Otkrivenja našeg doba

Monthly Archives: август 2019

1. Imanuel, inače duhovni podvaldžija, ima jedan odličan savet, već više puta citiran, a koji bih ovde „preveo“ na sledeći način: treba da tragamo za izvornim zakonima Tvorca Izvornog čoveka, Izvorne prirode i Izvorne Zemlje, njihovim odgonetanjem i „vladanjem“ (Imauelov, inače dobar, izraz) po njima – dolazimo do formule Moći i do aktiviranja Moći, a to znači i do Slobode.

2. Iskočilo mi da je neko pregledao davnašnji tekst o nekim Liptonovim istraživanjima (link je na kraju teksta), slučajno malo zađem u taj svoj tekst… Pa me on malo navede na produbljivanje ideja iz njega, na sagledavanja iz nekih drugih uglova. A evo i odličnog primera za ono što je rečeno u prvom „versetu“: funkcionisanje ćelija nam je paradigma na kojoj odgonetamo naše sopstveno funkcionisanje u ovom surovom svetu.

3.

Videli smo u citatu, Lipton objašnjava zašto se ćelije udružuju. Tj. zašto su „po prirodi stvari“ udružene, budući da je jasno da one nisu u situaciji da biraju hoće li se udruživati ili ne. Razlozi: bolje funkcionisanje, veće šanse za preživljavanje, kvalitetniji život. Ali, taj dobitak ima svoju cenu: gubitak nezavisnosti. Ćelija u zajednici mora da se povinuje „odlukama“ zajednice, mora da prihvati ulogu koja je joj je u zajednici dodeljena. Ako ćelije žele da sačuvaju nezavisnost, a da pri tom ostanu u zajednici, dobijamo fenomen raka, kancera: „Ćelije raka su se povukle iz zajednice. Još uvek su u njoj, ali ne slušaju glas zajednice. Rade po svojoj volji.“

4.

Ćelije preko receptora na membranama očitavaju signale iz okoline. U skladu sa tim reaguju ili ne reaguju, otvaraju se da propuste neke materije ili ne. U složenim uslovima ćelija ne bi mogla da funkcioniše sama, već i samom svojom građom ćelije nisu u ulozi da žive samostalno van organizma. Te one, udružene preko tkiva i organa, zajednički funkciju očitavanja signala iz okoline prenose u nadležnost – mozgu.

5. ETO NAM OČITAVANJA IZVORNIH PRINCIPA IZVORNOG STVORITELJA, IZVORNIH LJUDI I IZVORNOG ŽIVOTA NA ZEMLJI!

6. Smisao udruživanja u zajednice je: „bolje funkcionisanje, veće šanse za preživljavanje, kvalitetniji život“.

7. Uslov je da se sopstvena nezavisnost prinese „na oltar“ zajedništva, tj. da se upravljanje zajednicom prepusti nekome ko će da brine o što boljim uslovima i radu zajednice (u slučaju ćelija to je, kao krajnja instanca, mozak).

8. ZAR TO NIJE U REDU?!

9. Zajednica i onaj ko upravlja zajednicom – brinu o tome da svaki pripadnik zajednice ima svoj najbolji razvoj, da ima zaštićenost, da ima što bolji život…

10. JA BIH SE RADO PREPUSTIO TAKVOJ ZAJEDNICI: OBAVLJAM SVOJE ZADATE MI OBAVEZE, A NA RAČUN TOGA – NAKRIVIM KAPU I PEVAM, imam obezbeđeno sve što mi je potrebno, imam maksimalni razvoj u okvirima svojih potencijala, u okvirima potencijala svog bića… ŠTO BIH TRAŽIO PREKO HLEBA POGAČU?!

11. E, ALI POGLEDAJTE VI SUROVOST, PODLAŠTVO, CINIZAM, KRETENIZAM, MALOUMNOST, ITD, POSTOJEĆEG ZEMALJSKOG ŽIVOTA NA ZEMLJI, ODNOSNO ONIH KOJI SU VRŠLJALI, KOJIMA JE DOZVOLJENO DA VRŠLJAJU PO IZVORNOJ ZEMALJSKOJ KREACIJI!

12. POJAM I MEHANIZAM ZAJEDNICE I ZAJEDNIŠTVA – NE DA JE PRETVOREN U PARODIJU, IRONIJU, IDIOTIZAM, NEGO JE PRETVOREN, paralelno sa tim, I U MEHANIZAM ZAROBLJENIŠTVA I ENERGETSKOG EKSPLOATISANJA.

13. Zajednica i zajedništvo – od porodice i familije, preko neke uže sredine u kojoj se živi (npr. tzv. stambene zajednice i komšiluka), pa preko radne zajednice na tzv. radnom mestu (valjda je jasno da je i to vid zajednice i zajedništva: ljudi se udružuju radi određenih radnih postignuća, koja im donose novac, tj. platu, kao osnovu fizičkog opstanka), pa raznih koncentričnih krugova društvenih zajednica  do čovečanstva kao implicitne planetarne zajednice.

14. Kako se to funkcioniše u postojećim zajednicama i zajedništvima na Zemlji?

15. Za brak je u citiranom tekstu već rečeno:

Lipton: „To je smisao zajednice. Ljudi ulaze u zajednicu (brak), kako ne bi živeli izolovano. Jer zajednica donosi kvalitetniji život.“ Da li je brak, kao zajednica, zaista u funkciji kvalitetnijeg i sigurnijeg života njenih članova? Radi donošenja ljudskog ispunjenja svakom članu? Da li na Zemlji dominiraju brakovi u kojima deluje pravi timski duh? Da je tako, zar se takvo stanje ne bi prelilo na stanja u društvima? U celoj civlizaciji.

Znamo dobro da se svakakvi interesi i motivi prepliću u brakovima. Od produžavanja vrste (a može li to da bude primarna čovekova ovozemaljska misija?), preko finansijskog do ko zna kojeg sve momenta koji je sve drugo samo ne odraz timskog duha i ljudskog ispunjenja. Teško je u hiljadu naći jedan brak koji uistinu ili bar približno funkcioniše po principima koje Lipton u gornjem citatu vidi.

16. Koji je ključni princip u temeljima zemaljskih zajednica i zajedništva: REGULACIJE, PISANE I NEPISANE NORME KOJIMA SE NASTOJI DA SE FALŠ-ZAJEDNICE ODRŽE. Tobože, „igra se na kartu“ timskog duha i zajedništva, a u stvari je svetinja – održavanje „članstva“ po zajednicama, nezavisno od toga kakve su one i kako funkcionišu.

17. Niko se ne pita, KAO VREDNOST I ORIJENTIR se ne postavlja IZVORNI PRINCIP ZAJEDNICE/ZAJEDNIŠTVA:  „bolje funkcionisanje, veće šanse za preživljavanje, kvalitetniji život“.

18. Podvaldžija Isus (a Imanuel ponavlja te njegove zahteve) kaže za brak: „Tako je kazano: ako ko pusti ženu svoju, da joj da knjigu raspusnu. A ja vam kažem da svaki koji pusti ženu svoju, osim za preljubu, navodi je te čini preljubu; i koji puštenicu uzme čini preljubu.“ Ima da se održava bračna zajednica, maltene po svaku cenu, niko te ne pita kako se ko u toj zajednici oseća.

19. Da, u naše doba ima u tom smislu više „demokratičnosti“, ali – PARADIGMA FALŠ-ZAJEDNICA OPSTAJE I ZAKONSKI SE P-ODRŽAVA.

20. Treba li uopšte i govoriti o radnim zajednicama, o društvenim zajednicama, o državi kao zajednici? Ili je tu „stanje stvari“ svakome jasno?

21. Svuda gde imate zakonska regulisanja „dužnosti, prava i obaveza“, imate PRIMARNO brigu o tome da se zajednica održava, uz MIMIKRIJU sa kojom se (tobože) brine o tome da „pojedinac ne bude ugrožen“, ali, sve je to daleko od izvornog principa postojanja i funkcionisanja zajednica.

22. Dakle: ni u bračnoj, ni u radnoj, ni u bilo kojem drugom tipu zajednica – ne brine se paralelno i o opstajanju zajednica, i o tome da pojedinci u njima imaju „bolje funkcionisanje, veće šanse za preživljavanje, kvalitetniji život“.

23. ČEMU TOLIKO INSISTIRANJE NA OPSTAJANJU POSTOJEĆIH VIDOVA ZAJEDNICA/ZAJEDNIŠTAVA?

24. ZATO ŠTO SU ZAJEDNICE ZAROBLJENIČKI DOMENI, ZAROBLENIČKE MATRICE, ZAROBLJENIČKE ĆELIJE!

25. U Zlotvorskim obrascima falš-zajednica insistira se na duhu zajednica/zajedništva zato da bi se održavale zarobljeničke ćelije: LJUDI U ZAJEDNICAMA NAJEFIKASNIJE DRŽE JEDNI DRUGE U ZAROBLJENIŠTVU, NAJEFIKASNIJE JEDNI DRUGE EKSPLOATIŠU, a svakako u ime i na/za račun viših „instalatera“ ovakvih zemaljskih obrazaca.

