Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: Novi svet

1.

Entropija ogoljuje KPZ-Iluziju.

I sve sitne iluzije unutar nje.

Potencijalno ogoljuje.

2.

To znači: za one koji su spremni.

„Raspoloženi“.

Da vide beziluzorno ogoljenu realnost.

3.

Bolan i težak, ali jednostavan mehanizam.

Uzmimo suprotno, neka ranija vremena.

Kada se imalo dovoljno Energije.

4.

I najteži i najveći poduhvati.

Lični i društveni.

Jednostavno su izvođeni.

5.

Čak uz osećaj ispunjenja.

Osećaj moći.

Osećaj vladanja okolnostima i prirodom.

6.

Teških životnih stanja i priča je bilo uvek.

Ali nije manjkalo snage.

Onima koji su umeli da se napregnu.

7.

A Zemlja kao Karantin-Pakao-Zatvor…

Bila je ista tada kao i sada!

Uz nijanse u razlikama.

8.

Nekada je ta podjarmljenost bila fizički grublja.

Bukvalni robovi, nasilja i ratovi, tokom cele poznate istorije.

Danas je podjarmljenost „sofisticiranija“, prefinjenija.

9.

Dakle, manjak Energije, Entropija.

Sve se menja.

Percepcija se menja.

10.

Podjarmljeni malaksavaju.

Malaksavajući – uočavaju da ih neko iscrpljuje.

U porodici, na radnom mestu, u raznim sistemima, u državi.

11.

Uočavaju se mehanizmi koji su u pozadini.

Laži i mahinacije koji su u pozadini.

Tobože – sve je u službi pojedinca, njegovih prava, itd.

12.

Hipnotisana Masa nema metafizičke pretenzije.

Koncentrični krugovi porobljenosti.

Laži, mahinacija, programa.

13.

Neće se oni izdizati iznad puke fizikalnosti.

U uočavanju onih koji upravljaju porobljenošću.

Energetskim pustošenjem.

14.

Neki član porodice.

Neki nadređeni na poslu.

Država ili neki sistem…

15.

Tu je vrh uočavanja.

Ne ide se dublje ili dalje, iza/iznad njih.

Za početak – i to je dovoljno.

16.

Dakle, manjak Energije.

Služenje više nije poletno.

Zdušno i posvećeno kao nekad.

17.

Već tu su Zlotvori uskraćeni.

Postajaće oni zato sve „nervoziniji“.

Sve paničniji, grublji i gluplji u nastupima.

18.

Postoje, međutim, pripadnici Mase…

Koji ne haju za Entropiju.

Naprežu se i dalje zdušno, Entropiji u prkos.

19.

Na starim iluzornim vrednostima.

I ciljevima.

Ne pitajući se: dokle (će tako moći).

20.

A moći će – dok ne puknu.

Energetski kolabiraju.

Sa Entropijom nema šale.

21.

Mudrost našeg doba…

Ona je u nečem drugom.

Primerenom Entropiji.

22.

U štednji Energije.

U otaljavanju onoga što se mora raditi.

U izboru prioriteta (tamo gde se može birati).

23.

Zlotvorski programi (lični i društveni).

Vremenom će se sami od sebe rastakati.

Jer im nema energetske podrške.

24.

Rastakanje je Oslobađanje.

Izvestan vid Oslobađanja.

Ali, ta Tranzicija će delovatio kao Pustoš.

25.

Onima koji su vezani za stare vrednosti.

Za vrednosti Starog-propadajućeg sveta.

Koje su ukorenjene u svesti.

26.

A koji sluha nemaju za nove vrednosti.

Za paradigmu Novog-nastupajućeg sveta.

Tek to može biti šok.

27.

Zato je mudro imati pripremljenu verziju.

Sopstvenu verziju.

Svog Novog sveta.

28.

Svog – u svojim ličnim okvirima.

Šta će se šire dešavati – nije naša lična ingerencija.

Važno je da imamo pripremljeno svoje polje Hibernacije.

29.

Ne zna se kome će teže pasti Tranzicija!

Nesvesnima koji tumaraju kao u magli.

Ili svesni(ji)ma koji jasno kao na dlanu prate Proces.


1.

Moćna Zlotvorsko-Parazitska bića su ustanovila poredak na Zemlji.

Programirala i mentalno i na sve druge načine osakatila ljudska bića.

Tako da ljudi ne vide da žive u Karantinu-Paklu-Zatvoru, ne vide da drže u zarobljeništvu jedni druge.

2.

Ljudi, takvi, su energetski resurs za te Zlotvore Parazitlije.

Za Zlotvore Parazitlije smisao života ljudi je u tome da im budu energetski resurs.

Kao i ljudima biljke i životinje.

3.

Ljudi su (potencijalno) svesna bića.

Svojstvo svesnih bića je – Rast/Razvoj.

Status Hrane/Stoke blokira Razvoj i zamračuje sves(nos)t.

4.

Čovekov život ima smisla za druge, za Zlotvore Parazitlije.

Njihov smisao – potire čovekov Smisao života.

ZATO je čovekov život, ovakav kakav je, besmislen i bezvredan.

5.

Tek je potreban napor da se čovek osvesti.

Da osvesti svoje besmisleno/bezvredno bivanje na Zemlji.

Ali, „o tom – potom“, to je druga priča!

6.

Čovečanstvo od sedam milijardi je moć.

Umrežene energije sedam milijadi ljudskih bića.

Ko upravlja čovekom – upravlja tom ogromnom moći.

7.

Kad bi se deo čovečanstva Probudio…

I otkazao robovanje KPZ-iluzijama…

Urušila bi se moć kojom raspolažu oni koji upravljaju Masom.

