Otkrivenja našeg doba

Monthly Archives: јун 2016

 

Rezime

Pripadanje posebno zvaničnim religijama ne znači i viši duhovni nivo, zvanične religije radi pravog duhovnog rasta nisu ni formirane, nisu nam radi nas samih podmetnute. Mase posebno u zvaničnim religijama svakako da sede na dvema stolicama: i imaju svoje verske forme i ceremonije, svoje vreme za svoje bogove, ali – razni vidovi „zlatnog teleta“ i te kako ispunjavaju njihovu pažnju i crpe njihovu Energiju. Manje-više, u pitanju je smer fokusa čovečanstva koji odgovara bogovima vladarima Zemlje. I svakako im odgovara JEZIVI STATUS QUO, po kojem mase u čovečanstvu imaju svoju ograničenu percepciju po kojoj su bogovi koji vladaju Zemljom: onakvi kakvi su opisani ili kakav im je „otisak“ u delima koja su ljudima ostavili kao svoje duhovne „priručnike“, kao objavljenja o sebi, kao duhovna uputstva.

Slika se radikalno menja, toliko radikalno da je možda svest mnogih ne bi podnela bez velikih potresa, ako počnemo da u nju ubacujemo ideje i ČINJENICE (videćemo da se radi baš i o činjenicama) o pravoj pozadini ovog zemaljskog tragičnog pozorišta, Karantina-Pakla-Zatvora. I što sa više uživljenosti zalazimo u te priče – TO KAO DA POSTAJEMO SVE SVESNIJI PRAVE ZEMALJSKE REALNOSTI. Naravno, još nismo blizu toga da jasnije znamo i vidimo kako to naši nedobronamerni bogovi-paraziti vladaju nama i ovim prostorom, ali – po posledicama na nama i na zemaljskom životu: ONI NAM POSTAJU SVE ŽIVLJI I JASNIJI. To sve više postaje sve življa realnost, a sve manje neke MOGUĆE priče i neki MOGUĆI scenariji izvitoperivanja nas samih i života na Zemlji.

Nasuprot onim masama koje ostaju lojalne svojim bogovima-gospodarima-parazitima, šta preostaje manjebrojnijima ostalima? Rad u ilegali, u duhovnoj ilegali. Onaj rad koji smo imali u vidu oslobodilačkih pokreta po Evropi u vreme fašizma. NIJEDNA ANALOGIJA NA ZEMLJI SA VIŠIM NIJE SLUČAJNA, uvek treba da imamo u vidu da se analogije ne penju na gore, već silaze odozgo, tj. neka dešavanja na Zemlji samo mogu biti odrazi viših obrazaca, a ne suprotno. Mi njih ne vidimo direktno, ali – posledice njihovog postojanja i delovanja su nam SVE JASNIJE I JASNIJE, te na osnovu toga, ali i raznih drugih izvora, pokazatelja i činjenica mi možemo da produbljujemo taj smer. Ono što mi u duhovnoj ilegali možemo je – da nastojimo na proširivanju svesti ljudi, naravno, kod onih koji su za tako nešto otvoreni, o zemaljskoj realnosti, proširivanje svesti o realnosti koja nam još nije direktno dostupna, jer bogovi Zemlje se vešto kriju od nas. Širiti svest o pozadini zemaljskog postojanja, o prirodi i delovanju bogova koji su iza zemaljske scene, o tome da im svakako dolazi kraj ovakvom vladanju nad čovečanstvom i Zemljom…

Paralelni ovom koloseku duhovne ilegale je onaj koji je jedan od lajt-motiva tekstova na ovom blogu: raskrinkavanje duhovnih iluzija. Kao što je poznato: iluzije su najopasnije, jer su najteže uočljive, upravo u duhovnosti. Lako će iluzornost karijere uočiti svako ko bude doživeo veće i sramotnije padove u karijeri, lako će iluzornost novca kao vrhunske vrednosti uočiti svako ko se suoči sa velikim novčanim gubicima i sa većim životnim tragedijama, itd. Ali, pronuknuti u duhovne iluzije – već je pravo majstorstvo, odnosno – pratiti druge u tome već je mala hrabrost!

I to su smerovi rada u datim uslovima, u duhovnoj ilegali, a koji se mogu savremenim sredstvima komunikacije izvoditi minijaturno masovnije. Pritisci na percepciju i na mišljenje ljudi su toliko jaki, da nema manevarskog prostora, nema zdravo probuđenog, a neometanog interesovanja za NOVU DUHOVNU METODOLOGIJU. Sva duhovnost koju imamo došla nam je, prosleđena nam je, preostala nam je UPRAVO OD BOGOVA KOJI NAS JOŠ MANJE-VIŠE TIRANIŠU. I sva ta duhovnost je u funkciji njihove vladavine. Valjda bi to trebalo da je jasno kao dan. Što znači DA POSTOJEĆA DUHOVNA METODOLOGIJA NIJE, NE MOŽE BITI UISTINU EFEKTIVNA. Ili se njome mogu postići neki skromni uzleti svesti, ili, što je svakako češći slučaj, ona služi za diskretno navođenje ljudi na duhovne stranputice, na udaljavanje od prave duhovnosti. Nova duhovna metodologija, kao i nova duhovna paradigma, bile bi ipak prevelik zalogaj za prihvatanje i isprobavanje u celokupnosti datih uslova. Dovoljno je da se za sada radi na prethodna dva koloseka, na otkrivanju i raskrinkavanju bogova koji se kriju iza ove planetarne scene, kao i na raskrinkavanju duhovnih iluzija, a za novu duhovnu metodologiju i za novu duhovnu paradigmu – kucnuće čas kada kucne čas i samim ovim našim bogovima, čas opredeljenja, ili da odstupe od ovog svog dosadašnjeg carstva, ili da promene svoju orijentaciju.

 

1. Nezahvalno je govoriti o procentima, tek – mase i mase svakako jesu orijentisane ka bogovima vladarima Zemlje, najviše kroz svoje zvanične religije, u priličnom procentu i kroz kanale nezvaničnih vera, ali koje opet imaju za krajnjeg „primaoca“ Energije i pažnje – nekoga od bogova-vladara Zemlje. To je svakako najkvalitetnija Energija-hrana za naše bogove. Kako se i koliko tu meša „poklonjenje zlatnom teletu“, teško je proceniti, svakako se radi o svakovrsnim zanimljivim mešavinama. Pripadanje posebno zvaničnim religijama ne znači i viši duhovni nivo, zvanične religije radi pravog duhovnog rasta nisu ni formirane, nisu nam radi nas samih podmetnute. Mase posebno u zvaničnim religijama svakako da sede na dvema stolicama: i imaju svoje verske forme i ceremonije, svoje vreme za svoje bogove, ali – razni vidovi „zlatnog teleta“ i te kako ispunjavaju njihovu pažnju i crpe njihovu Energiju. Uzgred, i ta Energija, uložena u Materiju i Iluziju, u iluzije i iluzorne vrednosti – svakako jesu hrana nekome i nekima u tim hijerarhijama koje vladaju Zemljom. Možda je to neka manje kvalitetna hrana, koja nije baš za vrhove božanskih hijerarhija, tek – hrana nekome mora biti, jer ne bi ljudi slučajno baš bili u toj meri navođeni na potapanje svesti u Materiju i Iluziju, na njihovo natapanje svojom Energijom.

2. Manje-više, u pitanju je smer fokusa čovečanstva koji odgovara bogovima vladarima Zemlje. I svakako im odgovara JEZIVI STATUS QUO, po kojem mase u čovečanstvu imaju svoju ograničenu percepciju po kojoj su bogovi koji vladaju Zemljom: onakvi kakvi su opisani ili kakav im je „otisak“ u delima koja su ljudima ostavili kao svoje duhovne „priručnike“, kao objavljenja o sebi, kao duhovna uputstva. Ateisti se nekako uklapaju u taj ograničeni koncept: tačno je da oni ne priznaju nijednog boga, drže se svog komičnog koncepta o samosvaranju svega postojećeg, ali – sve im je ovakvo kakvo vidimo, ničeg specijalnog iza ovog zemaljskog „zastora“ nema.

3. Slika se radikalno menja, toliko radikalno da je možda svest mnogih ne bi podnela bez velikih potresa, ako počnemo da u nju ubacujemo ideje i ČINJENICE (videćemo da se radi baš i o činjenicama) o pravoj pozadini ovog zemaljskog tragičnog pozorišta, Karantina-Pakla-Zatvora. I što sa više uživljenosti zalazimo u te priče – TO KAO DA POSTAJEMO SVE SVESNIJI PRAVE ZEMALJSKE REALNOSTI. Naravno, još nismo blizu toga da jasnije znamo i vidimo kako to naši nedobronamerni bogovi-paraziti vladaju nama i ovim prostorom, ali – po posledicama na nama i na zemaljskom životu: ONI NAM POSTAJU SVE ŽIVLJI I JASNIJI. To sve više postaje sve življa realnost, a sve manje neke MOGUĆE priče i neki MOGUĆI scenariji izvitoperivanja nas samih i života na Zemlji. Biće ovde nekih prikaza istraživanja M. Biglia i Z. Sičina, pa će se taj osećaj može približiti svakome.

4. Nasuprot onim masama koje ostaju lojalne svojim bogovima-gospodarima-parazitima, šta preostaje manjebrojnijima ostalima? Rad u ilegali, u duhovnoj ilegali. Onaj rad koji smo imali u vidu oslobodilačkih pokreta po Evropi u vreme fašizma. NIJEDNA ANALOGIJA NA ZEMLJI SA VIŠIM NIJE SLUČAJNA, uvek treba da imamo u vidu da se analogije ne penju na gore, već silaze odozgo, tj. neka dešavanja na Zemlji samo mogu biti odrazi viših obrazaca, a ne suprotno. U tim ratnim godinama organizovano je delovanje na širenju svesti o porobljivačima, o slobodi, o načinima oslobađanja, preduzimani su i koraci na oslobađanju, na ometanju funkcionisanja porobljivača, itd. Naravno, svaki od tih pokreta je delovao – čekajući da jače vojne snage spolja dođu i pobede porobljivače. Nijedna od ilegalnih organizacija nije imala sulude predstave, osim na ex-yu-prostorima, da sama može da pobeđuje nadmoćnijeg neprijatelja. Ono što mi u duhovnoj ilegali možemo je – da nastojimo na proširivanju svesti ljudi, naravno, kod onih koji su za tako nešto otvoreni, o zemaljskoj realnosti, proširivanje svesti o realnosti koja nam još nije direktno dostupna, jer bogovi Zemlje se vešto kriju od nas. Što znači uključivanje u percepciju samo čulima dostupne nam realnosti i – bogova koji su iza zemaljske vidljive scene. Mi njih ne vidimo direktno, ali – posledice njihovog postojanja i delovanja su nam SVE JASNIJE I JASNIJE, te na osnovu toga, ali i raznih drugih izvora, pokazatelja i činjenica mi možemo da produbljujemo taj smer. A na silama i procesima koji su daleko van Karantina-Pakla-Zatvora, koje su moćniji od svake naše pomisli – je da rade na slabljenju naših bogova, na uticajima preko kojih će oni ili promeniti svoju ćud i svoj parazitski karakter, ili napustiti ovaj Karantin-Pakao-Zatvor, koji bi samim njihovim abdiciranjem prestao da bude to što sada kristalno jasno i nedvosmisleno jeste: Karantin-Pakao-Zatvor. Širiti svest o pozadini zemaljskog postojanja, o prirodi i delovanju bogova koji su iza zemaljske scene, o tome da im svakako dolazi kraj ovakvom vladanju nad čovečanstvom i Zemljom…

5. Kakav je to rad u ilegali, uz ovakvo objavljivanje samih tih ideja? Jeste ovde u pitanju FORMALNA javnost u plasiranju i distribuciji ovih, ovakvih ideja. Ali, sve dok su one daleko od masovnog prijema – može se reći da su kao u ilegali. Naravno, mehanizmi ometanja i progona takvih ideja i koncepata uvek su na delu, to se može videti i iz biografija onih koji su već navedeni, a rade u ovom smeru. Očigledno je da se bogovi ne mešaju više direktno u dešavanja na Zemlji, kao što se to opisuje u drevnim duhovnim delima. Da li im je nekim Zakonom to zabranjeno, ili se i sama situacija sa povećavanjem „masivnosti“ masovne svesti izmenila u smislu otežavajućeg faktora, ne znamo. „Masivnost“ masovne svesti. Svakako su zemaljski bogovi u odnosu na nas neuporedivo moćnija bića, ali – svakako je i njihova moć sa nekim ograničenjima. Masovna svest od nekoliko miliona ili nekoliko stotina miliona ljudi na celoj kugli Zemaljskoj je jedno, a masovna svest od nekoliko milijardi ljudi je nešto sasvim drugo. Takođe, kod ljudi u novije doba već je sve teže izazvati nekakvo masovno spektakularno strahopoštovanje čak i nekakvim božjim pojavljivanjem.  Uostalom, kao da se i za njih same situacija sa čovečasntvom otela kontroli: Jahve koji bi po uzoru na starozavetno svoje delovanje krenuo da uništava čovečanstvo – mogao da bi utiče na aktiviranje nuklearnih arsenala. Pa sve i da takvi arsenali ne bi bili opasni po njega, doveli bi do uništenja njegovog, odnosno carstva svih naših bogova. Konačno, i da neki od bogova i krene da kažnjava… šta to može da učini?! Kao starozavetni Bog, koji nakon poklonjenja zlatnom teletu pomišlja da uništi svoj narod. Bilo kao masovna, bilo kao individualna smrt – nikako ne dolazi kao nešto što ljude i inače, prirodno ili prisilno ne snalazi. Dakle, to ne može da bude neka „strašna Božja kazna“. A svakako da ima osnova ono što je negde rečeno: nakon čovekove smrti Bog, svakako ovi naši bogovi sa statusom Boga, nemaju nikakve ingerencije nad daljim putem duše umrloga.

6. Paralelni ovom koloseku duhovne ilegale je onaj koji je jedan od lajt-motiva tekstova na ovom blogu: raskrinkavanje duhovnih iluzija. Kao što je poznato: iluzije su najopasnije, jer su najteže uočljive, upravo u duhovnosti. Lako će iluzornost karijere uočiti svako ko bude doživeo veće i sramotnije padove u karijeri, lako će iluzornost novca kao vrhunske vrednosti uočiti svako ko se suoči sa velikim novčanim gubicima i sa većim životnim tragedijama, itd. Ali, pronuknuti u duhovne iluzije – već je pravo majstorstvo, odnosno – pratiti druge u tome već je mala hrabrost! I bolje je, kao što reče monah Rafailo (Boljević), prevrtati se s boka na bok, nego čitati pogrešne knjige, odnosno, bolje nego davati svoje puno ili zdušno poverenje duhovnim iluzijama. Jer ta greška uzrokuje pogrešan generalni smer našoj svesti.

7. I to su smerovi rada u datim uslovima, u duhovnoj ilegali, a koji se mogu savremenim sredstvima komunikacije izvoditi minijaturno masovnije. Pritisci na percepciju i na mišljenje ljudi su toliko jaki, da nema manevarskog prostora, nema zdravo probuđenog, a neometanog interesovanja za NOVU DUHOVNU METODOLOGIJU. Sva duhovnost koju imamo došla nam je, prosleđena nam je, preostala nam je UPRAVO OD BOGOVA KOJI NAS JOŠ MANJE-VIŠE TIRANIŠU. I sva ta duhovnost je u funkciji njihove vladavine. Valjda bi to trebalo da je jasno kao dan. Što znači DA POSTOJEĆA DUHOVNA METODOLOGIJA NIJE, NE MOŽE BITI UISTINU EFEKTIVNA. Ili se njome mogu postići neki skromni uzleti svesti, ili, što je svakako češći slučaj, ona služi za diskretno navođenje ljudi na duhovne stranputice, na udaljavanje od prave duhovnosti. Nova duhovna metodologija, kao i nova duhovna paradigma, bile bi ipak prevelik zalogaj za prihvatanje i isprobavanje u celokupnosti datih uslova. Dovoljno je da se za sada radi na prethodna dva koloseka, na otkrivanju i raskrinkavanju bogova koji se kriju iza ove planetarne scene, kao i na raskrinkavanju duhovnih iluzija, a za novu duhovnu metodologiju i za novu duhovnu paradigmu – kucnuće čas kada kucne čas i samim ovim našim bogovima, čas opredeljenja, ili da odstupe od ovog svog dosadašnjeg carstva, ili da promene svoju orijentaciju. Tada, kada ljudi budu oslobođeni ogromnog balasta, ogromnog tereta, ogromnih parazita i energetskih iscrpljivača… najpre, teško je unapred i zamišljati takav sveplanetarni efekat… dakle, tada će ljudi moći polako da dolaze k sebi i da bistrije gledaju, da bistrije prosuđuju, da čistije zapažaju, itd. Neće ih to oslobađanje od zlih ili nedobronamernih bogova koji su im-nam sada na grbači samo po sebi značiti masovno uzdizanje svesti na neki viši nivo, kao što tvrde neke neozbiljne tzv. objave, ali – masovni olakšavajući efekat će biti tako veličanstven, da se u nekom smislu i može uzeti kao „masovno uzašće“. Dakle, tada, a nakon oporavljanja, mogu doći na red nova duhovna paradigma i nova duhovna metodologija.


 

Rezime

Tzv. objave manje poznatog primaoca onostranih poruka, T. Mikušine: dobra duhovna zasnovanost nosi veću opasnost od mora savremenih površnih objava, čijoj naivnosti počnemo da se smejemo maltene već pri prvom čitanju. Što je neko duhovno učenje bolje osmišljeno i što je duhovno produbljenije, TIM ĆEMO MU TEŽE OTKRITI PODVALE I ILUZIJE U KOJE NAS UVLAČI. A duhovnost je takva: i da je u nekom učenju 90% prihvatljivog materijala, onih 10% mogu presudno i opasno da nas skrenu sa dobrog puta. Kako sva ta pitanja i problemi izgledaju – ovde se pokazuje na primeru poslednje objave, „Vreme žetve!“, koju je T. Mikušina primila 21. juna 2016. godine od „Gospoda Šive“.

„Gospod Šiva“ nam kaže da treba da uzvisimo svoju svest kako bismo od njih, „Uzvišenih BIća“, primili dodatnu Energiju. Pravi je problem, pravo je pitanje na koje bismo voleli da nam „Gospod Šiva“ odgovori – kako da eskiviramo energetska iscrpljivanja, od strane onih viših bića kojima i on pripada (ne znamo da li pripada baš toj grupi, ali svakako tom rangu). Ne moraju on i oni koji su sa njim da nam daju SVOJU dodatnu Energiju, dovoljno je da nas upute kako da odbacimo mehanizme preko kojih nas i po horizotali i po vertikali iscrpljuju, da nam je da te mehanizme „oštetimo“, nadjačamo, eskiviramo, i biće nam sasvim dovoljno Energije na raspolaganju, za sve promene koje su nam potrebne.

„Šivino“upozorenje na dominantno poklonjenje kultu zlatnog teleta u savremenoj civilizaciji, i to ljudi biraju po svojoj slobodnoj volji. A) Duša koja se inkarnira sa većim duhovnim potencijalima nemoguće je da toliko potpadne pod uticaj Iluzije, da bude priklonjena kultu zlatnog teleta, dakle, bez ikakve perspektive ka Višem. Ona može da ima svoj stranputice, može da potpada pod duhovne iluzije (a, eto, i „Gospod Šiva“ nas preko T. Mikušine časti takvim iluzijama!), ali svakako neće da padne na glavnom ispitu, da je Iluzija opsedne kao da nikakvih predinakarnacijskih iskustava sa njom nema. I suprotno, mlade duše, koje još nemaju dovoljno iskustva sa Iluzijom, Iluzija će lako da fascinira, nesuvislo je od njih očekivati da se odupru iskušenjima Iluzije. Za njih je upravo evolucionizam sticanje iskustava sa Iluzijom. One čak i nemaju duhovne resurse da se intenzivnije okrenu duhovnosti. B) Podmetanje ideje o slobodnoj volji u ovom kontekstu je baš cinično! KOJU TO SLOBODNU VOLJU LJUDI MOGU IMATI NA ZEMLJI KARANTINU-PAKLU-ZATVORU?! Mogu da biraju koju će knjigu da čitaju, mogu da biraju da li će popodne da se prošetaju ili da gledaju televiziju?! I to je manifestacija slobodne volje?! To su manifestacije ILUZIJE slobodne volje! Mi vrlo dobro znamo da smo preko DNK OSAKAĆENI, da su nam percepcija i mišljenje osakaćeni, da su nam sposobnosti i moći redukovane! Vrlo dobro znamo da smo i preko DNK, i preko uslova u kojima se rađamo, u kojima odrastamo, preko sredine i škola, preko medija, i preko toliko faktora – PROGRAMIRANI, A ISPADA DA IMAMO SLOBODNU VOLJU! Mi imamo neke marginalne zone ispoljavanja slobodne volje, ali, one su – MARGINALNE. Sigurno neko može da napusti ponižavajuće radne ili životne uslove i da pređe po svojoj volji u bolje. MOGAO BI, DA NEMA NOVAC KAO POROBLJIVAČKI MEHANIZAM!

Stoji činjenica o teškom uticaju masovne svesti, o dodatno duhovno degradirajućem delovanju velikih gradova. Međutim, pogledajmo ŠTA STOJI IZA TOGA, da li su ljudi, da li bi ljudi svojevoljno kreirali mravinjake koji ih gutaju i kao ljude degradiraju? Da li bi svojevoljno formirali mravinjake koji su pravi deveti krug Pakla, unutar Karantina-Zatvora-Pakla?! A po „Gospodu Šivi“ ispada da jesu sve to svojevoljno stvarali i ispada da su krivi zbog toga, pa, eto, neka sada ispaštaju! Snaga gradova-mravinjaka i masovne svesti jeste ogromna i slamajuća, ali – GDE JE SNAGA DUHA KOJA JE JAČA OD TELA I OD MATERIJE?! „Gospod Šiva“ nam, KAO VIŠI DUHOVNI UČITELJ, ZATVARA DUHOVNU PERSPEKTIVU: čim smo se našli u masovnoj svesti i u velikom gradu – već smo duhovno mrtvi. Nema nam pomoći, NEKA NIŠTA NE POKUŠAVAMO, neka ne tragamo za rešenjima, „Gospod Šiva“ je za takve nas potpisao kapitulaciju. UMESTO DA NAS KAO VIŠI DUHOVNI UČITELJ DODATNO OHRABRUJE, DA NEUMORNO TRAŽIMO PUTEVE I NAČINE ZA SPASAVANJE, UMESTO DA NAM I SAM PREDLAŽE NEKE DODATNE NAČINE I IDEJE ZA EKSPERIMENTE…!  