26. I KADA SE INKARNIRAMO – MI „USKAČEMO“ U BROJNE KONCENTRIČNE KRUGOVE FALŠ-ZAJEDNICA, ZLOTVORSKIH ZAROBLJENIČKO-EKSPLOATATORSKIH ĆELIJA I PODRUČJA!

27. Zajednice mogu da funkcionišu zahvaljujući tome što imaju svoje vođstvo, kojem predaju u nadležnost brigu o organizaciji zajednice i o njenom funkcionisanju u okviru spoljašnje sredine.

28. U telu mozak predstavlja to vođstvo ili „vođu“:

U složenim uslovima ćelija ne bi mogla da funkcioniše sama, već i samom svojom građom ćelije nisu u ulozi da žive samostalno van organizma. Te one, udružene preko tkiva i organa, zajednički funkciju očitavanja signala iz okoline prenose u nadležnost – mozgu.

29. Šta je ili u čemu je problem?

30. Kada vođstvo ne radi u/na korist, već na štetu zajednice, na štetu pojedinaca koji čine zajednicu. U organizmu to može da bude na sledeći način: „Ali, problem je što mozak može pogrešno da očitava, shvata signale iz okoline. Te time svoje organe, tkiva i ćelije navodi na pogrešno reagovanje. Stres je primer: neka situacija se „očitava“ kao opasnost, iako opasnosti nema. I – organizam reaguje aktiviranjem sistema za „brani se ili beži“. Aktiviranjem tog sistema – blokiraju se sistem razvoja i imuno-sistem. Sva energija se šalje u mišiće.“

31. Vođstvo može da radi na štetu zajednice i pojedinaca u zajednici: a) ili iz egostičkih (OPS) razloga, b) ili zbog sopstvene smućenosti-sluđenosti-programiranosti, kojima u KPZ-ambijentu mogu biti razni uzroci.

32. U stvari, ako u potrazi za uslovljivačima ovakvog obrasca i ovakve disfunkcionalnosti zajednica/zajedništava idemo „naviše“, metafizički naviše, dolazimo do moćnih Zlotvorksih bića koja su ovakve falš-zajednice ustanovili, programirali: RADI SOPSTVENOG PARAZITSKOG ODRŽANJA.

33. TO SU DREVNI OBRASCI, koji su samo rafinovaniji ili „softiciraniji“ u naše doba. U doba drevnih vladara, npr. faraona – NAROD KAO ZAJEDNICA POSTOJAO JE ZBOG FARAONA. Ne zbog sebe i zbog kvalitetnog života svakog svog člana.

34. U naše doba tu matricu ne uočavamo toliko u državnim, koliko u radnim zajednicama.

35. KAKO DA SE SVESNI ISKOBELJAJU IZ OVIH MREŽA?!

36. Za sada nemam neke ideje posebno u vezi sa ovim pitanjem, nastojanja na drugima planovima, pretočena u metodološka promišljanja, već su odavno tema na blogu. Za početak je značajno da problem svojih zarobljeništava, BAR ONI MI KOJI SMO IH SVESNI, počnemo da sagledavamo i u ovom („novom“) kontekstu.

37. U tom „novom“ kontekstu je temeljno objašnjenje: zašto sa oslobađanjem toliko teško ide. NAŠE UMREŽENOSTI PO FALŠ-ZAJEDNICAMA, U KOJE SMO INKARNIRANEM GURNUTI, BAČENI, TOLIKO SU JAKE, „KAO STENE“, DA JE GIGANTSKI PODUHVAT RASTURITI IH (te veze).

38. Falš-zajednice su „u paketu“, „nerazdruživom“ „paketu“ sa novcem, kao takođe temeljnim Zlotvorskim porobljivačkim instrumentom. I eto (skoro pa) kompletne slike naših okova…!

39. Da završim još jednim citatom iz tog davnašnjeg teksta (a i nije baš davnašnji, iz 2017. je):

Još jedna teza je ovde izuzetno važna. Lipton je izolovao ćelije bolesnih ljudi, dakle – iz bolesnih zajednica. Kada ih je odvojene kultivisao – ĆELIJE SU OZDRAVLJIVALE.

40. Dakle, „VEKTOR“ FALŠ-ZAJEDNICA JE OBOLJEVANJE NJENIH ČLANOVA, što je i logično ako je „viši“ smisao falš-zajednica – bespoštedno iscrpljivanje članova zajednice.

41. U koncentričnim krugovima „bezbroj“ tipova zajednica/zajedništava, od braka do čovečanstva, imamo „vektore“ oboljevanja članova zajednica. Oboljevanje čovečanstva u KPZ-kontekstu. Te je ceo Karantin-Pakao-Zatvor: KANCER, BOLESNO TKIVO U SVE-POSTOJANJU.

42. MOŽDA DOBA TURBULENCIJA ZNAČI I OZRAČIVANJE, IZ NEKIH CENTRALNIH ZONA POSTOJANJA, TOG BOLESNOG TKIVA, RADI OZDRAVLJENJA.

43. A ozdravljenje bi nam dolazilo istupanjem iz falš-zajednica kao bolesnih i oboljujućih konteksta, i prelaskom u neku, recimo – za početak neutralnu sredinu, u kojoj bismo postupno formirali nova „tkiva“ ili zdrave-prave, izvornima slične zajednice.

https://kuthumimanu.wordpress.com/2017/01/06/neki-mi-zdrave-celije-u-kanceroznom-tkivu-b-lipton-5-1/


помозимои

1. U ovo Doba turbulencije dogurati do šestotog teksta na blogu – verovatno nije pojava baš česta, možda je više retka, da nije ovog Karantina-Pakla-Zatvora, u kojem je svaki napor unapred obesmišljen, pa da razmišljam i o nekakvom uspehu i o zavidnoj istrajnosti.

2. Već sam naznačivao svoje lične unutrašnje-spoljašnje kontroverze sa ovim pisanjem i sa statusom ovog bloga u mom životu.

3. Ne vidim mu neki smisao i efektivnost, a opet me neka sila tera da povremeno ponešto zapišem. Da sam negde van Zone turbulencije, čak bih ISKRENO UŽIVAO, u smislu suptilnog intelektualno-duhovnog uživanja, u ovom pisanju kao RASKRINKAVANJU PODVALA, LAŽI I MAHINACIJA I RAZOTKRIVANJA ISTINE. U nekim normalnijim vremenima to bi i imalo vrednost, i moglo da da punoću i smisao čovekovom angažovanju. Ovde gde sam i gde smo – te opcije su poisključivane.

4. Ne mogu da odgonetnem silu koja me tera da i dalje pišem, da dopisujem nove tekstove, i dok su mnogi drugi, većina drugih, PAMETNO prestali da pišu po ovakvim blogovima. Ako se bavimo nečim čemu ne vidimo smisao i efekte, jedino možemo „čitati“ Zlotvorske impulse za to bavljenje. Tako sam i ja sklon tome da u ovim impulsima „čitam“ vešto Zlotvorsko navođenje: „Te tvoje istine su presipanje iz šupljeg u prazno, ljudima to koristi koliko i lanjski sneg, pa daj bar zamajavaj se time što više možeš, iscrpljuj se…“.

5. Jedanput mi je palo na pamet poređenje sa pticom, na primer noćnim slavujem, koji uporno, peva li, peva. Uopšte, bilo koja ptica, i kad je stavimo u kavez: nastavlja da sledi impulse svog bića i – peva i dalje, iako je u kavezu.

6. Pomislim da imam prava da povučem takvu analogiju sa ovim svojim pisanjem, ali onda odustanem: a koja korist, koji smisao ptici od pevanja, u kavezu ili van njega?! Pod uslovom da pevanje nije u funkciji slanja nekih informacija drugim pticama (poziv, „čavrljanje“, itd.). PEVA BEZ VEZE! Ne služi njoj, ne služi drugima, jednostavno je u funkciji izazivanja da troši Energiju u istom Karantinu-Paklu-Zatvoru u kojem smo i mi, a koji ni životinjama, pa i pticama ne može da bude neki rajski ili smisaon ambijent.

7. Dakle, ISKRENO, bio bih zahvalan da mi neko uruši ovaj blog, ili da mi se nekako onemogući pristup, u tom slučaju se ne bih zamarao potragama za nekim novim internet-varijantama odašiljanja ovih poruka, a budući da nema mogućnosti za realizaciju – sadašnji impulsi koji me nateravaju da pišem, atrofirali bi, te bi mi to donelo olakšanje.

8. Zar ne mogu da budem jači od tih impulsa? Priznajem: sada, ne mogu, ne što ne bih imao snage i volje da prekratim ovo rasipanje Energije, već što je stvar suviše komplikovana da bih mogao jasno da presečem jednoznačnim konstatovanjem stanja. Sve je tu zamršeno: ima razloga za i razloga protiv ovog pisanja. Zato sam blokiran u nameri da se ovog pisanja okanem…

9. Da dozvolim sebi da se malo oslonim na Lazarevljevo predviđanje, da ćemo sa 2020. godinom ući u zonu nekih početaka raspetljavanja mnogo toga, pa će valjda pod ta raspetljavanja da potpadne i ovo pisanje.