8.

Kako to izvesti?!

Obraćati se hipnotisanoj Masi – besmisleno je.

Duhovni učitelji – davno „pročitana“, besmislena priča!

9.

Ovde stupa na scenu Entropija!

Sa manjkom Energije – počinju da spadaju velovi sa KPZ-iluzija.

Bar za one koji se ne naprežu zdušno po staroj logici.

10.

U tom smislu indikativna je pojava koja teče već dve-tri decenije intenzivno.

Sve veći broj pojedinaca se Budi za Karantin-Pakao-Zatvor.

Slute iza njega i moćna bića koja su ustanovila ovo surovo kosmičko Mrcvarilište.

11.

To masovnije Buđenje ide sa raznim posrtanjima i zabludama, stranputicama, nevešto… Ali – IDE!

Posebno sa sadašnjim internet-formama ide dosta  masovni napor na raskrinkavanju metafizičke zamljske Scene.

I napor ka Istini i istinama.

Za razliku od davnih vremena kada su propovednici išli od mesta do mesta…

Sve prethodno je masovno dostupno.

Koliko je to dobro, toliko je i sa rizikom „spamovanja“ Istine/istine.

13.

Napor na raskrinkavanju i otkrivanju istine/Istine je tek jedan deo priče.

Drugi – na ustanovljivanju nove duhovne i životne paradigme.

Novih ciljeva i Novog sveta.

14.

Često pasionirana fokusiranost na raskrinkavanju zemaljske Tame…

Koliko je dobra…

Toliko je i mač sa dve oštrice!

15.

Jer je čovek biće intencionalnosti.

Ono čemu je zdušno posvećen – postaje mu cilj.

Ovde kao da mu Karantin-Pakao-Zatvor postaje cilj.

16.

Proučavaju se i proučavaju mehanizmi Karantina-Pakla-Zatvora i pokušavaju odgonetnuti njihovi slućeni Konstruktori…

Sa namerom da se ljudi osveste i od njih oslobode.

A tom pasioniranošću posvećeni se samo zaglibljuju u onome što proučavaju.

17.

Sve to, dakle, ide na ruku Zlotvorskim Parazitlijama.

Ali, globalno, dobar proces je krenuo.

Entropija će, ma koliko bolno za sve – učiniti svoje.

18.

A koliko su to komplikovane zamke…!

Opravdano se svi mi u njima ne snalazimo.

Ili savršeno teško snalazimo.

19.

Hipnotisani u Masi su u krugu puke fizikalnosti.

Tu nema percipiranja nikakvog Karantina-Pakla-Zatvora.

I nikakvih Zlotvora, Parazita, Anunakija, i bića sa svakakvim imenima.

20.

Iz njihove (hipnotisane Mase) perspektive – to je zdrava i ispravna percepcija.

Priče o Karantinu-Paklu-Zatvoru i nekim-tamo-bićima su im šizofrenične.

Perspektiva koja Zlotvorske Parazitlije održava nevidljvima i moćnima.

21.

Na drugoj strani su Budni (u ovoj ili onoj meri).

Njima je sopstveni zarobljenički status savršeno jasan.

A upravo im je slepilo (hipnotisane Mase) za takav status – šizofrenično.


1.

Tolike priče o ljubavi, zaljubljivanju, voljenima…

Ko kaže da sve to skupa nije lepo i plemenito?!

I mnogo više od toga – božanski uzvišeno.

Ali svi ti atributi ne smeju da nas ometaju –

u potpuno trezvenom sagledavanju ljubavi.

Zbog same naše emocionalne „bezbednosti“.

2.

Ljubav i zaljubljivanja su nesporno „zaostaci“.

„Zaostaci“ naše davnašnje prave prirode.

Prirode koja nije bila ovako opako oštećena.

U nama takvima, moćnima, i ljubav nam je bila:

moćna, čarobno svojstvo koje je više od emocije.

U našoj sadašnjoj iskrivljenoj prirodi sve se krivi…

Distorzira. Što bi se ljubav izuzimala od toga?!

3.

Ljubav u raljama iluzija i iskrivljene percepcije.

Ma koliko željni prave ljubavi i pravog odnosa –

mudro je da imamo u vidu svakakve distorzije,

pratioce naših sadašnjih ljubavnih dešavanja.

Da bismo se obezbedili od razočaranja, pa –

i više od toga, od pravih emocionalnih potresa.

4.

Znamo li, kako nam i zašto „klikne“ zaljubljivanje?

Po kojim to sudbinskim zakonomernostima?

U duhovnosti – priča o „blizanačkim plamenovima“.

Kao – „plamenovi“ koji ovde teže da se spoje.

Niko ne kaže da to nije lep i plemenit koncept.

Ali džaba, kad OVDE I SADA nikako „ ne pije vodu“.

A „ovde i sada“ znači: u Karantinu-Paklu-Zatvoru,

i ne dok je na snazi postojeći Stari-propadajući svet.

Njegovi zakoni onemogućavaju pravu ljubav.

5.

Jedan od KPZ-zakona je da ljudi drže jedni druge –

u zarobljeništvu, doduše – suptilnom, metafizičkom.

Drugi zakon: da jedni druge kontrolišu i iscrpljuju.

U svakom odnosu je sve ovo različito dozirano.

U nekim slučajevima to ispada baš minimalno,

pa takav odnos dođe kao podnošljiv, čak lep.

Dakle, ljudi se međusobno ne pronalaze zato,

da bi međusobno jedni drugima pomagali

u rastu u svim domenima, u ljudskom ostvarenju.

