Otkrivenja našeg doba

Monthly Archives: август 2016

1. U odnosu na druga drevna duhovna dela „Slovensko-arijske vede“ su pohvaljene zbog stava, na jednom mestu iskazanom, koji je jedna od osnova nove duhovne paradigme: živimo na planeti koja je Karantin-Pakao-Zatvor. Tim Karantinom-Paklom-Zatvorom vladaju bogovi-paraziti, koji se mogu prikazivati „u odorama Svetlosti“, tj. ljudima se mogu prikazivati i prikazuju se kao da brinu o njihovoj dobrobiti, o rastu njihove svesti. Što do određene mere nije netačno, po analogiji po kojoj i mi brinemo o životinjama čije proizvode, na kraju samo meso, koristimo.

2. Perspektive Karantina-Pakla-Zatvora su: a) ili da ljudi vremenom, razvijajući snagu duha, postanu rezistetni na bogove-parazite, što za njih znači gubljenje tla pod nogama i početak kraja ovakvog paklenog carstva; b) ili će bogovi-paraziti biti ekstremno uporni u svom parazitiranju, uporno će slamati ljude, do zajedničke propasti, i njih, i onih-nas na kojima parazitiraju (analogija koju kao scenario imamo u prirodi). Doduše, nakon takvog, skoro uzgrednog, objašnjenja u „Slovensko-arijskim vedama“  dolazi priča o „Velikoj Žreci“ koja će doneti spasenje čovečanstvu, nakon čega se razvija proročka priča slična majanskim podvalama koje smo progutali u formi proročanstva.

3. U dva-tri kraća objašnjenja „Slovensko-arijske vede“ po merilima nove duhovne paradigme nadilaze ostala drevna duhovna dela, ali – u svemu ostalom uklapaju se u njihove obrasce i duhovne domete. Što znači da i u njima uočavamo one iste, sa stanovišta našeg vremena, nedorečenosti i nedostatnosti koje obilato imamo i u ostalim drevnim duhovnim delima. Možda bismo detaljnijim sagledavanjem mogli da nađemo potvrdu za jednu razliku koja se u samim ovim vedama ističe, da su njih pisali „beli magovi“, ali – nama danas ta činjenica ništa ne znači, pa nam je suvišno da se zamaramo njenim proveravanjem u sadržaju samog dela.

4. Kao i u ostalim drevnim duhovnim delima, i u „Slovensko-arijskim vedama“ imamo, na jednoj strani, podrazumevane odraze senzibiliteta i stanja svesti ljudi tih drevnih vremena, a koji su drugačiji od senzibiliteta i stanja svesti nas današnjih, kao predstavnika jednog dalekog i drugačijeg vremena. Što znači da su nam i prednosti, nedostaci, problemi i „goruća (duhovna) pitanja“ – bitno različiti. Što dalje znači da nam njihova tumačenja i duhovna uputstva ne mogu biti efektivni; ne u tom smislu da su nam u potpunosti beskorisni, ali sigurno ne i onako i onoliko suštinski korisni kao što se to u vezi sa njima smatra u staroj-postojećoj duhovnoj paradigmi. Zar pitanja duha i duhovnosti nisu univerzalna, svevremenska? Ima te univerzalnosti, ona je sačuvana u mnogim korisnim detaljima drevnih duhovnih dela, ali – ni svest i senzibilitet ljudi nisu statični, kao što nisu statični ni uslovi, ceo civilizacijski sklop u kojima žive, pa nam ni ova dela ne mogu danas biti korisne mape za kretanje na putevima duha.

5. Dakle, da vidimo, SASVIM JASNO I KONKRETNO, kako su te razlike u senzibilitetu, stanju svesti i u civilizacijskom ambijentu, između naše današnje duhovnosti i drevnih duhovnih dela, odražene u „Slovensko-arijskim vedama“.

6. Narodi su se sakupili:

I, 2. Sa svih strana prilazimo toj Nebeskoj Vajtman

Rodovi H’Arijski i Da’Arijski,

Rodovi Rasen i Svetorusa,

vođe i ratnici svih Rodova Velike Rase,

okupili su se Veduni srebrnih vlasi

i premudri Volhv

i sluge Boga Jedinoga …

6. Sakupili su se, da dočekaju „božansku kočiju“ sa Perunom, „ovaploćenim Svijetlim Bogom Nebeskim“. Perun najpre odgovara na pitanja vođa tih naroda, o smrti i besmrtnosti, o odnosu mudrosti, smrtnosti i besmrtnosti. To svakako jesu neka od suštinskih duhovnih i životnih pitanja, i tada, i danas. Međutim, kada, nakon odgovora na ta pitanja, Perun počne da daje svoje Zakone, onda NA PRVOM MESTU, svakako kao najbitnije, ističe sledeće:

4. (20). Odgovori Perun Gromodržac premudrome Volhv

i svima koji su se okupili da ga čuju

upoznajte, ljudi, Zakone moje,

poslušajte pouku mojih riječi:

Roditelje svoje poštujte,

i u starosti ih čuvajte,

jer kako se vi o njima brinete,

tako će se i čeda vaša o vama brinuti …

Štitite stare i male,

očeve i matere, sinove i kćeri, jer to su Rođeni vaši,

mudrost i cvijet naroda vaših …

7. Već ranije je ovde, pri sagledavanju nekih Budinih pouka, konstatovano: mnogo od toga što su u to vreme, Budino vreme ili u vreme drugih drevnih duhovnih dela, u ovom slučaju „Slovensko-arijskih veda“, bile velike mudrosti – danas su pouke koje učiteljice u početnim razredima osnovne škole daju deci, izvlače te pouke obično uz analizu (odabranih odlomaka iz) književnih dela. Da treba poštovati roditelje, brinuti o njima u starosti, da bi i o nama naša deca brinula – DANAS SU OPŠTEPOZNATE I UVELIKO PRIMENLJIVE MORALNE NORME po kojima se svakako ubedljiva većina čovečanstva vlada. OVAKVA UPOZORENJA I POUKE, PREPORUKE – DALEKO SU DANAS OD NEKAKVE VELIKE MUDROSTI!

8. I još Perun ta upozorenja-pouke daje kao prve od normi svog Zakona! Ako ih daje kao prve, znači da one odražavaju neke probleme koji su postojali ili tek tinjali u narodima kojima te principe daje. Ne znamo, ali ovakvoj pretpostavci i te kako ima povoda. Da bi danas Perun kao prvu i veliku stavku svog Zakona ovako nešto davao – to bi moralo da postoji kao neki otvoreni ili prikriveni problem u čovečanstvu. Što bi posebno naglašavao i nastojao da svojim Zakonom reguliše nešto što spontano maltene uveliko svi primenjuju?!

9. Možda nekome ovo objašnjenje, o naivnosti mnogih drevnih mudrosti, o naivnosti sa našeg današnjeg gledišta, nije ubedljivo, možda deluje kao preterano, kao obezvređujuće. Uzmimo onda ubedljiviju ilustraciju…!

10.

3. (19). I reče Harija, Volhv Premudri:

Svijetli naš Pokrovitelju,

daj svoje mudre zapovjedi rodova čovečijim,

potomcima Roda Nebeskog i Rase Velike…

Dakle, sve ono što Perun daje, što objašnjava, su “mudre zapovijedi rodovima čovečjim”. A evo jedne od tih “mudrih zapovijedi”:

8. (23).

Perite ruke vaše nakon poslova vaših,

jer ko ruke svoje ne umiva,

taj silu Božju gubi …

Čistite se u vodama Irija,

rijeke što teče u Svetoj zemlji

da bi oprali svoje bijelo tijelo…

11. Ko u ovoj “mudroj zapovijedi” ne uočava identičnost sa pesmicom (Čika Jove Zmaja) koju deca još u zabavištu uče:

Pre i posle jela treba ruke prati,

nemoj da te na to opominje mati.

Prljavim rukama, zagadi se jelo,

pa se tako bolest unese u telo.

Pouku,  “mudru zapovjed rodovima čovečijim”, koju je pre, smatra se, oko 40.000 godina dao Perun – danas deca uče kao konstataciju prakse kojoj ih roditelji obučavaju i pre učenja te pesmice! Povucimo do kraja paralelu, da bi bilo očiglednije naše prazno uzdanje u drevna duhovna dela: na šta bi ličilo, i na šta bi ličio sam Perun da danas dođe nekim vasionskim brodom, nekom “nebeskom kočijom”, da bi nam objasnio kako treba redovno da peremo ruke i da se redovno kupamo, da ne bismo gubili “silu Božju”?!

12. Još jedna “mudra zapovjed rodovima čovečijim” koja nam čak drastičnije otkriva veliki raskorak: između senzibiliteta, stanja svesti i civilizacijske situacije u vremenu u kojem je Perun davao svoje pouke, i našeg današnjeg vremena, našeg senzibiliteta, stanja svesti i civilizacijske situacije.

13. Danas je podrazumevano i banalno znanje, da su incestoidni odnosi bolesni, da, i ako dođe do njih – vode degeneraciji. Znanje o incestu i ponašanje u skladu sa znanjem o njemu deo je normalnog psihofizičkog funkcionisanja današnjih ljudi; ako dođe do prekršaja u tom smislu – on se uzima kao refleks mentalnog poremećaja. Štaviše, OVOZEMALJSKIM ZAKONODAVSTVOM svake države to pitanje je ispravno postavljeno i ogrešenje sankcionisano. Stoga bi nam danas bilo komično da se javi neki bog koji nam u vezi sa tim daje savete, kao što je to činio Perun:

14. (30). Ne uzimajte za ženu, brat – sestru svoju,

a sin – Majku svoju,

jer ćete Bogove razgneviti

i krv Roda upropastiti …

14. Na koje značajne zaključke nas ova Perunova mudrost ili zapovest upućuje? Da znanja i ponašanje u skladu sa njima, koji su danas podrazumevani repertoar normalnog funkcionisanja svakog ljudskog bića – nisu to isto bili i u vreme u kojem je Perun davao svoje zapovesti. To jest, potreba da se ova zapovest da – upućuje na neke probleme u vezi sa incestom koji su možda tinjali u arijskom društvu.

15. Na šta upućuje i zapovest koju danas opravdano shvatamo kao rasističku:

14. (30). (…) Ne uzimajte žene crne kože,

jer ćete dom svoj oskrnaviti i svoj Rod upropastiti,

već uzimajte žene bijele kože,

dom ćete svoj proslaviti …

i svoj Rod produžiti …

Upućeni da zasnivaju porodice unutar svog “Roda”, izgleda da se dešavalo da su članovi arijske populacije činili i incest, pa je bog morao svojom zapovešću da interveniše.

16. Da ne ispadne da se ovde rugamo Perunovim mudrostima, posebno upoređujući neke od njih sa dečjim pesmicama iz zabavišta. DRUGA STVAR JE U PITANJU! Perunove mudrosti su svakako bile DOSLOVNO mudrosti, i mudre zapovesti, u vreme u kojem su davane, i svakako su to još dugo bile, još velikom broju generacija nakon toga. Poređenja koja se ovde daju – daju se da bi se uočilo kako “SVAKO VREME NOSI SVOJE BREME”, kako je svaka mudrost mudrost u svoje vreme, nova vremena  traže i donose nove mudrosti. Nesuvislo je naše današnje oslanjanje na ovakva drevna duhovna dela, a posebno se to u naše vreme čini u vezi sa istočnjačkim drevnim delima, kao na univerzalne i večne vrednosti, kao na duhovne otijentire koji su i danas, nakon hiljada i hiljada godina podjednako vredni i efektivni.


1. Imamo sveukupnost funkcionisanja života, uzmimo život na Zemlji, imamo nas u toj sveukupnosti tkanja života. Kada budemo u dovoljnoj moći uma, i duha, moći ćemo jasnije da razlučujemo slojeve u tkanju života. Slojeve koji su izvorni, ostaci izvorne Kreacije zemaljskog života, i slojeve koji su posledica intervencija moćnih nadzemaljskih bića koja vladaju Zemljom i/ili koja su vladala Zemljom.

2. Pretpostavljamo da je izvorna Kreacija zemaljskog života imala svoje mehanizme preko kojih su ljudi spontano bili navođeni na duhovno napredovanje. Navođeni, samim funkcionisanjem zemaljskog života, njihovim funkcionisanjem u tom životu. Sada nam je očigledno da su ti mehanizmi „oštećeni“, izvitopereni, prigušeni, preinačeni, o čemu se radi i kako je to izvedeno – ne znamo. Ali nam je očito, bar onima nama koji smo spremni to da vidimo i priznamo, da sada u životu na Zemlji dominiraju mehanizmi preko kojih se ljudi udaljavaju od duhovnog rasta, preko kojih se drže u okovima neevolucionizma i antievolucionizma, preko kojih se ljudi masovno psihofizički i duhovno mrcvare. Sve ono što imamo na Zemlji je daleko od evolucionističke, obostrano korisne Ravnoteže tzv. Svetlih i tzv. Tamnih bića i snaga, svetlih i tamnih delovanja. Imamo DUBOKU planetarnu neravnotežu na strani Tame i Zla.

3. Našem sluđivanju, ograničavanju, držanju u duhovno konzervisanom stanju, sa tendencijama unazađivanja, služe, između ostalog,  duhovne aparature koje bi trebalo da su u funkciji katalizatora, ubrzivača duhovnog rasta. Umesto da nas se navodi da se samo intenzivnije priključujemo na prirodne mehanizme duhovnog rasta, da osvešćujemo te mehanizme, mi smo postojećom duhovnom aparaturom udaljavani od tih mehanizama, podmeću nam se zavaravajući suplementi i surogati, umesto prirodnih mehanizama duhovnog rasta. Imanuel nas dobro upućuje na to da odgonetamo Stvoriteljeve Zakone u životu na Zemlji i da se po njima vladamo. Naglašava tu preporuku. Ne kaže, kao što se na svakom koraku ponavlja uporno u drevnim duhovnim delima: „Sledite ova učenja, u njima je sadržana konačna i večita mudrost, sledite i poštujte duhovne učitelje, klanjajte im se, ljubite im noge, itd!“. Ne, Imanuel naglašava: „Odgonetajte Stvoriteljeve Zakone, najlaške ćete ih otkriti u prirodi, i vladajte se po njima“. Mada bismo mi njega u našoj situaciji pitali – kako da se dopre do tih Zakona, kada su preko njih nabačeni slojevi i slojevi podvala, iskrivljavanja, preinčavanja… Ali, u redu, preporuka mu nije podvaldžijska.

4. Iz zavaravajućih suplemenata i surogata za prirodne mehanizme duhovnog rasta rađaju se VEEELIKE duhovne priče, fascinantnih sadržaja, sa blještavilom svetlećih reklama i sa magičnom atmosferom gradova ukrašenih u novogodišjnoj noći ili u nekim svečarskim prilikama. Eventualne poteškoće su tu marginalizovane, Karantin-Pakao-Zatvor i muke koje on podrazumeva, muke kojih postajemo svesni sa pravim duhovnim Buđenjem, u takvim pričama ne postoje. A običan život, sa svojim zaturenim prirodnim mehanizmima duhovnog rasta – teče nekim svojim tokom. Taj naš život kao da je „negde tamo“, negde van nas, negde van našeg „kancelarijskog“ ili sobnog, manastirskog, ašramskog bavljenja duhovnošću. 

5. A u tim VEEELIKIM duhovnim temama i pričama, čega ti sve nema, kao na vašaru! Jedan prosvetljeni zakoračivao u zonu prosvetljenosti uz neke blještave svestlosne senzacije, koje su mu se ukazivale svuda gde bi pogledao, kao da ga dimenzija u koju zalazi svečano dočekuje. Drugi se svešću stopio sa svime što postoji, a najdraže mu je da bude kao beli oblak, koji se, onako paperjast, visinama njiše. Treći, prosvetljeni ili duhovnjak nekog nižeg ranga, nebitno, sav se rastapa u Ljubavi, kao sneg na prolećnom suncu, već više sebe kao individuu i ne razaznaje. Četvrti se specijalizovao za rad sa čakrama, vidi ih, onako primamljivo raznobojne, bilo šta da mu se u stanju svesti poremeti, začas se dovede u red korigovanjem vrtloga čakri. Peti prati aure ljudi, vidi ih kod drugih (Sai Babainu je premeravao, metrima je bila velika, možda i čitav kilometar, ili čitave kilometre), sopstvenu kroji fokusom na trećem oku. Šestome i mnogima uz tog šestog na sve strane ukazuju se blještava svetlosna bića, malo pročavrljaju sa njima o nekim mudrostima, pa svak na svoju stranu. Ajku se na početku karijere nešto slično desilo, ali je od toga zanimljivije svedočenje nekih osoba, do kojeg je došao, o nekoj engleskoj kraljici koja se, dok se kupa, preobražava u reptilku, valjda je kupanje u tom izvornom izdanju  dovodi do ekstaze. Sedmima se usred molitvi otvarala nebesa, ukazivao Isus i anđeli na nebeskom prestolu. A koliko je tek onih koji se švrćkaju po astralu, a tamo se susreću sa takvim bićima i takve  stvari im se dešavaju, da je za njih „Gospodar prstenova“ mala beba. Osmi po potrebi vizualizuju velika zlatna jaja, grand-jaja od zlatne-zlaćane energije, koja ih štite od svih neželjenih uticaja; toliko živo vizualizuju, da su im ona prava realnost. Deveti kontaktira sa princezom iz Zemljine unutrašnjosti, koja pripada civilizaciji koja živi u šupljini Zemlje, kaže – čekaju trenutak da sazrimo, pa da izađu i pomognu nam. Ovakve i slične duhovne atrakcije ne bi stale ni u celu višetomnu knjigu!