10. Da, iskreno, postoji jedan od momenata koji me „poteže“ ka pisanju: praćenje bloga. Već sam negde navodio: to je prosečnih dvadesetak posetilaca (ne pregleda, već posetilaca) dnevno (malo je u toku letnjeg odmora to bilo manje). I to zaista ispada kao zanimljiva činjenica: bukvalno svakodnevno, i u izvesnom smislu iz celog sveta (svakako se radi o ljudima sa ovog jezičkog područja), po 20-ak posetilaca svakodnevno, otkad je formiran blog; i bukvalno nikada broj posetilaca nije bio ispod pet. Kao što rekoh – da je ovo neka drugačija zona postojanja, pa da se i radujem. Dakle, jeste da me i ta činjenica IZAZIVA; na pedagoškom blogu je prosečno po oko tri posetioca dnevno, često i bez toga, te mi ta činjenica POMAŽE da tamo više i ne pišem.

11. I tako… Nekako istrajavam sa ovim pisanjem, a voleo bih da budem pametniji, pa da prestanem (sa istrajavanjem).


1. Hologramskim pristupom duhovno podvaldžijstvo Isusovog učenja je ovde već raskrinkavano, kao i u drugim drevnim duhovnim delima, te mi oni više nisu tema. Luksuz je baviti se njima u situaciji u kojoj „žive muke“ imamo sa sklapanjem „dobitne“ metodologije, a ja uporno istrajavam sa stavom da mi možemo da aktiviramo svoje izvorne moći, samo ako „ubodemo“ „dobitnu metodologiju“.

2. No, kako me Zlotvorski programi u koje sam inkarnacijom gurnut nateravaju da se bavim i njegovim učenjem, zbog, što bi rekao gospodin M. Petrović – „debilane“ (škole), nastojeći da tzv. gradivo upakujem u svoj izum, PP-sisteme, to prelazim i preko dva odlomka „Novog zaveta“, pa bar da usput ostavim i belešku sa nekim, delimično već i iskazanim, zapažanjima.

3. U pitanju je tzv. Beseda na Gori, u kojoj Isus daje najdirektnija uputstva koja bi trebalo da su duhovna, a koja su, u stvari, moralne pouke, ali koje ipak imaju duhovnu perspektivu, jer se preko njih zaslužuje „carstvo nebesko“.

4. U Besedi Isus ispravlja i produbljuje stare moralne principe, svakako iz „Starog zaveta“, ali i iz nekakvog običajnog moralnog „kodeksa“, više puta ponavljajući: „Čuli ste da je kazano…“.

5. Za te stare principe ne možemo reći da su baš ispravni, ali su ipak u granicama neke  vrste razumevanja ljudske prirode, i traži se ograničenje u nekim racionalnim okvirima. Npr: ranije je „kazano“, tj. kao stari moralni principi su bili – ne čini preljubu, voli bližnje svoje, a mrzi neprijatelje svoje, „oko za oko, zub za zub“, itd.

6. Isus ispravlja i produbljuje, TRAŽEĆI OD LJUDI SAVRŠENSTVO u ponašanju: ne samo da ne činiš preljubu, nego ne smeš NI DA POGLEDAŠ tuđu ženu sa željom; ne samo da ne mrziš svoje neprijatelje, NEGO MORAŠ DA IH VOLIŠ; itd.

7. I sam Isus priznaje da traži savršenstvo u ljudskom ponašanju, postupanju prema drugima: „Budite vi, dakle, savršeni, kao što je savršen otac vaš nebeski“. Da kažemo uzgred: a tom „ocu nebeskom“ je lako da bude savršen, kad nema „ZA VRATOM“ Lucifera, kao „kušača“ ljudi, ljudi, koji su i inače slaba i „padu“ sklona bića.

8. I odgovara Isus, na drugom mestu, na pitanje: koliko puta da se oprosti bratu, sedam puta? Ne sedam puta, nego sedam puta sedamdeset sedam puta, tj. stalno i iznova.

9. Opet, na nekom trećem mestu, Isus kaže: „Oprosti im, Oče, ne znaju šta čine!“.

9. Svi ovi Isusovi principi, pouke, zahtevi – i nisu sami po sebi loši, ili nisu neka greška, iako često predstavljaju moralno fantaziranje (npr. trenutna želja, koja ostaje samo na planu pomisli koja mine umom, da se ima odnos sa ženom/muškarcem koji se vidi – spontana je prirodna reakcija pri pogledu na izazovno telo, koja nema veze sa kršenjem moralnih normi).

10. Isusovu „FOLIRAŽU“ otkrivamo u raskoraku između ovih normi i naredbi, i kaznenih mera kojma OŠTRO PRETI, tj. u raskoraku sa nekakvom njegovom rudimentarnom kosmologijom. A „foliraža“ (neknjiževni, ali sugestivan izraz!) se odnosi na nekoga ko govori jedno, prikazujući se kroz govor na jedan način, a radi nešto sasvim drugo, često i suprotno od onoga što govori.

11. Na to kako se Isus bukvalno ponaša suprotno DUHU ovih moralnih načela već smo se osvrtali ranije: i kada bičem isteruje trgovce iz hrama, i kada proklinje smokvu što nije rodila baš onda kada to njemu treba, itd. U ovom slučaju suprotno duhu ovih načela je kosmološko ustrojstvo kaznenih mera.

12. Na jednoj strani imamo IDEALIZOVANJE sa moralnim zahtevima prema ljudima, na drugoj strani imamo oštre kaznene mere baš za takve iracionalne moralne norme. I to: dvostepeni i trostepeni KAZNENI „FILTER“.

13. Na primer („Jevanđelje po Mateju, V, 21, 22):

Čuli ste kako je kazano starima: ne ubij, jer ko ubije, biće kriv sudu.

A ja vam kažem da će svaki koji se gnjevi na brata svojega biti kriv sudu; a ako li ko reče bratu svojemu: raka (šupljoglavac)!, biće kriv supštini; a ko reče budalo! biće kriv paklu ognjenom.

14. Dvostepeni kazneni „filter“ se stalno ponavlja. Tu su najpre ovozemaljski sudovi i tamnice:

Miri se sa suparnikom svojijem brzo, dok si na putu s njim, da te suparnik ne preda sudiji, a sudija da te ne preda slugi i u tamnicu da te ne vrgnu.

15.  A tu je i kosmička kaznena mera: PAKAO!

…Jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojijeh, nego li sve tijelo tvoje da bude bačeno u pakao.

…Biće kriv paklu ognjenom.

16. U čemu se konkretno sastoji Isusova, tj. „Boga Oca“ (jer Isus svojim učenjem upravo njega predstavlja) duhovna „foliraža“?

17. OD SITNIH I SLABIH LJUDSKIH BIĆA, koja dodatno imaju „za vratom“ ili nad glavom Luciferov uticaj, ZAHTEVA SE TAKOREĆI BESKRAJNO PRAŠTANJE, A SAM „BOG OTAC“ NE PRAŠTA NI ZA SITNE, ČAK IRACIONALNE MORALNE PRESTUPE!

18. A KAKO TO DA „PRAVEDNI“ I „SAVRŠENI“ „BOG OTAC“, koji je valjda i izuzetno moćnog intelekta, nema empatičnost za sitna, slaba ljudska bića?! Kako, zašto zanemaruje moćni, po ljude često nepodnošljivo moćni, Luciferov uticaj?! Zar je čovek KRIV ako je slab da se odupre izuzetno jakom Luciferovom uticaju (u slučaju da se o tome radi)?!

19. Da ne govorimo o tome da, ako čovek i bez Luciferovog uticaja greši – znači da se radi o Stvoriteljevoj, tj. „Boga Oca“ grešci u njegovoj (Stvoriteljevoj) tvorevini-čoveku, i zar je onda čovek kriv što je „Bog Otac“ stvarao bića „sa greškom“?!

20. I pogledajte – ZAR JE NORMALNO DA CELA KOSMOLOŠKA PERSPEKTIVA ČOVEKOVE DUŠE, VEČNI BORAVAK NAKON SMRTI, PRESUDNO ZAVISE OD JEDNOG ILI DVA-TRI, NEKOLIKO POGREŠNIH POSTUPAKA?! Jer Isus ne govori o KUMULATIVNOSTI grehova. Ne kaže: ako 50 puta pogledaš ženu „sa željom“, ako 80 puta kažeš bratu „budalo!“, onda te čeka pakao, već – unikatno, sam taj, jedan postupak, „kvalifikuje“ te za Pakao. (Hm, kao da već nismo u Paklu?!)

21. HUMANI I PLEMENITI BOG, BOG KOJI JE UISTINU, A NE KROZ „FOLIRAŽU“ – LJUBAV, DOZVOLIO BI „POPRAVNE ISPITE“! Imao bi mehanizam kojim bi se strpljivo dozvoljavalo ljudima da shvataju svoje greške i da se poprave. Pa, da kažemo: i u redu, ako neko „bezbroj“ puta istrajava sa istim greškama – možda je za nekakvu kosmičku „reciklažu“, jer nema mogućnosti popravke njegovog bića, ali opet ne i u toj „soluciji“ sa perspektivom „VEČNIH MUKA“.