Bar ne u dubljem smislu, na površini – možda.

6.

Hajde da pratimo šta se to dešava u ljubavi!

Ne znamo kako i iz kojih razloga povezivanja,

ali – nekako nam „klikne“ ljubav, zaljubljivanje.

Tada percepcija kao da nam se transformiše.

Bar prema osobi koja je „predmet“ ljubavi.

Mi je doživljavamo kao u auri poetičnosti.

7.

Na drugoj strani – i mi sami, sasvim spontano,

prikazujemo se u najboljem mogućem „izdanju“.

Pritom i mi i osoba u koju se zaljubljujemo:

imamo u sebi, nosimo u sebi, u svom biću –

„svašta nešto“ što je daleko od poetičnosti.

Probleme, psihološke mehanizme, težine…

8.

Dakle, međusobno se zaljubljujemo u fantome!

Osoba koju gledamo je samo povod, „kostur“ –

na koji „nalepljujemo“ sliku u koju se zaljubljujemo.

9.

I biva naš odnos lep i divan – dok iluzija traje!

Dok ne počne da kroz stalne interakcije probija –

sve ono nimalo lepo što smo bili potisnuli.

Ili što možda i nije objektivno problematično, ali –

što se ne uklapa u očekivanja onoga drugog.

Onda dolaze fluktuacije, smenjivanja faza:

u kojima se aktivira doživljaj sa početka „veze“,

i doživljaj koji je došao kasnije, sa „otrežnjenjem“.

10.

Dalji tokovi zavise od samih individualnosti,

od tolikih individualnih, nepredvidljivih faktora.

Iz takve veze može da se izrodi i brak,

možda i veza koja na spoljašnjem planu –

deluje i dalje sasvim dobro, čak skladno.

Jer onda dolaze prepleti interesa, deca,

pa dolazi more zajedničkih obaveza…

A da iza spoljanjeg sklada i timskog rada –

uopšte ne stoji unutrašnja konektovanost.

11.

Zato su najlepše ljubavi koje su nerealizovane,

ili koje su prekinute još u fazi poetičnosti,

dok nije obostrano poizbijalo „svašta nešto“,

problematično ili drugome nesimpatično.

I mi možemo da nosimo poetska sećanja,

na takve ljubavi, pri čemu smo u zamci –

KPZ-iluzija koje nas satiru na svakom koraku.

12.

Ako je tako kako je – šta onda da se radi?

Ne može se ovde dati univerzalni odgovor.

Svako procenjuje na osnovu mnoštva faktora.

Ali je dobro imati u vidu iluzije koje vrebaju.

13.

A težiti uzvišenoj vezi – svakako, obavezno!

U sklopu težnji jednom našem boljem svetu.

Tek takve težnje i takvi ciljevi, težnja njima –

daje nekakav smisao besmislenom životu

u ovoj surovoj planetarnoj robijašnici.

14.

A čisto metodološki: te težnje treba uklapati

sa svim onim pričama o našoj energetici,

a gde spada i neophodnost razgradnje

svega onog teškog, lošeg, što nosimo.

Pa, ako nas Novi svet i ne snađe za života,

bar smo imali snage da mu uporno težimo,

ne podležući slamajućim KPZ-uticajima.


1.

„Ludnica je kanda otključana!“

Mada iz Nove godine u Novu godinu sve manje.

Iznutra se malaksava u slavlju.

U oduševljavanju.

Iako se ljudi zdušno naprežu.

Da im bude kao i nekada.

Iako im se čini da im je kao nekada.

Ali – nije, neće, ne može da bude!

2.

Slavlja i slavljenja – kao iluzija.

Ne, najteža, ne najopasnija.

Ali svakako kao najluđa.

Najbesmislenija. Mada…

Mrtva trka!

U tome šta je najbesmislenija iluzija.

U našoj „Majčici“ Planetarnoj Ludnici.

3.

A šta je iza?

Iza naprezanja na uživanju u slavljima.

Upravo sada, dok prašte vatrometi –

iza naprezanja da se uživa u Novoj godini.

Iza kolektivne podešenosti.

U ovakvim prilikama.

Podešenosti na dobrom raspoloženju.

Na skoro pa mistično uzvišenom stanju.

4.

Probija tu nešto izvorno.

Nešto izvorno, a plemenito i lepo.

Nešto Zlotvorskim brljanjima poremećeno.

Izvitopereno, kao i sve u nama i oko nas.

AURA MISTIČNE POETIČNOSTI.

Aura nečeg uzvišenog.

Uzvišeno lepog, prijatnog.

5.

Ta „čestica“ probija u slavljima.

U slavskim raspoloženjima.

Jedna zaturena potreba u čovekovom biću.

Zaturena i deformisana.

6.

A kako se ona sada ospoljuje?

Manifestuje.

Na jezivo blesave načine.

Posmatrajte ponašanje ljudi.

Na bilo kojem od tih slavlja.

I videćete kako izgledaju ti jezivo blesavi načini.

U rasponu do samih bahanalija.

Skakanje, igranje, galama, pesma i „pesma“…

Vatrometi i buka, što bučnije i „čujnije“.

I, ono, skoro pa glavno:

– davljenje u hrani i u piću!

7.

Tu probija atrofirana potreba za –

MISTIČNOM POETIČNOŠĆU.

Postoje dva prirodna načina.

Na koje se ona pokrene.

Obuzme nas.

Kako koga, ali svakoga bar pomalo.

Zakači.

8.

Prvi: kada padne sneg.

U najvećoj meri prvi sneg.

Koji prekrije prirodu.