I van ove „Šivine“ poruke priča o „Žetvi“ je vrlo, vrlo sumnjiva! Tj. ona mora da ima svoj dublji i realni smisao, ali, kao i tolike druge informacije koje nam daju duhovni učitelji i drevna duhovna dela – svakako da je iskrivljena tako da bude od koristi samim vladarima Zemlje. BOGOVI NAM UPORNO GOVORE O ŽETVI KOJA SE ODNOSI NA LJUDE! TA ŽETVA SE PODJEDNAKO MORA ODNOSITI I NA NJIH SAME! Ako zalazimo u Proleće Sunčevog sistema, pa i Zemlje sa njim, onda se to Proleće podjednako odnosi kako na ljude, tako i na bogove koji vladaju ljudima. Nemoguće je da od ljudi ostanu samo oni koji su okrenuti ka Višem, a da nad njima ostanu neizmenjeni bogovi koji ih i dalje na isti način tiranišu i energetski parazitiraju na njima! Niti bi to imalo logike, niti duhovnog smisla, niti bi bilo kosmički pravedno.  Interesantno je da i „Gospod Šiva“ ovde, i Isus na drugim mestima – govore o Žetvi, kao o nečemu što NEKO izvodi. Ko to izvodi? Bog ili bogovi koji vladaju Zemljom? Žetvu izvodi žetelac, odnosno Žetelac. On razdvaja „zrno od kukolja (korova)“. Zar nam ta priča ne liči na starozavetnog, ljubomornog i osvetoljubivog Boga?! On će dobre nagraditi, a loše kazniti, uništiti. Bogovi koji vladaju Zemljom će razdvajati ljude. TEŠKO DA SE UISTINU O TOME MOŽE RADITI! PRE SE MOŽE RADITI O STVORITELJEVIM ZAKONIMA I PROCESIMA, ILI PLANOVIMA, KOJI IDU MIMO BILO ČIJE VOLJE ILI BILO ČIJEG UPLITANJA. Kao što se po zakonima prirode u proleće počinje buditi novi život, ali ne zato što neko tako odluči, već zato što je tako po zakonima prirode, tako mora biti i sa „Žetvom“: u pitanju mogu biti Plan, Proces, Zakoni koji sami po sebi deluju, na širem kosmičkom planu kao što zakoni prirode deluju na užem zemaljskom planu. Što bi duhovno propadale duše koje, eventualno, budu FIZIČKI propadale u toku budućih narastajućih dešavanja?! TE DUŠE ĆE ZAVRŠITI OVU SVOJU FIZIČKU INKARNACIJU I – IĆI ĆE DALJE SVOJIM PUTEM, PUTEM SVOG RASTA. Ovde su bile zaronjene u Iluziju do krajnosti, imaće sa tim velikim iskustvima nove mogućnosti na nekim drugim mestima. A NAMA SE SA „ŽETVOM“ I SA APOKALIPSOM UPORNO POTURA KATASTROFIČNA VIZIJA. Kao što nam se potura i suprotna varijanta podvale: masovna uzdizanja (uzašća) ljudi, masovni prelasci iz 3. u 4. i 5. denzitet. Pa ne zna čovek koja je podvala gora!

„Gospod Šiva“ nas (preko T. Mikušine) uči ISKLJUČIVOSTIMA, umesto da nas, kao „Gospod“ i veliki duhovni učitelj – UČI POMIRENJU ILI NADILAŽENJU DUALNOSTI! Ako smo mi neki – dobro zrnevlje, a neki mi – kukolj i korov, koji će sa „Žetvom“ biti uklonjeni i spaljeni, onda se mi, oni mi koji smo na nekakvom putu duha, učimo odbojnosti prema „kukolju i korovu“, onda se mi osećamo NADMOĆNIJIMA od „kukolja i korova“, onda mi njih smatramo, uče nas „Šiva“ i Isus da ih smatramo, manje vrednim bićima. I nije li kosmički nepravedno one koji su na onoj poziciji duha NA KOJOJ PO SVOJIM PRE-DIPOZICJAMA I MOGU BITI, dakle – zaronjeni u Iluziju, neizigrani igara Iluzije, diskriminisati, diskriminatorski se odnositi prema njima? Nešto se mora kriti iza ovih pokušaja podvale „Gospoda Šive“ i Isusa, sa „Žetvom“ i sa ovakvom kvalifikacijom mladih duša. Nesumnjivo oni nisu neznajše, znaju odlično o čemu se radi. Ali nama pokušavaju da podvale. Dakle, o čemu bi se moglo raditi?

Vidimo, kao i u nekom od prethodnih tekstova sa Isusom: „Gospod Šiva“ ne skriva kontinuitet sa Starim zavetom. On se nijednom rečju ne ograđuje od pokolja koji je počinjen kao kazna za obožavanje zlatnog teleta, već priču sa temom zlatnog teleta koristi sa svom njenom negativnom konotacijom. MOŽDA JE NAMERA SA „ŽETVOM“ NEKAKVA ANALOGIJA STAROZAVETNOM BESU JAHVEA I MOJSIJA?! Samo nešto prefinjenija i uvijena u neke naizgled više kosmičke razloge. No, po svemu sudeći, sadašnja „Žetva“ odnosiće se podjednako i na ljude i na bogove koji vladaju ljudima. Jer Zakoni po kojima se smenjuju ciklusi su takvi. „Žetva“ ovog puta nije izraz njihove volje, već izraz Zakona i Planova kojima su i oni potčinjeni. Pa, ko od njih bude hteo da se okane tiranisanja ljudi i parazitiranja nad njima, nastaviće ovde sa ljudima svoju Evoluciju, ko neće, moćne energije će ga oduvati na neko drugo mesto.

 

1. Ruskinja Tatjana Mikušina je manje poznat primalac onostranih poruka. Čak mi se čini da nije bilo nijedne njene poruke na sajtu na kojem se na našim prostorima objavljuju maltene svi savremeni „kanalizatori“. Naravno da smo svi naučili da ne verujemo onostranim porukama, ali, ako bi se među njima birale one koje bi skupa predstavljale pravo duhovno učenje, onda bi to bile poruke koje je primala (i još poneku primi) T. Mikušina. Od 2005. godine nakupilo se desetak tomova tih poruka. Dovoljno je da se pročita nekoliko njenih poruka (naravno, one iz prvih godina su najkvalitetnije) pa da se lako uoči kako su one u odnosu na druge (kao što komentatori na „Svjetloradnicima“ šaljivo kažu – „kanalizatorsko smeće“) objave duhovno najfundiranije, ili, da kažemo, nezavisno od toga da li joj to neka viša bića govore ili ona sama umišlja da govori u njihovo ime, ipak su duhovno najozbiljnije. Postoji i njeno (ili bića koja joj govore) nastojanje da poveže različite kulture, različite duhovne koncepte, različita duhovna iskustva. Tako njoj poruke šalju (ili ona misili, želi da joj šalju): I Isus i Majka Marija, i Buda i Guan In, i Krišna i Surija, i El Morija i Kuthumi, i Mojsije i Jovan Bogoslov, i Atina, itd. Ne radi se ovde samo o različitim imenima, već iza njih stoji povezivanje različitih duhovnih koncepata: duhovnosti Istoka i Zapada, teozofije, gnoze, itd. Po duhovnoj fundiranosti ove objave svakako se mogu uporediti sa Agni-Jogom N. Reriha, te sa novijim „Kursom o čudima“. Ipak su to objave koje mogu da zaslužuju pažnju, koje mogu biti duhovni vodiči onima koji tek zalaze u duhovnost. Mogu da budu vodiči, NARAVNO, do određene granice.

2. Možda stoga i ne čudi što sam dve godine pražljivo pratio njeno učenje, poruke koje je dobijala, prevodio ih, dopunjavao svojim tumačenjima, itd, jednom rečju – bilo mi je duhovni orijentir. Upravo ta dobra duhovna zasnovanost i nosi veću opasnost od mora savremenih površnih objava, čijoj naivnosti počnemo da se smejemo maltene već pri prvom čitanju. Tu je opasnost, odnosno, tu je veličina duhovnog testa na koji nas objave T. Mikušine stavljaju. Što je neko duhovno učenje bolje osmišljeno i što je duhovno produbljenije, TIM ĆEMO MU TEŽE OTKRITI PODVALE I ILUZIJE U KOJE NAS UVLAČI. Jer u takvim učenjima imamo dosta (nezahvalno je to iskazivati u procentima) dobrih, zdravih duhovnih ideja i zapažanja, i praktičnih orijentira. Te nam je zaista potrebna prilična duhovna veština da se u toj veštoj mešavini dobrih ideja i podvala snađemo. A duhovnost je takva: i da je u nekom učenju 90% prihvatljivog materijala, onih 10% mogu presudno i opasno da nas skrenu sa dobrog puta. Kako sva ta pitanja i problemi izgledaju – da vidimo na primeru poslednje primljene objave, „Vreme Žetve!“, koju je T. Mikušina primila 21. juna 2016. godine od „Gospoda Šive“ (link je ispod teksta). (Možda bi moglo posebno da se analizira: titule koje nose bića koja joj šalju poruke su – „voljeni“, „uzvišeni“ i „gospod“.)

3.

„Gospod Šiva“ upozorava da se naš svet toliko udaljio od Božanskog sveta, da je svaki put sve teže naći duše koje su dovoljno uzvisile svoju svest, da bi mogle da prime energiju Uzvišenih Bića, i da shvate poruke koje šalju. Nažalost, ono što se sada dešava u svetu – može se uporediti sa potpunim kultom „zlatnog teleta“. Sve što imamo u velikim gradovima samo je dekoracija preko koje nam se prenosi jedinstvena religija na celoj Zemlji, religija poklonjenja „zlatnom teletu“.

4. Da se primi energija Uzvišenih Bića? Kada su u pitanju informacije, u redu je da imamo takav jedan koncept: treba da uzvisimo svoju svest, da bismo mogli da primamo njihove informacije. Ali – energiju?! Kad bismo mi čekali da uzvisimo svoju svest, da bismo primali njihovu energiju, odavno bismo se kao bića pogasili. Mi funkcionišemo na osnovu stalnog dotoka Energije, recimo, iz okeana Beskonačne Energije, a na načine i po režimima koji nam nisu poznati. Tu Energiju podjednako primaju i oni koji su okrenuti duhovnosti, i oni koji su okrenuti Iluziji, „zlatnom teletu“. Bez razlike. Pravi je problem, pravo je pitanje na koje bismo voleli da nam „Gospod Šiva“ odgovori – kako da eskiviramo energetska iscrpljivanja, od strane onih viših bića kojima i on pripada (ne znamo da li pripada baš toj grupi, ali svakako tom rangu). Ne moraju on i oni koji su sa njim da nam daju SVOJU dodatnu Energiju, dovoljno je da nas upute kako da odbacimo mehanizme preko kojih nas i po horizotali i po vertikali iscrpljuju, da nam je da te mehanizme „oštetimo“, nadjačamo, eskiviramo, i biće nam sasvim dovoljno Energije na raspolaganju, za sve promene koje su nam potrebne. A starozavetnu priču o kultu zlatnog teleta „Gospod Šiva“ dodatno proširuje:

5.

Milioni žrtava kulta zlatnog teleta već su popunili razvaline istoriije, to je svakodnevno najkrupnija katastrofa u istoriji čovečanstva.

„Vi imate slobodnu volju. I po Zakonu slobodne volje vi ste napravili svoj izbor. A izbor je bio jednostavan i očigledan: ili birate da se priklonite Bogu, ili zlatnom teletu. Birate večni život, ili birate da ostanete u čvrstom svetu na štetu svoje individualnosti.

U meri u kojoj vi lišavate svoju dušu Božanske hrane, a produžujete da se hranite surogatima, koje vam uslužno pružaju žreci kulta zlatnog teleta, 24 sata dnevno, kroz televiziju, internet i zadovoljstva, vaša duša postepeno umire. I nastupa momenat kada u vas više duše i nema. Postajete biorboti. U vas nema budućnosti. Sve je, voljeni, opredeljeno vašim izborom. I ako vi birate iluzorni svet (po svojoj slobodnoj volji, razume se), to ćete u tom svetu i ostati.“

6. Ono što bismo po starozaventnoj analogiji nazvali poklonjenjem zlatnom teletu, u smislu zagnjurenosti svesti u Materiju i Iluziju, odnosno iluzije, svakako da stoji: svest ubedljive mase čovečanstva daleko je od duhovne perpsektive usmerene ka Višem. Međutim, ovo „Šivino“ pojednostavljivanje cele priče već je neumesno. Bar iz dva razloga.

7. Duša koja se inkarnira sa većim duhovnim potencijalima nemoguće je da toliko potpadne pod uticaj Iluzije, da bude priklonjena kultu zlatnog teleta, dakle, bez ikakve perspektive ka Višem. Ona može da ima svoj stranputice, može da potpada pod duhovne iluzije (a, eto, i „Gospod Šiva“ nas preko T. Mikušine časti takvim iluzijama!), ali svakako neće da padne na glavnom ispitu, da je Iluzija opsedne kao da nikakvih predinakarnacijskih iskustava sa njom nema. I suprotno, mlade duše, koje još nemaju dovoljno iskustva sa Iluzijom, Iluzija će lako da fascinira, nesuvislo je od njih očekivati da se odupru iskušenjima Iluzije. Za njih je upravo evolucionizam sticanje iskustava sa Iluzijom. One čak i nemaju duhovne resurse da se intenzivnije okrenu duhovnosti. Dakle, smešno je u tom kontekstu govoriti o slobodnoj volji! Slobodna volja, da mlada duša bira put za koji nema predispozicije!

8. Uopšte podmetanje ideje o slobodnoj volji u ovom kontekstu je baš cinično! KOJU TO SLOBODNU VOLJU LJUDI MOGU IMATI NA ZEMLJI KARANTINU-PAKLU-ZATVORU?! Mogu da biraju koju će knjigu da čitaju, mogu da biraju da li će popodne da se prošetaju ili da gledaju televiziju?! I to je manifestacija slobodne volje?! To su manifestacije ILUZIJE slobodne volje! Mi vrlo dobro znamo da smo preko DNK OSAKAĆENI, da su nam percepcija i mišljenje osakaćeni, da su nam sposobnosti i moći redukovane! Vrlo dobro znamo da smo i preko DNK, i preko uslova u kojima se rađamo, u kojima odrastamo, preko sredine i škola, preko medija, i preko toliko faktora – PROGRAMIRANI, A ISPADA DA IMAMO SLOBODNU VOLJU! Ova Zona Postojanja svakako jeste zona slobodne volje, ali – ona je zona slobodne volje za one koji su jači. Jači imaju slobodnu volju da porobljavaju ili ne porobljavaju, da maltretiraju ili ne maltretiraju slabije, slabiji ne mogu da biraju da ne budu maltretirani, niko ih za to ne pita. Mi imamo neke marginalen zone ispoljavanja slobodne volje, ali, one su – MARGINALNE. Sigurno neko može da napusti ponižavajuće radne ili životne uslove i da pređe po svojoj volji u bolje. MOGAO BI, DA NEMA NOVAC KAO POROBLJIVAČKI MEHANIZAM! Da bi fizički opstao – mora da ima novac, mora da radi, mora da se podvrgne u 90% iscrpljujućim i nehumanim (i bukvalno, i u dubljem smislu nehumanim) uslovima. Može li neko po svojoj SLOBODNOJ VOLJI  da izdvaja veći deo dana za svoja duhovna bavljenja, dakle, da se više sati dnevno okreće od „zlatnog teleta“ i od svih drugih spoljašnjih tema? Može, u vrlo skučenom dijapazonu. Jer na osam i više sati iscrpljujućeg dnevnog rada – dođe nekoliko sati faktičke nesposobnosti za bilo kakvo duhovno finije bavljenje. Jer se treba odmoriti od dnevnog energetskog iscrpljivanja, da bi se zašlo u zonu mogućeg bavljenja duhovnim temama. Itd.

9.

Oni su u svojim porukama upozoravali kako se Iluzija koja nas okružuje poslušno podastire pod našu svest, prilagođava se našoj svesti, ali naša svest formira Iluziju koja nas okružuje. Potrebni su velika vera i snaga volje da bi se suprotstavilo uticaju koji ima na ceo svet, a posebno na žitelje krupnih gradova, civilizacija koja se sada formirala na Zemlji.

„Ako se vi stalno nalazite u sredini u kojoj zvuči neskladna muzika, u kojoj vam stalno pred očima prolaze nepravilni obrasci, gde se neprestano raspriruje želja da se ovlada telima i stvarima, to se vaše vibracije stalno nalaze na niovu na kojem je nemoguće čuti Boga. Na tom niovu nemoguće je napraviti razliku, šta je dobro, a šta loše. Vi se nalazite u vrzini, u blatu masovne svesti. I ako ste samo na kratko stupili u nju, postoji šansa da se izvučete iz blata. Ako ste zapali u blato do grla, to nade za spasenje praktično nema.“

„Jedva će jedan čovek od hiljadu, koji žive u krupnim gradovima, biti sposoban da produži svoju evoluciju kao individualizacija Boga. Svi ostali ili su već mrtvi u duhovnom smislu, ili su beznadežno bolesni i njihove duše se nalaze nadomak smrti.“

10. Stoji činjenica o teškom uticaju masovne svesti, o dodatno duhovno degradirajućem delovanju velikih gradova. Međutim, pogledajmo ŠTA STOJI IZA TOGA, da li su ljudi, da li bi ljudi svojevoljno kreirali mravinjake koji ih gutaju i kao ljude degradiraju? Da li bi svojevoljno formirali mravinjake koji su pravi deveti krug Pakla, unutar Karantina-Zatvora-Pakla?! A po „Gospodu Šivi“ ispada da jesu sve to svojevoljno stvarali i ispada da su krivi zbog toga, pa, eto, neka sada ispaštaju! Snaga gradova-mravinjaka i masovne svesti jeste ogromna i slamajuća, ali – GDE JE SNAGA DUHA KOJA JE JAČA OD TELA I OD MATERIJE?! „Gospod Šiva“ nam, KAO VIŠI DUHOVNI UČITELJ, ZATVARA DUHOVNU PERSPEKTIVU: čim smo se našli u masovnoj svesti i u velikom gradu – već smo duhovno mrtvi. Nema nam pomoći, NEKA NIŠTA NE POKUŠAVAMO, neka ne tragamo za rešenjima, „Gospod Šiva“ je za takve nas potpisao kapitulaciju. UMESTO DA NAS KAO VIŠI DUHOVNI UČITELJ DODATNO OHRABRUJE, DA NEUMORNO TRAŽIMO PUTEVE I NAČINE ZA SPASAVANJE, UMESTO DA NAM I SAM PREDLAŽE NEKE DODATNE NAČINE I IDEJE ZA EKSPERIMENTE…! Ispada da su sami po sebi nadomak prosvetljenja oni koji žive u prirodi. Kao da tamo nije Karantin-Pakao-Zatvor. Kao da u prirodi vladaju neki drugačiji, radikalno drugačiji zakoni carstva zemaljskih bogova. Tamo svakako jeste neuporedivo lakše, u naseljenim gradovima i uz intenzivniju uključenost u masovnu svest situacija jeste jezivije teža, ali – nemoguće je da bude takva razlika, da je jedna sama po sebi duhovni život, a druga sama po sebi – duhovna smrt!

11.

„U svakom slučaju, Mi smo sa svoje strane učinili sve moguće da bismo vam ukazali na druge mogućnosti razvoja ljudske civilizacije. Vreme je neumorno. I nastupio je momenat konačnog izbora. Svako sam bira: smrt ili život. Prirodi predstoji da se oslobađa onih pojedinaca koji nisu sposobni za dalju evoluciju. Nastupa vreme Žetve. Žetva ide. Zrna se odvajaju od korova. Sve, što može da produži evoluciju, brižljivo se sakuplja u Božanske skladišta. Sve, što nije spremno da produži evoluciju – ostaje na razvalinama istorije. Zato Ja koristim ovu poslednju mogućnost, da bi makar nekoliko ljudi moglo da me čuje i da se vrati večnom Životu.“

12. I van ove „Šivine“ poruke priča o „Žetvi“ je vrlo, vrlo sumnjiva! Tj. ona mora da ima svoj dublji i realni smisao, ali, kao i tolike druge informacije koje nam daju duhovni učitelji i drevna duhovna dela – svakako da je iskrivljena tako da bude od koristi samim vladarima Zemlje. Nekakav dublji i realni smisao može da bude u tome da je ovo vreme za evolucionistički zaokret bića na Zemlji i bogova koja vladaju Zemljom – ka Višem. BOGOVI NAM UPORNO GOVORE O ŽETVI KOJA SE ODNOSI NA LJUDE! TA ŽETVA SE PODJEDNAKO MORA ODNOSITI I NA NJIH SAME! Ako zalazimo u Proleće Sunčevog sistema, pa i Zemlje sa njim, onda se to Proleće podjednako odnosi kako na ljude, tako i na bogove koji vladaju ljudima. Nemoguće je da od ljudi ostanu samo oni koji su okrenuti ka Višem, a da nad njima ostanu neizmenjeni bogovi koji ih i dalje na isti način tiranišu i energetski parazitiraju na njima! Niti bi to imalo logike, niti duhovnog smisla, niti bi bilo kosmički pravedno.