6. Prva, druga, deveta ili n-ta varijanta – one jesu delovi repertoara stare, koja je još uvek na snazi, duhovne paradigme. Ne sastoji se stara-postojeća duhovna paradigma SAMO od ovakvih atraktivnih, pikantnih detalja, svakako da je njen pretežni deo ozbiljniji ili pledira da bude ozbiljniji. Ali su baš ovi atraktivni, duhovno pikantni momenti odlična podloga za uočavanje nekih suštinskih razlika u odnosu na novu duhovnu paradigmu.

7. Najpre, niko ne tvrdi da svi ovi BAJKOVITI momenti, ili neki od njih, nisu bili ili da neće biti momenti koji probijaju iz nekih drugih realnosti, koje imaju nekakav svoj proboj u ovoj našoj, odnosno, niko ne tvrdi da mnogi duhovnjaci, i ne samo oni, nisu imali ili da neće imati razne slične opisanima proboje tzv. ekstrasenzorne percepcije, ili percepcije energetskih dešavanja koja su iznad praga naše svakodnevne ili obične percepcije.

8. Ali je neumoljiva činjenica da to nisu momenti koji OVDE I SADA, da kažemo – trenutno, „RADE“. Činjenica je da oni nisu sporadična, ali nedvosmislena, tj. bar u nekom smislu objektivna dešavanja u realnosti postojećeg planetarnog života. Po novoj duhovnoj paradigmi – ovo je vreme običnih duhovnih priča, u okrilju jednog običnog, prizemnog, trezvenog življenja. I na njima treba zasnivati duhovnu strategiju, jer se tako obezbeđujemo od obmana i podvala.

9. Životni ritam nam takav da ležemo kasnije, ustajemo ranije za posao; u gradskom prevozu, u jutarnjoj saobraćajnoj gužvi, pa na samom poslu – sve sama pospana, izgužvana lica, ni traga od nekakvih njihovih aura i čakri, od nekakvih njihovih svetlucavih energija. Sam posao odmiče onako kako odmiče, i mi sa njim, u njemu, niti se neko tu rastapa i rastvara u Ljubavi, niti bi nama to moglo da pođe za rukom, sve da se iz petnih žila naprežemo. Na primer, celog dana si za šalterom pred kojim se nižu lica, brojiš novac, ukucavaš neke brojeve, prepisuješ, potpisuješ, iz minuta u minut, a pri tom se topiš u Ljubavi. Nekako se zdravoj pameti te stvari ne uklapaju. Ili ambiciozni šef, direktor, koji te guše svojim često besmislenim zahtevima i formalizmima. Pa razni povodi za neprijatne reči i postupke, sa raznih strana. A ti uđeš u neko svoje grand-zlatno-zlaćano jaje, a u njemu ti sve lepo, samo se smeješ i mašeš im. Probaj da to uradiš, odmah će pozvati „ludaru“!

10. Ili, stojiš u nekom od „bezbrojnih“ redova, koji su ti putevi za tolika plaćanja, podizanja dokumenata, i čega sve ne. Svima koji tu stoje svakako da nije prijatno i zabavno, svakako da ne tvore svi zajedno divnu atmosferu. Dok čekaš, zveraš levo-desno, gore-dole, nigde da se otvore neki prostori, neki portali, da iskrsnu neka specijalna bića, neki nebeski prestoli, neki anđeli, ili bar heruvimi, niti ti polazi za rukom da budeš neki beli oblačić, jer ako zaploviš prostorom, izgubiš red. Na pijaci: lica uvek istih prodavaca, iste proizvode nude, često dosadno i nametljivo, iste priče, nigde da ispod neke tezge iskrsne neki slatki reptil ili neki zanosni Plejađanin (još bolje – Plejađanka), da te u gužvi povuče za rukav neki Arkturijanac, ili neko od inoplanetarne sorte, da ti malo duhovno-atraktivno začine tu sumornu i uvek istu pijačnu atmosferu. U porodici ti traže ovo i ono, pitaju svi redom za ovo i ono, teraju te da doneseš ovo i ono, niko ne haje za to što si maher za meditaciju, jogu, transcendenciju, i ostale veštine: „Daj ti idi majci lepo kupi ove lekove, a posle možeš i u nirvanu i gde god hoćeš!“.

11. I MI, VEŠTO ZAVEDENI, PRI SVEMU TOME NE VIDIMO DA UPRAVO U TIM OBIČNIM SVAKODNEVNIM ŽIVOTNIM DEŠAVANJIMA MOŽEMO DA VODIMO NAJVEĆE DUHOVNE BITKE! Da su u tim dešavanjima „KODOVI“ duhovnih kaljenja i duhovnog rasta. Ne u nekim specijalnim duhovnim metodama, u pričama o nastanku svemira, u naprezanjima da odgonetnemo da li smo u prethodnom životu bili neka drevnoegipatska lepotica ili neki zgoljavi srednjovekovni francuski seljak, da li smo došli sa Plejada ili sa Velikog medveda, da li nam rade prva i šesta ili treća i četvrta čakra, da li smo se ovoliko ili onoliko približili Bogu, nego nam se prava suština duhovnog kaljenja i rasta krije u ovim živim životnim, naizgled banalnim, svakodnevnim procesima i dešavanjima, u njihovom odgonetanju i u izgrađivanju duhovne strategije na njima zasnovanoj.

12. VELIKE DUHOVNE BITKE biju se na polju tih svakodnevnih, nama banalnih, a staroj-postojećoj duhovnoj paradigmi nedostojnih dešavanja. Bitka ne PROTIV svih ne/anti/evolucionističkih faktora i sila u nama i oko nas, već ZA rezistentnost na njihovo delovanje, ZA eskiviranje njihovog delovanja, ZA nadjačavanje njihovih uticaja, u nama i oko nas. Ta bitka se bije: i kada smo prisiljeni da rano ustajemo i radimo neke besmislene, dehumanizujuće poslove, i kada se suočavamo sa iscrpljivačima na poslu, i sa istim takvim „prirodama“ u porodici, dok čekamo u dugim redovima za sve i svašta, kada kupujemo na pijaci, kada biramo čime da ispunimo najčešće ređe uistinu slobodne trenutke, itd, itd, itd!

13. Poznavanje i razmišljanje o raznim pikantnim duhovnim temama stare-postojeće duhovne paradigme – naravno da nam ne šteti i ne smeta, ipak su one usmerene na proboje u ovoj civilizaciji dominantnih, okivajuće materijalističkih nazora. Ali treba pri tom da imamo u vidu da te pikantne duhovne teme i priče stare-postojeće duhovne paradigme nisu pravo poprište presudnih duhovnih bitaka u naše doba. Pre će nam neuporedivo veću korist od bavljenja njima doneti beskompromisno bavljenje iluzijama, našim i onim civilizacijskim opšteprihvaćenim, raskrinkavanjem svih iluzija, konceptualnom demontažom samog Karantina-Pakla-Zatvora.


1. Već je naglašavano, opravdanost koja se na svakom koraku potvrđuje: glavnu bitku za osvajanje nas samih, za razvijanje rezistentnosti prema bogovima-Parazitima, bijemo i bićemo na polju naše energetike, dakle vezano za našu Energiju. Logično, o čemu se u kosmičkom poslu sa parazitima i Parazitima može raditi do o – Energiji. I nije slučajan kosmički odraz nadzemaljskih dešavanja na Zemlji, u povodima za ratove i borbe za teritorije, jer oni, dakle, odslikavaju širu, kosmičku borbu za energije i Energiju.

2. Zato i ne čudi trud Parazita da nam glavna pitanja koja su u vezi sa našom energetikom i Energijom zamagle podvalama ili marginalijama. Na primer tako što nam podmeću maltene mehaničko upražnjavanje duhovnih metoda, koje dođu kao dečje igrice u odnosu na teško i komplikovano suočavanje sa problemima energetike. Ili tako što nam samo jedan od aspekata duhovnog rasta, u slučaju teme ovog teksta to je opuštanje, podmeću kao celovitost duhovnog rasta. Pa tako ispada da je sva suština duhovnog rasta u meditiranju, u praktikovanju raznih vidova joge, i drugih savremenih relaksacionih izuma.

3. Ranije je ovde bio tekst sa malom serijom ideja-ilustracija tzv. umnih ljudi iz raznih oblasti, kroz istoriju, od biblijskog Propovednika do naših dana, u vezi sa GORKIM uočavanjem sveprožimajućeg zemaljskog Besmisla, ponavljam stalno odličnu Sartrovu sintagmu – „suštinskog Besmisla“; suštinskog, jer marginalnu smislenost možemo naći i dati svemu što radimo, kod smisla celokupnog našeg ovozemaljskog postojanja već zapinjemo. Ukoliko nismo do guše u iluzijama, smisao je zaista teško naći: smisao našeg življenja i postojanja na planeti na kojoj se i mi međusobno energetski iscrpljujemo, i bogovi nad nama nas u tome ne štede, a ceo ambijent je ne/anti/evolucionističkog karaktera. KAKO DA SE TU NE VIDI BESMISAO?!

4. Smisao i vrednosti su vezani za motivatore i energizatore. Ako mi sa pravim duhovnim Buđenjem jasno shvatimo da se nalazimo u Karantinu-Paklu-Zatvoru – PAD ENERGETIKE je nešto što takoreći neminovno mora da nas snađe. Umni ljudi kroz istoriju, koji su se u nekom trenutku probudili za „suštinski Besmisao“ na Zemlji – suočili su se, u stvari, sa jezivim padom energetike. U svesti energizovane osobe nema mesta za Besmisao.

5. KAKO I GDE NAĆI NOVI SMISAO, NOVE VREDNOSTI, NOVE ENERGIZUJUĆE POKRETAČE?! Ako smo svesni da nas iscrpljuju na sve strane, i po horizontali i po vertikali, ako smo svesni da smo u Karantinu-Paklu-Zatvoru – gde i kako naći oslonce za podizanje energetike?! A to nam je urgentno potrebno, jer pad energetike znači i naš pad – u slabost, i ranjivost. To nam je i iskustveno kristalno jasno: osoba kojoj je, na primer, napredovanje u karijeri vrednost (naravno, iluzorna vrednost, ali do tog uviđanja ona treba da naraste), onda joj je ta vrednost i motiv angažovanja – svako angažovanje u tom smeru će je energizovati, maltene same pomisli na karijeru i na aktivnosti u vezi sa napredovanjem su joj energizujući faktori. Naravno da nam takve osobe deluju kao snažne i kao pune Energije. Na drugoj strani – depresivne ili poludepresivne osobe slabe su, žalosno slabe, daleko od elementarne energizovanosti.

6. Kako nam je ova energizovanost toliko važna, u tekstu „Pad i podizanje energetike“ predloženo je da, dok životnu situaciju ne preokrenemo u svoju korist, bar same sebe prisilimo na nekakvu energizovanost. Prisiliti se na energizovanost poslom koji nas odbija – teško i žalosno, ali, opet, „između dva zla“ bolje je ovo od pada u depresivnost, koja sa pravim duhovnim Buđenjem može da počne da preti. ETO PRAVIH PROBLEMA, ETO PITANJA KOJIMA NEUMORNO TREBA DA SE BAVIMO, a ne nekim kosmologijama koje su nam, uz ove probleme – pravi luksuz!

7. Kako nam se u vezi sa ovim pitanjima podvaljuje, osobito u drevnim duhovnim delima, i opet osobito u istočnjačkim? PREKO ISFORSIRANOSTI OPUŠTANJA! Neočekivano tim putem i puteljcima ide podvala…

8. OPUŠTANJE NARAVNO DA IMA SVOJU VAŽNU FUNKCIJU! Koja je ranije već i naglašavana. Pa je zato i bilo zalaganja za realno najdublji vid opuštanja, za ležeće opuštanje. Dvostruka uloga opuštanja je takođe već objašnjavana: a) uloga koja proizilazi iz samog naziva – odmaranje od aktivnosti; b) uloga u razgradnji energija koje nosimo u sebi, da i ne nagađamo u kojim sve delovima nas samih.

9. Međutim, OPUŠTANJE IMA SMISAO I FUNKCIJU SAMO „U PARU“, U SPREZI – SA NAPREZANJEM! A u sklopu Ravnoteže. Ovo je toliko i tzv. zdravom razumu logično, da čak i ne ište posebno objašnjenje. A KAKVA NAM SE SLIKA PODMEĆE U PODVALDŽIJSKIM DUHOVNIM DELIMA?

10. U nekim duhovnim pravcima čak imamo i devizu kojom se jasno iskazuju put i ideal: „Ne delati, samo biti!“. Ispada po njima da su razne vrste tehnika ili duhovnih praksi, koje se zasnivaju na opuštanju – glavni motori duhovnog razvoja. Jedna od njihovih ideja je, takođe, da nam sa utišavanjem misli, svesti, tela – postaju dostupne, „ČUJNE“ informacije viših vibracija, iz viših svetova, energizovanje suptilnim energijama iz tih sfera. U unutrašnjoj tišini, kaže se, mi možemo da se povežemo sa svojim višim suštinama, sa „Višim Ja“, sa Sebstvom, sa Višim Bićima, sa svetlosnim legionima, itd.

11. ETO KAKO SE ZAPADA U ILUZIJE KADA SE NE POLAZI OD NEZAOBILAZNE BAZE ZA SVAKO IOLE OZBILJNIJE BAVLJENJE DUHOVNOŠĆU – OD ČINJENICE DA ŽIVIMO U KARANTINU-PAKLU-ZATVORU! Koji podrazumeva ne samo nama vidljive i „čitljive“ svakovrsne manipulacije i podvale, nego svakako i podmukle ometajuće frekvencije koje za sada samo možemo indirektno da slutimo. Kakva bi to nad nama moćnija bića-bogovi bili, a da nemaju bar takve neke mehanizme?! Ako ništa drugo… a ono bar nešto po čemu je koncept HARRP-a, kao fizičko ovaploćenje, „sišao“ u umove nekih naučnika. I tolike druge „naše“ ometajuće vibracije, zračenja, itd, koji nisu baš toliko jaki kao neki slućeni nevidljvi, ali koji kumulativno svakako imaju svoj doprinos (mobilni telefoni, razne bežične veze, tv-uređaji, itd). DA U TAKVOJ PLANETARNOJ FREKVENCIJSKOJ DŽUNGLI UM I SVEST KOJI SE OPUSTE DOPRU DO SVOJIH VIŠIH SUŠTINA?! Pa valjda je baš neka zdrava i neiluzorna logika suprotna: što smo opušteniji (kao pol krajnosti) – to smo podložniji raznolikim uticajima. (Isto to važi i za suprotno: što smo napetiji – to smo podložniji višim manipulacijama. Kao i u svakom iskoraku iz Ravnoteže.) Već je rečeno – opuštanje je neophodno u sprezi sa naprezanjima, o podvalama u vezi sa opuštanjem govorimo u smislu sve dubljeg zalaženja u hroničnu opuštenost, iz objašnjenja je, valjda, jasno da ovo forsiranje opuštanja nema veze sa istinskom dubinskom opuštenošću koja nastupa sa razgradnjom energija koje nosimo u sebi; ta dubinska opuštenost pripada drugom domenu.

12. Neodoljivo mi se u ovom kontekstu nameće ideal koji je kao ekstrem najrečitiji: duhovnjak kojem se divio Ošo, a kojem su od silnog meditiranja atrofirali mišići nogu.

13. U postavkama nove duhovne paradigm (koja je u nastajanju)  – nije skoro sva suština u opuštanju, već nama je važna i energizovanost, napor, napon u angažovanju na izabranim evolucionističkim aktivnostima, NARAVNO, U SPREZI sa opuštanjem. Ali samo i isključivo u sprezi: naprezanje-i-energizovanje – opuštanje. Energizovanost jeste jedna vrsta snage, ali – u pravom smislu je snaga u okviru Ravnoteže kao prave snage, jer – krajnost u energizovanju kroz angažovanje donosi pad u neravnotežu, koja ima svoje teške posledice.

14. Pitanje kojim treba da se bavimo, kao što je na početku rečeno, je: kako doći do energizovanosti u Karantinu-Paklu-Zatvoru, uz masu naših iznuđenosti za bavljenje svim i svačim, kojim smo podmuklo udaljeni i udaljavani od evolucionističkog delovanja, ili delovanja koje je na dobrobit naše duše i našeg rasta. Ili, kako doći do Ravnoteže čiji je energizovanost jedan pol. Tek uz takvu energizovanost, koja je u sklopu Ravnoteže, čiji je drugi pol opuštanje – MI IMAMO MOĆ, AKTIVIRAMO SVOJU MOĆ. Drugo je pitanje koji joj smer ili koje polje ispoljavanja dajemo. Polje i smer ispoljavanja joj dajemo preko našeg misaonog fokusa i svih naših težnji. Onaj ko teži napredovanju u karijeri (već naveden primer) – takođe aktivira svoju moć, ili neke svoje moći, ali – one su vezane za polje njegovog fokusa. Ako nam je polje našeg fokusa vezano za domene duha i duhovnog rasta, onda je logično da nam se ti „vidovi“ moći aktiviraju.