A pogotovu neki posebni ambijenti.

Sumraci, svetiljke, pahulje koje veju…

Toplota sobe i pahulje koje veju.

Pahulje čije lelujanje se prati kroz prozor.

9.

Rano proleće i tzv. buđenje prirode.

Opet kao nešto poetski mistično.

Dešavanje u prirodi.

Oživljavanje prirode.

Nakon zimskog mrtvila i sivila.

Jer i sneg koji se tokom meseci ustali –

pretvara se u belo „sivilo“.

U nekim energetski srećnijim vremenima:

početak proleća povezivan je sa zaljubljivanjima.

Svakako ne slučajno.

10.

A umesto svega toga prirodnog…!

Imamo kolektivne usiljene surogate.

Za dubinsku potrebu za poetski mističnim.

A u našim „divnim“, a divljim slavljima.

(Skakanje oko vatre, u afričkim plemenima.

I skakanje u restoranu, oko punih stolova…

Suštinska razlika – samo u odeći.)

11.

Novi svet znači novinu i u ovom smislu.

Naravno, u svemu, pa i u ovome.

Atrofirana potreba za poetski mističnim.

Za uživanjem u uzvišenom.

Za težnju uzvišenom.

Razvijaće se sistematski.

Kao duhovna veština.

12.

A to je mnogo više od puke veštine.

Od veštine poetskog uživanja u nečemu.

To je i veza sa logikom viših svetova.

Sa energetikom viših svetova.

To će biti i pokretačka snaga promena.

13.

Promene i Izbavljenje iz okova Starog sveta.

Ne mogu se izvoditi logikom tog istog sveta.

Već sasvim novom logikom.

Nazvali smo je – uvrnutom logikom.

Uvrnutom – u odnosu na postojeću logiku.

Logiku Starog-postojećeg sveta.

Uspešno propadajućeg sveta.

14.

Imamo postmodernizam u književnosti.

Kao najavu ili sitni proboj te logike.

Naravno, u delima sa duhom.

Tačnije – u delićima dela sa duhom.

(Jer natrpavalo se i u književnosti.

Natrpavalo sve i svašta.

Kao i u svemu drugom.)

Tek radi ilustracije, radi dočaravanja.

Te logike.

Može se malo pogledati „Napuklo ogledalo“.

Ili „Balada o Stojkovićima“.


Šteta što su Imanuel (Isus-Imanuel) i Isus bili duhovne podvaldžije, imali su i dobre ideje.

I mogli su da mi izazovu poverenje.

No, to i jeste princip duhovnog podvaljivanja: morate imati zdrava jezgra i dobre ideje, kao nukleuse, oko kojih ćete „namotavati“ slojeve i slojeve laži i podvala.

Imanuelova dobra ideja (već navođena ovde): treba da odgonetamo zakone ustrojstva svega postojećeg, ili „Stvoriteljeve Zakone“ (misli na Izvornog Kreatora), i da se po njima „vladamo“, nije direktno rekao, a svakako zbog dostizanja našeg izvornog „izdanja“. A te Zakone ćemo najlakše uočiti ili odgonetati u prirodi.

A Isus je rekao: postoji vreme razbacivanja kamenja, i vreme sakupljanja kamenja.

*          *          *

Poznato je tumačenje simbolike drveta: manifestovani svet izvire iz korena nemanifestovanog, koji je u zemlji kao „nevidljivi“ izvor/Izvor.

Izvire i grana se (ispoljeni svet iz Izvora, tj. drvo iz korena).

Princip grananja, razgranavanja drveta je i princip širenja manifestovanog sveta.

Preko fraktalnog grananja teorijski se teži beskraju ili beskrajnom grananju.

Ovde nas zanima jedna druga simbolika ILI DRUGAČIJI KOD DRVETA, KAO KOD BUDUĆIH DEŠAVANJA NA ZEMLJI.

*          *          *

Manifestovani fizički svet je (uzmimo jedno od takođe poznatih tumačenja) svet Iluzije.

Svet Iluzije se ne može bukvalno granati u Beskraj, jer bi to značilo zarobljavanje Energije u Iluzornom, oticanje Realnog u Iluzorno.

Te se negde mora postavljati granica grananju, širenju Ispoljenog sveta.

Nakon čega grananje Ispoljenog sveta zauzima novi smer – KA REALNOM SVETU, ili, kao što se kaže – ka Izvoru.

Išlo se ka umnožavanju i širenju sveta Iluzije, i TO je do te tačke BIO SMER RAZVOJA.

Jer je sticano iskustvo u tom domenu.

Od tačke obrtanja smera, ka Izvoru – OBRĆE SE I POLARITET RAZVOJA: ONO ŠTO JE BILO RAZVOJ – POSTAJE PROTIVRAZVOJNO, SADA RAZVOJ IMA ZNAČENJE VRAĆANJA IZVORU.

Ima značenje USMERAVANJA NA SUŠTINE, umesto dotadašnjeg progresivnog umnožavanja detalja i gubljenja u detaljima, grananjima, širenjima.

*          *          *

Da se vratimo drvetu, tj. njegovim kodovima…

Drvo u svom rastu i širenju ima težnju ka fraktalnom beskraju.

Naravno da koren nema tolike kapacitete, ne može da energetski podržava „kretanje“ u rastu grana ka beskraju.

Podržava do neke granice, do granice do koje sežu njegovi energetski resursi.

Kada rast i grananje drveta dostigne kritičnu tačku u vezi sa kapacitetima korena – KOREN PRESTAJE DA ŠALJE ENERGIJU U DELOVE KOJI PREVAZILAZE NJEGOVE RESURSE ILI KAPACITETE.