13. Interesantno je da i „Gospod Šiva“ ovde, i Isus na drugim mestima – govore o Žetvi, kao o nečemu što NEKO izvodi. Ko to izvodi? Bog ili bogovi koji vladaju Zemljom? Žetvu izvodi žetelac, odnosno Žetelac. On razdvaja „zrno od kukolja (korova)“. Zar nam ta priča ne liči na starozavetnog, ljubomornog i osvetoljubivog Boga?! On će dobre nagraditi, a loše kazniti, uništiti. Bogovi koji vladaju Zemljom će razdvajati ljude. TEŠKO DA SE UISTINU O TOME MOŽE RADITI! PRE SE MOŽE RADITI O STVORITELJEVIM ZAKONIMA I PROCESIMA, ILI PLANOVIMA, KOJI IDU MIMO BILO ČIJE VOLJE ILI BILO ČIJEG UPLITANJA. Kao što se po zakonima prirode u proleće počinje buditi novi život, ali ne zato što neko tako odluči, već zato što je tako po zakonima prirode, tako mora biti i sa „Žetvom“: u pitanju mogu biti Plan, Proces, Zakoni koji sami po sebi deluju, na širem kosmičkom planu kao što zakoni prirode deluju na užem zemaljskom planu. „Gospod Šiva“, Isus, Jovan Bogoslov, i drugi – nastupaju u ime interesa bogova koji vladaju Zemljom, a u njihovom interesu je da kod ljudi izazovu paniku, koja će ljude masovnije navoditi na poslušnost, na okretanje svojim bogovima.

14. Mase zemaljskih duša svakako neće preživeti teška buduća dešavanja! ALI, ŠTA JE TU KOSMIČKI SPEKTAKULARNO?! „Najkrupnija katastrofa u istoriji čovečanstva“, kao što kaže „Gospod Šiva“. Da, zemaljski jeste to, ako bude, tragično spektakularno, ako se mase budu suočavale sa smrću, ako ih narastajuće energije budu slamale. ALI, TE MASE ĆE ODALAZITI U SMRT KAO ŠTO SU U TOLIKIM SLUČAJEVIMA MASE U RATOVIMA ODLAZILE U SMRT. Niko od duhovnih učitelja ne kaže da su duše ljudi koji su masovno ginuli u ratovima – duhovno propadale. Što bi sada duhovno propadale ove duše koje, eventualno, budu FIZIČKI propadale u toku budućih narastajućih dešavanja?! TE DUŠE ĆE ZAVRŠITI OVU SVOJU FIZIČKU INKARNACIJU I – IĆI ĆE DALJE SVOJIM PUTEM, PUTEM SVOG RASTA. Ovde su bile zaronjene u Iluziju do krajnosti, imaće sa tim velikim iskustvima nove mogućnosti na nekim drugim mestima. A NAMA SE SA „ŽETVOM“ I SA APOKALIPSOM UPORNO POTURA KATASTROFIČNA VIZIJA. Kao što nam se potura i suprotna varijanta podvale: masovna uzdizanja (uzašća) ljudi, masovni prelasci iz 3. u 4. i 5. denzitet. Pa ne zna čovek koja je podvala gora!

15. „Gospod Šiva“ nas (preko T. Mikušine) uči ISKLJUČIVOSTIMA, umesto da nas, kao „Gospod“ i veliki duhovni učitelj – UČI POMIRENJU ILI NADILAŽENJU DUALNOSTI! Ako smo mi neki – dobro zrnevlje, a neki mi – kukolj i korov, koji će sa „Žetvom“ biti uklonjeni i spaljeni, onda se mi, oni mi koji smo na nekakvom putu duha, učimo odbojnosti prema „kukolju i korovu“, onda se mi osećamo NADMOĆNIJIMA od „kukolja i korova“, onda mi njih smatramo, uče nas „Šiva“ i Isus da ih smatramo, manje vrednim bićima. I nije li kosmički nepravedno one koji su na onoj poziciji duha NA KOJOJ PO SVOJIM PRE-DIPOZICJAMA I MOGU BITI, dakle – zaronjeni u Iluziju, neizigrani igara Iluzije, diskriminisati, diskriminatorski se odnositi prema njima? (A to duhovno diskrimininatorstvo je već pokazano na Isusovom primeru.) Oni koji su zaronjeni u Iluziju, koji su „kukolj i korov“, na svom su EVOLUCIONISTIČKOM putu. U nekoj daljoj inkarnaciji i oni će se, VALJDA, početi okretati Višem, i kod njih će se smer Evolucije okrenuti ka Višem. Sada im nije kucnuo čas za to, ZAR DA IH ZA TO OSUĐUJEMO?! Na to nas navode „Gospod Šiva“ i Isus.

16. Nešto se mora kriti iza ovih pokušaja podvale „Gospoda Šive“ i Isusa, sa „Žetvom“ i sa ovakvom kvalifikacijom mladih duša. Nesumnjivo oni nisu neznajše, znaju odlično o čemu se radi. Ali nama pokušavaju da podvale. Dakle, o čemu bi se moglo raditi? Na primer: o tome da su oni nekako privukli na Zemlju veliki broj mladih ili mlađih duša. Kako, ne znamo, svakako nekom od podvala u kojima naši bogovi ne oskudevaju, nimalo. Možda je ovaj Karantin-Pakao-Zatvor: spolja jedno veličanstveno i obećavajuće zdanje, zdanje za jedno divno sticanje iskustava sa Iluzijom. Mlade duše ovde zaista i dobijaju intenzivno iskustvo sa Iluzijom i Materijom, ali – cena je prevelika, utrošak Energije, energetska iscrpljivanja, sudbinska i ostala zgušnjavanja ekstremna. Sigurno je da mnoge duše, da su zaista znale šta ih ovde čeka, ne bi se upuštale u ovakvu avanturu. Dakle, bogovi su privukli veliki broj mladih-mlađih duša. One su im potrebne – zbog p-održavanja samog ovog iluzornog prostora, te – zbog Energije. Mlade duše su duhovno-detinjasto naivne, neće se one truditi nad raskrinkavanjem Iluzija, nad demaskiranjem bogova vladara Zemlje, MLADE DUŠE IMAJU NA ZEMLJI DRUGE SVOJE AMBICIJE I MISIJE. Ambicije i misije koji su delimično u skladu sa onim što bogovi i očekuju od njih. Ali ne i sasvim. Posvećivanje svoje Energije Materiji i Iluziji Zemlje jeste neophodno, jer se time sama ova Iluzija i Materija održavaju. Ili, svakako postojeća organizacija života na Zemlji. Sve to omogućava postojanje carstva naših bogova, sve je to fon njihovog carstva. Međutim, milijarde mladih duša se previše zanelo u tome. Jedan deo svoje Energije oni bi trebalo da posvećuju svojim bogovima. Kao što „Gospod Šiva“ i kaže. Na drugim mestima i on i druga „Bića Svetlosti“ još otvorenije kažu: za njih je najslađa hrana ljubav koju im upućujemo, zato nam oni uzvraćaju svojom ljubavlju, i tako se obavlja razmena energija između naših sfera. Kao što i čovek voli životinje: može ih voleti, upućivati im ljubav uopšteno, kao životinjama, ali ih može voleti i kao hranu. Dakle, time što su se mlade duše previše zanele i posvetile Materiji i Iluziji, „kultu zlatnog teleta“, manje pažnje i Energije posvećuju svojim bogovima. ZATO  „Gospodu Šivi“ i višim bićima smeta obožavanje zlatnog teleta! Zato maltene jasno izbija bes zbog toga. Čak, i više, znamo da ih Mojsije zbog toga i ubija!1 Zašto?! Jer obožavaju zlatno tele- novac-Iluziju! Umesto da im saosećajno kaže: „Ljudi moji, propadate zbog toga, vaša duša propada zbog toga!“, on je besan, ubija! I „Gospod Šiva“ je ljut, ne baš besan kao starozavetni Bog i kao Mojsije, ali osećamo nezadovoljstvo u ovoj poruci. Nigde ne kaže: „ŽAO MI JE SVIH TIH DUŠA! DUBOKO SAOSEĆAM SA SVIM TIM ZABLUDELIM DUŠAMA!“. Ne, već odrešito: „Prirodi predstoji da se oslobađa onih pojedinaca koji nisu sposobni za dalju evoluciju“ – ovo kao da je prepisano iz neke Darvinove knjige, o surovim odnosima u životinjskom svetu, a ne kao da nam „pun saosećanja“ poručuje „Gospod Šiva“.

______________

http://sirius-ru.net/dictations/2016/2016.06.21.htm

 

1 Druga Knjiga Mojsijeva, XXXII, Božja reakcija, bes, pomisao da istrebi narod, kad je video da narod obožava kip zlatnog teleta: „9 Gospod još reče Mojsiju: „Pogledao sam na taj narod i vidim da je to nepokoran narod. 10 Pusti me sada da gnev moj plane na njih i da ih istrebim, a od tebe ću načiniti velik narod.” A Mojsijeva reakcija: „19 I čim se Mojsije približio logoru i video tele i igru, žestoko se razgnevio i odmah je bacio iz ruku ploče i razbio ih u podnožju gore. 20 Zatim je uzeo tele koje su oni načinili, spalio ga vatrom i smrvio ga u prah. Onda je prah prosuo po vodi i naterao Izraelove sinove da je piju.“ A kazna za poklonjenje kipu zlatnog teleta: „26 Tada je Mojsije stao na vrata logora i rekao: „Ko je na Gospodnjoj strani, k meni!” I svi Levijevi sinovi skupili su se oko njega. 27 On im zatim reče: „Ovako kaže Gospod, Izraelov Bog: ‘Neka svako pripaše svoj mač uz bok i prođe kroz logor od vrata do vrata, pa neka ubije svaki svog brata, svaki svog bližnjeg i svaki svog druga’.” 28 I Levijevi sinovi učinili su kako im je Mojsije rekao, tako da je tog dana poginulo od naroda oko tri hiljade ljudi.“

Vidimo, kao i u nekom od prethodnih tekstova sa Isusom: „Gospod Šiva“ ne skriva kontinuitet sa Starim zavetom. On se nijednom rečju ne ograđuje od pokolja koji je počinjen kao kazna za obožavanje zlatnog teleta, već priču sa temom zlatnog teleta koristi sa svom njenom negativnom konotacijom. MOŽDA JE NAMERA SA „ŽETVOM“ NEKAKVA ANALOGIJA STAROZAVETNOM BESU JAHVEA I MOJSIJA?! Samo nešto prefinjenija i uvijena u neke naizgled više kosmičke razloge. No, po svemu sudeći, sadašnja „Žetva“ odnosiće se podjednako i na ljude i na bogove koji vladaju ljudima. Jer Zakoni po kojima se smenjuju ciklusi su takvi. „Žetva“ ovog puta nije izraz njihove volje, već izraz Zakona i Planova kojima su i oni potčinjeni. Pa, ko od njih bude hteo da se okane tiranisanja ljudi i parazitiranja nad njima, nastaviće ovde sa ljudima svoju Evoluciju, ko neće, moćne energije će ga oduvati na neko drugo mesto.


Rezime

Poslednje dve-tri decenije nešto se dešava sa ljudskom energetikom, nekakav pad energetike, koji se očituje u jednome od mnoštva signala: porast depresije i korišćenja antidepresiva. To je kod onih koji sebi dopuštaju da budu svesni Entropije, te u sebi-sebi dozvoljavaju da ih ona koči (što je, paradoksalno, dobro).

Na drugoj strani – ONI KOJI NE DOPUŠTAJU SEBI DA BUDU SVESNI ENTROPIJE, imaju stalni napregnuti fokus na onome što im je vrednost, sa stalnim napregnutim fokusom povlače dopunsku Energiju, to povlačenje ih ojačava, ali i udaljava od svesnosti Entropije. Naravno da to ne može unedogled da ide tako, takvo jedno enormno natapanje Iluzije Energijom.

Imamo brojne objave, onostrane poruke, svakakve i svakakvih bića i primalaca, u kojima nam se objašnjava kako su sve ove poteškoće, od kojih su neke već navedene, posledice nekakvih preobražajnih energetskih talasa koji zapljuskuju planetu i čovečanstvo. Atomi na Zemlji se, kaže u nekima od tih objava, preobražavaju, a kamoli svest ljudi. Pa se u nekima od tih bisernih objava takođe kaže kako je celo čovečanstvo, ili bar mase u njemu, na putu „uzašća“, uzdizanja u svesti, prelaska u više denzitete, itd. Ovakav pretpostavljeni preobražajni talas bi ENERGIZOVAO, pospešivao, ojačavao – one koji su na putu Evolucionizma, koji su u kontaktu sa sobom, koji nisu grčevito fokusirani na Iluziju, na iluzije i iluzorne vrednosti. One koji su direktno na putu duha, ili bar nesvesno idu tim pravcem. Na drugoj strani – ovakav neki talas, zaista preobražajni talas, bi slamao, duhovno, psihički, telesno, sve one koji su jako fokusirani na Iluziju, iluzije, iluzorne ciljeve, na fudbal i druge planetarne gluposti, na novac (novac kao opsesija), i celu već poznatu paletu iluzornih ciljeva. Te energije bi ih slamale, jer je smer njihove upotrebe Energije suprotan, NEEVOLUCIONISTIČKI, ANTIEVOLUCIONISTIČKI. Valjda je i logično…!

Vrućine, čudna meteorološka dešavanja, teške društvene i ekonomske situacije, itd. – samo su „priče za malu decu“, uvek ih je bilo, i težih nego što su sadašnje na sceni. Na primer, kod nas, na ex-yu-prostoru, nakon završetka Drugog svetskog rata, imali smo bedu i bukvalno gladovanje, ali – i, danas neshvatljivu, energičnost sa kojom se „obnavljala zemlja“, neshvatljivo verovanje u ideale boljeg društva, ka kojem se težilo, itd. Bile su i tada izuzetno jake zime i velike vrućine, i Sunčeve pege, i „svašta nešto“ slično današnjem, često znatno jače nego današnje, pa ipak, ljudi su imali energetsku stabilnost neuporedivu sa današnjom. Uostalom, tada za antidepresive i lekove „za smirenje“, nisu ni znali, verovatno su ih koristili samo na psihijatrijskim ustanovama. 

Te su ljudi zaista u nezavodnoj poziciji: em ih Entropija sama po sebi trese, em nad glavom imaju bogove-parazite! Zato nam je, umesto praznih priča o nekakvom preobražavajućem talasu, za ovo naše vreme  nasušno neophodno malo više objašnjenja i znanja o principima Ravnoteže i Hibernacije, naravno, uz eventualne jasnije, delotvornije koncepte za iskoračivanje iz Karantina-Pakla-Zatvora…

 

1. Ima svakako veze sa ovim vrućinama na Balkanu, ali, ko je godinama pratio, koliko je tako što moguće pratiti, neka unutrašnja kolektivna dešavanja, zna i vidi da su vrućine i nekakva energetika solsticija samo mogući povodi za intenzivnije ispoljavanja nekih širih i dubljih unutrašnjih procesa. Čujemo često oko sebe ljude kako konstatuju da se loše osećaju. To, što mi čujemo oko sebe svakako da ne može da nam bude pouzdan znak nekih opštijih dešavanja. (Komične racionalizacije su već spominjane u nekom ranijem tesktu: vreme, situacija u državi, itd.) Međutim, ima toliko pouzdanijih signala, koje može naći svako kome su oni, vezani za ovu pojavu bitni. Već su navođeni neki, koji se tiču enormnog povećavanja konuzimiranja antidepresiva i lekova „za smirenje“, podatak o začuđujućem povećanju depresivnih osoba čak i svetoj (evo, od danas sa jasnijom raspadajućom perspektivom) Evropskoj uniji. Pa eto nekog američkog istraživanja po kojem je blizu 90% ljudi izjavilo da je nezadovoljno poslom koji radi. Pri čemu autor navodi – pre tridesetak godina podaci bi bili približno suprotni. Ili, uzmimo radi sugestivnije ilustracije nasumice odabrane naslove ili podnaslove samo iz novina: „Eksplozija korištenja antidepresiva u razvijenim zemljama“, „U Americi –  porast potrošnje antidepresiva“ (samo u SAD-u procjenjuje se da ih koristi svaka deseta odrasla osoba, kad je riječ o ženama u 40-im i 50-im godinama ta je brojka još veća – koristi ih svaka četvrta žena), „U Hrvatskoj godišnje se troši oko milijun kutijica antidepresiva“, „Dramatičan porast depresije i anksioznosti!“, „Kod mladih u Srbiji depresija u porastu“, „Svaki drugi Srbin pati od depresije“, „Depresija je druga najzastupljenija bolest u Evropi“, itd, itd, itd.

2. To, da se ljudi poslednje dve-tri decenije očiglednije sve lošije osećaju, ide u paketu sa jednim zanimljivim paradoksom, ili u sklopu jednog zanimljivog paradoksa. Loše se osećaju oni koji dopuštaju, kako-tako, da planetarni proces Entropije dopire nekako, do nekakve njihove sves(nos)ti. Odnosno, preciznije, oni koji se u sebi intuitivno ne opiru previše tom procesu, neopiranjem oni ga sebi dopuštaju, ne „guraju ga pod tepih“, te je, paradosalno, kao dobar signal da osećaju ono što u dubini zaista osećaju: da se osećaju teško. Međutim, na drugoj strani: mase u čovečanstvu ništa od tako nečeg ne registruju, ne konstatuju. Žive „punim plućima“, kao što se živelo i pre dve-tri decenije. Što ne začuđuje previše ako uzmemo koncept po kojem mi dobijamo, povlačimo Energiju: kao pumpa za crpljenje vode – jedan kraj cevi je negde neznano, recimo,  u kosmičkom okeanu Beskonačne Energije, druga je – tamo gde smo usmerili svoju pažnju, ono čime se bavimo, što radimo, itd. ŠTO NAM JE FOKUS INTENZIVNIJI, to više Energije povlačimo, što nam je fokus slabiji, uravnoteženiji, manje Energije povlačimo (kada je slabiji gas na pumpi, manje vode povlači, kada je jači – veća količina vode cirkuliše). ONI KOJI NE DOPUŠTAJU SEBI DA BUDU SVESNI ENTROPIJE, imaju stalni napregnuti fokus na onome što im je vrednost, sa stalnim napregnutim fokusom povlače dopunsku Energiju, to povlačenje ih ojačava, ali i udaljava od svesnosti Entropije. Naravno da to ne može unedogled da ide tako, takvo jedno enormno natapanje Iluzije Energijom. Uzmimo aktuelne sveže primere: planetarno interesovanje za Svetsko prvenstvo u fudbalu, u Francuskoj, mase i mase koje ga širom planete prate, mase i mase koje su na stadionima, mase samih direktnih učesnika, nešto skromnije mase huligana koji divljaju, itd. Zašto?! Zbog jedne planetarne besmislice koja ne bi trebalo da je uopšte dostojna pažnje, a pogotovu ne neke intenzivnije pažnje.

3. E, sad…! Imamo brojne objave, onostrane poruke, svakakve i svakakvih bića i primalaca, u kojima nam se objašnjava kako su sve ove poteškoće, od kojih su neke već navedene, posledice nekakvih preobražajnih energetskih talasa koji zapljuskuju planetu i čovečanstvo. Atomi na Zemlji se, kaže u nekima od tih objava, preobražavaju, a kamoli svest ljudi. Pa se u nekima od tih bisernih objava takođe kaže kako je celo čovečanstvo, ili bar mase u njemu, na putu „uzašća“, uzdizanja u svesti, prelaska u više denzitete, itd. Ako ovakve bajke nisu dosadile mnogim ljudima, i primaocima poruka i onima koji ih čitaju, još se i može razumeti i opravdati: ljudima je toliko teško, da se hvataju i za slamku nade. Međutim, kako brojnima „s onu stranu“, odašiljaocima ovakvih poruka, već nisu dosadila ovakva trućanja i prosipanja gluposti, kad vide da ona nemaju neku masovnu i zdušnu prođu kod ljudi?

4. Ovakav pretpostavljeni preobražajni talas bi ENERGIZOVAO, pospešivao, ojačavao – one koji su na putu Evolucionizma, koji su u kontaktu sa sobom, koji nisu grčevito fokusirani na Iluziju, na iluzije i iluzorne vrednosti. One koji su direktno na putu duha, ili bar nesvesno idu tim pravcem. Na drugoj strani – ovakav neki talas, zaista preobražajni talas, bi slamao, duhovno, psihički, telesno, sve one koji su jako fokusirani na Iluziju, iluzije, iluzorne ciljeve, na fudbal i druge planetarne gluposti, na novac (novac kao opsesija), i celu već poznatu paletu iluzornih ciljeva. Te energije bi ih slamale, jer je smer njihove upotrebe Energije suprotan, NEEVOLUCIONISTIČKI, ANTIEVOLUCIONISTIČKI. Valjda je i logično: preobražajni talas ojačava preobražajne procese i preobražajno korišćenje Energije, oslabljuje, slama, neutralizuje – suprotna nastojanja, suprotna delovanja, suprotne načine korišćenja Energije. Dakle, da je zaista tako sa tim preobražajnim talasom, o kojem nam se pričaju bajke – franscuska fudbalska tarapana, cirkus, urušili bi se kao kula od karata: svaki vid ulaganja Energije u njih, bilo kroz samo interesovanje, bilo kroz direktno praćenje, još više kroz direktno učešće, NAILAZILO BI NA BOLAN, SLAMAJUĆI ODJEK u duši svih učesnika. To naše unutrašnje i spoljašnje kočenje, u slučajevima kada nešto radimo – poznato nam je kao fenomen (drugo je pitanje zašto do njega dolazi). Sva interesovanja za ovu planetarnu fudbal-besmislicu bi se usporavala, slamala, postajal sve teža, sve bolnija, itd. Ne i ne! Zamajac ineteresovanja baš kreće ka finišu! (Ovde je uzgred uzet fudbal kao aktuelna planetarna glupost, naravno da on niije najteži vid neevolucionističkog, anievolucionističkog rasipanja Energije!)1

5. I suprotno: baš se u ovim vremenima osećaju teško, i sve teže, oni koji su u najvećoj meri na pravom putu duha i čišćenja i razvoja svesti. Umesto da oni doživljavaju enormno ojačavanje sa dolaskom takvog fantomskog preobražajnog talasa, baš su oni, dodatno i u mrežama sputavajuće masovne svesti, na nekakvom glavnom udaru. Zašto baš oni? Svakako plaćaju danak toj svojoj neminovnoj umreženosti u masovnoj svesti. Danak zarobljenosti u Karantinu-Paklu-Zatvoru. Logično je da teže i jače svoju zarobljenost doživljavaju i preživljavaju oni koji su svesni te zarobljenosti, od onih koji u svezemaljskoj zarobljenosti imaju punu iluziju slobode i moći. Zato su takvima znanja o Ravnoteži i Hibernaciji preko potrebna.