22. STRAŠNO JE KAKO SE NE UOČAVA DA JE PRAVA FUNKCIJA KONCEPTA SA VEČNIM PAKLOM I VEČNIM MUKAMA – USAĐIVANJE JEZE I STRAHA U NAJDUBLJE SLOJEVE ČOVEKOVOG BIĆA?! A to znači usađivanje poslušnosti prema onome i onima koji, direktno ili indirektno, upravljaju tim postmortalnim regionima, tj. presuđuju ko u koje regione na večni boravak (u večno rajsko plandovanje ili na večne muke) ide.

23. U tom smislu koncept sa karmom je i human i pravedan, druga je stvar što je mehanizam sa karmom SUSPENDOVAN iz KPZ-Mrcvarlišta, jer da nije: Zemlja ne bi bila KPZ-Mrcvariliše, i ne bi bila kosmička zona Besmisla.


1. Bio je ovde na blogu osvrt na Tolov koncept sa „sadašnjim trenutkom“: duhovnu snagu nam donosi pažnja koja je u „ovde i sada“-kontekstu.

2. Ovo svakako jeste terapija za slučajeve opsesivnog bavljenja bilo prošlošću, bilo budućnošću. Ali ne i dobar univerzalni duhovni metod, kakvim se u „Moći sadašnjeg trenutka“ prikazuje.

3. Najpre – koji to sadašnji trenutak? Nema sadašnjosti, postoje samo procesi. Već dok sam zapisao rečenicu o sadašnjosti – ona je prošla. Nikako ne mogu da je uhvatim.

4. Dakle, kako da budem u „sadašnjem trenutku“ koji otekne i pre nego što sam pokušao da pomislim da sam u njemu?

5. Druga „stvar“: u kakvom to „sadašnjem trenutku“ da budem? Šta to konkretnije znači? Po Tolu: to znači svesnost situacije u kojoj sam/smo. Ali – ta svesnost može da znači sve i svašta! Da sam svestan svih draži koje dopiru do mene, svih zvukova, predmeta i boja, da sam svestan pokreta koje činim, pokreta koje drugi čine, itd.

6. Nije to sasvim pogrešno, ali – nije ni od operativne koristi. Ne pravimo mi, tj. naš organizam, uzalud selekciju opažaja ili draži. Taman posla da budem svestan svega u kontekstu u kojem sam!

7. Da sam svestan onoga što radim, tj. da pažnjom pratim sebe koji nešto radim. Pa – to je najprostiji fokus na onome što radimo, mi taj fokus imamo spontano, prisilno ili svojevoljno. Tj. sa izuzetkom poslova koji se mogu mehanički raditi, a da um „pluta“.

8. Tol jeste ovim konceptom bio na tragu određenog rešenja za misaone muke koje nas muče, ili za muke koje imamo sa, od strane Zlotvora poremećenom nam prirodom. Ali su ga neki Zlotvorski mehanizmi gurnuli u distorziju ili na stranputicu. Neki mehanizmi ili princip fraktalnog „umnožavanja“ detalja oko inicijalno dobre ideje.

9. Što je zla kob maltene svakog dosadašnjeg otkrića u postojećoj civilizaciji, i u naukama i van njih, i zbog koje je neumesno govoriti o gotovim i univerzalno primenljivim duhovnim i ostalim rešenjima. Možemo uporno tragati i istraživati, ali za sada „sigurnih luka“ još nam nema.

10. Razdistorzirana „moć sadašnjeg trenutka“ može biti efektivna u jednom drugom smislu.

11. U SMISLU NAPONA/NAPORA NA BEZMISAONOSTI.

12. U ovom obzorju postoji poveznica ovog koncepta sa jednim tipom meditacije, pri čemu možemo u oba slučaja primeniti postupak „razdistorziranosti“. S tim što bi to bila meditacija „u hodu“, dok nešto radimo, ili dok ništa ne radimo, a u tolikim situacijama kada nismo svojevoljno odvojili vreme za opuštanje, ali moramo: da negde nešto čekamo, da prisustvujemo nečemu, itd.

13. Ovaj postupak je i LEK za parazitske misli ili za misaone koloplete, „filmove“, koji nas opako tiranišu. Fenomen koji je već objašnjavan: kada nam iz nekih naših ili u nama tuđih zona svesti/nesvesnog izranjaju ROJEVI misli koje su KONTEKSTUALNO SASVIM SUVIŠNE. To znači: normalno je da dok nešto radimo razmišljamo o tome što radimo, nije normalno da pritom razmišljamo o nekom konfliktu koji smo imali negde daleko od konteksta u kojem smo.

14. Da još jednom naglasim: RADI SE O NAPORU/NAPONU! Ne o opuštanju/prepuštanju. Postupno „sleganje“ prašine ili kovitlaca misli pri dubokom opuštanju (npr. pri nepomičnom ležanju) je druga priča, komplementarna priči o našim dnevnim naprezanjima.

15. Nije ovaj postupak nimalo lako izvodljiv u postojećim uslovima, a osobito ne za onoga ko nema nikakvu uvežbanost u njegovoj primeni. Ali, sve se upronošću i vežbanjem postiže.

16. NAPOR/NAPON NA BEZMISAONOSTI „U HODU“ VREMENOM DOVODI NAS DO JEDNOG ZANIMLJIVOG IZDIZANJA IZNAD SITUACIJE U KOJOJ SMO. Kao da se izdižemo iznad nje i posmatramo je sa određene visine. Ne zahvataju nas, ne domašaju nas njeni energetski vrtlozi, što znači i eventualni energetski-otrovni uticaji ljudi sa kojima smo.

17. Nema tu neke velike „filozofije“, uz koju se ovaj postupak obavezno prikazuje u literaturi o meditaciji, sve je savršeno prosto, SAMO TREBA „ZAVRNUTI RUKAVE“ I PROBATI. I uporno isprobavati, tek da bi se tokom nekog vremena proverilo ima li ili nema nekog efekta.


1. Moćna spoznajna i preobražajna misao – jedan od naših vrhunskih ciljeva. Predlog za one koji se ne snalaze sa postavljanjem ciljeva.

2. Da malo razlučimo – moćna i pronicljiva misao.

3. Moćnu misao mogu imati nepronicljivi ljudi i suprotno.

4. Moćna je misao koja se lako i vešto realizuje. Ako zamislimo neki predmet, pa ga napravimo, materijalizujemo, ako zamislimo neku akciju, pa je izvedemo – jasno je da iza ostvarenja mora da stoji snažna misao.

5. Što je snažnija misao, to će se bolje, potpunije realizovati, odnosno, moći će da se izvode veći, širi podvizi.

6. A to je činjenica kod tzv. praktičnih ljudi, kod ljudi koji su orijentisani na fizičko-praktičnu delatnost, koji su u njoj uvežbani.

7. Takvima „rečeno (pomišljeno) – učinjeno“ lako ide od ruke.

8. Pronicljivost znači suptilnije, dublje, sveobuhvatnije SHVATANJE „stvari“.

9. I može neko, valjda se slažemo u ovom uočavanju, da bude izuzetno pronicljiv u nekoj oblasti, ili uopšteno, a da mu teško idu od ruke i sitniji svakodnevni „poduhvati“, da je „nesposoban“ u praktičnom delanju.

10. U čemu bi bila „kvaka“?

11. Naglašavali smo već – mi smo u telu, sa telom, sa fizičkim telom, i kao da u promišljanju statusa misli i mišljenja na to zaboravljamo.

12. Kao da moćna misao može da se rađa i funkcioniše nezavisno od tela, od funkcionisanja tela.

13. Nema šanse da onaj ko samo sedi i razmišlja – ima moćnu misao. Može da je ima izuzetno pronicljivu, ali ne i moćnu.

14. Moćna se ZADOBIJA preko tela, delovanjem tela, bilo kojim vidom aktivnosti tela, bilo kojim vidom fizičko-praktičnog angažovanja.

15. Misao koja se preko tela realizuje postaje moćna, i sa svakim izvedenim poduhvatom sve moćnija. Tu imamo NAPON/NAPOR misli na realizaciji, na materijalizaciji.

16. NAPON/NAPOR misli koja je usmerena na SHVATANJE nečaga – razvija PRONICLJIVOST.

17. Naravno, i pronicljivost je neka vrsta snage, ali – sama po sebi ona ništa ne menja u realnosti, ne menja dok ne postane IMPULS ZA DELANJE.

18. Dakle, mišljenje i delanje preko tela su dve dualnosti, ili ono što se u filozofiji (i ne samo u njoj) označava kao teorija i praksa.

19. Da se vratimo na povezanost funkcionisanja tela i funkcionisanja mišljenja. Misao je produkt mozga, mozak deo tela, dakle – telo treba dobro da funkcioniše, da bi i misao dobro funkcionisala.

20. I telu i mišljenju su u vezi sa tim potrebni naprezanje i opuštanje.

21. A u dnevnoj zoni u kojoj imamo naprezanje: MISAO KOJA INICIRA NAPREZANJE TELA I MISAO KOJA SE NAPREŽE DA SHVATI – TREBA DA SU U SPREZI (SINTEZI, KOMPLEMENTARNOSTI).

22. MISAO-NAPREZANJE TELA, TJ. TELO U PRAKSI, I MISAO KOJA SHVATA TREBA DA SU SA ISTIM INTENZITETOM, DA BISMO IMALI NJIHOVU SPREGU.

