Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: metafizika

1.

Imate li duhovnjaka (duhovnjake) ili metafizičara čiji ste poklonik ili sledbenik?

Kojem verujete.

Čije ideje smatrate ovaploćenjem Istine.

Čije savete sledite.

Čiju tzv. duhovnu praksu primenjujete.

Kojeg smatrate duhovnim uzorom.

2.

Tu je set složenih, ali i izuzetno bitnih za duhovnost/metafiziku pitanja.

Da malo „izbliza“ osmotrimo proces prenošenja i/ili usvajanja ideja?

Verovatno primećujete: to je opšte pitanje.

Ne posebno pitanje prenošenja i usvajanja ideja iz duhovnosti/metafizike.

Sa kojom oblašću se ovde povezujemo?

Naravno, sa OBRAZOVANJEM, tj. sa pedagogijom.

Jer je to oblast ili nauka koje se bave „trasferom“ ideja.

Možda niste ni stigli, zbog sveprožimajućih duhovnih stereotipa, da uočite duhovnu „naivnost do neba“?

Dovoljno je da je neko postigao visok duhovni nivo (a tek to je da se stavi „pod znak pitanja“!) i –  čim on „zine“ da priča svoje priče: imate proces DUHOVNOG PODUČAVANJA?

Kao da je za podučavanje, za prenošenje ideja – dovoljno da se raspričate o onome što znate?

Kao da vam nije potrebno poznavanje pedagoških ili pedagoško-psiholoških principa?

Načelno…

Da li pedagogija sadrži ispravne principe, dobre ideje, da li je „krcata“ ispravnim znanjima, da li je to poštovanja dostojna nauka?

Naravno da nije, naravno da to nije nijedna nauka na Zemlji! Zašto, kako…? Već smo delimično objašnjavali, da sada „ne skrećemo s puta“…

Dakle, ima i u pedagogiji/obrazovanju dobrih i ispravnih ideja, saznanja, istraživanja. Ima ih u manjem broju, ali – ima ih, i možemo se na one dobre osloniti u ovom promišljanju pitanja prenošenja znanja u okviru duhovnosti/metafizike.

3.

Uzmimo poznatu, tipičnu sitaciju…

Poznati, priznati duhovnjak, recimo – duhovnjak koji je postigao neki viši duhovni nivo…

Ko je bar u izvesnoj meri nekakav duhovni učitelj ili vođa.

Od savremenih, koji su mi, onako usput, poznati, da navedem: Muđija, Mohanđija, Sadgurua, D. Ajka (mada je on u nekoj drugoj „priči“, ali suštinski ovde spada), B. Liptona, S. N. Lazareva…

Takav duhovni učitelj je „u posedu“ nekih ideja, nekih tzv. istina.

O čoveku, o duhovnosti, o rastu svesti, o čovečanstvu, o kosmosu, možda o Biću i/ili Bogu, itd.

On želi da drugima prenese te ideje. Zašto?

Pretpostavljamo – zato, da bi drugi imali više ispravnog znanja, tačnije – DA BI IMALI VIŠE ZNANJA KOJE SE NJEMU (tom duhovnom autoritetu) ČINI ISPRAVNIM.

Da bi drugi shvatali sebe, druge ljude, život na Zemlji…

Da bi sledili njegove (Autoriteta) savete i napredovali u svesti, u duhu…

Da bi primenjivali tzv. duhovnu praksu, koja je njih same dovela do tog duhovnog nivoa.

I šta taj pretpostavljeni/zamišljeni duhovni učitelj/vođa radi?

IZLAŽE svoje ideje!

Manjem broju ljudi, ili svojih učenika.

Ili nekom širem skupu, ukoliko je već stekao veći duhovni „renome“ (npr. Muđi, Ajk, Lazarev).

4.

Da ovde zaobiđemo pitanje koje mora posebno da se razmotri.

Kakav je stav takvog učitelja/duhovnjaka prema znanju koje ima i koje izlaže?

„Kakav je stav“, makar implicitno, tj. koji makar indirektno uočavamo iz samih njegovih izlaganja?

Ne znam nijednog od njih koji se ne postavlja kao da ima znanje.

DA ZNA!

Da ima, uglavnom ili najvećim delom konačna znanja i konačna rešenja.

Ali, ostavimo po strani to, da vidimo kako ide proces prenošenja i/ili prijema ideja.

5.

Duhovni autoritet, dakle, izlaže svoje ideje.

„Uživo“.

A u naše doba to „uživo“ biva i preko internet-snimaka.

Suštinski… da li ima razlike između tog „uživo“ i njegovog pisanja, zapisano izloženih ideja?

Kada vi, u ovom drugom slučaju, kod kuće ČITATE njegove ideje.

Možda suštinski nema?

Neko vam iskazuje ili zapisuje svoje ideje.

Vi ih slušate ili čitate.

Zar suštinski proces izlaganja i prijema nije isti?

Zar čak ovaj drugi nema i neke prednosti?

Možete da prekinete kad hoćete, da nastavite kad hoćete, da se vratite na već pročitano…

E, ali zar nije tamo prednost „ŽIVO PRISUSTVO“ duhovnog autoriteta?

Kao „koncert uživo“?

Možda „AURA“ kojom zrači, ozračuje prisutne, možda ih njegov duh nadahnjuje, prožima?