6. Svakako je većina u čovečanstvu u zoni između ove dve krajnosti: između energetskog naprezanja onih koje ova naprezanja ojačavaju, Entropiji u prkos, i onih koje ona, zbog duhovnog usmerenja, kroz unutrašnja i spoljašnja dešavanja pokušava da slomi. To su mase „prosečnih“ koje imamo oko sebe: ljudi koji nisu slomljeni, koji naizgled normalno rade i žive, ali – negde u dubini osećaju, bar povremeno, da se nešto dešava, te tu idu ona smešna objašnjenja vezana za meteorološke prilike, za društvenu situaciju, za Sunčeve pege, za plavi puni Mesec, itd, i to što u dubini osećaju u nekoj meri ih i koči, muči, sputava u eventualnim nekim većim, ambicioznijim poduhvatima, energetskim zamasima.

7. Entropija svakako nije nešto što nam bogovi vladari Zemlje nameću. Naprotiv, njima bi svakako godilo, da mogu da ga imaju na Zemlji i u čovečanstvu, ENERGETSKO OBILJE. Da, neka kolebanja među ljudima, koliko da ljude energetski provociraju, ali – nikako ne i Entropija. ENTROPIJA SVAKAKO I NJIH SPOLJA TRESE! („Spolja“, u smislu sfera ili dešavanja koji bi za njih bili onako spolja i nadređeni im, kao što su oni nama.) Pa onda ova razna pojačavanja teških dešavanja u ljudima, sa ljudima… Ili mogu biti posledica panike samih tih naših vrlih bogova, kojima su ugroženi energetski resursi, čak uslovi za elementarno energetsko održanje. Pa onda i svoju paniku i svoje gušenje prenose na ljude, kao da ljude cede i izvlače iz njih i poslednje „kapi“ Energije. Ljudi im više ne dodeljuju ono nesporno i zdušno uvažavanje koje su im dodeljivali nekad. Ne dodeljuju, od ateizma, preko sve šireg raskrinkavanja pozicije bogova do sve masovnije nezainteresovanosti i poluinteresovanja ljudi za bogove i za obaveze prema bogovima (priča o obožavanju „zlatnog teleta“, na koju će biti dat osvrt u sledećem tekstu).

8. Te su ljudi zaista u nezavodnoj poziciji: em ih Entropija sama po sebi trese, em nad glavom imaju bogove-parazite! Jesu nas ti bogovi degradirali i deformisali nam svest i rezonovanje, ali ipak, nismo baš toliko glupi! Vrućine, čudna meteorološka dešavanja, teške društvene i ekonomske situacije, itd. – samo su „priče za malu decu“, uvek ih je bilo, i težih nego što su sadašnje na sceni. Na primer, kod nas, na ex-yu-prostoru, nakon završetka Drugog svetskog rata, imali smo bedu i bukvalno gladovanje, ali – i, danas neshvatljivu, energičnost sa kojom se „obnavljala zemlja“, neshvatljivo verovanje u ideale boljeg društva, ka kojem se težilo, itd. Bile su i tada izuzetno jake zime i velike vrućine, i Sunčeve pege, i „svašta nešto“ slično današnjem, često znatno jače nego današnje, pa ipak, ljudi su imali energetsku stabilnost neuporedivu sa današnjom. Uostalom, tada za antidepresive i lekove „za smirenje“, nisu ni znali, verovatno su ih koristili samo na psihijatrijskim ustanovama.

9. Dakle, zato nam je, umesto praznih priča o nekakvom preobražavajućem talasu, za ovo naše vreme  nasušno neophodno malo više objašnjenja i znanja o principima Ravnoteže i Hibernacije, naravno, uz eventualne jasnije, delotvornije koncepte za iskoračivanje iz Karantina-Pakla-Zatvora, a u okviru paradoksa ili sinteze dualnosti: ostati fizički u Karantinu-Paklu-Zatvoru, a iskoračiti iz njegovih ograničenja i energetskih gušenja, naravno, u meri u kojoj je to individualno moguće.

___________________

1 Ranije smo govorili o tome kako je za mlade duše ulaganje Energije u Iluziju – evolucionističko, do tačke u kojoj potroše energetski resurs dobijen za takav smer. Kada ovde označavamo kao loše masovno natapanje Energijom Iluziju i iluzije – imamo u vidu generalna dešavanja na planeti: jeste ono za pojedinačne, mlade, mlađe duše evolucionističko, ali za generaalna dešavanja na planeti je antievolucionističko, jer taj generalni smer treba da bude ka Višem, okretanje OD Iluzije i iluzija.


 

Rezime

Stari, poznati princip: „Gde nam je usmerena pažnja – tamo nam otiče Energija, to sve više ojačavamo svojom Energijom i sebi privlačimo“. Princip koji je svakako odlično uočen i definisan, ali koji se, kao i sve drugo, ili skoro kao i sve drugo, odlično uočeno i definisano, deforimiše i banalizuje. Mislimo samo pozitivno, i privlačićemo samo pozitivne stvari u svoj život, razmišljajmo i vizualizujmo opsesivno samo ono što želimo da imamo ili postignemo u svom životu, i ovaj princip neće omanuti, dovući će nam sve na šta smo usmerili pažnju i Energiju. Odnosno, u suprotnoj varijanti: izbegavajmo da se bavimo tzv. negativnim temama i pitanjima, jer ćemo njih tim svojim zanimanjem i uloženom pažnjom-Energijom ojačavati i privlačiti.

A treba uočiti da nije svejedno sa kakvim motivima i ciljevima mi usmeravamo našu pažnju i Energiju na neke teme ili na neka pitanja. Onaj ko se fokusira na tzv. pozitivne stvari – želi (motiv u pozadini) da privuče te stvari, da ih ima, želi napredovanje, po svom shvatanju, u životu, u karijeri, itd. Odvraćanjem pažnje od tzv. negativnih stvari, on želi da ih izbegne, da pobegne od njih, da ih eskivira… U osnovi u ovom drugom slučaju imamo – STRAH OD TZV. NEGATIVNOG!

U situaciji kada se neko, a takvih nekih je na milijarde u sadašnjem svetu, bavi negativnostima PO INERCIJI po kojoj se negativnosti, SA VIŠIH, NADPLANETARNIH INSTANCI CILJANO I PROGRAMIRANO, poturaju, nameću pažnji i Energij masa – onda imamo fenomen stada, i onda na delu zaista imamo ono na šta tajnaši i neki duhovnjaci upozoravaju: prehranjivanje negativnosti i Zla svojom Energijom, dozvoljavanje da nam ono polako ali sigurno opseda svest, da nas porobljava.

MEĐUTIM, CILJ I MOTIV BAVLJENJA NEGATIVNIM I ZLOM  MOŽE NAM BITI – RASKRINKAVANJE NEGATIVNOSTI, ZLA I ILUZIJA, NJIHOVO SPOZNAJNO DEMONTIRANJE, SAVLAĐIVANJE, POBEĐIVANJE! DA, I TU SE, U TO SE ULAŽE ENERGIJA! ALI NIJE, NIKAKO NE MOŽE BITI, KAO U GORNJEM SLUČAJU, ENERGIJA KOJA TE SADRŽAJE OJAČAVA! Valjda je to i „običnoj“ zdravoj pameti jasno, da ne govorimo o pameti onih koji su, zaista ili tobože, malo dublje zašli u duhovnost i metafiziku. NAMA JE POTREBNA ENERGIJA, TROŠIMO ENERGIJU NA NEŠTO ŠTO RUŠIMO, RAZGRAĐUJEMO, TROŠIMO JE ZA RAŠČIŠĆAVANJE TERENA. I mi se pri tom bavimo onim što je loše, nahereno, trulo, sklono padu i urušavanju, staro i prevaziđeno, itd. Možda nas brojni aspekti tog starog i raspadajućeg privlače da se dosta njime bavimo, da pronalazimo brojne momente koje treba raskrinkavati, spoznajno demontirati, razbijati, itd, ali to naše bavljenje lošim, negativnim, Zlom nikako ne može biti energetski podsticajno, energetska podrška, energetsko pothranjivanje, navlačenje na sebe svega toga čime se bavimo. Ne može biti, jer mi se pri tom bavimo, ne šteti da se po stoti put ponovi: raskrinkavanjem, demontažom, urušavanjem, svrgavanjem, itd. A ZAŠTO SVE TO RADIMO?! JER ŽELIMO DA NA RAŠČIŠĆENOM TERENU GRADIMO! Da gradimo novu svest, novi svet, da propagiramo nove vrednosti…

 

1. Da, pitanja Energije i Ravnoteže su tako povezana i isprepletena, da se pre mogu posmatrati kao dva lica istog ključa. Ali, jeste bilo neophodno da se prethodno ukaže na neke odvojene aspekte Energije, kao što će i pitanje Ravnoteže takođe imati svoje odvojene aspekte, te – ipak ih možemo izdvojeno promišljati kao dva ključa u naporima da nađemo individualni izlaz iz Karantina-Pakla-Zatvora (naravno, jedino u sklopu dualnosti, sveta dualnosti: biti slobodan u sveopštoj porobljenosti Karantina-Pakla-Zatvora). – Uzgred, Ravnoteža, sa velikim početnim slovom: kao oznaka za više svojstvo našeg celokupnog, možda i ne samo ovozemaljskog, funkcionisanja, ne ovaj ili onaj prizemniji vid ravnoteže, koje imamo u neduhovnoj percepciji svuda oko sebe. Kao što se pod „Energija“ misli na tajanstvenu Energiju na osnovu koje postoji samo naše biće, dakle, ne na razne vidove energije kojima se fizika i druge nauke do iznemoglosti bave, ne energija koju imamo od Sunca i od hrane, a koja nam je potrebna za održavanje tela.

2. Pa evo i osvrta na jedan princip koji je najpre u domenu Energije kao teme, a neophodan nam je za dalja promišljanja pitanja Ravnoteže. Stari, poznati princip: „Gde nam je usmerena pažnja – tamo nam otiče Energija, to sve više ojačavamo svojom Energijom i sebi privlačimo“. Princip koji je svakako odlično uočen i definisan, ali koji se, kao i sve drugo, ili skoro kao i sve drugo, odlično uočeno i definisano, deforimiše i banalizuje. Kako to izgleda u tzv. tajnaštvu, ali i u mnogim duhovnim i pseudoduhovnim pravcima?  Mislimo samo pozitivno, i privlačićemo samo pozitivne stvari u svoj život, razmišljajmo i vizualizujmo opsesivno samo ono što želimo da imamo ili postignemo u svom životu, i ovaj princip neće omanuti, dovući će nam sve na šta smo usmerili pažnju i Energiju. Odnosno, u suprotnoj varijanti: izbegavajmo da se bavimo tzv. negativnim temama i pitanjima, jer ćemo njih tim svojim zanimanjem i uloženom pažnjom-Energijom ojačavati i privlačiti. – Tako to izgleda kada se ovaj princip naivno i površno shvata i primenjuje.

3. A treba uočiti da nije svejedno sa kakvim motivima i ciljevima mi usmeravamo našu pažnju i Energiju na neke teme ili na neka pitanja. Onaj ko se fokusira na tzv. pozitivne stvari – želi (motiv u pozadini) da privuče te stvari, da ih ima, želi napredovanje, po svom shvatanju, u životu, u karijeri, itd. Odvraćanjem pažnje od tzv. negativnih stvari, on želi da ih izbegne, da pobegne od njih, da ih eskivira… U osnovi u ovom drugom slučaju imamo – STRAH OD TZV. NEGATIVNOG! Zar nije strah?! Onaj ko se ne plaši tzv. negativnih stvari, neće bežati od njih. Neće ih voleti, neće se opsesivno njima baviti, reagovaće na njih kada je prinuđen da reaguje, ali – neće bežati. UOSTALOM, I GDE DA SE OD TZV. NEGATIVNOSTI POBEGNE?! Ovo je svet dualnosti, čak, svet u kojem (videli smo u nekom ranijem tekstu) negativnosti dominiraju, ubedljivo dominiraju. Ne samo da su naivnost i iluzija, nego, maltene i mala doza gluposti, kada se zamišlja da se u ovom svetu može pobeći od svih negativnosti u neki svoj mali raj. Otključati vrata Karantina-Pakla-Zatvora i imati slobodu u ovom ropstvu, moć u ovoj sveprožimajućoj planetarnoj nemoći, negovati Mudrost u planetarnoj Gluposti – druga je priča, PRIČA TU JE O IZGRAĐENOJ REZISTENTNOSTI NA TZV. NEGATIVNOSTI, tačnije, priča je o ostvarenom nadilaženju i tzv. pozitivnog i tzv. negativnog.

4. U situaciji kada se neko, a takvih nekih je na milijarde u sadašnjem svetu, bavi negativnostima PO INERCIJI po kojoj se negativnosti, SA VIŠIH, NADPLANETARNIH INSTANCI CILJANO I PROGRAMIRANO, poturaju, nameću pažnji i Energij masa – onda imamo fenomen stada, i onda na delu zaista imamo ono na šta tajnaši i neki duhovnjaci upozoravaju: prehranjivanje negativnosti i Zla svojom Energijom, dozvoljavanje da nam ono polako ali sigurno opseda svest, da nas porobljava. Jer mu preko svoje pažnje to dozvoljavamo, povinujući se inerciji kretanja pažnje masa od svakako više milijardi ljudi (uzmimo da se ne prepuštaju baš svi na Zemlji ovoj inerciji). Koji su ovde ciljevi i motivi u osnovi bavljenja negativnim i Zlim? Nema svesnog cilja i motiva, kao što je već rečeno – imamo inerciju, inerciju i indoktiriniranost, isprogramiranost, što „negovane“ od detinjstva, što od strane javnog mnjenja, što od medija koji su izuzetnio jaki planetarni „igrači“ u ovo doba. U inerciji nas voda nosi, prepuštamo se da nas voda nosi. U ovom slučaju – na našu štetu.

5. MEĐUTIM, CILJ I MOTIV BAVLJENJA NEGATIVNIM I ZLOM NAM MOŽE BITI – RASKRINKAVANJE NEGATIVNOSTI, ZLA I ILUZIJA, NJIHOVO SPOZNAJNO DEMONTIRANJE, SAVLAĐIVANJE, POBEĐIVANJE! DA, I TU SE, U TO SE ULAŽE ENERGIJA! ALI NIJE, NIKAKO NE MOŽE BITI, KAO U GORNJEM SLUČAJU, ENERGIJA KOJA TE SADRŽAJE OJAČAVA! Valjda je to i „običnoj“ zdravoj pameti jasno, da ne govorimo o pameti onih koji su, zaista ili tobože, malo dublje zašli u duhovnost i metafiziku. NAMA JE POTREBNA ENERGIJA, TROŠIMO ENERGIJU NA NEŠTO ŠTO RUŠIMO, RAZGRAĐUJEMO, TROŠIMO JE ZA RAŠČIŠĆAVANJE TERENA. I mi se pri tom bavimo onim što je loše, nahereno, trulo, sklono padu i urušavanju, staro i prevaziđeno, itd. Možda nas brojni aspekti tog starog i raspadajućeg privlače da se dosta njime bavimo, da pronalazimo brojne momente koje treba raskrinkavati, spoznajno demontirati, razbijati, itd, ali to naše bavljenje lošim, negativnim, Zlom nikako ne može biti energetski podsticajno, energetska podrška, energetsko pothranjivanje, navlačenje na sebe svega toga čime se bavimo. Ne može biti, jer mi se pri tom bavimo, ne šteti da se po stoti put ponovi: raskrinkavanjem, demontažom, urušavanjem, svrgavanjem, itd.

6. A ZAŠTO SVE TO RADIMO?! JER ŽELIMO DA NA RAŠČIŠĆENOM TERENU GRADIMO! Da gradimo novu svest, novi svet, da propagiramo nove vrednosti… Naravno, nije nemoguće da se mnogi ulove u klopku „večitog“ bavljenja samo kriticističkim negiranjem i odbacivanjem, bez zaokreta, u nekom trenutku, ka GRAĐENJU. Ali, zamke svakoga mogu snaći u primeni bilo kojeg, pa i najboljeg koncepta. To je sad pitanje nivoa i razvijenosti svesti, i tu su mnoga druga duhovna pitanja. Načelno, ako je nekome motiv za bavljenje negativnim i Zlim – raskrinkavanje i spoznajna demontaža i rušenje, radi izgrađivanja… da ne kažemo suprotnog, jer onda ostajemo u vodama dualnosti, ali – radi NADILAŽENJA dualnosti, onda je takav svakako na dobrom putu, i pri spoznajnom bavljenju tzv. negativnim i Zlim.

7. I sa ovog stanovišta vidimo kako to ispada da tajnaši i mnogi duhovnjaci i pseudoduhovnjaci svojim opsesivnim fokusom na tzv. pozitivnom i na Dobru (na Ljubavi, Svetlosti, i tandara-mandara!), uz strah od INFEKCIJE suprotinim – rade u korist postojećeg stanja, u korist održavanja postojećeg planetarnog stanja. „Ali, ima toliko dobrih i lepi stvari na ovom svetu, zašto se ne fokusirati na njih, a ostaviti one loše i zle po strani?!“ To je kao da imamo pred sobom drevnu zgradurinu, čiji su zidovi popucali, koja se već kreće maltene sama od sebe ka padanju, ka urušavanju. Mudri će sagledavati ceo kontekst, celovitost pitanja ove zgrade. Gorespomenuti tajnaši i slični im liče na ljude koji se fokusiraju na neke lepe detalje i neka lepa građevinska rešenja na samoj zgradi: mnogo je lepo idejno rešenje balkona, ima divnih ukrasa na uglovima, zgrada ima veličanstvene reljefe nad prozorima i nad vratima, itd. I ONI ĆE SE NEUMORNO ODUŠEVLJAVATI LEPIM DETALJIMA JEZIVE ZGRADE, ZA KOJU JE JEDINO REŠENJE – DA BUDE SRUŠENA, da se prouči njena konstrukcija, kako bi se mogla najbezbolnije srušiti, A KAKO BI SE NA NJENOM MESTU, EVENTUALNO NA NJENIM TEMELJIMA, AKO SE UTVRDI DA SU ZDRAVI, GRADILA NOVA ZGRADA.


 

Rezime

Koncept koji je pohvaljen u poslednjem delu tekstova o Energiji kao ključu, pohvaljen kao smislen i potencijalno dobar: kontakt sa Beskrajnom Energijom, uz ostvarivanje dopunskog priliva Energije. Koncept čak odličan za promišljanje i istraživanje, za isprobavanje alternativnih načina i pristupa (nasuprot onim komičnim koje Ra daje), ali – u nekim drugim, drugačijim vremenima. Mi smo u eri Entropije, koja nas nagoni na Hibernaciju, i promišljanja kontakta sa Beskrajnom Energijom i dopunskog priliva Energije moramo da stavimo ad acta, te da se pozabavimo snalaženjem u ovim energetski preteškim, vanrednim uslovima.

Entropija. Stanje u zatvorenom sistemu Karantina-Pakla-Zatvora prelazi u haotično, ili je već prešlo u haotično. Haotično stanje iznuđuje sve veći utrošak Energije, te dodatne Energije nema, jer zatvoreni sistem ne sarađuje sa okruženjem. Svi akteri u sistemu pod sve većom presijom i izloženi sve većem energetskom iscrpljivanju. Entropija prisiljava na Hibernaciju. Njoj se možemo naučiti od životinja. U nepovoljnim uslovima, kada nema dovoljno energije (kod životinja je u pitanju prizemnija, fizička energija, ne Energija o kojoj u našem slučaju govorimo), životinje prelaze na režim minimalnog angažovanja.

Ko jeste u kontaktu sa sobom, sa svojom unutrašnjošću – i oseća kako Entropija trese ljude, i verovatno INTUITIVNO i sam prelazi, prešao je na neke vidove Hibernacije (odbacivanje, eskiviranje svih poslova i radova, ciljeva, koji mu nisu bitni, itd). I oni koji nisu u kontaku sa sobom imaju oko sebe signale Entropije, samo što je podvode pod neke SVE KOMIČNIJE RACIONALIZACIJE.

Oni koji su puni Energije i snage i u ovo doba Entropije – zaista jesu fascinantna enigma! Da, svakako samo mogu biti u pitanju oni koji su se posvetili Materiji, Iluziji i iluzijama, te iluzornim vrednostima. Energetski posmatrano, u vezi sa njima možda ima osnova koncept S. N. Lazareva…

Problem sa Entropijom i Hibernacijom i ne bi nam bio veliki i težak, da nam ga ne zabiberuju i život zagorčavaju – Bog ili bogovi koji vladaju Zemljom! Oni su život na Zemlji tako uredili, NORMALNO I OČEKIVANO, s obzirom na njihov parazitski karakter…

Kod onih nas, koji smo ipak u nekakvom kontaktu sa sobom, koji nekako intuitivno pratimo u sebi šta i koliko možemo, a šta ne – aktuelna priča sa Energijom i energetikom je komplikovanija i teža. I baš nam je važno da jasnije razgraničimo šta je šta u toj priči, kako bismo se ispravnije postavili, te povlačili poteze koji su u skladu sa samim procesima. A tu nam je zaista promišljanje teme Ravnoteže, poznavanje bar nekih osnovih njenih principa, od ključnog značaja (ključ od ključnog značaja!).

