Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: jezik

1.

Da nastavim…

Istu temu.

Mada nadalje…

Izlaganje…

Ličiće na konfuziju.

Zbrda – zdola.

Po poglavljima.

2.

Jezik.

Kao izražavanje misli.

Mišljenje.

Ovo pisanje.

Već rekoh ranije…

Nisu ovo…

Eksperimenti.

Kao u pesništvu.

„Zaumna poezija“.

I tako dalje.

3.

Mišljenje.

Logika.

Novi.

Jezik.

Novi.

Za svet…

Novi.

Ovo ovde…

Odražava…

Te potrage.

4.

MENI JE SVE…

SVE JASNIJE!

Ako smem…

To da kažem.

A čini mi se…

Napokon…

Da smem.

5.

„Sve“…

Tj. ono što smatram bitnim.

I prioritetnim…

U svom vidokrugu…

6.

JASNIJE…!

Ne sasvim jasno!

Ne još…

Ali…!

Bliže jasnom…

Nego ikada pre.

7.

Dočarati drugima…

Tu su muke!

Biće muke…

Tj. sa te strane otud.

Odakle se čita…

Ovo ovde.

8.

No…

Ko bude strpljiv…

U praćenju…

Možda postupno…

Otkrije mu se…

Pogled na stvari…

Približan…

Onom pogledu…

Iz čije perspektive…

Sve ovo se iskazuje.

9.

Spominjao sam ranije…

Ko zna koliko još ranije…

Fraktalno mišljenje.

Bilo mi nejasno…

Tada.

Dosta jasno mi…

Sada.

Ono nije ovo…

Ovde što se ispisuje.

Ono vodi tonjenju…

Biće još o njemu…

10.

Spominjao sam ranije…

Ko zna koliko još ranije…

Hologramsko mišljenje.

Bilo mi nejasno…

Tada.

Ne baš – jasno mi…

Kao na dlanu…

Sada.

Ali…

Jeste mi dosta jasnije.

11.

E…!

O NJEMU SE RADI!

OVDE PRI PISANJU.

Treba mi još dosta…

Da ovladam njime…

A tek za onoga…

Ko sve ovo…

Pokušava da čita…

„Živ nisam“!

12.

Ali…

Ko sledi dobre impulse…

Ići će dalje…

U čitanju…

Ma koliko beslovesno…

Ovo pisanje delovalo.

12.

Iza konfuzije…

Ovakvog kazivanja…

Pisanja…

Jasnija nego do sada…

Slika stoji.

S ove strane.

Da ponovim…

JASNIJA…

NE – SASVIM JASNA!


1. Umreženosti i Materija/materija

Još iz osnovne škole poznato nam je da materiju čine UMREŽENOSTI najsitnijih čestica: elektrona, atoma, molekula.

Čak, valjda, 99% materije čini prazan prostor, njene najsitnije čestice onaj 1%.

Pa se preko najsitnijih čestica, „pogledom“ kvantne fizike, dolazi do „mešanja“ energije i materije, tj. može da se vidi „prelaz“ na kojem energija „oscilira“ između energije, talasa, i čvrstih oblika najsitnijih čestica.

Još samo treba spomenuti da se veze između tih najsitnih čestica ostvaruju jonskim i kovalentnim vezama.

Te čestice imaju svoje valence, koje „govore“ o tome sa kojim drugim česticama mogu stupati u vezu.

2. Umreženosti i građa živih organizama.

I način stvaranja i postojanja živih organizama takođe se zasniva na umreženostima.

Ćelije – tkiva – organi – organizam.

3. Ilustracija: umreženosti i društveni odnosi (virtuelno).

U takozvanim društvenim mrežama (fejsbuk, itd.).

Ako smo (bili) na nekoj od društvenih mreža, a ono otprilike znamo kako se taj tip umreženosti ostvaruje ili kako funkcioniše.

Uzmimo, radi lakšeg prikaza, da svaka osoba ima po tri „prijatelja“.

Čak nije ni potrebno da se ta mreža predstavlja kroz sliku, jer je analogna drugim mrežama koje će kasnije biti šematski „dočarane“.

Osoba A ima (recimo) tri „prijatelja“: B, C i D. Svaka od tih osoba ima svoja tri „prijatelja“, npr B ima za „prijatelje“: E, F i G.

Itd.

4. Ilustracija: umreženosti i društveni odnosi (realno).

– Mreže tzv. društvenih mreža su samo odraz naših umreženosti u realnom životu.

– Samo što virtuelni tip komunikacije omogućuje bolju „vidljivost“ umreživanja i brže i lakše „kretanje“ kroz mreže.

5. Ilustracija: umreženosti i linijski algoritam (virtuelno).

Imamo ih u kretanjima, dešavanjima, u slučaju kada idemo ka određenom cilju.

Mi tu ne kreiramo mreže opcija, već se krećemo kroz njih.

Preciznije, u virtuelnoj ilustraciji: neko (od ljudi) kreira i program sa mrežama opcija, a mi se krećemo kroz njih.

Nikada nisam igrao tzv. igrice, ali sam, igrom slučaja, video druge dok igraju, na primer igru „kanter strajk“.

Igrač obično uvek ima pred sobom više opcija: pravo – podrum, levo – da se popne na zid, desno – da zađe u neki šumarak. Pa kada zađe u bilo koju opciju – opet mu se otvaraju duge opcije.

Naravno, ponekad dođe do kraja u određenoj liniji, npr. dođe do zida.

6. Ilustracija: umreženosti i linijski algoritam (realno).

Opet ista analogija, odnosno – isto podražavanje (u „igricama“) umreženosti opcija i linijskog algoritma iz života.

S tim što je to, naravno, u „igricama“ „stilizovano“, saobraženo potrebama igre.

7. Umreženosti i jezik

– Reči/pojmovi.

– Njihova povezivanja/grananja.

– Široka tipologija veza: asocijativno, kauzalno, prostorno, vremenski, itd.

Na primer: reč/pojam škola.

Uzmimo tri reči/pojma povezana sa pojmom škola: učenikznanjezgrada.

Pa dalje… učenik = knjigaučenjerazvoj.

Itd, itd, itd.

Širenje mreže.

8. Umreženosti i podaci u računarstvu.

– Hijerarhičnost i umreženost u klasifikaciji podataka u računarstvu.

– Iz foldera u folder.

– Do nivoa fajlova ili slika.

– „Konstelacija“ poznata svakome ko ume da barata kompjuterom.

podaci račun.