23. ŠTO JEDAN INTENZITET VIŠE NADMAŠUJE DRUGI – ČOVEK VIŠE „HRAMLJE“. Ako ima intenzivnija fizičko-praktična naprezanja, a spoznajna mu skoro atrofiraju, onda imamo pojavu koja se narodski označava kao „tupost“. Ako imamo spoznajne „mahere“ koji su nesnalažljivi u realizaciji – dobijamo vremenom uvrnutu pronicljivost, zanesenjaštvo, fantaziranje.

24. DAKLE, SINTEZA DUALNOSTI ZNAČI PRIBLIŽNU PROPROCIONALNOST FIZIČKO-PRAKTIČNOG I SPOZNAJNOG NAPREZANJA.

25. Kad kažemo spoznajnog: to bi bilo ono koje u krajnjoj instanci teži metafizici. Može neko da dostigne plafon u shvatanju uže oblasti kojom se bavi. Ali, kakva korist od toga po njegov DUH I BIĆE?

26. Da li slučajno, ili namerno, izuzetna civilizacijska dostignuća (da zanemarimo KPZ-kontekst, nastojimo da dopremo do dubljih mehanizama našeg funkcionisanja) imamo u antici, u kojoj su i pisci, filozofi, uopšte misaoni „radnici“ – atlete?

27. Da li slučajno, ili namerno, šaolinski monasi uspevaju da postignu tzv. parapsihološke moći, uz izuzetna fizička naprezanja (nezavisno od toga što se radi o borilačkim veštinama, koje su glupost, ali – same po sebi one su fizičko-praktično naprezanje)?

28. Valjda je princip iz ovog prikaza skoro pa nesporan. E, a kako ga u našim turbulentnim uslovima pretočiti u metodologiju – još ne znam ni sam. Istražujem, pa će mi se valjda štošta otkriti. Važno je za početak da (mi) se jasnije praktično potvrdi da je u pitanju umesno uočen opšti princip.

29. A ne bi smetalo ni drugima da malo ovaj princip postave kao temu svog promišljanja…


1. Turbulentna, vrtložna, vihorna dešavanja, najjače na nevidljivom unutrašnjem i energetskom planu (na planu nefizičke energetike).

2. Teško do nemogućeg je ovakva dešavanja konstatovati, čak i onima koji su malo upućeniji u duhovno/metafizičko-psihološke domene.

3. Neka, minimalizovana varijanta ove spoznaje ipak nekako probija u svest i „običnih“, metafizici nenaklonjenih ljudi. U nekom vidu dijagnostikuju „nešto čudno“, u sebi, u dešavanjima kod drugih, u svetu…

4. Povišavanje vibracija, takođe „vraški“ neuhvatljivo na dubljim planovima, ipak je jasno i naučno-fizički konstatovano. To je svakako kosmički-temeljno ishodište aktuelnih turbulentnih dešavanja.

5. Pojačavanja ispoljavanja i delovanja moćnih Zlotvorskih bića i njihovih zemaljskih eksponenata, i/ili njihovih programa – posledice su povišavanja vibracija. Oni svakako povišavanje vibracija „čuju“ kao „zvono za uzbunu“, doživljavaju kao opasnost koja ih ugrožava, što ih  refleksno energizuje i tera na pojačane aktivnosti (što se u narodu kaže – „pred glavu“, tj. pred propast).

6. Pitanje je kako da se mi, ljudska bića, postavimo, ponašamo i održimo u ovom 99. krugu Pakla?!

7. „SNAĐI SE KAKO ZNAŠ I UMEŠ!“ Otprilike bi bio princip za Doba turbulencije.

8. Ja sam nastojao da definišem nekakvu spasonosnu metodologiju. U okviru nje ima stavki koje bih mogao da označim kao aksiome, a ima varijabli u tajne čijih kombinacija još ni sam nisam zašao, ali sam u svom ličnom domenu u vezi sa tim uporan.

9. Zato sam u jednom od tekstova pisao o ličnom metodološkom kodu. Koji je u redu kao koncept, ali, u naznačenim turbulentnim vremenima: pitanje je da li i ko može da ima snage, dovoljno iskustva u duhovnim traganjima i dovoljno tzv. mudrosti – da uopšte i počne da odgoneta sopstveni metodološki kod.

10. Sam HAOS Doba turbulencije takav plemenit poduhvat jednostavno deplasira: varijable se tako vrtložno smenjuju, da nam je takoreći potrebno metodološko ažuriranje na dnevnom nivou. Ono što je juče moglo da bude dosta efektivan postupak, kojim se nekako uređuje naše funkcionisanje, već danas počinje da se dovodi u pitanje.

11. Negde je rečeno, a moguće da je tačno: da nam je takva „dobitna“ metodlogija neuhvatljiva zato što Zlotvori koriste princip fraktalnosti u svojim uticajima na nas, tj. po takvom programu je već uređeno misaono „planetarno“ funkcionisanje, a naši umovi su nedorasli snalaženju u tim složenostima.

12. Sve pojedinačne metode iz takvog eventualnog ličnog metodološkog sklopa, o kojima sam na raznim mestima pisao – u redu su. Dakle – kao POJEDINAČNE metode.

13. I značaj izdvojenog vremena za opuštanje (svejedno koji načini i koji odnos), i značaj komplementarnosti fizičko-praktičnog i intelektualno-duhovnog angažovanja za našu opštu stabilnost, i (skoro) sve ostalo…

13. E, već je teška, teško izvodljiva druga priča: da se sve to poveže u celovit metodološki sklop i da se dosledno svakodnevno primenjuje! Tek sitnica…!

14. Da samo dopunim jednim momentom, za koji sam ranije bio spremio poseban tekst, ali su ga turbulencije „oduvale“… Mi kao da možemo da imamo nekakvu USLOVNU SLOBODU, bar nekom vrstom uređene dnevne ritmike naprezanja i opuštanja.

15. Karantin-Pakao-Zatvor znači NAŠU PRISILU na svakakva angažovanja koja su daleko od intelektualno-duhovno-psihološki razvojnih. Baš naprotiv, najčešće su usmerena na naše energetsko slamanje, na zombiranje i uništavanje.

16. NA DRUGOJ STRANI – BILO KAKVO ANGAŽOVANJE NAM JE NEOPHODNOST. To je jedan od izvornih principa našeg funkcionisanja na Zemlji. Nikako ne možemo imati stabilnost ako ne POVLAČIMO Energiju. PA BILO TO U VARIJANTI NEKIH SLOBODNO IZABRANIH AKTIVNOSTI, BILO KROZ KPZ-PRISILE. Svest o zarobljeničkom statusu nas demotiviše u delovanju, ali – ne možemo sedeti i gledati u prazno (celog dana).

17. Ovakvo ili onakvo angažovanje nam donosi povlačenje Energije, dakle, kakvu-takvu stabilnost. U to „tkanje“ samo treba da udenemo svoje više težnje, vreme za fokus usmeren ka onome što definišemo kao svoje prave ciljeve ili bar ka ovakvim metafizičkim temama…


1.

Sve što čujete vrlo često tumačite u okviru svoje hipnotiziranosti, uvjetovanosti i programiranosti? Shvatite da možda imate pogrešna mišljenja i da ta mišljenja utječu na vaš život i od njega stvaraju takvu zbrku da zbog njih ostajete spavati. Mišljenja o ljubavi, o slobodi, o sreći i tako dalje…

2. I tačno, i dobro rečeno! I tek bi bilo produktivno i zahvalno dalje razvijati teze iz ovih konstatacija.

3.

Na isti način smo i mi okruženi s radošću, srećom i ljubavlju. Većina ljudi o tome nema pojma.

4. E, ovde se De Melo… voleo bih da mogu da budem vulgaran, jer bih se rečitije izrazio, ali mi se ne da! Krene sa odličnim, OBEĆAVAJUĆIM konstatcijama, a onda se… saplete.

5. Čujte, radost, sreća i ljubav su TAKO JAKI MAGNETI, U SMISLU MOTIVATORA I VREDNOSTI, DA JEDINO ŠAŠAV NE BI NJIMA TEŽIO, da oni jedino autističnome ne bi doprli do svesti, da stvar uistinu stoji ovako kako se De Melu pričinjava.

6.

Razlog: isprani su im mozgovi. Razlog: hipnotizirani su; spavaju.

7. JESU ljudima i isprani mozgovi, tačno je da su hipnotisani, da „spavaju“… ALI DEBELO JE PITANJE – ZA KOJU TO REALNOST?!

8.

Obratite se! Prihvatite novi duh. Prihvatite novi način gledanja na stvari! Jer “kraljevstvo je među vama!” Rijetki su koji to shvaćaju ozbiljno.

9. MA KAKO DA NE! KAO DA JE MOJA METAFIZIČKA ROBIJAŠKA POZICIJA USLOVLJENA, OMOGUĆENA TIME ŠTO „SPAVAM“, A NE OBJEKTIVNIM KPZ-USLOVIMA!

10. Danas sam morao da završavam krečenje u stanu (u kojem stanujem), u kojem je na 38 pakao, sutra idem zaobilaznim džombastim putevima, jer se glavni rekonstruiše, do mesta u kojem mi živi majka koja se jedva kreće, tamo „malo more“ poslova, pa stotine procedura u koje sam bez svoje volje upleten…! Jedan „biser“: morao sam da prihvatim funkciju upravnika stambene zajednice, jer su ostali (imamo samo četiri stana) penzioneri koji se jedva kreću, a odmah u startu jedan stanar tužio sve nas ostale, ITD, ITD, ITD.