15. A bogovi-Paraziti nas preko forsiranja opuštanja ZAKOPAVAJU u stanjima pasivnosti i pasiviziranja, nudeći nam neke nirvane, neke transcendencije, neke kontakte sa Beskrajem, neke kosmičke šarene laže (koje i te kako imaju prođu kod duhovnjaka naklonjenih ovakvim otrovnim duhovnim iluzijama), pri čemu nam se čak iskoraci ka angažovanju, ka energičnijem angažovanju na ovozemaljskom preobražavanju ovozemaljskog sveta prikazuju kao štetni po duhovnost (te nam se podmeću kao refleksi ega, refleksi vezanosti, refleksi podložnosti iluzijama, itd.).

16. Jedna od poenti ovakvog forsiranja raznih metoda opuštanja je u forsiranju okretanja ka unutrašnjem. Koje je, naravno, u redu, ali nije u redu kao ekstrem, jer svako priklanjanje ekstremima nas gura u neravnotežu, u vezanost, u druge štetne nusprodukte.  Kao što je naglašavanje samo spoljašnjeg, opsednutost spoljašnjim – duhovno štetno, tako je isto is a suprotnim smerom, sa hroničnom uronjenošću u unutrašnje. A zašto bismo se uopšte i obreli u ovakvom svetu, ako nam INTERAKCIJA SPOLJAŠNJEG I UNUTRAŠNJEG nije od pomoći u duhovnom napredovanju? A ta interakcija znači da jedno podstiče na preobržavanje drugo, kao što i postignuća u jednom moraju da se prelivaju u drugo, na drugo. Ukoliko „radi“ zdrava interakcija. Ako smo vezu prekinuli pa se posvetili samo jednome, onda nismo u Ravnoteži, ono što smo zapostavili na neki način atrofira, imamo neke vrste anomalija. Kako te anomalije izgledaju na prizemljenijem nivou možemo da vidimo na odnosu teorijski – praktični um. Takozvani intelektualci su slabo sposobni za snalaženje u praktičnom funkcionisanju, osećaj za praktičan život kao da im je donekle zamro. I suprotno, oni koji su posvećeni samo praktičnom radu – na klizavom su terernu kada zađu u neka dublja promišljanja. Analogna je priča sa posvećenošću samo duhovnom, unutrašnjem, ili samo spoljašnjem. Odlično je Isus (on, ili neko kroz njega, svejedno, konstatacija je odlična) rekao, u nekom nezvaničnom jevanđelju (po Tomi ili po Filipu): „Carstvo nebesko je u vama i oko vas“.

17. A AKO JE TAKO, ONDA SE NE MOŽEMO SAMO OPUŠTATI I OPUŠTATI! I onda nam opuštanje samo po sebi (u bilo kojem pakovanju: meditacija, joga, itd.) nije kapija za duhovno uzdizanje. Već nam to može biti samo njihova sprega sa angažovanjem, u formuli Ravnoteže.

 


1. Ovako se neki, donekle opravdano, pitaju, u vezi sa temama na blogu: kao da sam opsednut sve samim podvalama, u ovoj fazi su to podvale u drevnim duhovnim delima. A koja rešenja umesto tih podvala nudim?

2. Rešenja se, naravno, daju. Ona su u okviru pravca duhovnih traganja i promišljanja koja su ovde imenovana kao nova duhovna paradigma i nova duhovna metodologija. Discipline koje su u najstajanju, koje ne postoje maltene ni kao začete, na nama je, koji smo spremni i rešeni da se na sasvim nov način bavimo duhovnošću, da se hvatamo u koštac sa tim novinama.

3. Jasno je da u ovim istraživanjima i promišljanjima nema jednostavnog kretanja po pravoj liniji, kako smo navikli da se do sada krećemo u svom bavljenju duhovnošću. Jednostavno kretanje po pravoj liniji: postoje već definisane mudrosti, što drevne, što novijeg datuma, postoje jasno definisane metode, postoje jasni opisi efekata od praktikovanja tih metoda, izbor ne da je širok, nego i sluđujuće preširok, i – nema šta da te boli glava, nema šta da istražuješ, da tumbaš, samo usvajaj i primenjuj.

4. Priča je nemerljivo komplikovanija kada počnete da otkrivate podvale, nedorečenosti, nekonzistentnosti, i da ne nabrajamo šta sve ne – u svim postojećim duhovnim pravcima i znanjima. Naravno, to ne znači, kao što je već naglašavano, da je sve što imamo u dosadašnjoj duhovnosti bezvredno, ali znači da nema gotovog i uistinu efektivnog modela, da nema modela koji bi nam nedvosmisleno bio pouzdan orijetir NA NAŠEM PUTU DUHOVNOG EVOLUCIONIZMA, a u unikatnom vremenu u kojem živimo.

5. Ako slobodno-kritičkog duha, ne robujući bilo kojim i bilo kakvim duhovnim autoritetima – preispitujemo i upoređujemo postojeću duhovnu baštinu i, na drugoj strani, duhovna postignuća onih koji su ih stvarali i praktikovali – ne dolazimo do nedvosmislenog zaključka o efektivnosti same te baštine, o nedvosmilenoj i ubedljivoj duhovno-evolucionističkoj efektivnosti te baštine. Zdrav duh i zdrava duhovna logika nas upućuju na to da pravi evoluciniostički efekti primene postojećih puteva koji vode najvećim duhovnim postignućima – nisu na onima ili kroz one koji slove za osobe koje su takva postignuća dosegli jasno vidljivi. Uglavnom se sve završava na lepim duhovnim pričama koje nam može pričati, i slatko nas pomoću njih zamajavati, bilo ko, i tobožnji prosvetljeni, i neko ko je daleko od prosvetljenosti, ali je bio zainteresovan da malo zađe u ideje i logiku postojeće duhovne baštine. RAZLIKE U TIM PRIČAMA NEMA!

6. Jer prosvetljene tako lako odaju, BAR POGLEDU I PRONICLJIVOSTI ONIH KOJI SU SLOBODNO-DUHOVNO-KRITIČKOG UMA I DUHA, toliki detalji, toliki raskoraci, toliki paradoksi, da takvom umu  i duhu ne mogu da promaknu kao podvale. Mnoštvo tih detalja već je navođeno u brojnim duhovnim sagledavanjima, što ovde, što na „4D portalu“, što na „Valu“… Da uzmemo ad hoc samo neke, ne najznačajnije, ali nekako kao sitnice najaktraktivnije, te time možda i najrečitije.

7. Snaga prosvetljenog uma i duha koji su se uzdigli u kosmičke visine, dosegli kosmičku svest, koji zalaze u neke univerzume i u neka sveznanja kao od šale – morala bi da se više nego jasno manifestuje kroz telo i okolnosti u kojima takva osoba živi, tj. u kojima je živela. Morala bi takva „gromada“ od duha i uma da se ispolji makar koliko i na telu, preko preobražene DNK i harmonizovanog metabolizma. Naravno, nije aktraktivni preobražaj tela cilj duhovnog uzdizanja, daleko od toga, ali – ono je tako nužni nusprodukt duhovnog rasta, da u vezi sa tim ne bismo smeli da imamo dileme. Valjda to treba da priznaju i poklonici postojeće garniture tzv. prosvetljenih. A šta mi imamo? Sve same nedoslenosti, raskorake, nekonzistentnosti, neubedljivosti…

8. Prosvetljeni koji su neumorno pevali pesme o Ljubavi, o značaju Ljubavi, o preobražavajućoj snazi Ljubavi, a koji su izgledali kao lica sa poternuice, iz kaubojskih filmova! Nismo specijalci za facijalnu ekspresiju, ali nismo ni, kao što narod kaže – mutavi: ne mogu same da nose i da zrače ljubav i toplinu namrgođene i mračne „face“. Prosvetljeni koji su propovedali Harmoniju i moć Harmonije, koja je bar najbanalnije trebalo da se ispolji u telu i na telu – a oni, ni da se primaknu vitalnosti tolikih starijih osoba, koje su u dubokoj starosti ostavljale utisak znatno mlađih osoba, i koje su nam time inspirativnije od prosvetljenih, od kojih su jedni debeljuškasti, drugi mršavi, čini ti se da bi ih vetar oduvao; treći, veliki bivši prosvetljeni, mesecima pred smrt bio na bolničkim aparatima, kao i drugi, koji su bili krhkog zdravlja. Jedan, koji se proglašavao za direktnog „glasogovrnika“ Božjeg – u starosti, nakon saobraćajne nesreće, nepokretan, trpeo jake bolove, a njemu nasuprot i N. Sitin i avijatičar iz filma „Tajna“ – od medicinski otpisanih osoba, koje su maltene bile  mesecima u komi: dospeli SNAGOM UMA I DUHA do zavidnog zdravlja i vitalnosti. Itd, itd, itd.

9. Već je naglašavano: ovakve primedbe na račun izgleda i zdravstvenog stanja bile bi potpuno neumesne kada bi se radilo o tzv. OBIČNIM ljudima. Međutim, mi odgonetamo reflekse velike moći duha, reflekse premoći uma i duha nad telom i Materijom, kojih kod znanih nam prosvetljenih očito nema, odgonetamo te reflekse na njihovom telu i na zdravlju. Bilo koje stanovište da uzmemo, refleksi snage duha moraju da se ispolje na telu i na umu, i sa, na primer, stanovišta koncepta o kompleksu um-duh-telo. Nezamislivo je da se unutar te sprege duh neslućeno, do kosmičkih razmera razvija, a da pri tom um i telo mogu da atrofiraju.

10. I da samo dodatno specifikujemo kvalifikaciju PODVALA. O podvalama govorimo sa DUHOVNO-EVOLUCIONISTIČKOG STANOVIŠTA, ili po duhovno-evolucionističkim kriterijumima, ako mi imamo kao cilj pravi duhovni evolucionizam, ne neki dosta niski plafon sa duhovnim rastom, nego jedno uistinu grandiozno, najviše moguće u postojećim planetarnim uslovima duhovno postignuće.

11. Međutim, ako mi imamo kao cilj, kao svoj cilj – neko postignuće koje je skromnijeg dometa, neko smirivanje uma i tela, neko elementarno čišćenje od energija koje nosimo, neke zamišljene trancendencije ove realnosti, neke igračke sa nirvanom, sa raznim sortama utrnuća, ako smo zadovoljni time da nam se sve svodi na zamišljanje velikih postignuća i na priče o tome, na divljenje tuđim pričama o tome – ONDA JE SVE OK, ONDA, SA TOG STANOVIŠTA, POSTOJEĆI DUHOVNI MODELI NISU NIKAKVA PODVALA, ONDA SU ONI ODLIČNI ORIJENTIRI.

11. Dakle, kada se ovde govori o duhovnim podvalama – ima se u vidu VISOKI DUHOVNI STANDARD, PRAVI DUHOVNI EVOLUCIONIZAM. Šta ko voli, ka čemu ga dubinski impulsi vuku – za to se i opredeljuje.

12. Dakle neki se, donekle opravdano, pitaju: „Podvale, podvale…! A gde su rešenja?!“. Donekle opravdano – jer mi je naišla faza u kojoj se sama od sebe nameću drevna duhovna dela. Sa „Slovensko-arijskim vedama“ (još samo tekst o njima) bi se, nadam se, taj krug, sa drevnim delima, zatvorio. Podrazumeva se da i kod mene, kao i kod svakoga od nas ko nastoji na nekakvom duhovnom rastu, a van koridora utrtih staza, idu stalna duhovna istraživanja i izvlačenja pouka iz praktičnih duhovnih i životnih dešavanja. Deo toga se ovde daje kroz tekstove u odeljku „Duhovna metodologija“. Trebalo bi da oblasti sa preispitivanjima postojeće tradicije, kao i sa teorijskim uvidima van nje, „idu“ paralelno sa prikazima metodologije koja bi bila alternativa duhovnim modelima po kojima zapadamo u podvale (što ne znači da uvek ta alternativa znači neka temeljno nova otkrića, dovoljno je da se unesu neka mala „pomeranja“, pa da dobijemo novu suštinu). Trebalo bi, ali ponekad neke od tema prevagnu, te ispadne da težište bude samo na jednoj oblasti, u ovom slučaju na podvalama iz drevnih duhovnih dela.

13. Čak to, da li u nekim duhovnim delima vidimo podvale ili im se bezrezervno divimo, samo je laka „predigra“ ozbiljnijim dešavanjima koja mogu da stoje iza takvih stavova, ili da se nadovezuju na njih. Jedan kaže kako su mu indijske „Vede“ podvala, drugi se ljuti, kaže da su istočnjačka duhovna dela svetinja pred kojom se treba klanjati, a ako se već govori o podvalama, smatra on, onda treba pogledati Isusa, koji je vatikanska podvala, treći se ljuti što ovaj drugi tako govori o Isusu, i tako ukrug. I sve je to jedna razmena mišljenja o duhovnim afinitetima, koja sama po sebi ne može da ima neke teške reflekse po bilo koga, i neobavezujuća je za bilo koga.

14. Ono dublje, ozbiljnije što može da stoji iza ovakvih afiniteta je: VIŠA PODRŠKA duhovnom smeru koji je neko odabrao, čiju višu podršku ima ili nema. Zavisno od toga u koga verujemo, kome upućujemo molitve, veru, pažnju, dakle – svoju Energiju, od „strane“ kojoj sve to upućujemo treba očekivati da nam stiže, uzvratno, nešto, kakva-takva pomoć, energizovanje, više usmerenje, itd. Što smo takvoj „vezi“ posvećeniji – svakako da je veća izvesnost u sklapanje „saveza“, ili nekakve, možda i našoj svesti nedostupne komunikacije. I mi imamo duhovne dobitke saobrazne rangu i kosmičkoj orijentaciji samih bića kojima se obraćamo, kojima upućujemo svoju veru, nadu, molitve, itd.

15. Ako su, PRETPOSTAVIMO (jer to niko sa sigurnošću ne može da tvrdi),  istočnjački i novo-staro-zavetni bogovi i učitelji parazitske provinijencije, a radi ostvarivanja svojih ciljeva odenuti „u odore Svetlosti“, onda je logično da će pomoć koja nekome njima usmerenom stiže, nevidljiva pomoć i podrška, biti sa pozadinom duhovnog parazitiranja. Svakako, onaj ko se takvim višim bićima klanja, u bukvalnom i u prenosnom smislu, ima takođe koristi od te „veze“, on će imati stabilnost, imaće neka duhovna ispunjenja, u skladu sa onim što se i negde u „Upanišadama“ objašnjava, što i T. Mikušina na svoj način potvrđuje: mi upućujemo veru, ljubav, pažnju, Energiju, molitve određenim višim bićima, ona nam takođe uzvraćaju svojom ljubavlju i pažnjom, vidovima pomoći koju nam mogu pružiti, zavisno od situacije u kojoj smo, i tako se međusobno povezujemo, zbližavamo. ALI, KOJI JE TO TIP VEZE? KOJE SU NAM REALNE DUHOVNE PERSPEKTIVE SA TAKVOM VEZOM? Zavisi od toga čemu ko duhovno stremi. I mi brinemo o stoci čije proizvode koristimo, ili čije ćemo meso pojesti, volimo te životinje, posvećujemo im svoju pažnju i Energiju, rad i trud, ali – ZAŠTO?! Volimo kada te životinje napreduju, u svojim okvirima, ali ne bi nam bilo drago da se one oslobode od nas i odu u neki svoj samostalni život.

16. Svejedno o kojim višim „grupacijama“ da se radi, zavisno od toga ka kojem biću ili „grupaciji“ su ljudi usmereni – uspostavlja se duhovni savez, duhovna sprega u kojoj se ima obostrana korist. Bilo da su to neka tzv. svetlosna viša bića, koja su van zvaničnih registara bogova i duhovnih učitelja, ili su to prava mračnjačka viša bića, kojima se, što nesvesno, kroz igru i „iz fazona“ klanjaju mnogi mladi (kao fanovi raznih kaobajagi umetničkih, posebno muzičkih pravaca), što svesno, kroz direktno služenje tim bićima i silama, kroz rituale i pravu veru njima usmerenu.

17. U celom tom spektru verskih opredeljenja i afiniteta imamo saveze ili sprege nas nižih i njih viših, koje donose ovozemaljskim vernicima stabilnost, energizovanost, nevidljive vrste pomoći i usmerenja. Naravno, SVE IMA SVOJU CENU! Pa i u svetu duha i duhovnosti. Ovde je cena podjarmljenost kosmičkom parazitizmu, što je to kod vernika sa iluzijom najispravnije i najpravednije moguće kosmičke veze, drugo je pitanje.

18. Zemlja kao Karantin-Pakao-Zatvor je po svojoj prirodi, kao što je rečeno – to joj je kosmički brend, LEGLO SUŠTINSKOG DUHOVNOG NEEVOLUCIONIZMA, ANTIEVOLUCIONIZMA. Kako, kad sve prethodne sprege ili savezi ljudi i viših bića-bogova donose ljudima, onima koji su za to opredeljeni, neku vrstu duhovnog napredovanja? Donose, ali koristi koje imaju svoje stroge limite, koje su ograničene duhovnim iluzijama, iluzijama velikih duhovnih postignuća, u koje se lako pada; setimo se, i mi volimo da nam životinje koje nam koriste napreduju, naravno da nismo srećni kada one kaliraju.

