča o našoj zarobljenosti, za koju su 99,99% ljudi slepi: niko te ne pita koji je vid angažovanja dobar za tvoju stabilnost, već – da li si ispunio ono što ti je zadano.

42. O strategiji i taktici u toj situaciji – nekom drugom prilikom, mada na blogu ima dosta naznaka u vezi sa tim.

43. Npr: fizičku prisilu da osam sati budemo na TZV. radnom mestu i u zadatim angažovanjima, ne možemo eskivirati. Ali – svoj stav i svoj intenzitet angažovanja MOŽEMO PODEŠAVATI.

44. A time U PRILIČNOJ MERI i regulisati svoju energetiku, tj. intenzitet i količinu odlivanja Energije.

45. Na primer: REŽIM OTALJAVANJA znači režim maksimalno moguće štednje Energije, dok režim ZDUŠNOG, POSVEĆENOG angažovanja (sa raznoraznim motivima: navikli smo da pedantno „odradimo“ sve što radimo, želimo da se pokažemo, želimo da napredujemo „u službi“, strah od sankcija, itd) – znači režim maksimalno mogućeg ENERGETSKOG ISCRPLJIVANJA.

46. Čak, spolja posmatrano, u ritmu angažovanja mi i sa režimom otaljavanja možemo izgledati kao i oni koji se zdušno angažuju, ali sam unutrašnji stav bitno menja „konstelaciju“ energetike.

47. A „spasonosne ritmove“ svakako možemo primenjivati i tada van osmosatnih robijaških profesionalnih obaveza, u drugom delu dana, vikendom, itd.