11. I SADA – U OVOM KRALJEVSTVU U KOJEM SAM, KRIV SAM ŠTO NISAM BUDAN ZA RADOST, SREĆU I LJUBAV?! Čujte, pa ova duhovnost je… neću da kažem idiotizam, ali svakako jeste cinizam, nesvesni cinizam, s obzirom na pravo stanje stvari, ZA KOJE SE ZAISTA TREBA PROBUDITI!

12.

Radije ćete zadržati one stvari za koje, zato što ste hipnotizirani, mislite da su vam tako dragocjene, tako važne, tako važne za vaš život i opstanak.

13. Ovo je u redu – NAČELNO. Ljudi zaista jesu „zalepljeni“ za nazore koje imaju, tačno je da postoji strah da se već formirani nazori pretresaju, a već sa njihovim „revidiranjima“ nikako i ne ide, retki smeju da se u to upuštaju.

14.

Ima zanimljivih studija o ispiranju mozga. Pokazalo se da ispiranje mozga počinje kada prihvatite neko mišljenje koje nije vaše, koje je tuđe. Smiješno je da ćete biti spremni umrijeti za to. Zar to nije čudno? Prvi test za provjeru ispranosti mozga je kada su uvjerenja napadnuta. Zabezeknut ćete se i reagirat ćete emocionalno. To je prilično dobar znak, nije nepogrešiv, ali je prilično dobar znak da vam je mozak ispran.

15. Hm, tu i tamo, da i ovo prihvatimo kao načelno, o „ispiranju mozga“: čovek ima jedan niz stavova, nametne mu se drugi (niz). Ali je to daleko od uprošćenosti kojom nam taj proces naznačuje gospodin De Melo. PITANJE JE DA LI I IMA JASNO DEFINISANE NAZORE ONAJ KOME SE TEK TAKO PODMETNU, NAMETNU TUĐI NAZORI.

16. PRE ĆE TU BITI DUBINSKO PITANJE POREMEĆENOG ILI SLABOG REZONOVANJA, kao što sam ranije navodio – mentalne obogaljenosti čoveka, nego podložnosti tuđim uticajima, mazohističkom prepuštanju. Pa valjda je jasno da tuđe mišljenje kojim se nekome „ispira mozak“ mora da ima svoju LOGIKU I UBEDLJIVOST, da bi bilo prihvaćeno. I mora postojati SLABA MOĆ KRITIČKOG MIŠLJENJA kod onoga ko se podvrgava „ispiranju mozga“. Pa ne ide to tek tako – DA NEKO PRIHVATI MIŠLJENJE KOJE NIJE NJEGOVO!

17. Pa zar neće baš tada reagovati emocionalno?! Pa zar se neće BAŠ TADA pobuniti?! Kako to: pobuni se i emocionalno reaguje kada mu dirnete u stavove koji su mu nametnuti,  A NIJE SE BUNIO I EMOCIONALNO REAGOVAO KADA SU MU TI STAVOVI IMPUTIRANI NA MESTO NJEGOVIH ROĐENIH STAVOVA?! Izvinjavam se Autoritetu, ali – ne pije vodu ovakvo objašnjenje!

18.

 Spremni ste umrijeti za neko mišljenje koje nikada nije bilo vaše. Teroristi i takozvani sveci prihvate neko mišljenje, cijelog ga progutaju i onda su spremni umrijeti za njega. Nije lako slušati, posebno ako na neko mišljenje reagirate emocionalno. Čak i ako ne reagirate emocionalno, nije lako slušati, jer slušate u stanju programiranosti, uvjetovanosti, hipnotiziranosti.

19. Dobro rečeno i uočeno, ali, kao i u onom prvom slučaju – tek bi trebalo „zasukati rukave“ i zaći u dubinske mehanizme…

20.

Svi mi imamo svoje stavove, zar ne? I slušamo s tim stavovima. “Henry, kako si se promijenio! Bio si tako visok, a sada si puno niži. Bio si tako dobro građen, a sada si tako mršav. Imao si tako svijetlu kosu, a sada ti je tako tamna. Što se dogodilo s tobom, Henry?” Henry kaže: “Nisam ja Henry, ja sam John.” “O, i ime si promijenio?!”

21. Vrlo zanimljiva anegdota, primetio bih usput nešto drugo: gospodin De Melo vrlo često poseže za događajima ili pričama, anegdotama kao ilustracijama. Koji su vrlo zanimljivi. Ali – vrlo često bez prave direktne povezanosti sa fenomenom čijem objašnjenju ilustracija služi.

22.

Mogućnost da se probudite razmjerna je količini istine koju možete prihvatiti bez bježanja od nje. Koliko toga ste spremni prihvatiti? Koliko toga što držite vrijednim ste spremni izgubiti, a da ne bježite? Koliko ste spremni razmišljati o nečemu što ne poznajete?

Prava reakcija je strah. Ali ne bojimo se nepoznatog. Ne možete se bojati onoga što ne poznajete, nitko se ne boji nepoznatoga. Ono čega se zaista bojite je gubitak onoga što vam je poznato. To je ono čega se bojite.

23. Opet – načelno nije sve to pogrešno, ali… stvari su dosta složenije… Opet dolazimo do pitanja mentalnog aparata koji treba da prihvati istinu.

24. Neko mi nudi određenu veliku istinu. Ja bežim? A ŠTA AKO JE TA ISTINA REFLEKS SLOŽENOSTI MIŠLJENJA KOJOJ JA NISAM DORASTAO? Ponudite nekome ko nije ni išao u školu (ne mislim da škola opamećuje ljude, naprotiv, ali – ipak unekoliko sadržaji sa kojima se tamo upoznajemo malo nam razgibavaju mišljenje) istine koje daje Hegel. A ovaj „beži“ od tih istina?! Da li beži ili nema „čime“ da ih prihvati?

25.

Primjerima sam pokazao da je sve ono što činimo obojano sebičnošću. To nije lako čuti, ali razmislite sada malo o tome, uđimo malo dublje u stvar.

26. Opet – sve je ovo „kompliciranije“!

27. Na jednoj strani: postoji doza i zona zdrave brige o sebi i o svojim „interesima“, a koji znače i BRIGU O SVOJOJ ENERGIJI, o svojim ograničenim energetskim resursima. Ja sam krečio SAMO SVOJ STAN. A što ne bih krenuo da nesebično krečim svima stanove u zgradi? Jasno je da ima situacija u kojima je egoizam baš očigledan, ali i situacija u kojima se tek KONTEKSTUALNOM ANALIZOM može zaključiti o čemu se radi, PA NI TADA TAKO DA TO BUDE CRNO-BELI ZAKLJUČAK.

28. Na drugoj strani: ako se probudimo, uistinu PROBUDIMO za KPZ-realnost, onda vidimo da ovaj svet čine ljudi koji su, da upotrebim termine koji mi nisu baš lagodni, OPS i one koji su OPD. Jednostavno, kao takva polarizovana bića se ovde inkarniramo. I ne možemo se svi trpati u isti koš: „Primjerima sam pokazao da je sve ono što činimo obojano sebičnošću“. Za OPS-ovce je LEGITIMNO da budu sebični, jer im je takvo biće. Samo što ih društveni zakoni ograničavaju da se u tome ne zanesu, mada i „zanošenja“ ima na pretek.

29.

Želite li se probuditi? Želite li biti sretni? Želite li biti slobodni? Evo što tražite: odbacite svoja kriva uvjerenja. Prozrite ljude. Ako možete prozreti sebe, moći ćete prozreti bilo koga.

30. I te kako sam spreman da odbacim svoja „kriva uvjerenja“ i da „prozirem“ ljude! I nastojao sam u tim smerovima takoreći otkad znam za sebe, u okvirima svojih skromnih kapaciteta za ovakav poduhvat, ali mi se jasno kao dan pokazivalo I DOKAZIVALO: BISTRINA U MIŠLJENJU I U PERCEPCIJI KOJA SE NA OVAJ NAČIN SVAKAKO POSTIŽE – NI ZA NANOMETAR NAS NE PRIBLIŽAVA SLOBODI I SREĆI.

31. SLOBODA I SREĆA SU U NEKOJ DRUGOJ DIMENZIJI, tj. refleksi nekih drugih nastojanja i postignuća!

32.

Ha! Ovo niste očekivali! Prosvjetljenje! Prosvjetljenje! Probudite se. Kada budete spremni zamijeniti svoje iluzije za stvarnost, kada budete spremni zamijeniti svoje snove za činjenice, sve ćete pronaći. Tada život konačno dobije smisao. Život postaje lijep.

33. Jedna u nizu duhovnih bajki! Probudim se za metafizički zemaljski Karantin-Pakao-Zatvor i: život mi dobije smsao, život mi postaje lep. To može da se desi onome koga smeste u „ludari“!

34.

Dođe me čovjek nešto pitati. Što mislite, što me je pitao? Pitao me je: “Jeste li vi prosvijetljeni?” Što mislite što sam mu odgovorio? Zar je to važno!?