19. BITI INSAJDER DUHOVNOG EVOLUCIONIZMA U KARANTINU-PAKLU-ZATVORU JE PAKLENO NEPODNOŠLJIVA ULOGA! Oni koji su impulsima svoje duše ili duha opredeljeni za ovaj nemili smer: svoje težnje, svoje poverenje i veru usmeravaju ka Višim Bićima koja su iznad viših bića koja vladaju Zemljom, dakle, usmeravaju ka Bićima koja su iznad svetova dualnosti u kojima smo se obreli. Cilj je visoko postavljen, ali – sve ima svoju cenu! OVAKVI SU PREPUŠTENI SAMIMA SEBI, OSTAVLJENI NA MILOST I NEMILOST VLADARIMA ZEMLJE. Obraćati se za pomoć Višim Bićima koja su iznad zemaljskih vladara, beskorisno je i besmisleno. To je kao da sa Zemlje dozivamo nekoga ko je na Mesecu. Nisu ovde  u pitanju bukvalne fizičke prepreke ili nekakve udaljenosti, naivno je na to i pomišljati. U pitanju je svakako celokupna kosmička konstelacija sa Zemljom Karantinom-Paklom-Zatvorom, njena kosmička pozicija, po Stvoriteljevim Zakonima, u nama bližoj Kreaciji, ili kosmičkom okruženju. Oni, ta konstelacija i Zakoni, su OČIGLEDNO takvi, da ta Viša Bića ne mogu u ovom trenutku da pružaju pomoć ljudima. DA NIJE TAKO – OVAJ ZEMALJSKI PAKAO SE NE BI I DALJE ZATEZAO DO IZNAD-NENORMALNIH RAZMERA.

20. Možda je Zakon takav da se mora prepustiti da neko ili neki od ljudi individualno dosegnu pravi duhovni nivo, sa kojim će postići rezistentnost na bogove-parazite koji vladaju Zemljom, koji će ih pobediti u svojim misaono-bioenergetskim i/ili morfičkim poljima. Takav nekakav kvantni skok će biti, ako ga bude u ovim generacijama ljudskih bića (alternativa je – propadanje), skok koji će biti početak urušavanja ili odbacivanja bogova-parazita. Ali su takvi, iz jasnih razloga, podvrgnuti ekstremnoj unutrašnjoj i spoljašnjoj torturi. Čak i da nisu to neka velika spoljašnja dramatična dešavanja, s obzirom na osetljivost koju su kroz duhovni rast postigli – i sitnija teška dešavanja imaju višestruke teške odjeke u njihovom biću. Upravo citirana T. Mikušina negde objašnjava: podvrgnuti teškim uslovima one koji su se duhovno makar prilično razvili, time izoštrili svoju osetljivost, znači lupati čekićem neki osetljivi instrument.

21. Insajderi Evolucionizma u zemaljskom Karantinu-Paklu-Zatvoru su ostavljeni sebi i prepušteni nadzemaljskim vladarima na milost i nemilost…? Ili je u pitanju ideja koja se objašnjava, na primer, u tzv. objavama Plejađana – da mi imamo u sebi kodirane sve potrebne informacije za sve varijante dešavanja na pravom duhovnom putu, samo treba da nađemo ključeve za njihovo aktiviranje; ili se radi o pružanju usmerenja od strane Viših (evolucinističkih) Bića, ali kojih nismo svesni. Opet i u ovom slučaju – mora se dosegnuti značajan duhovni nivo kojim se ta veza aktivira. Takva je MOŽDA stvar sa vezama i informacijama sa Višim (evolucionističkim) Bićima. Međutim, jasno je da se konkretnija pomoć u olakšavanju same lične životne pozicije i pozicije u odnosu na bogove-parazite nikako ne može pružiti, jer bi u tom slučaju Viša Bića morala da intervenišu u zoni (Karantin-Pakao-Zatvor) u kojoj im NAJVEROVATNIJE nije dozvoljeno da se mešaju.

22. Eto, i to bi bile neke od stavki nove duhovne paradigme! Vrlo često i u samim tekstovima čija su centralna tema duhovne podvale – direktno ili indirektno se takođe otkrivaju momenti nove duhovne paradigme. Uostalom, sam stav o nedostatnosti ili podvalama drevnih duhovnih dela je takođe jedna od stavki nove duhovne paradigme. Jer dela koja su „aminovana“, prosleđena, podržana, dozvoljena od strane vladara Zemlje ne mogu biti na suštinsku i pravu duhovnu korist ljudi u njihovim duhovnim aspiracijama. Za postojeću duhovnu paradigmu ta dela su ili svetinje ili svakako vredna i korisna duhovna tradicija.


1. Već su konstatovani neki od principa nove duhovne paradigme: živimo u Karantinu-Paklu-Zatvoru, sa bogovima-Parazitima nad sobom, oni su nas podjarmili, te redukovali naše sposobnosti, mentalno i duhovno nas obogaljili, stalno smo izloženi njihovim indoktriniranjima i programiranjima, što direktno, što indirektno, preko njihovog programiranja masovnih svesti u  kojima smo (koncentrični krugovi masovnih svesti), preko ovih ovozemaljskih koji upravljaju tim krugovima masovnih svesti; izloženi smo i frekvencijskim ometanjima, koja nas sluđuju u našem svakodnevnom funkcionisanju, i tako dalje, u ko zna kakvim sve nespoznatim vidovima njihovih uticaja.

2. Cela duhovna postavka, celo ovo viđenje surove realnosti, neophodni su da bismo tragali, NE-MOGUĆA MISIJA, za pravim ključevima aktiviranja naših pravih moći, i samo-oslobađanja, kroz duhovni rast. Dok se držimo stare duhovne paradigme – MI IGRAMO DUHOVNU IGRU PO NJIHOVIM PRAVILIMA, a jasno je da oni, kao Paraziti, „nisu ludi“ da nam daju pravila duhovne igre koja bi bila na našu pravu korist, i koja bi vodila našem pravom i velikom duhovnom rastu. Što bi sekli grane na kojima sede?!

3. Dakle, ako smo u Karantinu-Paklu-Zatvoru, onda je jasno da su nam postojeću duhovnu paradigmu PODMETNULI, što davno direktno, što vremenom preko „velikih učitelja čovečanstva“ i pisaca i prepisivača duhovnih dela indirektno, bilo da su oni bili u službi Parazita svesno, ili nesvesno, takođe su nam podmetnuli i podmeću tu paradigmu preko masovne svesti, preko masa religioznih ljudi. Zato imamo i, s obzirom na takav kontekst, sasvim očekivanu posledicu: u drevnim duhovnim delima se ne konstatuje da je Zemlja Karantin-Pakao-Zatvor. Nije u interesu nadzemaljskih vladara-Parazita da ljudi imaju saznanja o pravoj prirodi ambijenta u kojem žive. Naprotiv, veština je da ljudi imaju sve moguće suprotne iluzije: da žive u prirodnom, neiskvarenom životnom ambijentu, da imaju iluzije slobode, za ono što je loše, u ličnom životu i na planeti – da sami sebi nabacuju krivicu, itd.

4. Ipak, da bi se obezbedili od ljudskog uočavanja da nije baš sve tako, da nije sve baš njihova krivica, bogovi-Paraziti uveli su – Faktor Tame. Ne znači da nešto tome slično ne postoji uistinu, već se ovde njihova vešta podvala sastoji u tome što su oni sami taj Faktor Tame, A ŠTA DRUGO PARAZITIZAM MOŽE DA BUDE?!, a, kao što stoji u „Slovensko-arijskim vedama“, nabacili su na sebe odore Svetlosti, „odore“ dobrih i po ljude dobornamernih bogova. I, KAO, KAOBAJAGI, oni se bore i borili su se protiv Sila Tame. To je paradigma drevnih duhovnih dela: Zemlja je normalno mesto za život, ljudi imaju slobodnu volju, eventualno ih neke karme ili tome slični mehanizmi malčice ometaju, dakle, Zemlja nije nikakav Karantin-Pakao-Zatvor, ali – postoje Sile Mraka, koje ljudima zagorčavaju život, kaobajagi-dobri bogovi, u stvari bogovi-Paraziti, daju ljudima uputstva kako da se i sami bore protiv tih sila Mraka. ITD!

5. Možda su „Slovensko-arijske vede“ UNIKATNE među drevnim duhovnim delima upravo PO OTVARANJU OČI LJUDIMA ZA PRAVU REALNOST: Zemljom vladaju bogovi-Paraziti (u ovom delu se bukvalno i govori o parazitima i parazitizmu), Zemlja je Karantin (mi danas dodajemo: Pakao-Zatvor). A evo kako se u „Slovensko-arijskim vedama“ objašnjava kako je do toga došlo, i koje su perspektive.

6. Već je rečeno da „Slovensko-arijske vede“ daju vrlo široku kosmološku sliku, i to – ne kroz statičke opise, već kroz opise ili naznake dešavanja u tim širokim kosmičkim prostorima („zvezdani ratovi“ u četiri galaksije, itd.). Naravno da mi iz naše perspektive, što ograničene, što opravdano sumnjičave, nismo spremni da damo „legitimitet“ opisima, na primer, „zvezdanog rata“ o kojem govori Perun, jedan iz Hijerarhije Svetlih snaga (možemo reći i – bog, pošto smo već navikli da moćna bića tako označavamo, jer su nam se naši Paraziti prikazivali kao Apsoluti), ali, nezavisno od opravdane rezervisanosti sa kojom te opise čitamo, treba obratiti pažnju na njihovo terminološko i idejno bogatstvo. Neka je sve to samo puka izmišljotina, za doba u kojem je nastala, potrebna je prava genijalnost da bi se tako široka i bogata slika kreirala.

7.

2 .(130). Odgovori Perun Mnogomudri:

Znajte, Čuvari Kapija Međusvetja,

u Svargi se Velika Asa odvija,

u Makoši, u Radi, u Svati i u Rasi

sada se bije Velika Bitka, u njoj su

sa Tuđim ratnicima Pakla

Svetli Bogovi iz Prave

stupili u žestok okršaj…

Svargu Veliku brane oni…

i Svet čiste, deo po deo ,

od ratnika Mraka, iz Tamnoga Sveta…

Po ovom opisu četiri Galaksije su bile uključene u „zvezdani rat“, u njima se vodio rat protiv mračnih sila: Galaksija Makoš, Galaksija Rada, Galaksija Svati i Galaksija Rasa. Svetle snage u tim galaksijama (Svetovima) sazvežđe za sazvežđem oslobađali su od vojnika Mraka, koji dolaze iz Tamnog sveta (Mračne galaksije). U ovaj međugalaktički rat su bile uključene mnoge civilizacije iz galaksija, uključujući i civilizacije koje su imale transportnu vezu sa Zemljom, koja se u „Slovensko-arijskim vedama“ označava kao Midgard-Zemlja.

8. Bog Perun sve objašnjava zato što su ga žreci pitali za zvezdane kapije:

1. (129). I upitaše Peruna Gromodržca Žreci –

Čuvari Puteva što vode kroz Zvezdanu Kapiju:

Ispričaj nam, Mudri Učitelju,

šta se to dešava u Svargi velikoj,

zašto su se mnoge Kapije u Makoš i Radu … zatvorile?

I ne sijaju Kristali Kretanja,

a Krug od zarbina ugasio se već polučetvrt …

Igle Nebeske izgubile su boju

i sada od mnogih Vajtmara ne slušamo

odgovore na zov mnogodoljni…

„Zvezdane kapije“, kao nekakvi portali ili kosmički mehanizmi za kretanje putevima koji su povezivali dalake zvezde i planete. „Žreci Čuvari Puteva što vode kroz Zvezdanu Kapiju“: da kažemo – čuvari i stručnjaci „za servisiranje“ ovih portala ili nekakvih kosmičkih mehanizama za kretanje između zvezda, sa jedne planete na drugu. Iz opisa se vidi da su putnici ulazili na zvezdane kapije na jednoj planeti, a izlazili na zvezdane kapije druge planete.  Dve udaljene planete morale su imati zvezdane kapije ili vrata podešene jedna prema drugoj, tada su velika fizička, prostorna rastojanja brzo prelažena. Oštećenja na jednoj od njih onemogućavala su komunikaciju između njih. Putovalo se brodovima – vajtmarima.

Žreci pitaju: zašto zvezdane kapije ne rade. Već smo videli Perunovo objašnjenje: zbog zvezdanog rata u četiri Galaksije. Perun je zato i došao na Midgard-Zemlju, da bi objasnio zašto ne funkcionišu zvezdane kapije.

9. Ili su sami neprijatelji, Mračni, rušili u svojim napadima zvezdane kapije, čak i nuklearnim oružjem, koje se u „Slovensko-arijskim vedama“ označava kao – „Faš-razruštelj“ (pojmovna veza sa „fašizmom“). Ili su zvezdane kapije blokirane, da ih ne bi Mračni koristili da se infiltriraju u druge zone, zvezdane sisteme i planete.

3. (131). Od tih zlih neprijatelja što su cvetne Zemlje [oznaka za bilo koju naseljenu planetu]

u prah pretvarali, što su prolivali krv nevinih stvorenja,

ne štedeći nigde ni male ni stare…

Zato su se mnoge Kapije zatvorile,

da ne bi neprijatelji Tuđinci dospeli

na Svetle zemlje Svarge velike…

i da ih ne bi stigla sudbina Troare –  koja je

u Radi Presvetloj Mudrom Ljubavlju Svetove ozarila…

Sada je Troara pustinja, bez Života…

Krug sa mnogo Kapija rasparčan je na komade,

na mnoge Igle planine su obrušene…

i pepeo požarišta širi se na sedam saženji …

Isti takav prizor, tužan i sumoran,

video sam u Arkoljni, na Ruti-Zemlji,

što nekada sijaše u Makoši Svetloj…

10. Neka nam ovo, opravdano, deluje kao plitka naučno-fantastična priča, ali bar u jednom delu MORA DA ODLIČNO ODRAŽAVA KOSMIČKU REALNOST KOJA JE MORALA POSTOJATATI, MORA POSTOJATI, KOJA JE LOGIČNO DA POSTOJI VAN KARANTINA(-PAKLA-ZATVORA) U KOJEM ŽIVIMO.  A KARAKTERISTIKE TE REALNOSTI MORAJU BITI: A) NEOPISIVO MNOŠTVO ŽIVIH BIĆA I SVETOVA SVUDA OKO NAS U BLIŽEM I DALJEM KOSMIČKOM OKRUŽENJU (a koji ne moraju biti vezani za fizičko obličje i životne uslove kakve mi imamo na našoj Zemlji); B) RAZNI NJIHOVI VIDOVI KOMUNIKACIJE.

11. Žreci zatim pitaju Peruna šta će se dalje dešavati sa Zemljom, Midgard-Zemljom.

1. 1.(81). I reče Volhv Svjatozar, iz slavnog Roda Svetorusa,

Perunu Večnoprekrasnom: Kaži nam, objasni,

Perune – baćuška, šta će biti sa Svetom Zemljom

Rase Velike i s Verom Predaka naših?

Ispričaj, razjasni, Svetli Bože,

ako će doći teška vremena za Sinove Rase Velike,

ko će uspeti da spase Svetu Zemlju Rase…

i Potomaka Roda Nebeskog?

12. Perun najavljuje nuklearnu katastrofu koju će izazvati Antlanji (Atlantiđani), što se desilo pre više od 13.000 godina:

3. (83). Velika Noć sakriće Midgard-Zemlju…

i Oganj Nebeski uništiće mnoge krajeve Zemlje…

Tamo gde su cvetali prekrasni vrtovi,

prostiraće se Velike Pustinje…

Umesto životvornog rodnog kopna šumeće mora,

a tamo gde su šumeli morski talasi

pojaviće se visoke planine

pokrivene večnim snegovima…

12. Ova katastrofa degradirala je civilizaciju Midgard-Zemlje do primitivnog nivoa. A sama katastrofa je nastala zbog raskoraka između duhovne zrelosti i tehnološkog znanja kod predstavnika upravnih kasti na Antlanju. Preko njih su se Mračne sile infiltrirale na Zemlju. Grupe viših jerarha Antlanja bile su u vreme katastrofe na brodovima-vajtmarima, nakon stabilizovanja situacije na Zemlji oni su postali seme virusa Tame, čije plodove ubiremo i danas.

5. (85). I po savetu Tuđinaca, tajno pristiglih na Midgard- Zemlju

ljudi će početi da jedan drugog lišavaju Života…

radi gutljaja sveže vode, radi zalogaja čiste hrane…

I počeće oni da zaboravljaju Drevnu Mudrost

i Zakone Boga-Tvorca Jedinog…

13. Zbog zaraženosti ljudi na Midgard-Zemlji „virusom“ Tamnih sila – Zemlja je pala u potpunu izolaciju u odnosu na druge planete Zemalja Svetlih snaga. „Medjuzvezdane kapije naše Midgard – Zemlje, zbog rizika od prodiranja „virusa“ Tamnih sila kroz njih na druge planete Zemlje, su prosto onemogućene iz integrisanog transportnog sistema civilizacija Svetlih sila. Naša Midgard-Zemlja je postala područje karantina zaraženih „virusom“ Tamnih sila, a karantin će se nastaviti sve dok se naša Midgard-zemlja ne oslobodi tog „virusa“, razvije imunitet protiv njega ili je ne unište Tamne sile. Drugi načini ne postoje. Stoga, prestaje rad međuplanetarnog transportnog sistema Medjuzvezdanih kapija na Midgard-Zemlji, koja ostaje izvan sistema…“

14. Verovatno je očigledno, i bez naglašavanja, da sve vreme male prezentacije objašnjenja iz „Slovensko-arijskih veda“ sve istine ili „istine“ iz njih uzimamo SA REZERVOM, ne sa potpunim poverenjem. Možda one jesu 100% istinite, možda samo delimično, možda uopšte nisu. Međutim, ZANIMLJIVO JE da su mnoga od navedenih objašnjenja INSPIRATIVNA za postavljanje nekih teza, čak za izvođenje nekih zaključaka, nama, danas, nama današnjima.