 

1. Energija kao tema ili ključ prepliće se sa Ravnotežom kao temom-ključem, pa je i dalje promišljanje i dalje traganje za praktičnim rešenjima nemoguće bez prelaska na ovaj drugi ključ, sa kojim se onaj prvi prepliće ili u kojem se nastavlja (ili, uzmimo ih kao jedan ključ sa dva lica).

2. Koncept koji je pohvaljen u poslednjem delu tekstova o Energiji kao ključu, pohvaljen kao smislen i potencijalno dobar (a nažalost u Ra-interpretaciji ispunjen trima komičnim konkretnim smernicama): kontakt sa Beskrajnom Energijom, uz ostvarivanje dopunskog priliva Energije. Koncept čak odličan za promišljanje i istraživanje, za isprobavanje alternativnih načina i pristupa (nasuprot onim komičnim koje Ra daje), ali – u nekim drugim, drugačijim vremenima. Mi smo u eri Entropije, koja nas nagoni na Hibernaciju, i promišljanja kontakta sa Beskrajnom Energijom i dopunskog priliva Energije moramo da stavimo ad acta, te da se pozabavimo snalaženjem u ovim energetski preteškim, vanrednim uslovima.

3. Entropija. Stanje u zatvorenom sistemu Karantina-Pakla-Zatvora prelazi u haotično, ili je već prešlo u haotično. Haotično stanje iznuđuje sve veći utrošak Energije, te dodatne Energije nema, jer zatvoreni sistem ne sarađuje sa okruženjem. Svi akteri u sistemu pod sve većom presijom i izloženi sve većem energetskom iscrpljivanju.

4. Ako bogovi vladari Zemlje parazitiraju na Energiji ljudi, možda je ovo veliki kosmički mehanizam preko kojeg se na njih same deluje, da – ili promene svoj kurs, da se okrenu Evolucionizmu i Višem, ili da se sklone sa ovog već uveliko tragičnog i žalosnog zemaljsko-kosmičkog poprišta i dna do kojeg su srozali i čovečanstvo, i Zemlju, što preko čovečanstva, što direktno. Možda je to u pitanju, možda nije, nebitno nam je za naše praktično-energetsko snalaženje, uopšte je spomenuto tek kao pretpostavka.

5. Entropija prisiljava na Hibernaciju. Njoj se možemo naučiti od životinja. U nepovoljnim uslovima, kada nema dovoljno energije (kod životinja je u pitanju prizemnija, fizička energija, ne Energija o kojoj u našem slučaju govorimo), životinje prelaze na režim minimalnog angažovanja. Da li osećamo da nemamo na raspolaganju onoliko Energije koliko smo imali u nekim ranijim vremenima, bar oni mi koji pamtimo ta ranija vremena, oko ili nešto pre devedestih godina prošlog veka? Da li osećamo pad u energizovanosti, u snazi, u preduzimljivosti, u LAKOĆI sa kojom se kreće u aktivnosti i u realizaciju planova?

6. Mnogi, u obimu od 90% čovečanstva, reći će: „Kakav pad energetike?! Živi se i radi kao i bilo kada ranije. Ko ima snage – ima je, ko je nema – nema je. Ostvaruju se radni rezultati isto kao nekada.“ Tako misli i oseća svako ko nije u kontaktu sa svojom unutrašnjošću. Ko jeste – i oseća kako Entropija trese ljude, i verovatno INTUITIVNO i sam prelazi, prešao je na neke vidove Hibernacije (odbacivanje, eskiviranje svih poslova i radova, ciljeva, koji mu nisu bitni, itd). I oni koji nisu u kontaku sa sobom (sa svojom unutrašnjošću) imaju oko sebe signale Entropije, samo što je podvode pod neke SVE KOMIČNIJE RACIONALIZACIJE. Baš maločas čujem pod prozorom razgovor (jedan od stalnih i tipičnih) komšije i komšinice, inače uglavnom zdravih ljudi: žale se kako je ova dva-tri dana nekako izuzetni teško, ona se žali kako je danas jedva disala, on – kako je osećao neke srčane smetnje. A ZAŠTO?! VREME, čista meteorologija, vremenske promene koje više nisu normalne, oštećene Zemljine sfere, jonosfera, itd, TANDARA-MANDARA! Ili, ako im, takvima, spomenete enormno povećavanje korišćenja antidepresiva i lekova „za smirenje“, nenormalno uvećavanje masovne konzumacije ovih lekova, već uveliko bez ikakvih konsultacija sa lekarima i bez lekarskih recepata (o čemu se podaci mogu naći na svakom koraku na internetu)… UZROK?! Ovo „ludo vreme“, ovaj ubrzani životni tempo, funkcionisanje „sto na sat“, itd!

7. Oni koji su puni Energije i snage i u ovo doba Entropije – zaista jesu fascinantna enigma! Da, svakako samo mogu biti u pitanju oni koji su se posvetili Materiji, Iluziji i iluzijama, te iluzornim vrednostima. Nisu po čovečanstvo najteži primeri, ali jesu baš ilustrativni: armije onih koji se ili bave tzv. profesionalnim sportovima, ili koji su im logistička podrška, ili direktna i indirektna publika. Sportovi, smisleni za individualno bavljenje (naravno, ne baš u doba Entropije), kao profesionalni – jedna od velikih planetarnih besmislica! Tu, ne samo kod ovih vezanih za sportove, nego uopšte za savremene „energične“ „face“, kao da važi Faustova priča o potpisivanju pakta sa Mefistofelom (đavolom): dok smo ovde, on im služi, nakon ove zemaljske predstave – oni njemu stavljaju dušu na raspolaganje.

8. Energetski posmatrano – možda ima osnova koncept S. N. Lazareva: takvi arče nemilosrdno, nemilosrdno prema sebi, Energiju iz svoje budućnosti, po njegovom konceptu – i Energiju svojih potomaka. Uzmimo da imamo kontinuirani priliv Energije. Dakle, određeni energetski resurs za ovu inkarnaciju. Ako se mi kontinuirano, svakodnevno jače angažujemo, povlačimo više Energije. Onome ko se uravnoteženo angažuje, dodeljeni energetski resurs za ovu inkrnaciju – sasvim lepo istraje do kraja života, bez sudbinskih udaraca i težih bolesti. Onome ko arči svoju Energiju – isti resurs kraće potraje, te on dobija opomene u vidu vanrednih sudbinskih udara i/ili bolesti. Ako ga i takve opomene ne zaustave – dolazi i neplanirani kraći životni vek, te i posledice po buduće inkarnacije i/ili, kao što kaže Lazarev, i po potomke, ako ih ima. – Koncept koji, kao što je rečeno, ima smisla, da li on baš odražava faktička dešavanja sa našom Energijom, naravno da ne možemo sa sigurnošću znati.

9. Kod onih nas, koji smo ipak u nekakvom kontaktu sa sobom, koji nekako intuitivno pratimo u sebi šta i koliko možemo, a šta ne – aktuelna priča sa Energijom i energetikom je komplikovanija i teža. I baš nam je važno da jasnije razgraničimo šta je šta u toj priči, kako bismo se ispravnije postavili, te povlačili poteze koji su u skladu sa samim procesima. A tu nam je zaista promišljanje teme Ravnoteže, poznavanje bar nekih osnovih njenih principa, od ključnog značaja (ključ od ključnog značaja!).

10. Sama Entropija nam i ne bi bila veliki problem. Prešaltovali bismo se lako na režim Hibernacije i – rešen problem. Te lagano čekamo da se planetarno-energetska situacija poboljša, da se u povoljnom smislu izmeni. Čekamo, jer te velike promene ne zavise od nas, sitnih ljudskih bića. Međutim, ovaj problem nam zabiberuju i život zagorčavaju – Bog ili bogovi koji vladaju Zemljom! Oni su život na Zemlji tako uredili, NORMALNO I OČEKIVANO, s obzirom na njihov parazitski karakter, da smo prisiljeni da ulažemo svoju Energiju u Materiju i u Iluziju i u njihove iluzije. U redu bi bila ta prisiljenost do neke normalne granice ili mere, jer mi kao ljudska bića ne živimo od vazduha i nezavisno od svih brojnih uslova i potrepština koji čine optimalni životni ambijent. Međutim, njihova organizacija našeg izrabljivanje proteže se mnogo dublje iza granice ili mere normalnog. Na primer, ko je u kontaktu sa sobom – neka se zapita da li je humano i normalno angažovanje kojim zarađuje „svoj hleb“. Pa ako ume da vidi, neka vidi, još stotine iznuđenih, a ne preko potrebih angažmana na svakom koraku van toga. Tako da imamo i sužen prostor za primenu principa Ravnoteže, i za ulaganje Energije u po nas evolucionističke investicije.

11. Borba za primenu principa Ravnoteže u datim uslovima jeste izuzetno komplikovana i teška, ali baš zato i jeste korisno imati ih u vidu. Posebno ako je ona u prepletu sa pričom o našem nastojanju da nešto u vezi sa sobom i uslovima u kojima smo – izmenimo.


     Rezime

     U Karantinu-Paklu-Zatvoru: spoznaja dolazi pre kao grčevita misaona borba protiv daleko moćnijeg neprijatelja, nego kao spoznajna uživancija. Dakle, podvale i iluzije vezane za saznavanje, za spoznaju i spoznajno promišljanje, za otkrića i uvide, za pakovanje znanja u sisteme, knjige, teorije… Suština podvala i iluzija u oblasti znanja i spoznavanja u postojećoj civilizaciji je: a) u ideji sistema; b) u predstavi o konačnosti znanja.

     Toliki autori, i naučnici i duhovnjaci, mučili su se i iskreirali svoje gotove teorije i sisteme, smatrajući i osećajući kako su došli do nekih konačnih istina, ili u oblasti kojom se bave, ili u delu oblasti, koju su uzeli kao temu. I možda su se ti sistemi ili teorije održavali neko vreme, međutim, pre ili kasnije – dolazilo je do novih otkrića, novih pomaka, do delimičnog ili potpunog odbacivanja tih prethodnih gotovih sistema ili teorija, rađali su se novi sistemi znanja, i nove torije, I SVAKI OD TIH NOVIH KREATORA JE KAO I SVI PRETHODNI – smatrao ili osećao kako je došao do nekih velikih, novih i KONAČNIH istina u svojoj oblasti.

     Ova teška boljka naučnih spoznaja podjednako je i boljka duhovnih ideja i teorija. U redu je to što su toliki duhovnjaci davali svoje posebne duhovne teorije, manje ili više originalne, oslanjajući se manje ili više na razne duhovne izvore. Ali, ima li naznaka kod nekoga od njih da je teorija koju daju samo deo živog šireg spoznajnog procesa? Procesa koji se ne okončava njihovom teorijom. Tako da im je sama ta ideja, o nekonačnosti njihove teorije, deo same te teorije. A tek je spoznajno zabrinjavajuća priča sa duhovnjacima koji su se celog života držali svoje jedne te iste teorije! Ili priča o drevnim duhovnim delima u kojima je zabeležena nekakva večna istina. Večna duhovna istina zabeležena pre dve-tri hiljade godina?! Pa, to bi bilo moguće tek u slučaju da čovečanstvo baš bukvalno tapka u mestu sa spoznavanjem. Jeste da smo mi pod bremenima distorzija, ali – nije da se nekako ne batrgamo i da ipak ne dolazimo, kako-tako, do brojnih novih korisnih saznanja i otkrića.

     Gotove istine i konačne teorije su na naopak način povezane sa pojmom doslednosti u stavovima i u mišljenju… Druga je priča ako mi spoznajno napredujemo u jednom generalnom smeru. Ako shvatamo da nam se spoznavanje kreće u jednom procesu, u kojem nema konačne zaokružene istine. A taj proces može biti krivudav, može nas zanositi malo ulevo, pa malo udesno, može nam povremeno otkrivati neke pogrešne perspektive ili uglove posmatranja, pa nas vraćati boljim shvatanjima. Ili, jedan uvid, ideja, koncept mogu biti samo kao grubo uočavanje, a kad zađemo u detalje i finese, onda nam se malo slika promeni.

     Svest o spoznavanju kao nezaustavljivom ili otvorenom procesu oslobađa nas tereta potrage za konačnom istinom. Pri čemu se neki zalepe za jedno delo, jednog autora, jednog tzv. prosvetljenog učitelja, prepoznajući u njemu konačnu istinu. A oni drugi, fleksibilniji, otvoreniji za preispitivanja, za prave spoznajne procese – možda i pomisle kako tu nešto nije u redu: nikako da dođu do konačne istine, čas im ima dobrih stvari u jednom delu, kod jednog autora, čas kod drugog…

 

1. Da nam nije ovog preteškog Pakla, pa da se radujemo. Kakvo nam se sve obilje iluzija nudi za raskrinkavanje! Kakva zadovoljstva za razotkrivanje podvala kojima su nam Bog ili bogovi vladari Zemlje utkali u sam naš zemaljski život, u naše lično, društveno, civilizacijsko funkcionisanje!

2. Neka je u tim razotkrivanjima i iskušenja i muka, ali bismo ih prihvatali kao deo teških spoznajnih napredovanja. Ovako – gušenja i iscrpljivanja su tako nenormalna, da spoznaja dolazi pre kao grčevita misaona borba protiv daleko moćnijeg neprijatelja, nego kao spoznajna uživancija. Kakva se zamišlja u vezi sa tzv. naučnim radom, ili u koju su se „utripovali“ toliki naučnici. Ko ne veruje, neka pogleda neko od mnoštva bezveznih tzv. naučnih istraživanja, a u koja su sami istraživači ulazili sa toliko uživanja i sebi dodeljene važnosti („Hej, baviti se naukom i naučnim istraživanjem…! Nije to mačji kašalj!“). Na primer, jedno od takvih, starijih sociopsiholoških istraživanja – zavisnost posete bibliotekama od meteoroloških uslova.

3. Dakle, podvale i iluzije vezane za saznavanje, za spoznaju i spoznajno promišljanje, za otkrića i uvide, za pakovanje znanja u sisteme, knjige, teorije…

4. Suština podvala i iluzija u oblasti znanja i spoznavanja u postojećoj civilizaciji je: a) u ideji sistema; b) u predstavi o konačnosti znanja.

5. Obema podvalama ili iluzijama genijalno je, možda prvi u istoriji tako sveobuhvatno,  podlegao G. V. F. Hegel: sva postojeća znanja je zapakovao u svoje grandiozne sisteme, uz to, kao gratis – u njegovim sistemima sam Apsolutni Duh je sebe konačno spoznao, sebe je osvestio u Postojanju.

6. A da je Hegelu pošlo za rukom da poživi još kojih dvesta godina – kosa bi mu se digla na glavi od tona znanja koja su došla posle njega.

7. Toliki autori, i naučnici i duhovnjaci, mučili su se i iskreirali svoje gotove teorije i sisteme, smatrajući i osećajući kako su došli do nekih konačnih istina, ili u oblasti kojom se bave, ili u delu oblasti, koju su uzeli kao temu.

8. I možda su se ti sistemi ili teorije održavali neko vreme, međutim, pre ili kasnije – dolazilo je do novih otkrića, novih pomaka, do delimičnog ili potpunog odbacivanja tih prethodnih gotovih sistema ili teorija, rađali su se novi sistemi znanja, i nove torije, I SVAKI OD TIH NOVIH KREATORA JE KAO I SVI PRETHODNI – smatrao ili osećao kako je došao do nekih velikih, novih i KONAČNIH istina u svojoj oblasti.

9. I AJDE, JOVO, NANOVO!

10. Nisu teorije i sistemi sami po sebi loši, štetne forme znanja. U nekom istorijskom trenutku oni jesu odlične POMOĆNE KONSTRUKCIJE. Jer ideje, spoznaje, uvide – treba spakovati u neke celine. Neka to budu teorije i sistemi. Ali, ako kreiranje teorija i sistema ne prati i svest da su oni samo deo jednog nezaustavljivog spoznajnog procesa – onda se pada na ispitu. Pada se ako smatra kako je neko doneo konačnu istinu svojim sistemom ili teorijom. (Naravno, ovo ne treba banalizovati, ima istina koje su aksiomi i o kojima niko i ne stvara teorije, neće se vremenom otkriti kako su 2+2=5, ili kako je ubrzanje Zemljine teže 1.000 m/s.)

11. Ova teška boljka naučnih spoznaja podjednako je i boljka duhovnih ideja i teorija.

12. U redu je to što su toliki duhovnjaci davali svoje posebne duhovne teorije, manje ili više originalne, oslanjajući se manje ili više na razne duhovne izvore. Ali, ima li naznaka kod nekoga od njih da je teorija koju daju samo deo živog šireg spoznajnog procesa? Procesa koji se ne okončava njihovom teorijom. Tako da im je sama ta ideja, o nekonačnosti njihove teorije, deo same te teorije.

13. Nije mi takav autor poznat, ako je nekome znan, neka ga ostavi, ime mu ili delo, u komentaru…

14. Da, ima autora koji su i sami isticali, koji su, dakle, bili svesni promena do kojih je dolazilo u njihovim duhovnim konceptima. Ali, obično je to bivalo kroz osvrt na njihovo duhovno sazrevanje, koje, kada je jedanput postignuto – došlo se neke konačne, ili konačnije teorije.

15. A tek je spoznajno zabrinjavajuća priča sa duhovnjacima koji su se celog života držali svoje jedne te iste teorije! Ili priča o drevnim duhovnim delima u kojima je zabeležena nekakva večna istina. Večna duhovna istina zabeležena pre dve-tri hiljade godina?! Pa, to bi bilo moguće tek u slučaju da čovečanstvo baš bukvalno tapka u mestu sa spoznavanjem. Jeste da smo mi pod bremenima distorzija, ali – nije da se nekako ne batrgamo i da ipak ne dolazimo, kako-tako, do brojnih novih korisnih saznanja i otkrića. A mi treba da pri svemu tome padamo na kolena pred starim duhovnim delima, koja svakako jesu bila extra-duhovnost, extra tumačenja i teorije za svest i intelekt ljudi tog doba, ali – ta duhovna kapa nikako ne može da bude po meri savremnog čoveka.

16. Jesu duhovnost i duhovne istine univerzalni, ali – nisu ni oni konačni, nema duhovne teorije ili istine koji mogu biti večno važeći, za sva prošla i za sva buduća vremena. Ideje iz starih dela ili teorija svakako su se ugrađivale kroz tradiciju u sve ono do čega smo kroz istoriju dolazili, ali – ako tu nije bilo nadograđivanja, dopunjavanja, korigovanja, „onda smo ništa uradili“.

17. Gotove istine i konačne teorije su na naopak način povezane sa pojmom doslednosti u stavovima i u mišljenju: nemamo poverenja u onoga ko nam danas govori jedno, a sutra drugo. Pri čemu se pojam doslednosti banalizuje.

18. U pravom smislu – nedosledan je onaj ko lako i brzo, bez logičkih prelaza, menja svoje generalne smerove ili koncepte, ili ko lako i brzo menja teorije kojih se drži kao orijentira, tako ih menja, da su one međusobno u raskoraku, međusobno se isključuju. Ako, na primer, danas govorim o Zlom Bogu Zemlje, a sutra o Bogu Zemlje koji je Ljubav…

19. Druga je priča ako mi spoznajno napredujemo u jednom generalnom smeru. Ako shvatamo da nam se spoznavanje kreće u jednom procesu, u kojem nema konačne zaokružene istine. A taj proces može biti krivudav, može nas zanositi malo ulevo, pa malo udesno, može nam povremeno otkrivati neke pogrešne perspektive ili uglove posmatranja, pa nas vraćati boljim shvatanjima. Ili, jedan uvid, ideja, koncept mogu biti samo kao grubo uočavanje, a kad zađemo u detalje i finese, onda nam se malo slika promeni. Na primer, mi možemo imati razna uočavanja, razne perspektive u vezi sa konceptom po kojem Zemljom vlada Zli Bog, ali – generalna slika Zemlje kao Karantina-Pakla-Zatvora, u kojoj se svakog jutra budimo, u kojoj svakog jutra krećemo na svoje argatovanje ili dehumanizujuće služenje na radnim mestima, po firmama, itd. – ostaje „to, pa to“.

20. Svest o spoznavanju kao nezaustavljivom ili otvorenom procesu oslobađa nas tereta potrage za konačnom istinom. Pri čemu se neki zalepe za jedno delo, jednog autora, jednog tzv. prosvetljenog učitelja, prepoznajući u njemu konačnu istinu. A oni drugi, fleksibilniji, otvoreniji za preispitivanja, za prave spoznajne procese – možda i pomisle kako tu nešto nije u redu: nikako da dođu do konačne istine, čas im ima dobrih stvari u jednom delu, kod jednog autora, čas kod drugog…

22. Sa prvim putem nema glavobolje, ali se spoznajno tapka u mestu. Drugi jeste spoznajno napredovanje, ili otvorenost za spoznajno napredovanje, ali – ako se ne izvodi kontrolisano i sa pouzdanim kritičkim sluhom, može da dovodi do povremene male konfuzije. Ako se ne izvodi kontrolisano – ako se duhu, svesti, intelektu ne daje dovoljno vremena da prerade novodobijene informacije ili ideje.

23. Cela ova priča, naravno, ne bi imala smisla – DA TO NIJE PRIČA I OVOG BLOGA.

24. Svaki noviji tekst (o istoj ili sličnoj temi) predstavlja, uz već naglašenu krivudavost spoznajnih napora, razradu starih ideja, produbljivanje, sagledavanja iz drugih uglova, otkrivanje novih značajnih momenata.

25. Da čak i zaobiđemo veliko i teško pitanje distorzije kojima je podvrgnuto samo naše mišljenje (blago onima koji toga nisu svesni!). Što može biti, ako ne bude zaboravljeno, kao posebna tema.