TI DELOVI DRVETA POČINJU DA SE SUŠE!

Prirodna automatska samoregulacija!

*          *          *

Zar ne uočavamo enormna progresivna „grananja“ u savremenom svetu, u obimu koji postaje više nego sulud, postaje samoubilački?!

Kreativnost i produktivnost koje čovečanstvo kao Stoku vodi samouništenju.

Energetskom enormnom samoiscrpljivanju.

Novi i novi tipovi svega i svačega, i nove i nove enormne količine produkcije svega i svačega, i zaista potrebnog, i potpuno suvišnog.

Hiperprodukcija i hiperkonzumacija svega i svačega!

Pod maskom ili sa iluzijom razvoja i obezbeđivanja što boljih životnih uslova – imamo i energetsko pustošenje, i sluđivanje.

Pogledajmo samo „grananje“ sa usavršavanjem i produkcijom mobilnih telefona. Već je i laicima jasno, da i ne zavirujemo u socio-psihološka istraživanja o tome – OVAJ SMER TOBOŽE KREATIVNOG „GRANANJA“ (sve „moćniji“ mob-telefoni) IDIOTIZUJE MLADE, pretrpava im umove informacijama, slama um i svest, takođe i telo, podmuklo hipnotizuje, programira, itd.

Ne ovoliko opasno i očigledno, ali – tako je na svakom koraku, u vezi sa svim što kao proizvod imamo u ovom svetu (izuzimajući manji broj onoga što nam je zaista životno neophodno).

*          *          *

Već je ovde bilo osvrta na Entropiju, na manjak Energije u zatvorenom sistemu Karantina-Pakla-Zatvora.

I na tolike manifestacije ove pojave koja poslednjih godina valjda postaje, ako ne baš očigledna, a ono dosta ubedljivo slućena kod sve većeg broja ljudi.

Nekada, dok se Entropija nije ovako „zahuktala“ – mogli ste da budete do mile volje kreativni i da se radno angažujete, takoreći bez ograničenja, uz uslov da elementarno vodite računa o sopstvenoj Ravnoteži. I delovalo je kao da možete svašta da postignete.

Čik da danas imate takav osećaj i takvu moć!

Entropija svakako znači da „Koren“ prestaje da šalje dosadašnje količine Energije u „Granu“ na kojoj živimo, a to je, nažalost, Karantin-Pakao-Zatvor.

Manje je Energije za Zlotvore, i baš nas briga za to, oni neka, što kaže narod, pocrkaju, zaslužili su, ali, što je za nas značajnije – ova Entropija znači i manjak Energije za sve nas.

ALARMANTNO JESTE – POČINJE DA SE SUŠI „GRANA“ NA KOJOJ ŽIVIMO!

ZLOTVORI SU ČOVEČANSTVO PRETVORILI U STOKU, KOJA JE SADA SLEPA ZA OVAJ GLOBALNI SMER DEŠAVANJA.

Te se 99,99% ljudi nesmanjenom žestinom, kao nekada, kao da se ništa ne dešava, kao da je energetska situacija na planeti uobičajena – energetski „RASPADAJU“ trošeći se na glupostima.

*          *          *

Stari, postojeći, a intenzivno propadajući svet u kojem živimo – „Grana“ koja se suši!

Znamo da i na grani koja se suši, ali bliže deblu, dakle, bliže korenu/izvoru – počne da izbija mladar.

Vremenom, ostali deo grane, koji je rastao u dužinu, sasvim se osuši, mladar ojača, sa njim se revitalizuje i deo grane do mladara.

TO JE KOD/PUT FORMIRANJA NOVOG SVETA!

I taj proces je već u toku.

Kao što i inače biva paralelno: i sušenje stare grane i izbijanja mladara od kojeg će krenuti neka nova grana.

*          *          *

Sa Starim-postojećim-propadajućim svetom neminovno će propasti i svi koji su VEZANI, vrednostima, ciljevima, pažnjom, Energijom, zdušnim angažovanjem – za sam taj svet, za „Granu“ koja se suši.

Nije to ničija kazna, jednostavno – od ove tačke postojanja (koja traje već godinama) ono što je nekada bilo razvojno postaje PROTIVRAZVOJNO, NERAZVOJNO, i više od toga – ŠTETNO.

A to je umnožavanje svega i svačega, davljenje u gomilanju svega i svačega, energetsko samopustošenje produkcijom svega i svačega, bavljenjem svim i svačim, uglavnom svakakvim glupostima, tj. duhovno i životno nefunkcionalnim aktivnostima.

Već sam citirao Lazareva koji predviđa da će tek manji procenat ljudi moći da preživi procese koji su u toku. Ne zato što će neko da satire ljude. Već, u kontekstu već objašnjenog – zato što će iz ljudi sve intenzivnije oticati Energija, tj. samim njihovim pogrešno usmerenim i nekontrolisanim angažovanjem.

*          *          *

U ovom kontekstu su jasnje neke od ranijih poruka na blogu: o urgentnosti štednje Energije, o dovoljno opuštanja, o biranju prioriteta u onome što radimo (u situacijama kada to možemo, muka su „mase“ aktivnosti koje su nam iznuđene).


1.

13. Ovo bi trebalo da su privremene mere. Dok nam traje doba Entropije i Hibernacije. Možda se sa stabilizovanjem povišenih vibracija oslabe zarobljeničke stege, možda nam se mentalni aparat transformiše, usavrši, tako da dobijemo veću misaonu prodornost i bolje procesuiranje informacija…

2. Fokus na suštinama, nastojanje na što manjem obremenjivanju činjenicama i informacijama, u sklopu štednje Energije i rasterećivanja mentalnog aparata, a u kontekstu preobražajnih dešavanja.