15. Na ovom blogu od početka stoji za Zemlju isključiva oznaka-kvalifikacija: „Karantin-Pakao-Zatvor“. To je, može se reći KOSMIČKI BREND ZEMLJE. Ja nisam imao u vidu baš ovakvu konkretno opisanu izolaciju i potpuni prekid komunikacije sa ostalim planetama i zvezdama, tj. sa bićima na njima, kao što se to eksplicitno objašnjava u  „Slovensko-arijskim vedama“, ali – do uopštenog zaključka o našoj izolaciji od celog kosmosa mora da dođe svako ko se uistinu probudi i krene da samo malo dublje razmišlja o odnosu Zemlje i kosmosa. Blago duhovno… ne baš najbolje videćima, da ne kažemo – slepima, koji tu izolaciju ne vide, koji čak, umesto toga – prekim putevima začas se povežu sa svime što postoji, sa Univerzumom i čime sve ne, u svojoj glavi!

16. Opet uopšteno i neodređeno, odavno osećam da za nas, za Zemlju, za nas na Zemlji – MOGU DA POSTOJE SAM OVA DVA REŠENJA KOJA SE I NAVODE U „SLOVENSKO-ARIJSKIM VEDAMA“: 1. ili ćemo postati rezistentni na svoje bogove-Parazite, da li ih i zbaciti – to je već diskutabilno, ali svakako aktivirati svoje neslućene moći i postati „Gospodari Igre“ u svom misaono-bioenergetsko-morfičkom Polju, za početak svako u svom individualnom Polju; 2. ili ćemo zajedno sa njima, bogovima-Parazitima, propasti, kao što znamo za primere parazita u prirodi, koji uporno do kraja parazitiraju na žrtvi, dok zajedno ne propadnu. I ja sam spadao u one koji su se do i uoči 2012. godine nadali nekim masovnim „uzašćima“, nekim „paralelnim Zemljama“ i preseljenjima jednih nas na jednu, drugih na drugu Zemlju, ili sam pripadao onima koji su verovali, bar u nekoj meri, ranijim onostranim porukama i tim volšebnim proročanstvima Maja, onima koji su verovali da će nam viša bića kad-tad priskočiti u pomoć, zbog svakako postojeće povezanosti svih bića po horizontali i vertikali, itd, itd, itd.

17. Kako su omče oko našeg vrata posle 2012. počele da se zatežu sve jače, sve opakije i zloslutnije – jednostavno mi se, kao i mnogima koji o ovome razmišljaju bez iluzija, nametnuo zaključak koji je već naveden. Jednostavno, kada ste u ovakvom jednom Karantinu – nema vam ni komunikacije sa spoljašnjim svetom, ni pomoći od spoljašnjeg sveta. A gde je Pravda, gde Stvoriteljev Plan, itd? Nije uzalud ovde naglašavano da su nam Sve-Postojanje i Stvoritelj, izvorni ili neki od onih u nizu koji su možda nas kreirali – NESPOZNATLJIVA ENIGMA. Dečje su priče, za duhovno zabavište, o tome kako – Bog, u smislu Stvoritelja, hoće ovo, ili hoće ono, sa ovim Eksperimetom, on misli ovo ili misli ono. Ne znamo ni mi sami šta mislimo i šta hoćemo, a znamo šta Stvoritelj misli ili hoće! MUDRIJE JE DA KAŽEMO: NE ZNAMO O ČEMU SE RADI, NASTOJMO DA SE SNAĐEMO U POZICIJI U KOJOJ SMO.

18. Činjenica je, bar nam se čini, da je sutuacija na Zemlji u kosmičkom smislu EKSTREMNO teška i napregnuta, po nas, bića koja smo na njoj. Ali, u tom naboju i ekplozivnosti, u toj odavno-neizdrživosti, opet postoje dva puta: 1. nadjačati (u sebi, oko sebe) sve to i steći izuzetnu duhovnu snagu; 2. propasti. I ako bismo baš pokušali da nagađamo Stvoriteljev Plan i Zakon, onda bi možda bio: i najjačim i najgorim Parazitima neko u nekom trenutku mora da doskoči, da ih nadjača (u sebi, oko sebe). I mnogi će u mnogim situacijama biti stavljani na ispite i propadati u svojim pokušajima, dok se ne pojave neki kojima to mora da pođe za rukom.

19. Da li ima takvih među nama danas…?! Ili će Paraziti morati da čekaju neki sledeći kosmički ciklus, u kome će se naći na Zemlji “neki novi klinci”, isisavani kao i mi, ali koji će na kraju da slome Parazite, razvivši rezistentnost prema njima, što za njih znači smrt. A što bogovi-Paraziti  ne odu u neke druge prostore, kao što su u nekom dalekom trenutku sa nekih dalekih prostora došli kod nas? Možda bi oni to rado učinili, ali im je postavljena neka barijera, od strane Viših Bića ili samim Zakonima Stvoriteljevim, barijera protiv koje ne mogu ništa. Pa je sada ovo i za njih i na nas pitanje života i smrti (ne fizičke smrti, već smrti kao individualnosti). Ne znamo, ali nam sve nekako na to miriše, iz tog smera teški nagoveštaji dolaze.


1. U jednoj komediji, lik koji se pravi da zna nemački, pokušava da prevede, da objasni da se osoba koju prati šlogirala: „A papa… papa šlogenzi, bite!“ Tačno je da stvar sa šlogiranjem nije za šalu, ali, kada se jedan od istočnjačkih duhovnih ideala, nirvana, činjenično poveže sa šlogom – onda je to svakako bar za crnohumorni osmeh, s svakako i više, ako se iza toga kriju duhovne podvale. U ovom tekstu se samo malo precizira uopšteno objašnjenje koje je u prethodnom tekstu dato u vezi sa nirvanom, pri čemu se ovde koristim starijim tekstovima u kojima je tema bila nešto drugačija, kao i zaključci koji se tamo daju.

2. Teza koja je obrazložena u prethodnom tekstu: ne možemo mi da istovremeno sedimo na dvema stolicama – i da budemo, ili da povremeno zalazimo u nirvanu, i da normalno funkcionišemo u ovom svetu. Ako UISTINU postignemo utrnuće uma i svesti – onda, kad zađemo u nirvanu, nema ko da nas iz tog stanja “dozove” nazad; ako se mi ipak vraćamo u normalno ovozemaljsko stanje, onda znači da nismo UISTINU postigli uslov za nirvanu, potpuno utrnuće uma i svesti.

3. Naučnica Dž. B. Tejlor daje fascinantno svedočanstvo “iz prve ruke” u prilog prethodnoj tezi. Nažalost, ona je prošla kroz pakao izlivanja krvi na mozak. Treba obratiti pažnju: kada se, zbog prenošenja svesnosti na desnu hemisferu mozga, stapala sa Beskrajem, „rastapala“ i ulazila u neopisivo prijatno stanje – postajala je potpuno neposobna za elementarno samo-lociranje i funkcionisanje u ovoj realnosti. Bolnu fluktuaciju: i tamo – i nazad, izazivali su nekakvi impulsi borbe za život. DA JE ONA OSTALA U ISTOČNJAČKOM IDEALU STOPLJENOSTI SA BESKRAJEM I U NIRVANI, koju i sama spominje, OSTALA BI S ONU STRANU OVOG ŽIVOTA. Ili si u Beskraju i u nirvani, ili si u ovom životu, normalan i normalno funkcionišuća osoba u ovom životu.

4. A čak i da je sve to lako izvodljivo, PITANJE JE: NA KAKVOM SMO KONKRETNOM DOBITKU SA TIM NIRVANA-EKSKURZIJAMA?! Te ekskurzije u Beskraju ili u nirvani – šta i koliko nam pomažu u ovozemaljskom duhovnom jačanju i u našem funkcionisanju u ovom životu, a uz tu duhovnu osnaženost? Koliko nam pomažu u tome da naše ovozemaljsko funkcionisanje bude sa povišenim vibracijama koje evolucionistički preinačavaju ili oplemenjuju, oplemenjujući ozrače sve što upadne u polje naše Energije ili polje naše pažnje? Čak i da je normalno izvodljiva, uz sedenje na dvema stolicama, nirvana samo ostaje kao EKSKURZIJA u neka stanja, pa neka bude i u neke realne prostore ili “prostore” van ovih u kojima smo na Zemlji, i – ništa više. Kao i sa svakom ekskurzijom, kada se sa nje vratimo – mi treba da nastavimo sa svojim funkcionisanjem tamo odakle smo pošli.

5. Dakle, evo kako naučnica Dž. B. Tejlor opisuje svoje muke sa fluktuiranjem između stanja  nirvane i kontakta sa Beskrajem, i normalnog ovozemaljskog funkcionisanja:

Znanstvenica J. B. Taylor, koja se i inače, prije dramatičnog događaja, bavila pitanjima funkcioniranja hemisfera našeg mozga, doživjela je u jednom trenutku izljev krvi na lijevoj hemisferi mozga, dakle, bila je u situaciji da nekoliko sati prati osobno funkcioniranje takoreći samo sa desnom hemisferom mozga, koja je, da kažem najkraće, ne i najpreciznije – naša veza sa Beskrajem. Vrlo zanimljiva i dramatična ispovest, preporučujem da se pogleda u cjelini, izdvajam dijelove koji su ključna ilustracija-dokaz za temu kolumne (nakon konstatiranja jakog bola u lijevoj polovici mozga ona je pristupila trenažeru, maltene u tom smislu da malo fizičkim vježbanjem otkloni taj jak bol):

„Kao da je moja svijest odstupila od normalne percepcije realnosti u kojoj sam ja – čovjek, koji vježba na trenažeru, već kao da sam nekakvo ezoteričko prostranstvo, koje sa strane prati kako ja radim ove vježbe. Sve to je bilo veoma čudno, a bol u glavi se pojačavala. Samo što sam sišla sa trenažera i prošla po dnevnoj sobi, shvatila sam da se unutar mog tijela sve nekako usporilo. Svaki korak se izvodio vrlo sporo i vrlo teško. Nije bilo gipkosti u mom kretanju, imala sam tako ograničeno polje percepcije, da sam se prosto usredsredila na unutarnje sisteme. Evo, stojim u kupatilu, evo, sada ulazim u tuš-kabinu, i ja sam u pravom smislu slušala unutrarnji dijalog, slušala sam glasić koji je govorio: ‘Da, mišići kao da su smanjeni, oslabljeni’. [Napomena: sve ovo se odnosi na unutarnji dijalog koji se vodi pod ingerencijom lijeve hemisfere, koja je zadužena za naše uzemljenje i funkcioniranje u sadašnjosti, u „ovdje i sada“.] Potom sam izgubila ravnotežu i oslonila se na zid. Pogledala sam ruku i shvatila da sam izgubila sposobnost da odredim granice svog tijela. Ne mogu da odredim, gdje počinje, a gdje se završava moja ruka, zato što su se atomi i molekuli od kojih se sastoji moja ruka slili sa atomima i molekulima zida. I sve, što sam osjećala, to je – energija, energija! I pitala sam se: ‘Što se to dešava sa mnom?’  U tom trenutku moj unutarnji dijalog, dijalog lijeve hemisfere, sasvim se prekinuo. Kao da je neko uzeo konzolu i isključio zvuk.Potpuna tišina! U početku sam bila u šoku, osjetivši tišinu razuma. Ali mene je momentalno zahvatio sjaj energije, koja me je okruživala. I kako nisam mogla da razlučim granice svog tijela, ja sam se osjećala ogromnom i beskonačnom. I ja sam se slila u jedno sa svom tom energijom, osjećaj je bio prekrasan. Zatim se odjedanput moja lijeva hemisfera ‘vratila’ u eter i rekla mi: ‘Hej, imamo problem! Imamo problem! Potrebna nam je pomoć!’ I ja sam prihvatila: ‘Imam problem!’. Zaista, kao: „Polako, imam problem!’ Ali me odmah zatim ponijelo nazad u potok svijesti, sa ljubavlju nazivam to prostranstvo ‘Zemlja Snova’. A tamo je bilo čudesno! Zamislite koliko se to razlikuje od unutarnjeg dijaloga koji vas povezuje sa vanjskim svijetom. I, eto, ja sam u tom prostranstvu, i moj posao, i svi stresovi, s njim povezani – sve je to iščezlo. Osjećala sam lakoću u tijelu. I zamislite: sve veze u vanjskom svijetu i svi faktori stresa, koji se odnose na njih, otpali su. Osjetila sam spokoj! I zamislite kako je to – odbaciti 37 godina stvaranog emocionalnog tereta! Osjetila sam euforiju! Euforiju! To je bilo prekrasno! A potom se opet uključuje moja lijeva hemisfera i kaže: ‘Ej, obrati pažnju! Nama je potrebna pomoć!’ A ja mislim: ‘Meni je potrebna pomoć. Meni je potrebno da se usredotočim!'“

http://www.4dportal.com/hr/kolumne-miroslav-prvulovic/3763-kontakt-sa-be-bu

6. A evo produžetka citata o istome, u drugom tekstu, sa nekim dodacima:

Pošto nisam mogla da odredim položaj svog tela u prostranstvu – osećala sam se ogromnom i beskonačnom, kao džin, koji samo što se oslobodio iz boce. A moj duh je plivao slobodno, kao veliki kit, koji se glatko kreće u talasima bezglasne euforije. Nirvana! Ja sam zašla u nirvanu!“

|Dopunski komentar autora:|Opis koji se suštinski podudara i sa Ošovim i sa sličnim opisima situacije prosvjetljenja, a ovaj opis daje žena – koja je doživjela izljev krvi na mozak!

Kako god da problem postavimo uvek nam nad glavom, ili nad dešavanjima u našoj svijesti, visi pitanje: što se od onoga što nam tzv. prosvjetljeni opisuju, ili od onoga što eventualno i sami kao nekakva paranormalna iskustva imamo, dešava u našem umu, u našim vizijama, a što je objektivno „van“ uma. Mi možemo imati u svom umu i u svojoj svijesti vizije i osjećaje stapanja sa Beskonačnim, sa Bogom, sa nekim suštinama, kontakte sa svakakvim bićima, ali – nikada ne možemo biti sigurni, dok smo sa tijelom u ovom svijetu Iluzije, dok nam tijelo „ostaje“ u svijetu Iluzije, što je od toga samo virtualni svijet našeg uma, a što je zalaženje našeg bića, svijesti, u živu Realnost Postojanja van okvira našeg fizičkog svijeta, što je istinsko transcendiranje ove realnosti.

http://www.4dportal.com/hr/kolumne-miroslav-prvulovic/4123-iluzija-prosvjetljenja-u-svijetu-iluzije-1


1. Da i ovde na početku naglasimo jednu od poenti razlika između dve varijante „Veda“. U indisjkim „Vedama“, kao i u svim drugim drevnim duhovnim delima – govori se o redovnoj i normalnoj situaciji na Zemlji. Ima Bića Tame protiv kojih se Bića Svetlosti bore, ima stalnih uticaja Bića Tame na ljude, ljudima se daju uputstva kako da se suprotstave, kako da se izbore za put Svetlosti. Pri svemu tome – dobri i po ljude dobronamerni bogovi vladaju Zemljom.

2. Po „Slovensko-arijskim vedama“ slika je suprotna, otprilike je slična onoj koja se nudi u ovim tekstovima, slika koja je u sličnoj varijanti jedan od lajt-motiva ovih tekstova, i za koju se ovde smatra da je baza za svako ozbiljnije bavljenje duhovnošću u naše vreme: Zemljom vladaju mračne sile, Sile Mraka mogu se prikazivati u odori Svetlosti, i prikazuju se u odorama Svetlosti, Zemlja je u Karantinu, u kosmičkom Karantinu (detalji će biti objašnjeni kasnije), za oslobađanje se tek treba boriti, oslobađanje ne donose prosvetljeni koji transcendiraju ovaj svet.

3. U skladu sa tom slikom deluje logičnom i sledeće objašnjenje iz „Slovensko-arijskih veda“, iskazano terminima koji nisu danas aktuelni u duhovnosti, ali, svejedno, suština nam je bliska. „Slovensko-arijske vede“ održavaju prikaz, zemaljski i kosmološki, kao i objašnjenja i duhovne preporuke koji se daju ljudima – od strane belih magova. „Vede“, „Stari zavet“ i druga dela – odražavaju prikaze crnih magova.

4. „Slovensko-arijske vede“ su skoro sasvim nepristupačne, ni do danas sasvim prevedene i protumačene, ostala drevna duhovna dela, naprotiv, i dan-danas su masovno cenjena i pristupačna, masovno izučavana. Logično je da masovno budu prisutna i dostupna duhovna dela koja odražavaju „politiku“ i biće vladara Zemlje, a oni su usmereni protiv duhovne i svake druge evolucije ljudi. Opet logična posledica: dela koja oni dozvoljavaju kao masovno prisutna i dostupna – nisu dela koja zaista pomažu ljudskoj duhovnoj evoluciji.