35. Dobro odricanje tobožnjih predvodničkih uloga takozvanih prosvetljenih.

36.

Kad bih bio prosvijetljen i kad bi me slušali zato što sam prosvijetljen, bili biste u gadnom sosu. Želite da vam mozak ispire netko tko je prosvijetljen? Kako bih to ja mogao znati?

Znate, bilo tko vam može ispirati mozak. Kakve to veze ima ako je netko prosvijetljen, ili ne? Ali gledajte, želimo se osloniti na nekoga, zar ne? Želimo se osloniti na nekoga za koga mislimo da je uspio. To nam daje nadu, zar ne? Čemu se nadate? Zar to nije samo jedan oblik želje?

37. U redu, suštinski ispada tako: samoproglašeni prosvetljeni zaista „ispiraju mozak“ masama (posebno baš u njegovoj Indiji). Ali, opet je sve to… dosadno ponavljam, ali jeste tako: mnogo složenije.

38. Ideja o prosvetljenosti je ideja o duhovnoj naprednosti. ŠTA JE LOŠE U TOME ŠTO LJUDI ŽELE TAKVO NAPREDOVANJE?

39. Razumljiva je i njihova spremnost da se u ovome podvrgnu autoritetu: pa kako možemo da napredujemo u nekoj veštini – ako ne da sledimo uputstva i primere majstora?!

40. I u redu je da se pritom ljudi ne usuđuju da podvrgavaju kritičkom preispitivanju „mudrosti“ takvih samoproglašenih prosvetljenih. Logično je da svako pomisli: „A ko sam ja da bolje to znam ili vidim od njega?“.

41. A tačno je da slepo povođenje za takvim, I SVIM DRUGIM SLIČNIM, autoritetima, ispada kao „ispiranje mozga“: tu se zaista dešava da čovek prihvata tuše stavove kao svoje, iako su ti stavovi možda i nerazumni.

42. ALI, DA LI SU LJUDI ZA TO KRIVI?! Oni se u ovo upuštaju sa najboljim namerama. A ispada da se podvrgavaju programiranju, „ispiranju mozga“.

43. PA I ZA NAJVEĆI BROJ (da ne kažem baš za sve) OVAKVIH (i u mnogim drugim oblastima) AUTORITETA NE MOŽE SE REĆI DA PROGRAMIRAJU DRUGE „CILJANO“, TJ. SA NEKIM SVESNO POSTAVLJENIM LOŠIM NAMERAMA. NAPROTIV! Svi oni, tj. „velika većina“ – misle da su zaista dosezali visoke duhovne nivoe, i iskreno su nastojali da iskustvo dosezanja tih postignuća podele sa drugima.

44. NEMA TU NIČEG LOŠEG NI NA JEDNOJ, NI NA DRUGOJ STRANI! A IPAK SVE ISPADA TRAGIČNO ŽALOSNO I DEGRADIRAJUĆE.

45. PA KO JE, ONDA, KRIV?! PA ZA TE KRIVCE SE TREBA PROBUDITI! U pitanju je metafizičko ustrojstvo Karantina-Pakla-Zatvora, i u pitanju su oni kojima je DOZVOLJENO da do ovakvih bedastoća degradiraju ljude. Pa se onda u svim tim mrežama programa i isprogramiranosti dešava da se i iskrene želje da se napreduje, da se drugima pomogne da napreduju – IZVRGNU U PROCEDURE „ISPIRANJA MOZGA“ I DUBLJEG ZAPADANJA U KPZ-ILUZIJE.

46.

Nadate se nečemu boljemu od onoga što sada imate, zar ne? Inače se ne biste ničemu nadali. Međutim, zaboravljate da već posjedujete to čemu se nadate, samo što toga niste svjesni. Zašto se ne usredotočite na sada, radije nego da se nadate boljim vremenima u budućnosti? Zašto ne biste razumjeli sadašnjost, radije nego da je zaboravite, i nadate se budućnosti? Nije li budućnost samo još jedna zamka?

47. A što se ne bih nadao nečem boljem?! Šta je tu loše?! ŠTO NE BIH TEŽIO NEČEM BOLJEM?! Ne u tom smislu da sedim, čekam i nadam se, već – da aktivno težim, da iznalazim načine za aktivne i efektivne težnje.

48. I kako može budućnost da bude zamka, i da čovek odbaci svoje težnje, KAD JE ČOVEK BIĆE INTENCIONALNOSTI, biće težnji, biće postavljanja i postizanja ciljeva?!

49. „Međutim, zaboravljate da već posjedujete to čemu se nadate, samo što toga niste svjesni.“ A KAKO JE GOSPODIN DE MELO MOGAO DA ZNA ČEMU SE JA NADAM, TJ. ČEMU TEŽIM?! Tj. čemu se nada i/ili teži svaki čovek u moru raznolikosti životnih uslova i u moru ljudskih raznolikosti.

50. Da već posedujem ono čemu se nadam, čemu težim, samo toga nisam svestan? Ako jasno kao dan i naučno dokazivo vidim aspekte svog metafizičkog zarobljeništva – da se po ovom receptu „probudim“ za slobodu mogu samo uz uranjanje u ILUZIJU Slobode.

51. Muke su potrebne da se otresete iluzije da već jeste slobodni, da se probudite za svoje KPZ-zarobljeništvo, a gospodin De Melo nas tera da se vratimo svojim iluzijama! Hvala, ne bih tim retrogradnim putem!

 

Tekst sa:

https://2012-transformacijasvijesti.com/metafizika/nase-iluzije-o-sebi-i-drugima


1. Princip komplementarnosti je već spominjan u vezi sa nekim duhovnim pojavama: međusobno dopujavanje pojmova, tj. dešavanja i pojava koji su (najčešće) SUPROTNOSTI.

2. Analogno je ranije spominjana SINTEZA DUALNOSTI.

3. Težnje… za one koji ih uopšte imaju, koji u ovo doba imaju snage da ih imaju. Nije pogrešno reći da „velika većina“ oskudeva u njima. Tačnije: ne oskudeva se u masi sa ciljevima kojima svi PO INERCIJI MASE teže – dobar posao, dobra zarada, porodica, itd.

4. Pripadnici mase/Stada se ne bave posebno ciljevima, imaju ih u vidu kao nešto podrazumevano.

5. Tajnaši se bar svesno i metodično bave ciljevima. Druga je stvar što se oni poklapaju sa stereotipnim ciljevima mase/Stada, i što su ti ciljevi vrlo često sve (skoro) same, sa metafizičkog stanovišta – GLUPOSTI.

6. U tajnaškoj metodologiji i teoriji postoje, po kriterijumu naprezanje-opuštanje, a u vezi sa težnjama ciljevima, dve „struje“.

7. U prvoj, koja je uveliko dominantna: ciljevima se teži u stanju opuštenosti, ciljevi se opušteno zamišljaju, maltene nezainteresovano. V. Zeland kaže – otprilike kao kada izađete do kioska da kupite novine.

8. S tim što on naglašava da se u ovoj opuštenoj težnji treba paziti od zapadanja u sanjarenje, koje smatra neproduktivnim.

9. Manji je broj onih, druga „struja“, koji su predlagali, i praktikovali – naprezanje u težnjama ciljevima. Na primer, ovde više puta navođen G. N. Sitin: „nastroje“ treba čitati ili izgovarati tako „da planine odjekuju“. Pa Kue i Žago (obojica ili jedan od njih, ne sećam se): autosugestije treba izgovarati odlučno i ubeđeno.

10. Stav koji ima svoju utemeljenost u životnoj svakodnevici: što se ubeđenije, „agresivnije“ (u nekakvom „pozitivnom“ smislu) misli, TJ. GOVORI o postavljenim ciljevima – sebi i drugima se daje veća pokretačka snaga za kretanje ka ciljevima.

11. Neki šamani u svojoj kakvoj-takvoj praksi u pravom smislu se nadaju u dreku.

12. Na videu  G. Bradena, sa prikazom izlečenja od raka, „u tri minuta“, trojica oko obolele osobe glasno viču: „Gotovo je!“, u smislu izlečenja (gotovo je sa kancerom).

13. Dublje zakonomernosti delovanja naših misli na realnost, kada toga ima, još su nam enigma, ma koliko da se pripadnici i jedne i druge „struje“ upinju da dokažu kako su „uboli“ uslovljavajuće faktore.

14. Ne da nam ne smeta da paralelno praktikujemo oba načina, oni koji su za ovakve primene raspoloženi, već se njihova primena uklapa u drugu, „stariju“ zakonomernost našeg funkcionisanja: smenjivanja faza opuštanja i naprezanja.

15. Pa – ako nam baš i ne bude imalo neke vidljive efekte, a u toliko smo napregnutom miljeu da ne treba da obeshrabri i ako ih ne bude, a ono svakako nećemo imati štete.

16. Naprežuće težnje bi išle uz faze naprezanja, ili kao naše posebno izvođene, bez ičega drugog, faze naprezanja. Opuštajuće – možda i u već objašnjavanom „EKG“-maniru, ili na neke druge načine, u opuštajućim dnevnim zonama.

17. Pritom bismo bili zaštićeni, u toku opuštanja, posebno u slučajevima nešto dubljeg zalaženja u stanja opuštenosti, od nečega što možemo nazvati uticajima Astrala, mada uistinu ne znamo o kome ili o čemu se radi.