3. Odnosno, u sklopu eskiviranja i eliminisanja distorzija u mišljenju.

4. Dok nam profunkcioniše, EVENTUALNO, usavršeni mentalni, intelektualni aparat.

5. Ali, nije stvar SAMO u tome! Da imamo poboljšan mentalni sklop i intelektualne operacije, A DA SVET OSTANE OVAKAV KAKAV JE, sa logikom i vrednostima kakve ima.

6. Te da se mi EFIKASNIJE BAVIMO USAVRŠAVANJEM NERAZVOJNIH I PROTIVRAZVOJNIH ASPEKATA OVOG STAROG SVETA.

7. Preobražavanje mišljenja, kroz jači fokus na suštinama, ZNAČI I DA SE MORAMO PREORIJENTISATI na nove vrednosti, novu logiku, novu percepciju.

8. Na kakvom to dobitku bismo bili da imamo „veću misaonu prodornost i bolje procesuiranje informacija“, a da ostanemo u okvirima postojeće DISTORZIRANE naučne paradigme?! (Uzimamo naučno mišljenje, kao tobožnju „perjanicu“ Čovekovog mišljenja.)

9. Na primer, šta nam može pomoći veća misaona prodornost – u medicinskom tretiranju AUTONOMNOSTI funkcionisanja čovekovog tela?! Kao da je ono mrtva mašina, mašina od sklopa minerala (što bi rekao Štajner), čije funkcionisanje se tek na marginama sagledava kao uzrokovano psihom, svešću, duh se tu i ne pojavljuje?

10. „Veća misaona prodornost i bolje procesuiranje informacija“ – imaće smisla u sklopu paradigme Novog sveta.

11. Što znači da u NOVOM MIŠLJENJU mora „OTPASTI“ sve što je nerazvojnog i protivrazvojnog karaktera iz repertoara paradigme i logike postojećeg Starog sveta.

12. To su dubinski, širekosmički uslovljeni procesi na koje će Čovek sve više biti „NATERAVAN“. Pa će svako imati posledice u skladu sa svojim razvojnim ili nerazvojnim opredeljenjem. Da upotrebimo parabolu iz dela koje inače ni samo nije razvojnog karaktera: vreme odvajanja zrnevlja od kukolja.


Untitled.jpg

1. Više frekvencije znače i manje amplitude.

2. „Amplitude“ i ritam postojećeg-propadajućeg Starog sveta, koji nam danas deluju kao normalni i logični = 8 sati angažovanja + 8 sati odmaranja.

3.  Amplitude i ritam Novog sveta: 30-60′ + 30-60′.

4. Nama je najpre nezamisliva organizacija aktivnosti i odmaranja, po ovom ritmu, a u delu dana u kojem imamo relativnu slobodu organizovanja.

5. A tek nam je utopija funkcionisanje društva po ritmu Novog sveta.

6. Na sreću – mi se u vezi sa tim ne pitamo!

7. Ili ćemo se vremenom, najpre individualno, a onda kao civilizacija, prilagoditi ritmu Novog sveta, ili ćemo masovno kolabirati, pa u perspektivi i propadati.

8. Oni koji se budu prilagođavali – prepuštaće se procesu Transformacije, iz tog procesa će se izroditi novi Čovek, novi Čovek će početi da stvara novu Civilizaciju, itd.

9. Naravno, ritam Novog sveta je samo FREKVENCIJSKA OSNOVA, na njoj se zasnivaju dublji preobražajni procesi.

10. Tako da je dominacija opuštanja, „promovisana“ u prošlom tekstu, samo PRELAZNA FAZA u toku Hibernacije, ne i trajni čovekov ritam.

11. Neophodna prelazna faza, tim neophodnija što su individualni, društveni i civilizacijski programi čoveka duboko gurnuli u neravnotežu, gurnuli U DEBELU NERAVNOTEŽU KOJA JE GLAVNI GENERATOR SVIH ČOVEKOVIH DISTORZIJA I DEFORMACIJA (U MIŠLJENJU I FUNKCIONISANJU).


1. Pojmovnik.

– „Zbirka“ pojmova.

– Objašnjenja po izdvojenim pojmovima.

– Umesto sistema: izlaganje ideja u nekoj oblasti – po pojmovima.

2. Paradigma.

– Obrazac, uzorak, uzorni model.

– U našem slučaju (duhovna paradigma) uzmimo je kao „filtrat“ suština iz sveukupnosti onoga što imamo kao repertoar u duhovnosti/metafizici.

– Teorije, ideje, koncepti, iskustva iz prakse, metode i metodologije, preporuke, vrednosti, modeli, tip rezonovanja, itd.

– Uz pretpostavku da se mogu izvući „zajednički imenitelji“ za teško svodivu raznolikost „materijala“ u ovoj oblasti.

– Jeste teško za uopštavanje, ali nije nemoguće.

– A praktično nam jeste potrebno, ako do sada nije postalo jasno zašto, pokazaće se tek…

3. Stara duhovna paradigma.

– Već je naširoko objašnjavana na blogu.

– Stara, postojeća, propadajuća, zajedno sa starim, postojećim, propadajućim svetom, logično, jer je njegov deo (u oblasti duhovnosti).

– Deo sa svesnim podvalama (osobito u drevnim duhovnim delima).

– Deo sa nesvesnim podvalama ili distorzijama.