5. Naravno da ni činjenice iz „Slovensko-arijskih veda“ ne uzimamo „zdravo za gotovo“, uzimamo ih hipotetički, ali – videćemo kako postoji zanimljiva podudarnost u objašnjenju nastanka jednog od ključnih istočnjačkih duhovnih pojmova, i onoga što mi kao savremeni duhovni istraživači za taj pojam-duhovni ideal možemo da konstatujemo, odnosno otkrivamo pozadinu duhovne podvale sa tim pojmom-idealom. Još jedna napomena: kao što je rečeno –  „Slovensko-arijske vede“ još uvek nisu u potpunosti dostupne, iz mnoštva razloga, citati i objašnjenja koji slede daju se iz istraživačkih radova i prevoda ruskih proučavalaca, kao i na osnovu prevoda jedne od knjiga koja je dostupna na ex-yu jezicima, to je „Knjiga Perunove mudrosti“.

6. Dakle, po „Slovensko-arijskim vedama“ – arijska plemena su imala svoje pohode na Dravidiju, Indiju, da bi zaustavili tradiciju prinošenja ljudskih žrtava i obožavanja boginje Kali-MA, Crne materije.

8. (72). Drugi Rodovi Velike Rase
raseliće se po celoj Midgard-Zemlji…
i preći će s one strane Himavat planina…
i naučiće ljude s kožom boje Mraka
Mudrosti Sveta Sjajnog…
Kako bi oni prekinuli s prinošenjem
žrtava strašnih, krvavih,
svojoj boginji – Crnoj Majci
i Zmijama-Drakonima iz Sveta Nave,
i stekli novu Božanstvenu Mudrost i Veru…

7. Tu je gomila komplikovanih peripetija sa uticajima i osvajanjima, nama danas potpuno nebitna, kao što nam je nebitno ni da li je istinita, ili nije, ali je zanimljiv opis dugog procesa preko kojeg se došlo do indijskih „Veda“.

8. Sedam velikih belih učitelja (riši) su, nakon arijskog osvajanja Dravidije (Drevna Indija), Dravidima i Nagama (preci današnjih Indijaca) predali knjige „Slovensko-arijskih veda“. Kroz prepisivanja i preinačavanja „Slovensko-arijskih veda“ dobijene su indijske „Vede“. Deo problema je i u runskom pismu, kojim su pisane „Slovensko-arijske vede“, pismu koje nosi višeslojne informacije, koje su mogli da razumeju samo uistinu visoko duhovno razvijeni pojedinci, kakvih tada u Dravidiji nije bilo.

9. Sve u svemu, što zbog nepotpunog razumevanja, što zbog hotimičnog iskrivljavanja (a podrazumeva se da prepisivači iskrivljavanja nisu izvodili iz nekog svog ćefa, već navođeni sa viših nivoa) – dobijene su indijske „Vede“ sa nekim elementarnim duhovnim postavkama, sa duhovnim modelom za prvu fazu „kosmičkog čoveka“, za prvu fazu visoke duhovne razvijenosti. Nešto što se u ovom domenu može uporediti sa znanjima i veštinama koji se deci daju u osnovnoj školi. Ako bi se uzelo da bi konačna faza „kosmičkog čoveka“ bila završeni fakultet. (Značajna znanja iz drugih oblasti u indijskim „Vedama“, na primer, iz matematike i medicine, nemaju veze sa ovim duhovnim redukcionizmom.)

10. Puni razvoj, sa buđenjem „šest materijalnih tela suštine“, iskrivljeno je redukovan samo na prvu fazu, za nju je vezano postizanje stanja nirvane, kao konačni domet čovekovog duhovnog razvoja.

11. Da li je istorija te daleke indijske duhovnosti zaista ovakva kako je opisana u „Slovensko-arijskim vedama“ – ne znamo. Ali je ovo „finale“ sa nirvanom VRLO ZANIMLJIVO, jer se suštinski može podudarati sa savremenim duhovno-kritičkim promišljanjem. Odnosno, nemoguće je da se u pojmu i stanju nirvane ne „pročita“ podvala onih koji su bili viši „nalogodavci“ za preinačavanje izvornih „Veda“, dakle  „Slovensko-arijskih veda“, i koji jednostavno nisu hteli, kao što je ranije naglašavano, da dopuste da se čovek previše duhovno razvije, toliko, da to postaje rizično ili štetno po njih i njihovo parazitiranje nad ljudima.

12. Nirvana, kao stanje blaženstva pri rastapanju, rastvaranju svesti u svemu i ničemu. Zaista je zanimljivo da neko ko smatra da je to stanje dostigao opiše malo konkretnije… ne samo to stanje, za koje se kaže da je i inače neopisivo, već da opiše svoju fluktuaciju svesti, koja je sposobna i da pripada ovom svetu, i da se rastapa „u svemu i ničemu“. DA LI JE TA FLUKTUACIJA UOPŠTE I MOGUĆA?!

13. Ako se svest rastopi – nema joj povratka, ne može joj biti povratka u individualizovanu konstelaciju iz koje se „izlila“ u sve i ništa. Ako je izvodljivo da čovek zaista postigne takvo utrnuće uma i svesti, pa zađe u nirvanu, KOJIM SE TO ONDA MEHANIZMOM VRATI U STANJE OVOZEMALJSKOG FUNKCIONISANJA?! IZVINITE, AKO VI ISKLJUČITE UM I SVEST, ŠTO UTRNUĆE PRAKTIČNO ZNAČI, ONDA NEMATE MEHANIZAM KOJI ĆE VAS VRATITI U NORMALNO OVOZEMALJSKO STANJE. Ako budete u stanju nirvane ili utrnuća uma-svesti sat, dva, celo popodne, vi nekako morate da navijete „sat“ da vas vrati nazad. A šta vas to može „pozvati“ nazad, ako ne um ili svest, ili neki njihov deo, delić?! A kako da vas oni „pozovu“, ako ste ih isključili?! Onda je laž da ste zaista postigli utrnuće koje je uslov ili kapija za nirvanu.

14. A možda je onaj ko jedanput postigne nirvanu – stalno hronično u njoj? Što bi se reklo – ne izbiva iz nirvane po 24 sata. Kada bi takav lebdeo u vazduhu, kao balon napunjen helijumom, pa da i poverujemo. A da on zajedno sa nirvanom iole normalno funkcioniše u ovozemaljskom životu – nemoguće.

15. Jednostavno, kako god da se okrene i pažljivo duhovno-kritički osmotri – mora se videti podvala, koja štrči kao oštri predmeti iz plastičnih džakova.

16. A tek dodatno, ako se nadovežemo na tragove iz „Slovensko-arijskih veda“… Neka je nirvana čak u redu, U NEKOJ PRIZEMLJENIJOJ VARIJANTI. Ali, zaista, kao što stoji u „Slovensko-arijskim vedama“, to može da bude tek neka od početnih faza u pravom i nekom kompletnijem duhovnom razvoju. Do „kosmičkog čoveka“. Prosvetljeni, koji je dostigao nirvanu, ili u nju po potrebi zalazi, koji je postigao utruće uma i svesti, koji je vešt, ma – pravi majstor u transcendiranju ove realnosti…! Možeš da ga baciš u svinjac ili u štalu, da ga hraniš kao stoku, da ga tretiraš kao stoku, a on – presrećan! Svejedno mu je: „Ravnodušnost, to je joga“ (veli Krišna). JER, AKO SI TRANSCENDIRAO OVU REALNOST, AKO IMAŠ PRI RUCI NIRVANU – MOŽEŠ KOMOTNO DA ŽIVIŠ U SVINJCU I SA SVINJAMA, A DA TI JE ŽIVOT MILINA JEDNA, da je potpuno isto kao da si u nekom luksuznom hotelu. „Ili jesi, ili nisi?“ („lav… pivo“). Ili jesi u nirvani i transcendirao ovu ralnost, pa ti je sve lepo, bilo gde da si, ili nisi sa nirvanom i transcedencijom, pa ti nije svejedno, ali onda si u laži i samoobmani.

17. Pre će biti onako kako stoji u „Slovensko-arijskim vedama“: nirvana ili nešto slično njoj, može u pravom smislu biti tek neka od početnih faza pravog duhovnog rasta. Ne neke maglovite spektakularnosti sa utrnućem uma i rastvaranjem svesti u svemu i ničemu, ali kao jedna ZDRAVA UNUTRAŠNJA DISTANCA, kao vladanje svojim misaonim tokovima, po potrebi kao BEZMISAONOST – da.

18. Ali onda idu koraci i koraci na daljem duhovnom čišćenju i rastu. I oni se moraju kretati ka aktiviranju čovekovih skrivenih, sputanih moći, što svakako ide i preko vaskrsavanja potkresanih parova DNK, i preko još mnogo čega što nam možda uz ove parazite i Parazite koji nas zdušno ispijaju i ne pada na pamet. ALI NEKAKVA NIRVANA ILI NEKO ČUDO SLIČNO NIRVANI KAO KRAJNJI DOMET SVAKAKO NIJE! I nemoguće je da takav „kosmički čovek“ ne bude u svom Polju, u svom okruženju, kao što kaže Skrivena Ruka – „Gospodar Igre“! NEMOGUĆE! PA ZA UISTINU MOĆNU DUHOVNU OSOBU JE ŠALA, DEČJA IGRA  PREINAČAVANJE OKOLNOSTI U KOJIMA JE. NADILAŽENJE, SLAMANJE BAR NAJTEŽIH DETERMINIZAMA. Itd.

19. A TAKVA OSOBA JE, NORMALNO, OPASNA PO BOGOVE-PARAZITE! Neće takva osoba slamati planetarne okove, ali dovoljno je da bude moćna da slama okove iz svog… recimo misaono-bioenergtskog polja, iz svog okruženja, da ima suštinske životne tokove kakve projektuje… Već takva individua je poraz za bogove-Parazite. I ZATO SU ONI LJUDIMA PODMETNULI RAZNE DUHOVNE IGRAČKE: NIRVANU, TRANSCENDIRANJE OVOG SVETA, UTRNUĆE UMA I SVESTI… Ljudi, zar se zaista izdaleka, na kilometre, ma – iz kosmosa,  ne vide te grandiozne podvale?! Zar se ne vidi da je ljudima podmetnuto da budu sa tobožnjim vrhuncem duhovng rasta smuljani pasivci, što narod kaže – šmokljavci, umesto da budu suprotno – moćna aktivna bića, koja uz premoć uma i duha nad telom i Materijom preobražavaju, za početak, svoje okruženje?!

19. Ne možemo dokazati da „Slovensko-arijske vede“ govore pravu istinu, ali deo koji se odnosi na indijske „Vede“ kao falsifikat, ili podvalu – baš nam dobro prianja uz podvale koje i sami u istočnjačkoj duhovnosti (naravno, i ne samo u njoj!) na sve strane uočavamo.


1. Za hrišćanski „Stari zavet“ je KONSTATOVANO da je LAŽ I PODVALA, konstatovano i naučno dokazano. „Vede“ kao podvala su sa znakom pitanja, jer teško da bismo i sa širim i opsežnijim istraživanjima došli do pouzdanih oslonaca za nedvosmisleno izvođenje takvog zaključka, kao u slučaju „Starog zaveta“. Stoga o indijskim „Vedama“ kao podvali govorimo opreznije i sa rezervom, jer uglavnom možemo da govorimo o indicijama, ne o dokazima. Svejedno, za oblast duhovnosti i one mogu da imaju veliku težinu, jer ako neko indicije o duhovnoj podvali osmotri kroz svoje duhovno čulo ili intuiciju, dobijamo stav koji za njega može imati snagu dokaza.

2. Na jednoj strani, na „Vede“ kao falsifikat i podvalu upućuju neka mesta iz „Slovensko-arijskih Veda“, na drugoj strani – samo duhovno skeniranje nekih mesta iz indijskih „Veda“. Tih skeniranja je već bilo, na primeru Krišninih preporuka iz „Bhagavad-Gite“, biće ovde još osvrt i na jedan od temeljnih istočnjačkih duhovnih pojmova.

3. Najpre jedno poređenje: „Slovensko-arijske vede“ i indijske „Vede“. Načelno poređenje, koje se ovde daje na osnovu spomenutih indicija, intuicije i duhovnog čula, ali koji bi se mogli, kada bi to bilo od nekog značaja, potkrepiti i malim naučnim prikazom.

4. Ne samo u odnosu na indijske „Vede“, već i u odnosu na  ostala drevna duhovna dela, pogotovu ona koja su istovremeno i istorije zemaljskih ratovanja („Bhagavad-Gita“, „Stari zavet“…) – „Slovensko-arijske Vede“ možda daju najsloženiju i najrazrađeniju kosmologiju. Naravno, u meri u kojoj je ona tadašnjim jezikom i ljudskim saznanjima bila iskaziva. Ali ne u smislu pukog formalnog prikaza, već kroz aktivnosti bića iz ovog dela kroz često i daleka kosmička prostranstva.

5. „Slovensko-arijske Vede“ izgleda da jedine od drevnih dela čuvaju potpunije sećanje na život na Zemlji iz doba kada ona još nije postala Karantin-Pakao-Zatvor. Ostala drevna duhovna dela svedoče o dešavanjima na Zemlji nakon sklapanja planetarne „zavese“, iz čega proizilazi logičan zaključak da su i kosmološka tumačenja koja se nakon toga daju: tumačenja bića i sila koje su ostale da vladaju Karantinom-Paklom-Zatvorom. I logično je da takva bića, odnosno razni bogovi koji su se uglavnom ljudima prikazivali kao apsoluti, predočavali ljudima ograničene kosmološke perspektive.

6. Ali, zar se i ti bogovi, koji su postali vladari Karantina-Pakla-Zatvora – ne prikazuju ljudima kao Bića Svetlosti? Zar oni ne daju duhovne pouke ljudima, dakle, žele ljudima dobro, žele da duhovno napreduju? EH, DA SU TE DREVNE DUHOVNE PRIČE TAKO JEDNOSTAVNE, KAO NAIVNE DEČJE PRIČE, NE BISMO SE MI DANAS ZAPLITALI U OVAKVOM NEMOGUĆEM VRZINOM KOLU!

7. Na jednom mestu u „Slovensko-arijskim Vedama“ lepo se skreće pažnja na relativnost opozicije Svetlost-Tama, ta relativnost se i ovde ima u vidu, a sama opozicija se ovde ipak koristi tek radi jednostavnijeg tumačenja. Kaže se: Mrak se može ognuti odorom Svetlosti, kao što se Svetlost može ognuti odorom Mraka. U drugom slučaju – Bića Svetlosti mogu delovati mračno, tek koliko da testiraju i jačaju one kojima žele uistinu dobro i napredovanje. U prvom slučaju: Bića Mraka se prikazuju kao predstavnici Svetlosti – da bi prevarili bića koja žele da podjarme, da bi mogli da parazitiraju na njima.

8. Dakle, da li bi indijski bogovi pridobijali i pridobili ljude – da su se iskreno prikazali kao kolonizatori i kao Paraziti?! Normalno da ne bi, izazvali bi njihov otpor. Oni su se lepo, kao Bića Mraka, prikazali u odori Svetlosti. Tako su uspeli ljude da pridobiju da im SVOJEVOLJNO služe, da im upućuju svoju pažnju i Energiju po svom slobodnom opredeljenju. Nema veštije podvale!

9. Dodatno, ti isti bogovi-Paraziti su davali i korisne pouke, pouke za duhovni rast. Tačnije, davali su pouke koje su ljudima DELOVALE KAO KORISNE ZA DUHOVNI RAST. Na jednoj strani – time su pridobijali ljude. Na drugoj strani – valjda je i tim bogovima bilo u interesu da ljudi na kojima parazitiraju IPAK BUDU NEŠTO SVESNIJA BIĆA. Jer da im je svejedno kojeg ranga svesnosti su ljudska bića – mogli bi, još jednostavnije i lakše: da parazitiraju na životinjama. Sigurno da je jedan kvalitet Energije kojom se hrane, a usisan od svesnijih bića koja im se svojevoljno podaju, a drugog kvaliteta Energija usisana od pećinskog čoveka, koji je maltene na nivou životinje.

10. E, ali su oni vešto postavili plafon koji ljudi, PO NJIHOVIM SAVETIMA, mogu u duhovnom rastu da postignu. Jer duhovni rast preko mere znači buđenje svesti ljudi o samom ambijentu u kojem žive, a to je Karantin-Pakao-Zatvor, znači početak raskrinkavanja svih podvala koje su sami ti bogovi nabacili ljudima, što je sve početak urušavanja njihovog carstva, tj. njihovog carevanja u ovom ambijentu. Fizičkim probojima mora da prethodi konceptualna demotaža Karantina-Pakla-Zatvora. Negde je lepo rečeno: svakoj evolucionističkoj promeni na Zemlji prethodi njena vizija u suptilnim sferama, vizija koju formiraju i podržavaju ljudi koji žive na Zemlji. Kada ta vizija dovoljno energetski ojača – počinje da se spušta na Zemlju, na fizičku ravan.