26. A kako do tih korekcija ili produbljivanja iste teme dolazi – videće se na primeru koncepta o dopunskoj Energiji, u maloj seriji tekstova „Energija – prvi ključ za Karantin-Pakao-Zatvor“. Nova otkrića ne osporavaju sam koncept o dopunskoj Energiji, ali – prikazuju ga na dosta drugačiji način, tako da se može posmatrati i kao drugačiji, njemu suprotstavljen koncept.

27. Eto, takođe, i primera za uočavanje razlike u nijansama ili finesama, koje ćemo retko naći u drevnim delima. U drevnim delima kao da imamo grube poteze četkicom, koji mogu biti i sasvim ispravni, ali – duh, svest i intelekt ljudi, mnogih ljudi našeg doba, zreli su za jedno produbljivanje i nijansiranje tih poteza, pomoću kojih mi dobijamo mnogo jasniju, potpuniju duhovnu sliku.

28. Koja je izraz duha, svesti i intelekta, i koja je po meri duha, svesti i intelekta čoveka današnjice. Čoveka, tj. onih nas koji smo na tom, takvom putu. A masama nas u ovo doba sve ovo su samo nebulozne besmislice, smislene koliko i nasumične žvrljotine nekog deteta.


 

Rezime

– Naše energetsko funkcionisanje. Uzmimo da je pitanju najverovatnije princip analogan radu pumpe za crpljenje vode. Jedan kraj cevi je zaronjen u vodu koja se izvlači, drugi je usmeren bilo gde, gde želimo da odvodimo vodu. Kada motor miruje, nema kretanja vode. Kada se pokrene, povlači vodu iz izvora u koji je jedan kraj cevi zaronjen, vodu izbacuje tamo gde smo drugi kraj postavili, usmerili. Kada pumpa slabije radi, slabiji je protok, vode, ako pumpi „damo gas“, ako se motor intenzivnije angažuje, veći je protok vode. Jedna je krajnost kada mirujemo, tada najmanje Energije povlačimo. Kada se najenergičnije angažujemo, tada najviše Energije povlačimo, što je i logično – u intenzivnijem radu imamo i intenzivniju potrošnju Energije.

– Kao što je ranije objašnjavano: iluzija je da nam je odmaranje (od gledanja televizije do meditacije) – akumuliranje Energije. Da je tako – najveće energetske zalihe bi imali oni koji ništa ne rade, oni bi bili najenergičnije osobe na svetu. 

– U postojećem Karantinu-Paklu-Zatvoru mi smo energetski iscrpljivani na svakom koraku. Priča o „energetskom vampirizmu“ je smešno svođenje SVEPRISUTNOG, PLANETARNO SVEPROŽIMAJUĆEG ENERGETSKOG ISCRPLJIVANJA samo na aspekte nekih međuljudskih odnosa.

– U čemu nam je rešenje? Na jednoj strani: da nađemo mehanizme preko kojih ćemo eskivirati, maksimalno koliko je to moguće, i vidljiva i nevidljiva energetska iscrpljivanja. Ovaj deo je vezan za našu Ravnotežu, i to će biti posebna tema. Na drugoj strani: rešenje je u nečemu što bismo mogli da nazovemo – dopunskim prilivom Energije ili kontaktom sa Beskrajnom Energijom. Podrazumeva se: dopunskim prilivom Energije koju ćemo trošiti na Evolucionizmu. Osvrt na načine koje u vezi sa ovim drugim daje Ra šaljivdžija: 1. proučavanje tarota, 2. proučavanje astrologije, 3. upražnjavanje seksa.

 

1. Očito je da bogovi-vladari Zemlje nemaju uopšte ili nemaju dovoljno Energije za sopstveno funkcionisanje, a sa smerom kojim teraju, te su prisiljeni da parazitiraju na drugima, u ovom slučaju – na nama.

2. Mahinacije, podvale, frekvencijska i svakakva druga ometanja, držanje u neznanju, skretanja sa puteva Evolucionizma, tj. navođenja na duhovne stranputice i iluzije, sve vrste suptilnih maltretiranja, i čega sve još na repertoaru nemaju – koriste: zbog Energije. Kao njihovi zatočenici i robovi – mi smo im dragoceni energetski resurs, ako bismo radili uspešno u smeru oslobađanja, samooslobađanja, izgubili bi taj resurs.

3. Sa sedam milijardi zemaljskih duša – oni imaju bogate zalihe Energije, možda je kod njih situacija, analogija nikako ne može biti slučajna, kao u raznim situacijama kroz istoriju, kada su vladari i njihova dvorska elita živeli u bolesno raskošnim uslovima, dok im se iza brda valjao sunovrat, prevrat. Vladari Zemlje su Čoveka, čovečanstvo, dovoljno vešto i sveobuhvatno podjarmili, da nema načina da mi, ni kao čovečanstvo, ni kao neke grupe u čovečanstvu, izvedemo takav prevrat, ali – kosmički ciklusi, po Stvoriteljevim Zakonima, sami će im to, tj. nešto u tom smislu, prirediti.

4. No, mi treba da nastojimo da se individualno snađemo, da se orijentišemo, da znamo kako da se postavimo u svim tim planetarnim grandioznim procesima energetskog iscrpljivanja. Zato, da pogledamo kako, najverovatnije (jer nema onog na Zemlji ko to pouzdano zna) mi sami energetski funkcionišemo. Analogija je već navođena u jednom od prethodnih tekstova o našoj energetici…

5. U pitanju je najverovatnije princip pumpe za crpljenje vode. Jedan kraj cevi je zaronjen u vodu koja se izvlači, drugi je usmeren bilo gde, gde želimo da odvodimo vodu. Kada motor miruje, nema kretanja vode. Kada se pokrene, povlači vodu iz izvora u koji je jedan kraj cevi zaronjen, vodu izbacuje tamo gde smo drugi kraj postavili, usmerili. Kada pumpa slabije radi, slabiji je protok, vode, ako pumpi „damo gas“, ako se motor intenzivnije angažuje, veći je protok vode.

6. Jedna je krajnost kada mirujemo, tada najmanje Energije povlačimo. (Najmanje, bilo od onog ličnog eneregetskog resursa koji dobijamo sa zalaženjem u svet Iluzije, od onih metaforičnih 100.000 evra, koji su ranije spominjani.) Kada se najenergičnije angažujemo, tada najviše Energije povlačimo, što je i logično – u intenzivnijem radu imamo i intenzivniju potrošnju Energije.

7. Kao što je već objašnjeno u spomenutom tekstu: iluzija je da nam je odmaranje (od gledanja televizije do meditacije) – akumuliranje Energije. Da je tako – najveće energetske zalihe bi imali oni koji ništa ne rade, oni bi bili najenergičnije osobe na svetu. Međutim, dobro znamo da upravo takve osobe, ako već nisu pale u depresiju, a ono su joj svakako na dobrom putu. Od energičnosti i energizovanosti ni traga ni glasa.

8. U postojećem Karantinu-Paklu-Zatvoru mi smo energetski iscrpljivani na svakom koraku. Priča o „energetskom vampirizmu“ je smešno svođenje SVEPRISUTNOG, PLANETARNO SVEPROŽIMAJUĆEG ENERGETSKOG ISCRPLJIVANJA samo na aspekte nekih međuljudskih odnosa. Tobože, opasnost su nam SAMO neke osobe koje nas „isisavaju“. A nisu nam opasnost stotine dnevnih obaveza, od kojih je većina suštinski besmislena, nije nam ni životno, ni duhovno… ne neophodna nego uopšte potrebna. Te nam ne predstavlja ogromno energetsko iscrpljivanje, u postojećim uslovima, višesatni rad na radnim mestima! Itd!

9. A o nevidljvim iscrpljivanjima ČAK I u životnim situcijama koje su nam neočekivane, koje obično vezujemo za energetsko obnavljanje – da i ne govorimo. Zar poslednjih godina sve jasnije ne primećujemo kako i nakon spavanja ustajemo – slomljeni i iscrpljeni?! Da nam je san energetsko obnavljanje, kao što mislimo, pa mi bismo nedvosmisleno ustajali tako puni snage i elana, da bi to bilo neopisivo. San jeste potreba tela, odmor tela, bez kojeg telo ne bi moglo normalno da funkcioniše, ali – odmor tela i energetsko iscrpljivanje našeg bića, na neznane nam načine, ne isključuju se međusobno.

10. U čemu nam je rešenje?

11. Na jednoj strani: da nađemo mehanizme preko kojih ćemo eskivirati, maksimalno koliko je to moguće, i vidljiva i nevidljiva energetska iscrpljivanja.

12. Ovaj deo je vezan za našu Ravnotežu, i to će biti posebna tema.

13. Na drugoj strani: rešenje je u nečemu što bismo mogli da nazovemo – dopunskim prilivom Energije ili kontaktom sa Beskrajnom Energijom. Podrazumeva se: dopunskim prilivom Energije koju ćemo trošiti na Evolucionizmu. Ko je usmeren ka Materiji i Iluziji, nikakava posebna strategija za dodatnu Energiju nije mu potrebna, samo treba da se dodatno napreže na svojim slatkim iluzornim ciljevima.

14. Između ostalog i Ra šaljivdžija nam govori o dopunskom prilivu Energije, preko uspostavljenog kontakta sa Beskonačnom Energijom i/ili Beskonačnim Umom. Ovaj okvirni ili načelni deo je sasvim u redu (svejedno da li se radi o Beskonačnoj Energiji ili Sveprožimajućem Duhu, ništa od toga ne vidimo, niti možemo pouzdanije znati, pa nam je sasvim svejedno kako se te suštine uistinu zovu). Ali je Ra – šaljivdžija sa načinima koje nam preporučuje za uspostavljanje kontakta sa Beskrajnom Energijom.

15. A to su: 1. proučavanje tarota, 2. proučavanje astrologije, 3. upražnjavanje seksa.

16. Najpre u vezi sa trećim načinom: on ima i te kako smisla, seksualni odnos zaista predstavlja partnersko povlačenje velike količine Energije (ta tema nikako da dođe na red). Ali, u pitanju je uslov, koji takođe deluje logično, ali koji je na sadašnjoj Zemlji skoro nemoguće ispuniti: da nađemo kao partnera osobu dosta visoko duhovno razvijenu, koja ima aktiviranu plavu, ili bar zelenu čakru (navodim po već izvetrelom sećanju, možda grešim u nekim detaljima). Najpre je pitanje kako da mi ispunimo sam taj uslov, onda kako da nađemo takvu osobu, i tek onda nam se otvara mogućnost da imamo kroz seksualni odnos kontakt sa Beskrajnom Energijom!

17. Jedna od besmislica koje nam se daruju na svakom koraku! Ha, pa meni, ako ispunim sve te uslove, sa stanjem u kojem bih tada bio – nikakav poseban kontakt sa Beskrajnom Energijom ne bi ni bio potreban! Meni je taj kontakt potreban sada, kada me sa svih strana energetski slamaju. (Da zaobiđemo diskutabilnost aktiviranja čakri, kao podizanja duhovnog nivoa.)

18. A prvi i drugi način… Svakako da nisam jedni koji je eksperimentisao sa svim i svačim što se opisuje u duhovnim teorijama i knjigama, jer ne možemo znati kako zaista nešto od opisanih stvari funkcioniše – dok ih iskustveno ne probamo. Nešto malo sam bio od ranije zalazio u astrologiju, ali sam malo duže pokušavao sa tim volšebnim tarotom, po uputstvima Ra šaljivdžije. Pokušavao, da bih se u jednom trenutku zapanjeno zapitao: „Zar je moguće da se on, mrtav ozbiljan, upinje da nas ovoliko zamajava (z*za)?!“

19. Videćemo u sledećem tekstu: sama opšta ideja o misaonom fokusu na suštinskim pitanjima, promišljanje suštinskih pitanja (kroz tarot se upućuje na „gradivne blokove“ Postojanja) može da bude prihvatljiva, preko nje smo svakako upućeni na dobar trag. Ali, u Ra-slučaju, inicijalno smo dobro upućeni, da bi nas potom taj trag odveo u proučavanje Lude, Kule koja se ruši, Ljubavnika, i drugih sličnih lepih sličica! Kao da mi nismo sposobni da te suštine promišljamo i bez lepih sličica, i kao da u njih utisnuta simbolika zaista obavezno ima nekakvu magijsku moć! UZVIŠENU MAGIJSKU MOĆ MOŽE DA IMA SNAGA NAŠEG DUHA, KOJA JE UNUTRAŠNJA, A NE NEKAKVI SIMBOLI KOJI SU SPOLJAŠNJI!

18. Dakle, nešto kao dopunski priliv Energije ili kontakt sa Beskrajnom Energijom – da! Ali, na neki način koji nam je potencijalno očigledniji, ubedljiviji, pristupačniji… „Potencijalno“ – jer nam treba vremena da utvrdimo da on nedvosmisleno „radi“.


 

Rezime

– Cela ova teška i jeziva planetarna scena, sa bogovima koji nas drže u Karantinu-Paklu-Zatvoru, koji nas maltretiraju i iscrpljuju, te scena u kojoj mi na Zemlji jedni druge maltretiramo i iscrpljujemo, a logično: po obrascima koji su nam sišli odozgo… SVE JASNIJE VIDIMO DA JE CELA OVA PLANETARNA TRAGIČNA TARAPANA ORGANIZOVANA – ZBOG ENERGIJE. Zašto su bogovi koji vladaju Zemljom redizajnirali našu DNK, zašto nas pretvorili u degradirana ljudska bića, zašto nam nabacili skramu neznanja, zašto nam ometaju misaone i emocionalne procese i upravljaju njima, zašto nas neštedimice zasipaju manipulacijama i dezinformacijama na svakom koraku, u svakoj prilici, što direktnije, što preko svojih zemaljskih predstavnika, itd? Zašto-zašto-zašto?! ZBOG ENERGIJE!!!

– Mi smo im energetski resursi, izvori Energije, oni se zahvaljujući nama održavaju u svom postojanju. Ali, kako sad to: mi imamo Energiju, čak se i oni hrane tom našom Energijom, a oni, kao viša i moćnija bića, KUBURE sa Energijom?! Priča možda ima ovakvu fabulu… Da Stvoritelj bićima koja kreira 100.000 evra, da idu u Iluziju, da je istražuju, da žive, životare i uživaju u njoj. Dok imaju tih 100.000 evra na raspolaganju, njihovo uranjanje u Iluziju je – EVOLUCIONISTIČKO! Ali im kaže: kada potroše tih 100.000 evra, nemaju više novca na raspolaganju, onda neka počnu da se okreću nazad, da se vrate njemu, on će im slati novac za povratak. Uslov je, naravno, da počnu da se vraćaju nazad. Upravo sa stanovišta ovog koncepta može se objasniti kako i zašto mnogi ljudi na Zemlji i dan-danas perjaju, lepršaju, puni su snage i Energije, uz sva zatezanja Entropije, dok su drugi u pravom energetskom kolapsu.

– Fokus nekih duhovnih i pseudoduhovnih pravaca na radosti i ljubavi, na svetlosti, tj. na Radosti, Ljubavi i Svetlosti, u kojem vide rešenje za nepodnošljive uslove Karantina-Pakla-Zatvora. ONDA KADA JE ČOVEK U RAVNOTEŽI, KADA NEMA PROBLEME SA ENERGETSKIM ISCRPLJIVANJIMA I ISCRPLJIVAČIMA – ON JE SAM PO SEBI U STANJU RADOSTI, LJUBAVI, SVETLOSTI. U stanju koje bi se moglo opisati tim izrazima. Sam po sebi, bez ikakvog fokusa, bez ikakvog napora! Biti u Ravnoteži i biti bez problema sa Energijom – upravo se može opisati kao uzvišeno stanje, svejedno da li ćemo mu prilepljivati nabrojane (Radost, itd.) ili neke druge epitete ili svojstva. Čim je čovek van Ravnoteže i oseća se u bilo kojem smislu loše, nelagodno, teško, bolesno, itd. – znači da ima probleme sa Energijom, sa Ravnotežom, znači da mu otiče više Energije nego što je ima, da kažemo – na dnevnom raspolaganju. Te tu nikako ne može da bude rešenje fokus na uzvišenim emocijama (Radost, itd.), jer sam taj fokus znači posebno energetsko naprezanje, već je rešenje: UHVATITI SE U KOŠTAC SA PITANJIMA ENERGIJE I RAVNOTEŽE. A ta strategija je dinamičnija i komplikovanija od one koja se maltene sva svodi na praktikovanje nekih duhovnih metoda.

 

1. ENERGIJA! ENERGIJA! ENERGIJA!

2. Ključ planetrane enigme sa bogovima koji nas drže u zatočeništvu je u – Energiji!

3. Ključ našeg izbavljenja, za sada najpre individualnog, ko je zreo za njega, je u – Energiji!

4. I opet, ne zna čovek da li da pre i više žali ili da zavidi onima koji su se usidrili u nekim mirnim duhovnim vodama, po kojima je dovoljno da se odereš od praktikovanja neke metode, meditacije, joge, mantranja, molitvi, itd, malo čitanja duhovne literature, i – eto ti spasenja ili transcendencije! Sve je jednostavno i lako, nema tu komplikacija sa Energijom i sa još deset krupnih enigmi…! Život je lep, transcendencija i nirvana su na dohvat ruke…! Šta ćeš više, i šta ćeš bolje, kad više i bolje i ne postoji na Zemlji?!

5. Dakle, ako se malo uozbiljimo, za razliku od prethodnih lepuštastih duhovnih iluzija, vidimo dosta jasno: cela ova teška i jeziva planetarna scena, sa bogovima koji nas drže u Karantinu-Paklu-Zatvoru, koji nas maltretiraju i iscrpljuju, te scena u kojoj mi na Zemlji jedni druge maltretiramo i iscrpljujemo, a logično: po obrascima koji su nam sišli odozgo… SVE JASNIJE VIDIMO DA JE CELA OVA PLANETARNA TRAGIČNA TARAPANA ORGANIZOVANA – ZBOG ENERGIJE.

6. Zašto su bogovi koji vladaju Zemljom redizajnirali našu DNK, zašto nas pretvorili u degradirana ljudska bića, zašto nam nabacili skramu neznanja, zašto nam ometaju misaone i emocionalne procese i upravljaju njima, zašto nas neštedimice zasipaju manipulacijama i dezinformacijama na svakom koraku, u svakoj prilici, što direktnije, što preko svojih zemaljskih predstavnika, itd? Zašto-zašto-zašto?!

7. ZBOG ENERGIJE!!!

8. Mi smo im energetski resursi, izvori Energije, oni se zahvaljujući nama održavaju u svom postojanju.

9. Ali, kako sad to: mi imamo Energiju, čak se i oni hrane tom našom Energijom, a oni, kao viša i moćnija bića, KUBURE sa Energijom?!

10. Teško da možemo, sa svim ovim ograničenjima koja su nam nabacili, da znamo pravi odgovor, ali, to ne znači da bar ne slutimo…

11. Priča, da su se oni odvrgnuli od Boga, tj. Stvoritelja, pa zato nemaju njegovu Energiju, pa žive parazitski od Energije drugih bića – više nam ne prolazi tako glatko kao nekada, ne pije nam više vodu.

12. Koji bi Stvoritelj napravio takvu grešku u Kreaciji, da bića koja kreira u nekom trenutku odluče da se odvoje od njega?! A gde će, koja im je perspektiva?! Da idu negde van Sve-Postojanja? Gde? U Ne-Postojanje? Ako tako nešto i postoji!

13. Pre će biti, i logičnije je da tako bude – DA JE STVORITELJ I KREIRAO BIĆA SA OPCIJOM ENERGETSKOG ISCRPLJIVANJA DRUGIH. NE MOŽE NEKO DA IMA SVOJSTVA ZA KOJA UOPŠTE NIJE KAO BIĆE DIZAJNIRAN!

14. Priča možda ima ovakvu fabulu…

15. Da Stvoritelj bićima koja kreira 100.000 evra, da idu u Iluziju, da je istražuju, da žive, životare i uživaju u njoj. Dok imaju tih 100.000 evra na raspolaganju, njihovo uranjanje u Iluziju je – EVOLUCIONISTIČKO!

16. Ali im kaže: kada potroše tih 100.000 evra, nemaju više novca na raspolaganju, onda neka počnu da se okreću nazad, da se vrate njemu, on će im slati novac za povratak. Uslov je, naravno, da počnu da se vraćaju nazad.

17. Neki počnu nakon potrošene sume dobijene za putovanje zaista da se okreću nazad, da traže puteve za povratak, ALI NEKE ILUZIJA TOLIKO OPSENARSKI HIPNOTIŠE – DA ODLUČE DA OSTANU JOŠ. Zaigrali su se igara Iluzije, ostali bi još, ne vraća im se nazad. Kako će sad, novca nemaju. Naravno, oni počnu da pljačkaju bića oko sebe, ona bića koja imaju još dosta novca, koja su možda tek pristigla u daljinu tog sveta Iluzije, koji tek što su načeli onih 100.000 evra.

18. To je problem INERCIJE, to je problem PODJEDNAKO, i bogova, i ljudi!

19. Dok se ne potroši energetski resurs koji svako biće dobije za uranjanje u Iluziju, njegovo uranjanje u Iluziju je EVOLUCIONISTIČKO. Ako ono nastavlja i nakon toga da uranja u Iluziju, onda dalje njegovo kretanje i delovanje je neevolucionističko. Od tog trenutka njegovo evolucionističko kretanje ili delovanje je usmereno ka izvlačenju svesti iz Iluzije i ka povratku višim sferama Postojanja, ka Stvoritelju.

20. Spominjana je ranije Entropija, koja trese planetu. Sa stanovišta prethodno objašnjenog, Entropija znači da je Zemlja, i čovečanstvo na njoj, zatvoreni sistem, u kojem sve veći broj bića (sedam milijardi) sve više ulaže svoju Energiju u Iluziju, a nema dopunskog priliva Energije. Bogovi koji predstavljaju makrokosmos ljudi – nemaju svoju Energiju, svojih 100.000 evra (tj. kako su moćnija bića, možda je suma koju su u startu dobili mnogo veća) su odavno potrošili, nisu odlučili da se okrenu Evolucionizmu (u sadašnjem smislu, koji znači kretanje nazad, ka Stvoritelju), i – ONI TIRANIŠU I PLJAČKAJU LJUDE NA ZEMLJI.