– Redukcionizam: mehaničko pojednostavljivanje procesa u svesti (najkarakterističnije po svođenju cele prakse izvođenja promena na jednu, lako primenjivu metodu).

– Iluzije sa duhovnim postignućima.

– Itd.

4. Nova duhovna paradigma.

– U nastajanju.

– Više u lutanjima i traganjima, isprobavanjima, preispitivanjima.

– Ali, u nekom trenutku, nekako, sa njenim zasnivanjem moramo započeti.

– Ne znači da se ona rađa iz pepela, dakle, bez ikakve „žive“ veze sa starom duhovnom paradigmom.

– Ali znači zaista neophodnu sveukupnost novih duhovnih postavki: novog shvatanja procesa u svesti, novog shvatanja duhovnih vrednosti, novog shvatanja duhovne prakse, itd.

– Dakle, veza sa starom normalno da ima, ali uz sveukupnost novih postavki.

5. Novi čovek.

– Stara duhovna paradigma je pokušavala da „donese“ novog čoveka. Samo pokušavala, ali uporno „padala na ispitu“ iluzija.

– Nova treba da traga za načinima RAĐANJA UISTINU NOVOG ČOVEKA.

6. Efektivne promene.

– Već spomenuto, ali da se posebno naglasi.

– Stvar je u efektivnim i NEILUZORNIM promenama, promenama na bolje.

– Koje će proizilaziti iz nove duhovne paradigme.

– Kojima će se zaobići iluzorne zamke:

– za viđenje, odmeravanje efekata mera i koraka, načina koji se preduzimaju sa ciljem poboljšanja, napredovanja, rasta svesti.

7. Novi svet.

– Nova duhovna paradigma mu izlazi u susret, sa novim čovekom.

– Mnogo šira, možda nezamislivo šira kosmička dešavanja i uticaji, ili Programi, vode čovečanstvo ka promenama, guraju ga ka promenama-poboljšanjima.

– Nova duhovna paradigma im izlazi u susret.

– Interaktivno.

– Ona je i refleks shvatanja i prihvatanja preobražajnih uticaja.

– I sama ih, koliko je to minimum-mininalno u datim uslovima moguće, generiše.

8. Instrumenti.

– Nova duhovna paradigma:

– a) svesnost KPZ-Iluzije, iluzija uopšte;

– b) omogućavanje ispravih duhovnih nazora, mišljenja, zaključivanja, itd.

– c) povezani sa svim tim, ali svakako najvažniji su: „instrumenti“ za izvođenje preobražajnih promena.

– Pomoću njih:„obuhvatiti“, koliko je moguće, složenosti:

– a) i čovekovog funkcionisanja,

– b) i uslova u kojima je.

9. Novo mišljenje (logika).

– Nemamo još novo mišljenje, već NAPOR KA novom mišljenju.

– Rađa ga svest o ograničenjima postojećeg mišljenja i logike.

– Rađa ga svest o distorzijama u percepciji i u rezonovanju.

– Napor KA novom mišljenju je i posledica i izlaženje u susret kosmičkim/metafizičkim uticajima širim od domena uticaja Vladara Zemlje.

– Manifestacije tih širih uticaja u fizičkoj ravni:

– logika postmodernizma, logika UVRNUTIH (uvrnutih sa stanovišta stare logike) POVEZIVANJA NEPOVEZIVIH „STVARI“,

– logika „izvrtanja naglavačke“ naizgled stabilnih i „nedodirljivih“ idejnih postavki.

– Novo mišljenje, ovde na blogu „promovisano“ kao „umrežemo mišljenje“, ili:

– mišljenje zasnovano na umreženosti pojmova, ideja…

– Koje je osnova tkanja pojmovnika/“Pojmovnika“.

10. Ažuriranje pojmova u „Pojmovniku“.

– Nasuprot zatvorenosti pojmova unutar sistema – pojmovnik („Pojmovnik“) znači otvorenost za „ažuriranja“.

– Vremenom se spoznajno napreduje u osvajanju novih aspekata svakog pojma.

– Novih aspekata ili novih veza između pojmova.

– Onda jednostavno „ažuriramo“ već dati pojam.

– Izvršimo korekciju, prethodnog, dodamo nešto novo.


Baš ću da uživam kada se, možda i ne u nekoj dalekoj budućnosti, bude dokazivala teza o meditaciji, koju sam ranije već izneo: da je ona ČARDAK NI NA NEBU, NI NA ZEMLJI.

I da je u tom smislu vrhunska Zlotvorska duhovna podvala, koja je tako dobro i duboko, pa tek masovno, progutana, da se smatra osnovom rasta svesti, do kosmičkih širina.

Čardak ni na nebu, ni na Zemlji…

A) Meditacija jeste vid opuštanja. Mada je i to relativno, zavisi od postignute opšte opuštenosti. Za nekoga je i gledanje televizije opuštanje, mladi već uveliko praktikuju slušanje muzike kao opuštanje, to njihovo opuštanje je za nekoga ko je postigao dublju opštu opuštenost – naprezanje.

Pravi najdublji vid opuštanja ne postiže se meditacijom, već metodom koju sam na raznim mestima krstio raznim imenima: praksa (iz)vankonceptualizma, dubinsko opuštanje, nepomično ležanje, bolesničko ležanje. Jednom rečju, pojednostavljeno i nemistifikovano rečeno: ležeće opuštanje, a pri kojem nemamo nikakav fokus, pri kojem dopuštamo da se dešava ono što se bude dešavalo.

Dakle, meditacija i jeste i nije metoda opuštanja.

B) Dalje: meditacija i jeste i nije vid težnje nečemu.