11. I zaista – bogovi Tame, u odorama svetlosti, u potpunosti uspevaju u svojim planovima. Bar do sada su uspevali, ipak narasta broj ljudi koji u naše doba ne „ferma“ za njihove podvale, a kamoli za neko svojevoljno hranjenje tih bogova svojom pažnjom i Energijom. Mada bogovi imaju još svoje jake zalihe u nesvesnim masama. Dakle, uspevaju. Na primer: istočnjački prosvetljeni, kao oni koji su tobože najvišeg zemaljskog duhovnog ranga – APSOLUTNO NE HAJU ZA ZEMALJSKI KARANTIN-PAKAO-ZATVOR, I NE POMIŠLJAJU NA NJEGOVO URUŠAVANJE, kao što je rečeno, najpre konceptualno. Da malo više pomišljaju – došli bi u svom sagledavanju do bića koja upravljaju tim karantinom-Paklom-Zatvorom, došli bi do zaključka da oni svoj duhovni rast i izvode upravo po instrukcijama tih bića, itd. Zar nije simptomatično da Indija, kao zemlja sa najviše prosvetljenih, spada u najsiromašnije zemlje na svetu? I mala masa prosvetljenih, i velike mase onih koji su verno posvećeni svojim bogovima – morali bi da kao odraz kolektivnih unutrašnjih postignuća imaju bar neke opšteprisutne optimalne životne uslove. Ne mora to da bude pogubna raskoš Zapada, ali optimalni životni uslovi i socijalna zbrinutost svih ljudi, što sve imaju severnoevropske zemlje, bez ijednog prosvetljenog, opravdano se očekuje.

12. Naravno, vešta Bića Tame u odorama Svetlosti nisu „od juče“, nisu naivni, kao što su naivni, neka izvine na iskrenosti, oni koji su im posvećeni. Znaju oni da će ljudi ipak uočavati Zlo na Zemlji. U životinjskom svetu, u ljudskom svetu, u sebi samima. Zlo, koje ne potiče od njih i od njihovog delovanja. Te bogovi ubacuju u igru: Bića Zla, bića brutalnosti, bića brutalnog mračnjaštva. Sve ono što je loše kod ljudi i u ljudskom svetu – potiče od tih bića, ne od samih Parazita koji im podmeću ovakve podvale. Naravno, mi ne znamo da li zaista odvojeno od njih postoje i deluju i takva bića, ili oni međusobno dele nekakve uloge, ili je ko zna koja vrijanta u pitanju. To nas uopšte i ne zanima, niti nam nešto pomaže u našem ličnom snalaženju u postavljanju prema njima.

13. Ko je mudar da prati detalje, da ih bez duhovne indoktriniranosti shvata i tumači – uočiće i tamne rupice na svetlosnim odorama Bića Tame. Šiva, sa zmijom oko vrata! Sa zmijom, reptilskim bićem, kao jednom od najopasnijih, najopakijih životinja na Zemlji. Što mu se na ramenu ne nađe golub, slavuj, što pored njega ne doskakuta srna, antilopa, ako je već Biće Svetlosti? Ne, nego – zmija! Ili – falus kao drugi njegov simbol. Da je data neka ljupka simbolika uzvišenog seksualnog odnosa, svakako da bi moglo da bude inspirativno. Ali – falus nije slučajno u nekim drugim kulturama simbol pohote, bahanalija. Ili Krišna, koji (već je citirano ranije) je presrećan kada mu se ljudi mole, kada se njega radi žrtvuju, kada mu svaku svoju misao upućuju, itd! Pa zar to nije kompletno OPS-ponašanje?! On ne kaže da je srećan kada vidi ljude da duhovno napreduju, nego kada njemu upućuju svoje misli i svoju pažnju, čitaj – Energiju. – Kada bi nam bilo od nekog značaja, detalje koji dezavuišu i diskredituju tobožnje bogove Svetlosti, koji su ostavili ljudima drevna duhovna dela, mogli bismo da ulovimo na svakom koraku.


1. Možda je S. N. Lazarev prvi počeo da koristi ovaj izraz (ljudska energetika) označavajući naše opšte energetsko stanje.

2. Ono, naravno, ima razne svoje aspekte i uglove posmatranja, ovde uzimamo polove koji su nam svima poznati iz našeg običnog uvida u naše lično funkcionisanje: na jednoj strani imamo – dovoljnu ili povoljnu energizovanost, osećaj snage i preduzimljivosti, lako pokretanje na aktivnosti, lako obavljanje poslova, manje-više i osećaj ispunjenosti obavljanjem poslova, itd.

3. I suprotni pol: pad energetike, osećaj iscrpljenosti, bezvoljnost, teško pokretanje na aktivnosti, čak i neke koje traže manje naprezanja, bezvoljnost i u samima aktivnostima, koje se otaljavaju, kao što se u narodu kaže – „s bede“, itd.

4. Da je sve ovo polje Ravnoteže, kao jedne od već uočenih ključnih i pravih tajni nove duhovne paradigme, i da ne govorimo, podrazumeva se.

5. Do poslednjih nekoliko decenija, do enormnih energetskih planetarnih naprezanja, do možda finala Entropije – pitanje ljudske energetike nije se moralo postavljati, ljudi kao da su imali sasvim dovoljno Energije za svoje funkcionisanje. U naše doba: ne vidimo, ne znamo šta se, kako i zašto dešava sa našom energetikom, ali – da je na delu nešto teško i čudno, po nas nepovoljno, trebalo bi da uočava svaki iole introspektivniji duhovnjak, i bez upoznavanja sa ovakvim tumačenjima.

6. Imamo vrlo jasno na delu energetsko iscrpljivanje. Neko nas, ili neki nas – energetski iscrpljuju, neki paraziti i Paraziti, ili neko čudo koje njima nalikuje. Koji su oni i kojim mehanizmima to ostvaruju – nije nam dato, ne daju nam da vidimo. Ali efekte jasno osećamo. I naravno da se tu, u tome, suočavamo sa krucijalnim duhovnim pitanjima i problemima. Nisu nam prava, neiluzorna duhovna rešenja u poslušničkom sleđenju nekog duhovnog pravca, u maltene mehaničkom obavljanju duhovnih tzv. praksi i tehnika, u bavljenju tzv. velikim kosmičkim pitanjima… Nisu svi oni štetni, ali nisu ni pravo temeljno rešenje. Pravo temeljno rešenje jedino može biti na terenu naše energetike, onda dolaze na red ostala pitanja.

7.  A na tom terenu se suočavamo sve sa samim paradoksima, očito su se Vladari, aktuelni, ili neki pre njih, pobrinuli da sa PRAVIM, NEILUZORNIM duhovnim rastom zamke postaju sve komplikovanije, kako se odmiče na putu samooslobađanja.

8. Prvi paradoks – spavanje. Kao najdublji vid opuštenosti, ono bi trebalo da nam je i najdublji odmor, najpotpunije energetsko osvežavanje. Opravdano očekujemo da nam spavanje „po difoltu“ bude izuzetno energizovanje, „punjenje baterija“. Ono svakako jeste nužni odmor tela i psihe, poremećeno spavanje odražava se negativno na funkcionisanju tela, ali i na psihu. Međutim, kao što je ranije spominjano: posebno primetno poslednjih godina, ili se poslednjih godina otkriva istina koja je uvek bila na delu, ali nije bilo uslova da se ovako jasno otkrije – spavanje nam je za Vladare najpristupačniji vid energetskog iscrpljivanja. Gde smo im bez otpora na raspolaganju za energetsko iscrpljivanje, ako ne pri spavanju?! Kao što je hipnotisani na potpunom raspolaganju hipnotizeru.

9. Naravno, svi mi smo i u neopisivo raznolikim životnim situacijama i raznolikih psiholoških i duhovnih sklopova, te ne uočavamo svi potpuno isto, ali – nekih zajedničkih imenitelja u vezi sa iscrpljivanjem u toku spavanja možda većina ima prilike u svom životu da uoči. Buđenja sa poludepresivnom ošamućenošću? Ima li nam toga, ako ne stalno, a ono često? Ovaj problem nemaju oni koji su duboko u iluzornim vrednostima, kako se bude – pomisao na iluzorne vrednosti kojima teže sama po sebi ih energizuje.

10. Dakle, prvi paradoks: spavanje nam je neophodni vid psihofizičkog odmora, po samom programu funkcionisanja našeg tela, a istovremeno nam je i aktuelno najjači vid energetskog iscrpljivanja od strane onih koji su kosmičko-planetarno nad nama, a ne žele nam dobro.

11. Onda dalje: već spomenuti oni koji su orijentisani ka iluzornim vrednostima – u samim tim vrednostima imaju motivatore, motivatori ih energizuju, te oni imaju stabilnost na osnovu celog tog „kruga“ faktora. Oni drugi, koji su na duhovnom putu, ili koji su se i bez toga nekim spontanim procesima probudili, opet uistinu, a ne iluzorno probudili, nemaju uporišta u iluzornim vrednostima, sve im mora doći kao besmisleno (već je navođena serija citata iz izjava brojnih tzv. umnih ljudi o zemaljskom „suštinskom Besmislu“). Takvo stanje svesti samo po sebi znači pad energetike. Pad energetike znači ranjivost, slabost, jedno opšte teško stanje. Da nisu u ovoliko olovno teškoj masovnoj svesti koja ih davi i povlači na dno – sve bi kod njih bilo suprotno: sa rastom svesti trebalo bi da je veća stabilnost i snaga duha koja se preliva na spoljašnje okolnosti.

12. Dakle, novi paradoks: uistinu duhovno probuđeni i oni koji su na pravom duhovnom putu – moraju se napregnuti da se angažuju i na svemu onome čemu ne pridaju vrednost kao evolucionističkom, a na šta su radi pukog fizičkog održanja prisiljeni. To na čemu se angažuju, na čemu su prisiljeni da se angažuju – nema im vrednost, ne deluje im kao motivator koji ih energizuje, a ipak se moraju napregnuti da se angažuju, radi podizanja energetike, koja im donosi otpornost na sve uticaje u koje su zaronjeni, i koja im donosi bar nekakvu stabilnost.

13. Van tog iznuđenog angažovanja, u nekakvoj zoni slobodnog vremena, oni po principima Ravnoteže (a šira priča o tom modelu je već najavljena, nikako da dođe na red) mogu da organizuju u njemu svoje aktivnosti, koje će biti evolucionističkog karaktera.

14. Naprezanje na podizanju energetike svakako da je najbolnije i najteže nakon buđenja… Već je objašnjeno zašto.

15. Kako to – podizanje energetike preko angažovanja? Zar samo opuštanje nije samo po sebi akumuliranje Energije, energizovanje? Izgleda da nije!

16. Po analogiji koja je ranije već objašnjavana: mi očigledno, kada je u pitanju povlačenje Energije, funkcionišemo po principu pumpe (crpke) za vodu. Kada motor pumpe radi, pumpa povlači vodu preko cevi koja je uronjena u vodu na jednom kraju. Vodu izbacuje na drugi kraj, tamo gde se nalazi drugi kraj cevi ili creva. Kada pumpa miruje, a i njoj je potreban odmor – nema povlačenja i cirkulisanja vode.

17. Slično i mi. Kada se angažujemo – povlačimo Energiju, energizovani smo. Kada se opuštamo, „motor“-organizam se odmara, nema povlačenja Energije. Ako nema vrednosti koja nas pokreće na angažovanje – nema ni energizovanja i povlačenja Energije. Dok se opuštamo, to je u redu. Ali, ako je to u vreme kada bi trebalo da se angažujemo – onda smo „ni tamo, ni ovamo“, niti angažovanjem povlačimo Energiju, niti se opuštamo. Zato nam je u takvim situacijama potreban odlučniji napor-napon na angažovanju, ne zbog samih poslova koji su nam neevolucionistički, već zbog same naše stabilnosti. Stabilnosti nam nema bez angažovanja.

18. No, za razliku od pumpe kao mašine, kod nas opuštanje, ali ne ono sa spavanjem, ima dodatnu funkciju, ne samo kao vid odmaranja („motora“). Sa opuštanjem dopuštamo da u svest isplivavaju svi sadržaji koji su negde duboko (ili i pliće, nebitno) pohranjeni u nama. Kao što mehurići vode izbijaju na površinu. Dakle, van zone angažovanja treba da imamo seanse za opuštanje koje će nam biti u funkciji razgradnje sadržaja koje nosimo u sebi. Seanse ležećeg opuštanja.

19. Ako nam njih nema u sklopu duhovnih aktivnosti, ako ne dozvoljavamo sistematski energijama vezanim za te sadržaje, da isparavaju iz nas – one će narastati i vremenom možda početi da gruvaju u vidu psihofizičkih smetnji, pa i oboljenja, Lazarev smatra – i u vidu sudbinskih udara. Svi oni koji su u zoni posvećenosti iluzornim vrednostima, koje ih energizuju i daju snagu, koji su sada tako snažni i energični, moraju, bez seansi „razgradnje radioaktivnosg otpada“ dospevati u zonu pada svega toga čime se sada razbacuju, pada u osećaju velike moći i snage. U nekim ranijim vremenima i čitav život je mogao da protutnji u takvim „beskrajnim“ angažovanjima, a da ljudi u starosti ne snose veće posledice arčenja Energije, sada je drugo vreme i drugi zakoni funkcionisanja Energije na Zemlji, u nama i nas sa njom.

20. Iluzorne vrednosti, koje motivišu i energizuju… Nisu to samo klasične tajnaške vrednosti: novac, karijera, skupi objekti, ekskluzivni životni uslovi, provodi, itd, već i sitne svakodnevne, obične vrednosti.

22. Na primer… Već je ranije spominjana jedna od neuralgičnih zona ovog Starog sveta: obrazovanje. Postojeće škole – kao kasarne i zatvori unutar Zatvora. Mesta za suptilno psihološko maltretiranje dece i mladih, mesta za svakovrsna indoktriniranja, za mentalno obogaljivanje, mesta za kompletno duhovno sakaćenje. Ko bez iluzija, BUDAN, vidi na opisani način postojeće obrazovanje i škole, a osuđen je da u njima radi – naravno da ne može da bude motivisan i energizovan u svom radu. Priče o individualnim poboljšanjima u centralizovanim obrazovnim sistemima su priče za malu decu. Može pojedinac da olakša koliko je to moguće poziciju učenicima, ali, sa svim njemu zadatim parametrima rada – taj manevarski prostor je toliko minimalan, da ni za milimetar ne znači suštinsko olakšanje učenicima. Dakle, takav, BUDAN, mora da se dovija da ipak uđe u aranžman naprezanja i energizovanja, radi sopstvene stabilnosti. Njegovo pravo evolucionističko delovanje, koje bi njega uistinu motivisalo i energizovalo, bilo bi delovanje na suštinskom poboljšanju i humanizovanju pozicije učenika, dakle samog obrazovanja. Za takve čak i pokušaje – vezane su mu i ruke i noge, ponekad kao u filmovima kada neko ne sme da se pokrene, jer svaki pokret može da aktivira eksploziv.

23. A takvih budnih u obrazovanju, ili u obrazovanjima, ne samo našim balkanskim, toliko je malo, da se teško mogu izraziti i u promilima. Ostali, manje-više, otprilike su u zoni iluzornih viđenja i doživljavanja obrazovanja u kojem rade, što znači i sopstvene radne pozicije. Teško je u hiljadu naći jednoga ko radi u obrazovanju, a da sebe i samo obrazovanje ne doživljava kao svetu ulogu obrazovanja i vaspitavanja, „izvođenja na put“ (hm, izvođenja na put – potkresanih umova i slomljenog duha!) generacija i generacija mladih. I takvi će se, normalno, upinjati da svoju ILUZORNU ULOGU obavljaju najbolje što je moguće, ona ih motiviše, ona ih energizuje, I ONI NEMAJU PROBLEME SA STABILNOŠĆU.

24. A na sličan način ljude mogu da motivišu i energizuju bilo koje druge, mnogo sitnije svakodnevne životne situacije i nekim iluzijama dodeljene vrednosti (neki hobi, uživanje u nekim „životnim sitnicama“, itd.).

25. Međutim, nešto se u dubini dešava i kod onih koji u ovo vreme nemaju problem sa stabilnošću, jer imaju iluzorne ciljeve koji ih motivišu na angažovanje. Naravno da oni toga nisu svesni, kako biti svestan ovog fenomena uz prilepljenost pažnje za iluzorne ciljeve i vrednosti?!

26. Dugoročno – čovek može da ima stabilnost ako je bar u nekakvoj Ravnoteži i ako bar povremeno razgrađuje energije koje nosi u sebi, u svom biću, negde u podsvesti, u nesvesnom. One se razgrađuju, već je objašnjavano, dubokim opuštanjem, smirenim suočavanjem sa njima. Kroz opuštanje one, kao mehurići vode, počnu da izbijaju na površinu svesti, kada izbiju – treba dozvoliti da se one razgrade, kao radioaktivni otpad, da „ispare“. Što je često težak i bolan proces (na primer, suočavati se, „oči u oči“ sa svojim strahovima, odnosno sa uzročnicima svojih strahova!).

27. Ravnoteža je povezana sa ovim drugim momentom, jer ona sama po sebi znači i vreme za opuštanje. Samo što u ovom drugom momentu treba „sići“ u dublju opuštenost.

28. Ako se ova dva momenta ne poštuju – ENERGIJE KOJE NOSIMO U SEBI SAMO BUJAJU I NARASTAJU, pritisak koji stvaraju povećava se. Ko ima malo više empatičnosti na raspolaganju, i uvežban je u praćenju, koliko je to moguće, priholoških dešavanja kod drugih – jasno uočava da smo u zoni u kojoj se i uveliko stabilni ljudi, stabilni zbog svog zdušnog angažovanja na iluziornim ciljevima i vrednostima, sa priličnim naprezanjem izvode svoje angažovanje. To više nije nekadašnja lakoća.