21. Upravo sa stanovišta ovog koncepta može se objasniti kako i zašto mnogi ljudi na Zemlji i dan-danas perjaju, lepršaju, puni su snage i Energije, uz sva zatezanja Entropije, dok su drugi u pravom energetskom kolapsu.

22. Mlađe duše, tek u nekim početnim inkarncijama, koje su tek načele svojih 100.000 evra, samouvereno arče svoj novac, starijim dušama je sve teže, kao da su pred energetskim kolapsom.

23. Ali, ovim starim dušama bi trebalo da je lako, imaju jednostavno rešenje: neka se prestroje na kolosek Evolucionizma, dobiće dodatni priliv Energije. Da, siti smo tih jednostavnih priča i objašnjenja iz dečjih bajki! Bogovi su život na Zemlji tako uredili da se ometa svako evolucionističko nastojanje. Ili su ovi koji su potencijalno okrenuti Evolucionizmu prisiljeni da svoju Energiju enormno troše na puko fizičko održavanje, ili im, paralelno sa tim, povrh toga, dolaze energetska iscrpljivanja na unutrašnjem planu.

24. Ovim dušam nije bukvalno nemoguće da dopru do neke stabilnosti, to i jesu neki od ključeva Karanitina-Pakla-Zatvora, ali – izuzetno teško i komplikovano jeste.

25. I, na kraju, još jedna od duhovnih naivnosti! Fokus nekih duhovnih i pseudoduhovnih pravaca na radosti i ljubavi, na svetlosti, tj. na Radosti, Ljubavi i Svetlosti, u kojem vide rešenje za nepodnošljive uslove Karantina-Pakla-Zatvora.

26. ONDA KADA JE ČOVEK U RAVNOTEŽI, KADA NEMA PROBLEME SA ENERGETSKIM ISCRPLJIVANJIMA I ISCRPLJIVAČIMA – ON JE SAM PO SEBI U STANJU RADOSTI, LJUBAVI, SVETLOSTI. U stanju koje bi se moglo opisati tim izrazima. Sam po sebi, bez ikakvog fokusa, bez ikakvog napora! Biti u Ravnoteži i biti bez problema sa Energijom – upravo se može opisati kao uzvišeno stanje, svejedno da li ćemo mu prilepljivati nabrojane (Radost, itd.) ili neke druge epitete ili svojstva.

27. Čim je čovek van Ravnoteže i oseća se u bilo kojem smislu loše, nelagodno, teško, bolesno, itd. – znači da ima probleme sa Energijom, sa Ravnotežom, znači da mu otiče više Energije nego što je ima, da kažemo – na dnevnom raspolaganju. Te tu nikako ne može da bude rešenje fokus na uzvišenim emocijama (Radost, itd.), jer sam taj fokus znači posebno energetsko naprezanje, već je rešenje: UHVATITI SE U KOŠTAC SA PITANJIMA ENERGIJE I RAVNOTEŽE. A ta strategija je dinamičnija i komplikovanija od one koja se maltene sva svodi na praktikovanje nekih duhovnih metoda.

28. A zašto dolazi do toga da se loše osećaju i razboljevaju i oni koji su, kao mlađe duše, tek načeli onih svojih 100.000 evra? Jer su se zaneli i počeli nekontrolisano da troše energetske zalihe. Npr: zapadnjacima koji su posvećeni svom poslu, te se ne odvajaju od njega i po dvanaest sati, bilo da moraju, bilo da ga vole, dobijaju opomene za prekoračenja u trošenju novca-Energije, opomene u vidu psihosomatskih smetnji ili oboljenja. S. N. Lazarev spominje i opomene ili bumerang sa sudbinskim dešavanjima ili sa težim oboljenjima, što svakako ima smisla.


 

Rezime

– U „Sudnji dan“, kada dođe vreme „Žetve“, razdvojiće Bog ljude koji su korov, ljude koji su loše ribe, koji su zli, od ljudi koji su korisne biljke, dobre ribe, koji su pravedni, prve će“baciti u užarenu peć, gde će biti plač i škrgut zuba“, drugi će biti prosleđeni u Carstvo nebesko. Ko nam to, preko Isusa, svog Sina, poručuje? Poručuje Bog-Vladar Zemlje, koji ljude drži u neznanju, koji je na Zemlji ustoličio carstvo sveprožimajućih manipulacija, laži, kontrola, ometanja, iluzija i iluzornih skretanja, borbe protiv svega što je evolucionističko, itd, teško je i samo nabrojati sve vidove negativnosti i zla koje imamo na Zemlji. KOLIKO JE KOSMIČKI RUŽNO, GADNO, PODMUKLO – U DATOJ SITUACIJI NASTUPATI DISKRIMINATORSKI! ISPADA DA LJUDI NA ZEMLJI IMAJU ZAISTA SLOBODNU VOLJU I DA NA OSNOVU SLOBODNE VOLJE BIRAJU ŠTA ĆE ČINITI, KOME ĆE SE PRIKLONITI, KAKVU ORIJENTACIJU IMATI! Ljudima nabacite skramu neznanja, podvaljujete im na svakom koraku, zasipate ih distorzijama i dezinformacijama, a onda zapretite: oni koji ne slede Isusovo učenje, dakle, oni koji ne slušaju glas svog Boga, kada kucne čas Sudnjeg dana, biće počupani kao korov i spaljeni, odnosno – deportovani u Pakao, biće bačeni „u užarenu peć, gde će biti plač i škrgut zuba“.

– Isus i Bog koji nam žele kosmičko dobro, koji nam pomažu u evolucionizmu, pravom, a ne lažnom evolucionizmu – PROPOVEDALI BI NAM I DEMONSTRIRALI OPREDELJENOST ZA POMIRENJE DUALNOSTI, ZA SINTEZU DOBRA I ZLA U VIŠOJ KOSMIČKOJ FORMI! Kako mi da imamo predstavu o tome da treba da pomirimo svoje pozitivne i negativne aspekte, ako nam oni na kosmičkom nivou demonstriraju BORBU PROTIV ZLA?! A na drugoj strani se zapliću u paradoksima: Isus-Bog Zemlje poručuju: ne protiviti se Zlu, okreni mu i drugu stranu, ako ti neko polomi šest rebara, okreni mu i drugu stranu, imaš tu još rebara na raspolaganju, ne daj da čovek ode nedovršenog posla! A OVAMO: ISUS I BOG ZEMLJE SE I TE KAKO BORE PROTIV ZLA, zle će poslati u pakao, taj korov će počupati i spaliti, itd. I zar na jednom mestu imamo Isusove besne reakcije na fariseje, besno reagovanje na one koji su došli da prodaju u njegovom hramu, rasteruje ih bičem, pretura stolove, proklinje Izarel, preti da razruši hram, itd?! Ako su loši ljudi okupirali „Očev“ hram, neka ih, zar i sam na drugom mestu ne kaže: „NE ZNAJU ŠTA RADE“?! DUHOVNO PRIMERENO ISUSOVO REAGOVANJE, REAGOVANJE U SKLADU SA SAMIM ONIM ŠTO ON PROPOVEDA, BI BILO: „NEKA IH, NE ZNAJU ŠTA RADE, SAGRADIĆEMO MI DRUGI HRAM!“.

– DA LI JE SLUČAJNO SVAKO ONAKAV KAKAV JE?! Svako stvoreno biće ima svoj program po kojem funkcioniše, i ima svoj dijapazon u okviru kojeg može varirati njegov program, njegova priroda. NE MOŽE ČOVEK DA BUDE SKLON ZLU I NEGATIVNOSTIMA – AKO TO NIJE U OKVIRU NJEGOVOG PROGRAMA, SKRIVENI POTENCIJAL, DOZVOLJENI RASPON NJEGOVE PRIRODE! Time što se bori protiv loših i zlih, što im proriče uništavanje „Sudnjeg dana“, uništavanje ili večno prokletstvo za one kod kojih su ovi aspekti preovladali – Isus dokazuje da se bori protiv Stvoritelja, da nam propoveda, drži propovedi protiv SAMOG STVORITELJA, koji je čoveka, prva ljudska bića kreirao sa ovakvim programom, odnosno sa ovakvim dopuštenim varijablama u ponašanju.

– Eto, a mi demonstriramo viši nivo razumevanja, u odnosu na Isusa, i u odnosu na Boga koji kroz njega govori, jer MI ne govorimo sa besom o tom našem Zlom Bogu Zemlje, SHVATAMO DA JE ON TAKAV KAKAV JE, DA JE MOGAO TAKAV DA POSTANE, I DA JE KAO TAKAV MOGAO DA DOĐE NA ZEMLJU I ZAVLADA NJOME – PO STVORITELJEVIM ZAKONIMA, DA GA JE SAM KREATOR TAKVOG KREIRAO, IZ VIŠIH RAZLOGA KOJE TEK SLUTIMO (testiranje dela Kreacije koja je sa suprotnim karakteristikama). Dakle, mi ne kažemo i ne mislimo kako Bog Zemlje, zbog Zla koje ubedljivo i sve očiglednije i onima koji to ne žele da vide – caruje na Zemlji, treba da bude u večnom Paklu, da će biti u Paklu, kao što on kaže za ljude koji su naklonjeni Zlu. Ne, mi mislimo i kažemo: da će on imati put koji mu po Stvoriteljevim Zakonima sleduje ili koji mu je moguć.

– Duše koje su u neznanju, okrenute zlu i u pogrešnoj veri (a tek je ova kategorija „pogrešna vera – priča za sebe!). NJIH NAM ISUS PRIKAZUJE KAO DA SU SAME KRIVE ZA STANJE U KOJEM SU! A MOŽDA SU TE DUŠE NA SVOM EVOLUCIONISTIČKOM PUTU?! Mlade duše na svom evolucionističkom putu. Pa je sa ovog, KOSMIČKI PRAVEDNIJEG STANOVIŠTA, svako bavljenje i Zlom, svako opredeljivanje duša i za zle puteve – kosmički legitimno. Uostalom, kao što je već rečeno – nemoguće je zamisliti da Stvoritelj napravi takve greške u Kreiranju, kao što ispada po Isusu i po njegovom Ocu, Bogu Zemlje, da veliki broj duša zađe na puteve ZA KOJE UOPŠTE NISU PROGRAMIMA SVOG BIĆA PREDVIĐENE. Dakle, Isus i Bog Zemlje prete Paklom i dušama koje su svakako mlade duše i na svom putu evolucionizma. Oni se i u njihovom slučaju suprotstavljaju njihovom evolucionizmu, kao što se suprotstavljaju i evolucionizmu onih starijih duša koje su sa smerom ka Stvoritelju (otuda laži, ometanja, itd.).Tako nam se formalno Bog Zemlje, ovde i preko Isusa, prikazuje kao Dobri Bog, kao Bog koji je usmeren protiv Zla, koji kažnjava Zlo, koji ljude navodi na Dobro, na dobar put, na put tobožnje humanosti, rasta, itd. A ovamo imamo celokupni planetarni ambijent koji je, kao što naziv odlično kazuje: Karantin-Pakao-Zatvor. Zašto Bog preko Isusa propoveda ono što ni sam ne primenjuje u organizaciji života na Zemlji? Jasno nam je – ZBOG ENERGIJE!

 

„Knjiga o Imenuelu“ („Imanuelov talmud“), XV:

43. Ali im reče još jednu parabolu: duhovno carstvo je poput čoveka koji je posadio dobro seme u svoje polje. 44. I dok on spava, njegov neprijatelj dolazi i seje korov uz dobro seme, a zatim odlazi. 45. I plod raste, ali i korov. 46. I sluga dolazi sejatelju i govori, gospodaru, zar nisi posejao dobro seme u svoje polje? Odakle ovaj korov? 47. On mu govori, neprijatelji su to uradili. Onda sluga kaže, da li želiš da idemo i počupamo korov. 48. On odgovara, ne ukoliko ne želite da upropastite dobar plod dok budete čupali korov. 49. Neka skupa rastu do žetve, i blizu žetve ja ću reći: prvo skupite korov, kako bi ga spalili i pepeo prosuli u polju, što će odgovarati zemlji, a dobar plod stavite u moje ambare. 50. I zato, reče Imanuel, oboje raste jedno uz drugo, i korov i dobar plod. 51. Korov sprečava plod da raste dobro, ali kasnije taj isti korov hrani zemlju. 52. Gde se korov ne koristi za hranjenje zemlje, dobar plod neće rasti, jer zemlja nije održavana.

Jevanđelje po Mateju, XIII

24 Ispriča im i drugu priču: „Carstvo nebesko je slično čoveku koji je posejao dobro seme na svojoj njivi. 25 Ali, dok su ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj, zaseja kukolj posred pšenice i ode. 26 A kad je pšenica izrasla i isklasala, pojavi se i kukolj. 27 Sluge odoše vlasniku pa mu rekoše: ‘Gospodaru, zar nisi posejao dobro seme na svojoj njivi? Otkud onda kukolj?’ 28 A on im reče: ‘Neprijatelj je to uči- nio.’ ‘Hoćeš li da odemo i da ga oplevimo?’ upitaše sluge, 29 ‘Ne’, odgovori on, ‘da ne biste, pleveći kukolj, zajedno s njim iščupali i pšenicu. 30 Pustite neka oboje rastu do žetve, a ja ću u vreme žetve reći žeteocima: Prvo oplevite kukolj i vežite ga u snopove, da se spali, a pšenicu skupite u moj ambar’.”

47 Carstvo nebesko je slično i mreži bačenoj u more u koju se uhvatilo riba svake vrste. 48 Kad se mreža napuni, izvuku je na obalu pa sednu i dobre ribe skupe u korpe, a loše bace. 49 Tako će biti i na kraju ovog doba: doći će anđeli i odvojiće zle od pravednih 50 pa ih baciti u užarenu peć, gde će biti plač i škrgut zuba.”

„Jevanđelje po Tomi“, 57:

Očevo je carstvo poput čoveka koji je posejao dobro seme. Njegov neprijatelj dođe noću te poseja korov. Čovek ne dozvoli slugama da počupaju korov, već im reče: Ne, da ne biste sa njim počupali i pšenicu. Jer na dan žetve korov će postati očit, i biće počupan i spaljen.

8: „Čovjek je nalik mudru ribaru koji baci mrežu u more i odatle je izvuče punu sitnih riba. Među njima mudri ribar pronađe veliku, dobru ribu. On baci sve sitne ribe nazad u more, i izabere veliku ribu bez dvoumljenja. Ko ima uši da čuje, neka čuje!

 

Diskriminacija (latinski): ograničavanje u pravima, nejednakost u tretiranju pojedinaca ili grupa iz raznih razloga (npr. verskih, rasnih, nacionalnih, socijalnih, itd).

Originalno značenje reči diskriminacija, koja je preuzeta iz latinskog jezika, jeste razlikovanje, ali je vremenom ovaj izraz, bar u pravu, izgubio neutralnost i dobio negativno značenje nedozvoljenog razlikovanja. U oblasti ljudskih prava, diskriminacija predstavlja razlikovanje u pogledu posedovanja i obima prava koje nije dozvoljeno zbog osnova i načina razlikovanja. Bez obzira na izvore koji obraćaju posebnu pažnju na neke osnove diskriminacije, u savremenom međunarodnom pravu zabranjeno je razlikovanje na osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, nacionalnog i socijalnog porekla, imovine, rođenja i drugog statusa. Kao što se vidi, ovo nabrajanje nije završeno: zabranjeno je razlikovanje i zbog drugog statusa, što znači da se moraju imati u vidu i drugi slični osnovi.

 

1. Isus, u svim trima poznatim nam varijantama, kao zvanični Isus (biblijski), kao nezvanični Isus (iz nepriznatih jevanđelja), kao Isus-Imanuel (iz „Knjige o Imanuelu“) – podjednako je kosmički ili duhovno-planetarno diskriminativan.

2. U ovim diskriminatorskim stavovima teško da možemo pronaći i dokučiti težnju ka Pravdi i Istini, što znači da je Isus, bilo u kojoj varijanti da je najbliži realnom Isusu, ipak – nastupao u ime Boga-Vladara Zemlje, kao njegov portparol, i više, kao Sin.

3. Šta jasno kao na dlanu u vezi sa tim vidimo iz nabrojanih citata?

4. U „Sudnji dan“, u vreme „Žetve“, razdvojiće se oni koji su okrenuti Zlu, koji nisu sledili njegovo učenje, od onih koji su okrenuti Dobru i koji su sledili njegovo učenje. Prvi idu u Pakao, u večne muke i prokletstvo, drugi – u „Carstvo nebesko“.

5. Ko nam to, preko Isusa, svog Sina, poručuje? Poručuje Zli Bog Zemlje! Već smo konstatovali: Bog-Vladar Zemlje, koji ljude drži u neznanju, koji je na Zemlji ustoličio carstvo sveprožimajućih manipulacija, laži, kontrola, ometanja, iluzija i iluzornih skretanja, borbe protiv svega što je evolucionističko, itd, teško je i samo nabrojati sve vidove negativnosti i zla koje imamo na Zemlji, Vladar Zemlje koji je daleko od Ravnoteže Dobra i Zla na planeti – ne može nikako biti Dobri Bog. Ili Bog Ravnoteže. Samo i jedino – Zli Bog.

6. A on nam preko svog Sina Isusa poručuje: korov, loši ljudi, zli ljudi – biće Sudnjeg dana spaljeni, tj. deportovani u Pakao.

7. OČIGLEDNA PORUKA ZASTRAŠIVANJA, očigledna svakome ko „ima oči da vidi i uči da čuje“!

8. Šta još vidimo, van ove pretnje koja otkiva paradoks između onoga što Bog Zemlje propoveda i onoga što sam čini, ili onoga kako se sam postavlja prema ljudima?

9. Da smo, što preko DNK „potkresivanja“, što preko samog zemaljskog ambijenta – unižavani i degradirani kao ljudska bića, takođe je jasno svakome ko ima oči da vidi i uši da čuje. Pa dodatno na tu našu srozanost dobijamo i sveprožimajuće planetarne manipulacije i dezinformacije, udaljavanje od Istine i prikirivanje Istine, na svakom koraku, od onoga što nam razne hijerarhijkes strukture rade, do onoga u čemu slutimo jasno delovanje viših planetarnih faktora, Boga i onih koji uz njega ili sa njim vladaju Zemljom.

10. KOLIKO JE KOSMIČKI RUŽNO, GADNO, PODMUKLO – U DATOJ SITUACIJI NASTUPATI DISKRIMINATORSKI! I inače je ružno i nedostojno nastupati diskriminatorski, ali u datoj situaciji to je – kosmički ružno, gadno i podmuklo! Zašto?

11. ISPADA DA LJUDI NA ZEMLJI IMAJU ZAISTA SLOBODNU VOLJU I DA NA OSNOVU SLOBODNE VOLJE BIRAJU ŠTA ĆE ČINITI, KOME ĆE SE PRIKLONITI, KAKVU ORIJENTACIJU IMATI!

12. Ljudima nabacite skramu neznanja, podvaljujete im na svakom koraku, zasipate ih distorzijama i dezinformacijama, a onda zapretite: oni koji ne slede Isusovo učenje, dakle, oni koji ne slušaju glas svog Boga, kada kucne čas Sudnjeg dana, biće počupani kao korov i spaljeni, odnosno – deportovani u Pakao, biće bačeni „u užarenu peć, gde će biti plač i škrgut zuba“.

13. Da je ljudima zaista prepuštena sloboda izbora, prava sloboda izbora, pa da se ovakva diskriminacija nekako i razume. Ne da se opravda, već samo da se razume kao ideja. Ovako: sasvim je neshvatljiva. Oduzmete ili okrnjite nekome pamet – pa se čudite što je glup i što živi u neznanju, što neće da se potrudi da bude pametniji! Izložite ga svakovrsnim ometanjima u emocionalnom reagovanju, u rezonovanju, ometanjima koja ga samo sluđuju do prave konfuzije, a onda ga osuđujete što se ne opredeljuje ispravno, što ne reaguje ispravno, što ne rezonuje ispravno, tj. onako kako vi želite, po standardima koje ste mu, svojm zakonima, postavili!

14. Pa zar to nije kosmički surovo, ružno i gadno?!

15. Pa dalje, novi momenti…

16. Dobri će biti nagrađeni, zli, loši će biti kažnjeni!

17. Isus i Bog koji nam žele kosmičko dobro, koji nam pomažu u evolucionizmu, pravom, a ne lažnom evolucionizmu – PROPOVEDALI BI NAM I DEMONSTRIRALI OPREDELJENOST ZA POMIRENJE DUALNOSTI, ZA SINTEZU DOBRA I ZLA U VIŠOJ KOSMIČKOJ FORMI! Kako mi da imamo predstavu o tome da treba da pomirimo svoje pozitivne i negativne aspekte, ako nam oni na kosmičkom nivou demonstriraju BORBU PROTIV ZLA?!

18. Pa i duhovno nevešti već znaju da je ovaj način samo način održavanja dualnosti u životu! Ne način nadilaženja dualnosti.

19. I, ne po prvi put – Isus, odnosno Bog kojeg propoveda, zapadaju u paradokse! Isus nam poručuje: ako ti neko udari šamar, ne bori se protiv njega, već mu okreni i drugi obraz. NE PROTIVITI SE ZLU! Već smo objašnjavali: okretanje drugog obraza je baš glupost, čista glupost, ali – rad na unutrašnjoj distanci je već primeren put suočavanja sa zlom oko nas, a ta distanca ne znači da protiv zla ne treba da reagujemo, da kao ovce ćutimo i trpimo, već znači da se u svojm unutrašnjim reakcijama ne „primamo“ na zlo, da se branimo i reagujemo kako možemo, ALI NE NOŠENI BESOM.

20. Dakle, Isus-Bog Zemlje poručuju: ne protiviti se Zlu, okreni mu i drugu stranu, ako ti neko polomi šest rebara, okreni mu i drugu stranu, imaš tu još rebara na raspolaganju, ne daj da čovek ode nedovršenog posla! A OVAMO: ISUS I BOG ZEMLJE SE I TE KAKO BORE PROTIV ZLA, zle će poslati u pakao, taj korov će počupati i spaliti, itd.