1. Onima koji nabasaju na ove tekstove koncept sa ovim ritmom i inače „ne pije vodu“, spada u duhovno esktra-zamlaćivanje, tako da niko i nema, nije imao problem sa ovim ritmom, pogotovu što nikome nije ni padalo na pamet da ga proba.

2. Tako da ovo razjašnjenje problematičnosti ovog ritma, tj. njegove primene u naše doba – spada u moje neobavezno „presabiranje“.

3. Svi aspekti logičke zasnovanosti ovog ritma ostaju na snazi (posebno da povišavanje vibracija znači i drugačiji tip ili ritam naprezanja i opuštanja, ako nekome uopšte i pada na pamet na obraća pažnju na takve ritmove).

4. U normalnim duhovno-planetarnim uslovima primena ovog ritma bi značila UŽIVANJE: i u trenucima naprezanja, i u trenucima opuštanja.

5. Zabeležio sam negde ranije da sam zapamtio poslednju takvu (ne mnogo dugu) životnu fazu, koja je bila još pre više od deceniju.

6. Nešto se od tada pretumbavalo, sa praktikovanjem ovog ritma je išlo sve teže i teže, ne samo po efektima, već i sa uslovima koji su se tako „zatezali“, da su me udaljavali i od samih pokušaja primene.

7. Poslednjih godina ovaj ritam je ostajao tek kao cilj kojem težim, i koji i drugima preporučujem, a koji polazi za rukom tek sporadično.

8. U ČEMU JE PROBLEM?!

9. Svi smo izloženi pojačanim naprezanjima ili „gušenjima“ masovne svesti. Recimo da se radi (a ne možemo to tačno znati) o tome da sveopšte povišavanje vibracija podvrgava naprezanjima i „gušenjima“ samu masovnu svest, njen mehanizam odbrane je nastojanje na „konsolidaciji“, na „zbijanju redova“, kao što je čovek, ali i svaka životinja, pojačano napet pred opasnostima, tj. kada mu se javi slutnja približavajuće se opasnosti.

10. SVE U SVEMU: Ritam Ravnoteže koji bi bio UŽIVALAČKI u nekim boljim uslovima, SADA LAKO MOŽE DA SE POKAŽE, ako nam uopšte i pođe za rukom, kao kontraproduktivan, LAKO MOŽE DA DOVEDE DO PADA U PODNAPREGNUTOST, sa svim lošim efektima koji su ovde nabrajani.

11. Preporuka je ono što je dobro zabeleženo u nekim duhovnim radovima: RADI ODRŽANJA TREBA DA PRIBEGAVAMO SNIŽAVANJU SVOJIH VIBRACIJA, bar oni mi koji smo možda u ovome malo napredniji (ako to ne umišljamo).

12. Snižavanje vibracija u ovim uslovima znači: SMANJIVANJE DOZE OPUŠTANJA, tj. NENASTOJANJE da ono bude u zoni proporcionalnosti sa naprezanjem. Već da bude OTPRILIKE PRIBLIŽNO ONAKO I ONOLIKO KAKO I KOLIKO TO HAOTIČNO RADE SVI DRUGI.

13. A da to ipak ne bi vodilo baš-baš srozavanju naših vibracija, možemo primeniti neke ad hoc-korake kao oslonce…

14. A) Možemo imati jednu dnevnu dužu seansu od (do) 60’ nepomičnog ležanja, KAO VREME ZA KOMPLETNIJE DNEVNO ENERGETSKO ČIŠĆENJE I/ILI REGULISANJE (DNEVNOG) ENERGETSKOG DEFICITA.

15. B) Van te seanse možemo imati PONEKU DODATNU SEANSU OD 30-ak minuta opuštanja, tj. i inače, kad možemo – kraća „neobavezna“ opuštanja, koja ima i „sav normalan svet“ dok radi (u situacijama kada koje mu to dozvoljavaju).

16. C) KORIŠĆENJE PRINCIPA KOMPLEMENTARNOSTI AKTIVNOSTI.

17. Princip o kojem sam u nekim davnašnjijim tekstovima malo više pisao, odavno sam ga ispustio iz vida, zbog ovih napetih dešavanja.

18. Komplementarne ili međusobno se dopunjujuće aktivnosti su FIZIČKO-PRAKTIČNE I DUHOVNO-INTELEKTUALNE.

19. To znači: ako smo neko vreme radili neke fizičko-praktične poslove, kao neku vrstu I ODMORA I MEĐUSOBNOG NADOPUNJAVANJA tih aktivnosti dolazi neko vreme bilo kojeg tipa duhovno-intelektualnih aktivnosti, između ostalog – tu spada i čitanje ovakvih tekstova i/ili promišljanje ovakvih tema.

20. SVE OVO SU PRIVREMENE MERE, PRIVREMENA METODOLOGIJA, dok masovna svest ne „pukne“, tj. dok nekako (a kako bi i da li bi to išlo – ne znam ni sam) ne počne da se dominantno prepušta višim vibracijama. Naravno, u međuvremenu bi „pukli“, će pući, svi koji se NAJTVRDOKORNIJE OPIRU prepuštanju višim vibracijama. (Zar niko ne uočava kako ljudi već uveliko na sve strane počinju da „pucaju“?!)


1. Princip koji je ranije već naznačen… A reakcija je na jednu od „bezbroj“, što zabluda, što podvala u vladajućoj staroj duhovnoj paradigmi.

2. A) Mir, smirenost, unutrašnji mir, itd. – svojstvo je koje se jedanput postigne i potom se ono ima ceo život. Kao neka statička kategorija.

3. B) Mir se postiže, a na to upućuje i sam naziv – SMIRIVANJEM, opuštanjem. Što više opuštanja – „deblji“, nenarušiviji mir!

4. A praktično uočljiva i proverljiva istina je: MIR JE DINAMIČKA KATEGORIJA.

5. I mir se dobija, stiče – RAVNOTEŽOM. Pa se u neku ruku mogu uzeti i kao sinonimi.

6. Samo smirivanjem, ili samo praktikovanjem tzv. metoda relasakcije, pada se u teška psihološka ili stanja svesti.

7. Tada počne da deluje „grč“ opuštanja.

8. Kao što se i samo angažovanjem zapada u „grč“ aktivizma, u neravnotežu naprezanja.

9. U neravnoteži opuštanja čovek se sve više i više pasivizuje.

10. U pan-aktivizmu: ne može „da miruje“ ni pola sata, „živci mu igraju“ ako počne da zalazi u dublju opuštenost, samo razmišlja o poslovima i samo želi da radi. Potreba da se priča do iznemoglosti je posledica tog „grča“ „pan-aktivizma“.

11. PRAVI MIR SE RAĐA PRI BALANSIRANJU IZMEĐU NAPREZANJA I OPUŠTANJA.

12. Ovde je dat orijentacioni orijentir: proporcionalnost naprezanja i opuštanja, pa i jedna od orijentacionih formula (30-60’ naprezanja + 30-60’ opuštanja).

13. Priznajem da je u postojećim, teškim i dinamičkim uslovima, a svakako u izloženosti povišavanju vibracija planete, u sklopu svih naših zarobljeničkih aranžmana – (skoro pa) nemoguće primenjivati prethodnu formulu.

14. Stalna zalaženja, na dnevnom planu, u kraću neravnotežu sa jednim ili drugim – (skoro da je) neminovnost ili „krst“ našeg vremena.

15. Veština koja nam je TRENUTNO važnija od bilo koje druge.

16. Teško je danas balansirati sa formulom Ravnoteže, ALI NIJE NEMOGUĆE.

17. Urgentnost opuštanja sam često spominjao – s obzirom na stanje u kojem se nalazi ubedljiva većina ljudi: duboko „ogrezli“ u neravnoteži angažovanja. Ali sam uvek i isticao formulu balansiranja: orijentaciona proporcionalnost naprezanja i opuštanja.

18. SVA DRUGA DUHOVNA ILI NEDUHOVNA POSTIGNUŽA KOJIMA TEŽIMO: MOGU SE SAMO NADOVEZIVATI NA OVO BAZIČNO POSTIGNUĆE – NA RAVNOTEŽU.

19. I mudro je da se što pre oprostimo od duhovnog mita ili predstave o miru i smirenosti kao o stanju ili svojstvu: a) koje se jednom za svagda postiže, a potom samo uživa u njemu, b) koje se postiže primarno praktikovanjem metoda relaksacije.

20. Da, postoji tu zanimljivo „mešanje lončića“, zbog kojeg ljudi zaista praktično mogu da zaključe kako je opuštanje PUT DO MIRA: onaj ko živi u neravnoteži naprezanja, ako počne sistematski da praktikuje opuštanje, počeće da zalazi u prijatna stanja, u smirenost, iz čega zaista može da zaključi da je smirivanje ključno za postizanje mira. Ali neka nastavi, ako može, eksperimentalno, SAMO SA SMIRIVANJEM, videće kakvo će ga zlo „iza ćoška“ snaći.

21. Sve ovo je tim pre potrebno imati u vidu što smo u zoni povišavanja vibracija koja iziskuje veštinu plovidbe čamcem u strašnim brzacima i kroz jezive kanjone.