29. Što se više i upornije budu oglušivali o Ravnotežu i o potrebu za razgradnju energija koje nose u sebi, to će im postajati sve teže. To, što mnogi u ova vremena „pucaju“, psihofizički, na razne iracionalne načine, samo je deo tog scenarija. Ili što se masovno oboljeva od svega i svačega. Posebno izrazito u nekim zonama na Zemlji, kao što je Balkan, koje su i inače pod nekim posebnim i većim energetskim pritisciuma, ili koje su možda pod nekom posebnom pažnjom nadzemaljskih Vladara Zemlje. A možda jednostavno zakoni Entropije čine svoje, na načine koji nam nisu jasni, zakoni Entropije u koju smo, po kosmičkim ciklusima, zajedno sa Sunčevim sistemom, zašli. Nama je nebitno da znamo konkretno o čemu se i o kakvim kosmičkim mehanizmima radi. Dovoljno je da jasno uočavamo posledice tih nekih širih dešavanja, i dovoljno je da znamo kako da se prema njima postavimo. A ostalo će nam se, valjda, samo reći, kada nam se otkloni, ili kada otklonimo skramu sa unutrašnjeg vida.


1. Stari zavet, a izgleda i Vede (u odnosu na Sloveno-arijske vede), kao grandiozne duhovne podvale! Ne one sitne, koje su uočavane ovde u tekstovima, pa se i na njih, sitne, neki kostrešili.

2. Kada ovde na svakom koraku govorim o duhovnim podvalama, to deluje neozbiljno i neobavezujuće, jer o tome govori neko u formi duhovnog anonimusa. Međutim, kada se podvale Starog zaveta NAUČNO DOKAŽU, po strogoj naučnoj proceduri, to onda dobija veliku težinu.

3. Što ti dokazi nisu šire uzdrmali hrišćanstvo koje se posredno zasniva i na Starom zavetu – jasno je. Zar bi oni koji su sa viših zemaljsko-kosmičkih instanci i inicirali krivotvorenje i podvale dozvolili da se vekovima institucinalizovana religija tek tako uzdrma?

4. Ali je ovde fascinantan fenomen kako je, dakle – naučno dakazana podvala, mogla ovako široko da bude rasprostanjena, ozvaničena i institucionalizovana. I to ne podvala u ponekom detalju, već podvala, podmukla, bahata, sveobuhvatna podvala u temeljima Starog zaveta.

5. Šta je u ovoj otkrivenoj podvali posebno značajno i ubedljivo? Što je gospodin Mauro Biglino, koji je izveo ovo raskrinkavanje, SAMO DOŠAO DO IZVORNIH STAROHEBREJSKIH TEKSTOVA STAROG ZAVETA. On nije išao u neke specijalne analize, u kopanja po dokumentima, u izvođenja i dokazivanja hipoteza, on je, kao što i sam kaže: maltene kao običan manuelni radnik – samo preveo ono što IZVORNO, na starohebrejskom, stoji u Starom zavetu.

6. A pokazuje se da je Stari zavet koji imamo kao zvaničan – potpuno izokrenuta priča izvornih starohebrejskih testova Starog zaveta. Jevreji, čija se religija zasniva na Starom zavetu – znaju za tu istinu, rabini znaju da je hrišćanski Stari zavet krivotvorena, podvaldžijska knjiga. Zašto ćute? Kao što kaže gospodin Biglino: a zašto i da govore? Hrišćani su preuzeli njihovu svetu knjigu, krivotvorili je, pa neka im, ako tako žele!

7. Novi zavet se nastavlja na Stari. Valjda im je kontinuitet podrazumevan i po samim nazivima, takođe i po tome što su oba u Bibliji kao jedinstvenoj hrišćanskoj svetoj knjizi. I više od toga. Na mnogim mestima Isus se poziva na Stari zavet, spominje kontinuitet. Kaže: došao je da ispuni ono što su proroci, starozavetni, najavili. Na drugom mestu kaže: „A zapovedi [koje je Mojsije primio od Jahvea] znate“, pa neke od njih nabraja. U novozavetnim poslanicama takođe ima pozivanja na Stari zavet, citiranja, spominjanja kontinuiteta.

8. Šta onda reći za Novi zavet, za veru koja se zasniva na Novom zavetu, ako se u njemu podržava kontinuitet sa krivotvorenim Starim zavetom?! Šta reći za Isusa koji takođe podržava vezu svog učenja sa „učenjem“ krivotvorenog, lažnog i lažljivog Starog zaveta?! Umesto da nam on prvi otkrije laži Starog zaveta. Jedino što on čini su neke sitne ispravke, sitne u odnosu na celokupnu laž Starog zaveta, ispravke poput starozavetnog „rečeno je ‘oko za oko, zub za zub'“.

9. Šta reći? Bolje je ništa ne reći, jer ko ima oči da vidi (i uši da čuje) – vidi i shvata i bez ikakvih komentara, posebno ako se upozna samo sa nekim poređenjima onoga što sada stoji u zvaničnom Starom zavetu, i onoga što stoji u IZVORNOM Starom zavetu.

10. Kad smo već kod Zapovedi, evo i prvog poređenja…

11.  Zvanične Zapovedi koje je Mojsije primio od Boga-Jahvea su poznate:

Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugih Bogova osim Mene.
Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.
Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svog.
Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i obavi sve poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.
Poštuj oca i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
Ne ubij.
Ne čini preljube.
Ne ukradi.
Ne svedoči lažno na bližnjega svoga.
Ne poželi ništa što je tuđe.

12. A evo kako Zapovedi glase u izvornom Starom zavetu:

Ne sklapaj saveze s drugim stanovnicima zemlje.

Ne uzimaj druge žene sinovima Izraela.

Ne izrađuj božanstva od lijevanih metala.

Poštuj slavlje izlaska iz Egipta.

Posveti meni svu prvorođenu mušku djecu.

Poštuj subotu.

Svaki muškarac će se morati pojaviti ispred mene tri puta godišnje.

Ne nudi krv žrtve na kruhu.

Meni daj prve plodove zemlje.

Ne vrij kozlića u mlijeku njegove majke.

13. Nećemo ni zalaziti u poredbenu analizu. Dovoljno je samo da uočimo frapantne razlike, odnosno činjenicu da je neko pri prvom prevođenju sa starohebrejskog brojne činjenice iz izvornog Starog zaveta preinačavao u skladu sa funkcijom koju je planirao da krivotvoreni Stari zavet odigra u istoriji čovečanstva i u istoriji ljudske duhovnosti.

14. Još samo nekoliko primera. Ko želi šire da se upozna sa starozavetnim podvalama može da pronađe radove Maura Biglina, ima i video snimaka sa njegovih predavanja, njegovih tekstova na raznim portalima, u Hrvatskoj je prevedena njegova knjiga „Biblija nije sveta knjiga“, itd.

15. Evo još samo citata iz jednog njegovog predavanja:

Je li moguće napisati knjigu o 50-100 načina pravljenja hleba, koristeći jezik koji nema pojmove za brašno, vodu i zamesiti? Jezik na kojem je napisan Stari zavet nema pojam „Bog“. Nema pojam „večnost“, nema glagol „stvoriti“. Kako se onda može napisati knjiga o Bogu, koristeći jezik koji i nema pojam za Boga? Kako se može govoriti o duhovnim i transcedentinim svetovima, koristeći jezik koji nema pojam za večnost? Kako se može govoriti o Bogu Stvoritelju u knjizi koja nema pojam o stvaranju, pogotovu ne „stvaranju iz ničega“? A budući da nije moguće, prirodni je zaključak da Biblija ne govori o Bogu. Nema reči – zato što nema pojmova. Sve ono što sledi nakon toga je plod čiste mašte, plod teološke mašte.

U Bibliji nema Boga Stvoritelja. Glagol koji se (zvanično) prevodi sa „stvoriti“ u pravom značenju je – „intervenisati u postjećoj situaciji da bi se izmenila“. Prvo poglavlje Postanka [u izvornom Starom zavetu] ne priča nam o stvaranju neba, Zemlje i svemira iz ničega, već kako su oni pojedinci nazvani „Elohim“ napravili niz podela, da uvedu red u određenu situaciju, kako bi ona bila pogodna i upotrebljiva za njihov život. [Pravu] Bibliju baš briga kako je nastao svemir. [Prava] Biblija ne govori o Bogu Stvoritelju. [Prava] Biblija ne govori o Bogu.

16. Na drugim mestima on objašnjava: svuda gde se u zvaničnom Starom zavetu pojavljuje reč „Bog“, „Gospod“ – u izvornom Starom zavetu stoji „Elohim“ (tj. „Elohimi“, pošto je reč u množini, a svakako se radi o moćnim bićima koja su došla na Zemlju i kolonizovala je), ili stoji „Jahve“, kao SAMO JEDAN OD ELOHIMA, i to, izgleda, jedan od manje značajnih Elohima. Elyon, kao zapovednik Elohima, dodeljivao je teritorije Elohimima, Jahve nije izabrao narod kojim će vladati, nego mu je on dodeljen. Tamo gde u izvornom Starom zavetu stoji „Elyion“, u krivotvorenom zvaničnom Starom zavetu stoji: „Višnji“ ili „Svevišnji“. Dakle, mnoštvo različitih bića u izvornom Starom zavetu – u krivotvorenom samo jedno: Bog-Apsolut, Gospod, Jahve.

17. Krivotvoritelji pokušavaju da Jahvea prikažu kao Boga-Apsuluta, tvorca Sve-Postojanja, što se vidi po Prvoj knjizi Mojsijevoj ili Postanju:

I, 1. U početku stvori Bog nebesa i zemlju. 2 Zemlja je postala bezlična i pusta, i tama je bila nad spoljašnjošću bezdana, a duh Božji lebdeo je nad površinom voda. 3 I Bog reče: „Neka bude svetlost.” I nastala je svetlost. 6 Zatim Bog reče: „Neka bude nebeski svod između voda i neka se razdvoje vode od voda.”

18. Da Jahve iz izvornog Starog zaveta nije nikakav Apsolut može se videti iz mnoštva činjenica: on sklapa savez samo sa jednim narodom na Zemlji, „te uz stalna krvoprolića, koristi ga kao topovsko meso za osvajanje teritorija“, onih koje sebi nije dodelio pri podelama teritorija; tj. starešina Elohima Elyion je taj koji je dodeljivao teritorije. Zamislimo Apsoluta koji se bavi takvim sitničavostima kao što je osvajanje nekakvih teritorija, i to samo na jednom malom delu male Zemlje.

19. M. Bilgino na sledeći način komentariše ovaj apsurd: „Nije li čudan taj navodni Bog, jedan, svemogući i sveznajući? Nije li apsolutno nerazumljivo takvo ponašanje? Ne čini li se, barem, pomalo neuravnotežen ili, bolje reći, patološki? Zar si nije kao sveznajući mogao ranije uzeti sve, bez da prisiljava svoje da masakriraju stotine tisuća nevinih kako bi okupirao teritorij koji si je zaboravio sam sebi dodijeliti? Kada bi bio univerzalni Bog, zašto tjerati ljude da se bore i prisiliti ih da se uprljaju tisućama ubojstava, istrebljenjima, nasiljem prema muškarcima i ženama kojima je sam dodijelio one zemlje i koje je kasnije odlučio osvojiti prolijevajući krv? Zar si nije mogao sam dodijeliti i ove druge, budući da ih u monoteističkoj viziji svijeta nije morao ni sa kime dijeliti? Oslobodimo li se dogmatizma, čitava nam se priča čini jasnom – Elyon nije nikakav umno bolesni Bog već vladar carstva Elohima te kao takav dijeli nacije. Jahvi, jednom od Elohima pripadne jedan narod i teritorij koji ga ne zadovoljavaju pa pokrene čitav niz akcija s ciljem da osvoji bolju zemlju te proširi svoj posjed i teritorijalnu moć – ponaša se upravo kao najobičniji kolonizator i vladar.“

20. Još jedan nasumice odabrani detalj… pet kćeri Salpada dođu pred Mojsija, iznesu svoj slučaj i zamole: „Daj nam nasledstvo među braćom našeg oca“.

5 Tada je Mojsije izneo njihov slučaj pred Gospoda. 6 A Gospod je ovako rekao Mojsiju: 7 ‘Pošto Salpadove kćeri govore da se dâ, daj im u nasledstvo posed među braćom njihovog oca i prenesi na njih nasledstvo njihovog oca’.“

Apsolut, koji se kao običan zemaljski sudija bavi nekim sitnim raspravama, zemaljskim parnicama, koje čak nisu ni od šireg društvenog značaja, a neumesno je na nekakav kosmički značaj i pomišljati!

21. Neki ljudi imaju potrebu za pokoravanje drugih, za prevlast i nadmoć, u svim sferama. U tu svrhu poseže se za svim sredstvima, za svim vidovima podvala. Što širi krug ljudi pokore, što veće uticaje ostvare, to samima kao da snaga narasta, apetiti se povećavaju. Međutim, teško je u promišljanjima ovog fenomena zadržati se na samim ljudima. A ne slutiti iza, tačnije – iznad njih nekoga ko ih je nadahnjivao, ili čak i direktnije navodio.

22. A već je naglašavano – podvale u duhovnosti su najopasnije, jer nam sam duh, dušu, svest sunovraćuju, navode na pogrešne i po nas štetne puteve. Sve druge ovozemaljske podvale, sa iluzijama u materijalno-finansijskoj i ostalim sferama – nisu tako pogubne i ipak su kratkoročnije ispravljive.

23. U izvornom Starom zavetu – imamo pravu istoriju dešavanja na Zemlji u periodu na koji se Stari zavet odnosi, bar na području Bliskog Istoka. Neki od detalja koji deluju čudno u zvaničnom Starom zavetu – samo su proboji širih objašnjenja koja postoje u izvornom Starom zavetu, proboji koji su prevodiocima, tj. plagijatorima promakli. Jer ne možete obimnu knjigu da krivotvorite, a da ona bude sasvim konzistentna, da se šavovi laži ne pokažu bar tu i tamo. Podudarnosti sa istraživanjima Zaharija Sičina su velike, samo se ona odnose na druga područja.

24. Primera je mnogo, uzmimo opet nasumice samo neke. Anđeli nisu nikakva uzvišena bića sa krilima, to je bila neka vrsta Jahveove vojske, iz mnoštva detalja se vidi da se oni kreću na nogama, da se hrane, da se uzbuđuju… I preporuka, koja se pojavljuje i u nekoj od Pavlovih poslanica, da žene u hramovima, zbog anđela, nose velove, da prikriju svoju kosu, deluje besmisleno i nejasno. A ima svoje objašnjenje u izvornom Starom zavetu: ta preporuka se daje zbog bezbednosti samih žena, jer – anđele uzbuje duga kosa kod žena.

25. U zvaničnom Starom zavetu imamo proboje koji upućuju na izgled Elohima, to je nekoliko detalja ili kratkih spominjanja divova, poznata je i priča o Davidu i Golijatu. U izvornim detaljima, a posebno u Enohovom jevanđelju, koje je u kopskom hrišćanstvu kanonsko, postoje širi opisi, po kojima se vidi da su Elohimi bili divovi. Dakle, moćna bića-kolonizatori, koja su u to vreme došla na Zemlju, bila su divovi, došli su u vatrenim kočijama ili svetlećim objektima. Elyon, njihov starešina, podelio je svakome od njih teritoruju na kojoj će vladati. Sam Elyon se retko pojavljuje, kao da nakon toga nije više ni boravio na Zemlji, već je samo povremeno dolazio „u inspekciju“.

26. Priča o Edenu je priča o zoni u kojoj je primenjivan genetski inženjering, u samom činu „stvaranja čoveka“ – stručnjaci jasno prepoznaju detalje tzv. kloniranja. Izgleda da su Elohimi ljudima u Edenu davali nešto od svoje DNK, proterivanje iz Edena je značilo, kao što Elohim-starešina Edena kaže Adamu: da će Eva ubuduće u mukama, tj. prirodnim putem rađati, čega je bila pošteđenja u Edenu. Posle toga „opadaju“ uticaji „intervencija“ Elohima, te se smanjuje dugovečnost ljudi. Prvi Adamiti o kojima se govori živeli su po 800-900 godina, kasniji sve kraće, da bi se došlo do onih sa oko 130-150 godina, u Mojsijevo doba.

27. Biglinova otkrića su zaista fascinantna! Prosta otkrića samo toga kako glasi prevod izvornog teksta Starog zaveta, a sa tako dalekosežnim posledicama! Kada se čovek sa svim tim samo delimično upozna – mora da se zapanji: kakve grandiozne podvale su čovečanstvu kroz istoriju podmetali Zlotvori-nadzemaljski vladari Zemlje! Ovo je samo jedna od otkrivenih, a kakvih li i koliko brojnih sve neotkrivenih ima?! Ovo Biglinovo raskrinkavanje je kao kada uhvatite lopova na delu. Nažalost, zvanična Crkva, odnosno, oni koji je „na Nebesima“ (p)održavaju na Zemlji, ne haju za to, znaju da Biglinova otkrića neće imati šire odjeke: što su podvale masovnije i dugotrajnije ukorenjivane – to su stabilnije, imunije na raskrinkavanja.