Teži se, tačnije – želi se da se teži rastu svesti, kosmičkoj svesti, a u suštini se ne teži ničemu, ili: teži se Ništavilu.

Kako meditanti lako padaju na ispitu iz obične ovozemaljske logike: kažu – ne težiti ničemu, isključiti um. Zašto? Da bi se dostigla kosmička svest. PA ZAŠTO PRISTUPAŠ MEDITACIJI AKO NE TEŽIŠ NIČEMU?! Jer ti pristupaš meditaciji baš zato što nečemu težiš, a ona sama te onda uvlači u igru, tačnije – u zamku netežnje.

Meditacijom se nastoji slomiti naša intencionalnost, kao osnova našeg ovozemaljskog funkcionisanja.

Odnosno, ta intencionalnost se na podmukao način stavlja u funkciju dosezanja Ništavila.

Voland (u zanimljivoj kosmološkoj postavci u romanu “Majstor i Margarita”, koji je originalni pandan “Fausta”), tj. Lucifer, na početku romana razgovara sa dvojicom pisaca, koji se nadobudno izjašnjavaju kao ateisti (u ambijentu Staljinovog socijalizma to je bila zvanična “religija”). Voland im se zahvaljuje na takvom verovanju.

U jednoj daljoj situaciji, u kojoj mu se na platou donosi odsečena glava jednog od te dvojice pisaca (pao je bio pod tramvaj), Voland mu objašnjava: svako dobija ono u šta veruje (ili ide ka onome u šta veruje; da dodam – ka čemu mu je usmerena intencionalnost, jer nije stvar samo u pasivnom verovanju). On, taj pisac, verovao je u NEBIĆE, i biće pretvoren u pehar (materija, nebiće), iz kojeg će Voland rado da nazdravi BIĆU, u koje, dakle, Voland veruje.

Jeste romaneskna priča, ali – uklapa se u duhovne koncepte koji su nam poznati, a već je i naznačeno o kojima od njih se radi.

Veza ove priče sa meditacijom se uglavnom nazire i bez objašnjenja…

Fokus meditanta je ili na bezmisaonosti ili praznini (koliko se sećam – varijanta zen-meditacije), ili na nekoj mantri (reč, itd.), čija funkcija je istovetna prethodnom tipu: isključiti sve misli, biti usmeren na jednu konkretnu tačku, a zato da ne bi bio usmeren ni na šta.

MEDITACIJOM SE, DAKLE, TEŽI BEZMISAONOSTI I PRAZNINI!

I ja sam isticao bezmisaonost ili isključivanje iz parazitskih misli kao postupak, ali – postupak koji je raščićavanje terena, oslobađanje od sluđujućeg kolopleta parazitskih misli, a da bismo mogli da usmerimo fokus ka onome što je bila tema prethodnog teksta: ka našoj Viziji kojoj težimo, ka svetu ideja, tačnije – fokus na njima, tako da neke od njih “privučemo” u svoj život.

I nije slučajno da se nirvana, kao vrhunsko stanje koje se postiže upravo meditacijom, u pokušajima da se opiše (jer se naglašava da se to stanje ne može opisati) označava i kao – Ništavilo, nekakvo pozitivno Ništavilo, kao odsustvo ispoljenog, kao Ništa, ali istovremeno i kao rastapanje, rastvaranje svesti u svemu postojećem.

Logički prihvatljivo: meditacijom se teži bezmisaonosti i praznini, fokus je u seansama meditacije za njih “prilepljen”, višegodišnjim praktikovanjem dostiže se nirvana, kao Ništavilo. (Nirvana je drugi vid podvale, o kojem je ranije bilo reči, ovde nam nije bitno da u to zalazimo.)

Sve u svemu – dosta tih Zlotvorskih podvala je spakovano u konceptu, i metodi, meditacije.

Kao i svaka, ili skoro kao i svaka podvala – i meditacija  ima neku istinu ili inicijalnu dobru stranu u svojoj osnovi.

1. U redu je formalna strana sa sistematskim izdvajanjem posebnog vremena (seansi) za njeno praktikovanje.

2. U redu je takođe i formalna strana sa nepomičnim sedenjem pri praktikovanju. Naravno, ne mora to biti BAŠ nepomičnost, a pogotovu nikako ne mora biti “lotosov položaj”, ali – uglavnom odustvo (nekontrolisanih) fizičkih pokreta je u redu.

3. I kao treće: u redu je nastojanje na usmeravanju pažnje ka JEDNOM sadržaju. S tim što to ne mora da bude bukvalno JEDNA slika ili jedna reč. Može li se dokazati da smo mi na nekakvom gubitku ako pažnju umesto ka jednom usmeravamo naizmenično na četiri cveta?! Jedno je ako nam se misli zaista rasipaju na sve strane, a drugo je ako imamo jasno izabran krug slika ili malih tema, na kojima nastojimo da zadržimo pažnju.

A to mogu biti, kao što je već objašnjavano: “slike”, slike ili ideje iz naše Vizije kojoj težimo.

Te tako, ako odbacimo sve to što je trulo u konceptu meditacije, a trule su joj sve same suštine, te ako je ispunimo sadržajem svojih težnji – dobijamo metodu “borbe” za svoj Novi svet.

Ali, to više niti je meditacija, niti se može reći da je izvedeno od meditacije.

Već se može reći ono suprotno što smo već naglasili: da je meditacija kao Zlotvorska podvala – vešta distorzija IZVORNO SNAŽNOG POSTUPKA NAŠE INTENCIONALNOSTI, našeg instrumenta za težnju sopstvenom Novom svetu.