21. I zar na jednom mestu imamo Isusove besne reakcije na fariseje, besno reagovanje na one koji su došli da prodaju u njegovom hramu, preturanje stolova, proklinjanje Izarela, itd?!

22. „Jevanđelje po Marku“, XI, 15, 16:

I dođoše u Jerusalim. I ušavši u hram poče izgoniti one koji prodavahu i kupovahu u hramu, te ispremeta stolove menjača novca i klupe prodavaca golubova, i ne dozvoljavaše da ko pronese kakav sud kroz hram. I učaše i govoraše im: nije li napisano: »Dom moj zvaće se dom molitve za sve narode«; a vi ste od njega napravili razbojničku pećinu.

23. „Jevanđelje po Jovanu“, II, 13-16:

I beše blizu Pasha judejska, te ode Isus gore u Jerusalim. I nađe prodavce volova, ovaca, golubova i menjače novca kako sede u hramu. Tada načini bič od uzica i izagna sve iz hrama, i ovce i volove, menjačima prosu novce i ispretura stolove, a onima što prodavahu golubove reče: nosite to odavde, ne činite od doma Oca moga kuću trgovačku.

24. A posle toga kaže učenicima („Jevanđelje po Mateju, XXIV):

1. Isus izađe iz Hrama, i dok je odlazio, priđoše mu njegovi učenici, pokazujući mu hramsko zdanje. 2 „Vidite li sve ovo?” upita ih on. „Istinu vam kažem: neće ovde ostati ni kamen na kamenu koji neće biti razvaljen.”

25. ZAŠTO DA SE RAZVALJUJE?! IMA LI DUHOVNE LOGIKE DA SE RUŠI I RAZVALJUJE?! Pod bilo kojim izgovorom?! I da li Isus i nas svojim reagovanjem i svojim primerom nečemu uči? Možda nas uči onome što su ljudi kasnije štedro i demonstrirali: ono što ti nije po volji – ruši i obaraj; ruši i obaraj objekte onoga ko ti nije poslušan!

26. Ako su loši ljudi okupirali „Očev“ hram, neka ih, zar i sam na drugom mestu ne kaže: „NE ZNAJU ŠTA RADE“?! DUHOVNO PRIMERENO ISUSOVO REAGOVANJE, REAGOVANJE U SKLADU SA SAMIM ONIM ŠTO ON PROPOVEDA, BI BILO: „NEKA IH, NE ZNAJU ŠTA RADE, SAGRADIĆEMO MI DRUGI HRAM!“.

27. Uostalom, zar on sam na drugom mestu ne kaže: tamo gde se dvoje sastanu, u polju, na njivi, i pomole Bogu, tamo je hram Božiji. Čemu onda nervoza i bes zbog onih koji su došli da tu nešto prodaju?! Čudo jedno – u koliko se paradoksa Isus zapliće! A u paradoksima se može zaplitati samo onaj ko krije Istinu. Teško je u prikrivanju Istine biti konzistentan, šavovi laži otkriju se kad-tad.

28. „Jevanđelje po Luki“ VI:

29 Onome ko te udari po jednom obrazu, okreni i drugi, i onome ko ti uzima gornju haljinu ne uskrati ni donju. 30 Daj svakome ko od tebe traži, i od onoga ko ti uzima ne traži svoje nazad.

29. Baš nas, poštovani Isuse, lepo učiš! Da se mi SMIRENO I POKORNO prepustimo da nas mlate i potkradaju, da, ako nam ukradu jednu stvar, iznesemo im i druge koje nam nisu ukrali, da im pomažemo da nas opelješe, da im pomažemo da nas mlate, a ti?! TI SA BIČEM U RUKAMA I UZ PRETURANJE STOLOVA, RAZBACIVANJE NOVCA, ISTERUJEŠ PRAVDU! NE DAŠ SVOJ, TJ. OČEV HRAM DA ZAPOSEDAJU DRUGI!

30. I gde je tu proklamonavana Ljubav?! Bog kao Ljubav?! Isus kao Ljubav?! Kao propagatori Ljubavi. Bog-Ljubav, koji je za nesvesne, za one kojima se u celom zemaljskom ambijentu prave smetnje u ispravnoj percepciji i rezonovanju, koje su Iluzija i iluzije samog Boga – hipnotisali, kojima je taj isti Bog pripremio Pakao, kojim preti i maše kao svojom strašnom osvetom?! Ne liči taj postupak, takav odnos, ne liči ta kosmička organizacija na bezuslovnu Ljubav, razumevanje i praštanje! Ljubav koja bičem izgoni ljude iz svog-Očevog hrama, Ljubav koja besno pretura stolove na kojima je bila izložena roba, Ljubav koja preti da sruši hram koji je zloupotrebljen?! Ako su ljudi kroz istoriju bivali hipnotisani i prihvatali ove paradokse kao normalne i kao da su sasvim u redu, nismo obavezni i mi iz ovog doba na prekretnici zemaljske istorije!

31. I konačno: DA LI JE SLUČAJNO SVAKO ONAKAV KAKAV JE?!             

32. Svako stvoreno biće ima svoj program po kojem funkcioniše, i ima svoj dijapazon u okviru kojeg može varirati njegov program, njegova priroda. Iz semenke bilo koje biljke ili životinje može izrasti samo ono što je deo njenog programa. Iz semenke koprive može izrasti samo kopriva, u svom dijapazonu: može biti viša, niža, zakržljala ili bujna, ali – može biti samo kopriva i ništa drugo. Iz oplođene jajne ćelije psa razviće se samo pas, ovakav ili onakav, jak ili deformisan, nakazan, ali on nikada neće moći da kukuriče kao petao ili da se hrani korovom kao koza.

33. ISTO SE ODNOSI NA ČOVEKA! NE MOŽE ČOVEK DA BUDE SKLON ZLU I NEGATIVNOSTIMA – AKO TO NIJE U OKVIRU NJEGOVOG PROGRAMA, SKRIVENI POTENCIJAL, DOZVOLJENI RASPON NJEGOVE PRIRODE! Time što se bori protiv loših i zlih, što im proriče uništavanje „Sudnjeg dana“, uništavanje ili večno prokletstvo za one kod kojih su ovi aspekti preovladali – Isus dokazuje da se bori protiv Stvoritelja, da nam propoveda, drži propovedi protiv SAMOG STVORITELJA, koji je čoveka, prva ljudska bića kreirao sa ovakvim programom, odnosno sa ovakvim dopuštenim varijablama u ponašanju.

34. Odnosno, pitanje je da li su ova ponašanja, ove sklonosti, izvorno postojale u nekim programima ljudi, pitanje je šta je sam Bog-Vladar Zemlje preko DNK ubacio u ljudsku prirodu. A mogao je da ubaci samo ono što je deo same njegove prirode, ili ono što je njemu samom bilo u interesu. No, izgleda da je shvatio kako je preterao u tome, kako je prejaku dozu zla ubrzgao u ljude, dozu zla koja preti da mu se vrati kao bumerang, da mu razori samo carstvo, da mu desetkuje hranljive resurse, te je zato i poslao Isusa, da pokuša da tu grešku ispravi.

35. Svejedno, ako je ovakva zla ljudska priroda deo intervencija samog aktuelnog Vladara Zemlje, opet je on to mogao da uradi samo po Planu i Zakonima Stvoriteljevim.

36. Eto, a mi demonstriramo viši nivo razumevanja, u odnosu na Isusa, i u odnosu na Boga koji kroz njega govori, jer MI ne govorimo sa besom o tom našem Zlom Bogu Zemlje, SHVATAMO DA JE ON TAKAV KAKAV JE, DA JE MOGAO TAKAV DA POSTANE, I DA JE KAO TAKAV MOGAO DA DOĐE NA ZEMLJU I ZAVLADA NJOME – PO STVORITELJEVIM ZAKONIMA, DA GA JE SAM KREATOR TAKVOG KREIRAO, IZ VIŠIH RAZLOGA KOJE TEK SLUTIMO (testiranje dela Kreacije koja je sa suprotnim karakteristikama). Pa sa dozvoljenim varijablama njegovog bića, koje se očituju i u Inerciji, sada imamo svi na Zemlji muke.

37. Dakle, mi ne kažemo i ne mislimo kako Bog Zemlje, zbog Zla koje ubedljivo i sve očiglednije i onima koji to ne žele da vide – caruje na Zemlji, treba da bude u večnom Paklu, da će biti u Paklu, kao što on kaže za ljude koji su naklonjeni zlu. Ne, mi mislimo i kažemo: da će on imati put koji mu po Stvoriteljevim Zakonima sleduje ili koji mu je moguć.

38. To kažemo i mislimo: uz sve muke kojima nas je na Zemlji darovao, kojima nas surovo zasipa.

39. Da su nas Isus i Bog Zemlje zaista podučavali u našem (a ne u svom) interesu, da su zaista hteli da nam prošire duhovne i kosmološke vidike, onda bi nam bar malo otvorili dublju kosmičko-planetarnu perspektivu, A VEZANU ZA ENERGIJU, za Energiju kao osnovu svega, svih dešavanja na Zemlji, i svih njihovih delovanja na Zemlji.

40. A jasno nam je zašto nam tu perspektivu nisu otvorili, jer nas oni, tj. sam Bog, zbog naše Energije i drže u Karantinu-Paklu-Zatvoru. Pa neće valjda neko nekoga da drži u Karantinu-Paklu-Zatvoru – zbog njegovog dobra, zbog njegovih interesa, jasno je – samo i isključivo zbog svoje koristi.

41. Duše koje su u neznanju, okrenute zlu i u pogrešnoj veri (a tek je ova kategorija „pogrešna vera – priča za sebe!). NJIH NAM ISUS PRIKAZUJE KAO DA SU SAME KRIVE ZA STANJE U KOJEM SU! A MOŽDA SU TE DUŠE NA SVOM EVOLUCIONISTIČKOM PUTU?! Mlade duše na svom evolucionističkom putu.

42. Možda kosmičko-planetarna stvar stoji ovako, samo što Isus, i Bog Zemlje preko njega, kriju pravu sliku od nas… Tek kreirane duše dobijaju određeni energetski resurs da zalaze u dubine i lavirinte sveta Materije i Iluzije. Radi istraživanja i rasta. One dobijaju zaborav na svoje poreklo i pravu prirodu, svet Iluzije postaje njihov jedini i jedino realni svet.

43. Na šta bi ličilo da one odmah po kreiranju krenu nazad, ka Stvoritelju?! Smešno je i pomisliti da bi to bilo smisleno! Ne, one moraju doći do kraja ili do dna u svom samozaboravu i u uranjanju u Iluziju. I njihov put u tom uranjanju u Iluziju, u ovom smeru, je – EVOLUCIONISTIČKI, jer preko uranjanja u Iluziju duša ima mogućnost rasta.

44. Tokom brojnih inkarnacija duša se naigra igara Iluzije, a i dođe joj do kraja energetski bagaž koji je dobila za uranjanje u Iluziju. Dođe doba – da se vraća Kući. Ona više niti ima motive, niti ima svoje Energije na raspolaganju, za bavljenje Iluzijom. Od tog trenutka u njenim inkarnacijskim pustolovinama NJEN EVOLUCIONIZAM MENJA SMER, njen Evolucionizam postaje kretanje ka Realnom, postaje smer izlaza, izvlačenja iz Iluzije.

45. Pa je sa ovog, KOSMIČKI PRAVEDNIJEG STANOVIŠTA, svako bavljenje i Zlom, svako opredeljivanje duša i za zle puteve – kosmički legitimno. Uostalom, kao što je već rečeno – nemoguće je zamisliti da Stvoritelj napravi takve greške u Kreiranju, kao što ispada po Isusu i po njegovom Ocu, Bogu Zemlje, da veliki broj duša zađe na puteve ZA KOJE UOPŠTE NISU PROGRAMIMA SVOG BIĆA PREDVIĐENE.

46. Ono što nam je prihvatljiva nepoznanica, nepoznanica i za samog Stvoritelja, nepoznanica koje mora biti, inače Kreiraje ne bi imalo smisla, je: kakva će biti interakcija svake duše, interakcija  programa koje nosi u sebi, sa uslovima u kojima se nađe. I tu može da dolazi do onoga za šta su nam sam Bog Zemlje, ili bogovi Zemlje, živi primeri: DO DELOVANJA SILE INERCIJE.

47. Duši, koja živi u savršenom svetu – teško je da zalazi u mračni svet Iluzije. Po Inerciji bivanja u savršenom svetu. Isto je moguće i na drugoj strani: duša, koja se preterano zaigra u svetu Iluzije, pod delovanjem Inercije, odbija da počne da se vraća Realnom svetu i Stvoritelju, kao deca koja se zaigraju, pa i kad ih roditelji zovu, odlažu odlazak u kuću, samo da se još malo, pa još malo igraju.

48. Očito je da tu priču imamo na delu kod naših bogova, i to je taj dijapazon odstupanja koji svako biće nosi sa sobom. I taj dijapazon, i dijapazon sa početnim opredeljivanjem za „ekipu“ kosmičkih „dobrih“ ili „loših“ „momaka“, takođe svako biće, verovatno, nosi u sebi, zavisno od uslova u kojima se nađe, i zavisno od mnoštva faktora kojima nismo ni blizu na tragu, pada opredeljenje za jednu ili za drugu stranu.

49. Dakle, Isus i Bog Zemlje prete Paklom i dušama koje su svakako mlade duše i na svom putu evolucionizma. Oni se i u njihovom slučaju suprotstavljaju njihovom evolucionizmu, kao što se suprotstavljaju i evolucionizmu onih starijih duša koje su sa smerom ka Stvoritelju (otuda laži, ometanja, itd.).

50. Tako nam se formalno Bog Zemlje, ovde i preko Isusa, prikazuje kao Dobri Bog, kao Bog koji je usmeren protiv Zla, koji kažnjava Zlo, koji ljude navodi na Dobro, na dobar put, na put tobožnje humanosti, rasta, itd. A ovamo imamo celokupni planetarni ambijent koji je, kao što naziv odlično kazuje: Karantin-Pakao-Zatvor.

51. Zašto Bog preko Isusa propoveda ono što ni sam ne primenjuje u organizaciji života na Zemlji? Jasno nam je – ZBOG ENERGIJE! Njemu su potrebna poslušna bića, koja će on i njegova kamarila energetski šišati kao ovce, koje će se poslušno podvrgavati šišanju, davanju mleka, mesa… I koje će oni držati u neznanju, jer znanje vodi njihovom oslobađanju, oslobađanje znači podrivanje Božjih energetskih resursa.

52. I tako, sve u krug, i u krug, i sve na našu štetu. Ali, već je počeo da otkucava čas da kosmičko-planetarno stanje bude radikalno drugačije!


 

Rezime

Blaženi su siromašni duhom, njihovo je carstvo zemaljsko! Blaženi su, jer lako u svojim iluzijama zaobiđu sve zamke Zemlje kao Karantina-Pakla-Zatvora! A teško neiluzionistima i evolucionistima, teško realno probuđenima! Snalaze ih muke neopisive i muke kosmički neviđene. Em trpe, kao da im je cela Zemlja sela na glavu, em tragaju za ključevima, da se izbave, u meri u kojoj je to moguće.

– Najpre, sa (pravim) buđenjem u ovom zemaljskom „snu“-Iluziji: čovek mora da istrpi da ga do kostiju prožme jeza ovog „sna“, jeza Karantina-Pakla-Zatvora. A tek kad počne da traži ključeve…! To je kao pri kretanju kroz lavirint, sa zaključanim vratima na svakom ćošku. Dakle, nije stvar u tome da se nađe jedan ili dva-tri ključa. Već se mora imati celi svežanj, pa da se oni uklapaju kao Rubikova kocka: imati, steći i održavati Ravnotežu, a samo ona se rađa u preseku mnoštva faktora, i većina od njih ne zavisi (samo) od naše volje; čistiti se od loših energija i mehanizama koje nosimo u sebi (DNK, podsvest, svejedno kako da ih nazovemo, izlaze na isto); čistiti se od stalnih aktuelnih nanosa, energija i uticaja, koje nakačimo u funkcionisanju u spoljašnjem svetu; upravljati svojom Energijom, u delu u kojem imamo nekakav minimum slobode za upravljanje… Itd, itd, itd!

 

 

1. Blaženi su siromašni duhom, njihovo je carstvo… da epitet malo zamenimo: zemaljsko!

2. Blaženi su oni koji i ne vide, i ne znaju, koji ne žele da vide i ne žele da znaju, da živimo u zemaljskom Karantinu-Paklu-Zatvoru! Zaista je njihovo carstvo zemaljsko!

3. Blaženi su oni koji slute zemaljski Karantin-Pakao-Zatvor, ali se fokusiraju na ono što doživljavaju kao lepo i pozitivno, te od njega grade kule u vazduhu, grade svoje individualno carstvo zemaljsko!

4. Blaženi su duhovnjaci koji u svojim iluzijama dostignu kosmičku svest, transcendiraju ovu realnost, blaženi su u svojoj transcedenciji, koji dođu na isto kao i oni prethodni, ali gratis sa iluzijom velikih duhovnih postignuća! Oni ne grade carstvo zemaljsko, njima je glava u oblacima, a telo… telo je isti onaj totalni zarobljenik zemaljskog Karantina-Pakla-Zatvora, kao i kod svih drugih, ali njima je lako, za telo ne haju, telo im je manje bitno, jer im je glava u carstvu nebeskom!

5. A teško neiluzionistima i evolucionistima, teško realno probuđenima! Snalaze ih muke neopisive i muke kosmički neviđene.

6. Em trpe, kao da im je cela Zemlja sela na glavu, em tragaju za ključevima, da se izbave, u meri u kojoj je to moguće.

7. U meri u kojoj je to moguće? Znaju oni da se na Zemlji Karantinu-Paklu-Zatvoru telom mora ostati. Dok je Zemlja takva kakva je – nema apsolutne slobode i nema apsolutne moći. Mogu biti samo relativni, u sklopu dualnosti ovog sveta: slobodni u planetarnom ropstvu, moćni u planetarnoj nemoći.

8. To je ono što individualno mogu postići, što svako od nas individualno REALNO može postići, kao maksimum. Apsolutnu slobodu i moć možemo imati, imaćemo kad-tad: kada sadašnji bogovi, vladari Zemlje, pod pritiskom širih kosmičkih Zakona, ili odstupe sa svog prestola, odu iz svog zemaljskog carstva, ili kad odluče da promene svoju ćud. Apsolutnu slobodu i moć imali bismo i kada bi kritična masa čovečanstva promenila svoju ćud, ali – to je nemoguće, budući da su vladari Zemlje tako čvrsto obezbedili svoje carstvo zemaljsko, da jedino oni sami mogu biti pokretači širih promena u svesti čovečanstva, niko drugi, ljudi sami nikako.

9. A teško neiluzionistima i evolucionistima, teško realno probuđenima! Jer vremenom shvate, duboko i jezivo shvate, koliko je teško, nemoguće teško, da se dođe do ključeva relativne zemaljske slobode i moći. Iluzionistima je sve lako i jednostavno, kao što je i inače sa iluzijama sve lako i jednostavno, sve se može imati začas posla, bez mnogo muka, sve je na dohvat ruke, samo se treba uživeti u iluzije, dopustiti da vas iluzija proguta, da vam usisa svest i – dobija se sve po želji tražilaca.

10. Postati lucidni snevač, koji se u snu seti da sanja, te onda lako upravlja dešavanjima u snu! Koncept je dobar i jednostavan, ali – da bi se ovakav koncept iz sna realizovao, nije dovoljno samo se u snu setiti da se sanja, proces u ovoj reanosti je složeniji, te ova analogija i ne stoji baš…

11. Najpre, sa (pravim) buđenjem u ovom zemaljskom „snu“-Iluziji: čovek mora da istrpi da ga do kostiju prožme jeza ovog „sna“, jeza Karantina-Pakla-Zatvora. A tek kad počne da traži ključeve…! To je kao pri kretanju kroz lavirint, sa zaključanim vratima na svakom ćošku. Pa, da bi išao pravcem za koji vidiš da bi bio dobar, moraš imati ključ za tu bravu. Ako ga nemaš, moraš da se vratiš unazad, da bi našao neki zaobilazni put, a tu su opet na svakom ćošku druga zaključana vrata, te već zaboraviš da si do ovih novih zaključanih vrata došao samo zato što nisi mogao da prođeš kroz ona prva zaključana vrata… Te tako stalno i stalno, u lavirintu u kojem je teško snaći se i bez ovih zaključanih vrata, a tek sa njima, preko kojih te se pogrešno usmerava – pre je nemoguće nego moguće da se postigne cilj.

12. Nije nemoguće da vremenom čovek već postane toliko sluđen svim ovim potragama i dešavanjima, te i zaboravi kuda je pošao i šta hoće. I nije da mu se zameri ako klone duhom i jednostavno se, nakon brojnih pokušaja i eksperimentisanja, priključi nekoj od grupa, nekom od pokreta  iluzionista i neevolucionista.

13. Dakle, nije stvar u tome da se nađe jedan ili dva-tri ključa. Već se mora imati celi svežanj, pa da se oni uklapaju kao Rubikova kocka: imati, steći i održavati Ravnotežu, a samo ona se rađa u preseku mnoštva faktora, i većina od njih ne zavisi (samo) od naše volje; čistiti se od loših energija i mehanizama koje nosimo u sebi (DNK, podsvest, svejedno kako da ih nazovemo, izlaze na isto); čistiti se od stalnih aktuelnih nanosa, energija i uticaja, koje nakačimo u funkcionisanju u spoljašnjem svetu; upravljati svojom Energijom, u delu u kojem imamo nekakav minimum slobode za upravljanje… Itd, itd, itd!

14. I, kada se sve sabere i oduzme, zaista (da parafraziramo): „Blaženi su siromašni duhom, njihovo je iluzorno carstvo zemaljsko!“