Da li ZAISTA duhovni autoritet deluje svojim prisustvom? Da li verujete u to?

Možda da, možda ne! TO NIKO NE ZNA!

Možemo mi da umišljamo što poželimo, ili SVE ŠTO NAM SE SUGERIŠE.

Ili možemo da podlegnemo KOLEKTIVNOM PLACEBU.

Ne verujete?

Pa… manja je verovatnoća da verujete da neko snagom SVOG DUHA/SVESTI može da baci takoreći u kolektivni trans publiku. Kao kod Muđija – da svi u publici počnu skupa da se smeju ili da plaču (u narodu se kaže – „k’o lud na brašno“).

Još dodatno da sve to izazove neko čija je ta snaga duha „pod znakom pitanja“?

Zašto „pod znakom pitanja“? Pa – možemo li IOLE POUZDANIJE DA JE PROVERIMO?

Ili možda znate za načine pouzdanije provere?

6.

Da li um svakoga od nas isto funkcioniše?

Isto shvata ideje koje mu dolaze „spolja“?

Da li nakon određenog vremena svi imamo iste procese koji se dešavaju sa tim idejama?

7.

Da uzmemo najpre nivo SHVATANJA.

Duhovni autoritet izlaže svoje ideje.

Ako bismo nakon njegovog „satsanga“ ili izlaganja, predavanja, izdvojili nekoliko osoba…

Pa pažljivim individualnim ispitivanjem nastojali da uočimo: kako su shvaćene ideje koje su čuli…

Šta mislite, kakvi bi bili rezultati?

U ovom delu se možemo pozvati na rezultate i dobra znanja iz pedagogije, tj. iz pedagoške psihologije, iz njihovih istraživanja.

REZULTAZI BI BILI VRLO RAZNOLIKI.

Što su sadržaji apstraktniji – to je raspon raznolikosti shvatanja veći!

Uostalom, da li ovde i treba da se pozivamo na naučna istraživanja?

Zar ovo nisu „stvari“ koje iskustveno bar pretpostavljamo i bez tih istraživanja?

8.

KAKO BI DUHOVNI AUTORITET TO MOGAO DA UTVRDI?

Kada bi hteo.

Kada bi to smatrao bitnim: kakav je trenutni „odjek“ njegovog izlaganja.

INTENZIVNIM DIJALOGOM. U TOKU SAMOG IZLAGANJA.

Jer tek u tom slučaju on bi imao stalnu povratnu informaciju o realnom „ne-protoku ideja“.

Iole veštiji ili empatičniji nastavnik to zna i tako i radi.

Ne priča monološki-„autistično“ svoju priču, ne „tandrče“ „k’o pokvarena ploča“, već stalnim pitanjima nastoji da utvrdi kakav je prijem ideja kod slušalaca-učenika.

Veštijem nastavniku ni to nije potrebno, on po „facijalnoj ekspresiji“ i „sitnim“ reakcijama to uveliko primećuje.

U tom slučaju Autoritet bi se navikao da stalno „OSLUŠKUJE“ ljude kojima nešto izlaže.

Da li ste imali prilike da uočite kako, dok nešto govorite, to nema pravog odjeka kod sagovornika?

Da vas sluša iz pristojnosti. A kada nešto progovori, o onome što ste vi pričali – vi jasno osećate da vas nije razumeo najbolje?

Pretpostavljam da su svi imali takve situacije i da im je jasno o čemu se ovde radi.

Na koje činjenice se duhovni autoriteti u ovakvim slučajevima oslanjaju?

A) Došli su da ga slušaju ljudi koji su zaniteresovani za njegove ideje, tj. za duhovnost.

B) Radi se o velikim istinama/idejama koje su pristupačne svakome.

Zar mislite da su ove dve činjenice GARANCIJA da će ljudi zaista shvatati ono što čuju?

A i ako shvate, kako li je to shvaćeno?

9.

U ovom smislu postoji jedna RETKO ZANIMLJIVA SCENA iz drevnih podvaldžijskih duhovnih dela… Tj. u pitanju je „kontroverzno“ delo za koje je pitanje da li uopšte i spada u drevna dela. U podvaldžijska – nesporno.

Ali, prizanjem, scena je odlična! I vrlo realistična.

Isus/Imanuel („Knjiga o Imanuelu“) u jednoj situaciji se skoro bukvalno razbesneo na učenike.

Radi se (zaista nisam zaludan da tražim sam taj opis u tom delu, da bih ga citirao) o tome da je neko od učenika izrekao nešto čime je pokazao da neke Imauelove ideje nije dobro razumeo.

Onda se Imanuel razvikao, u smislu: „Bednici, kako vi mislite da drugima prenosite moje ideje koje niste ni razumeli?!“.

Zašto se Zvanični Isus u „Novom zavetu“ izražava često u tzv. parabolama, konkretnim pričama koje nose apstraktnije značenje?

Jasno je – da bi asptraktnije ideje približio i učenicima i ljudima koji žele da ga slede.

Da li mislite da se time problem rešava?

Svakako, delimično je to u redu, jeste donekle ovo način da se nekome neka ideja približi.

Međutim, da li je ovo onako „kompletan“ način kao što se, podrazumevano, misli u „Novom zavetu“? I šire, u svim slučajevima u kojima se duhovni autoritet oslanja na izlaganje kao način „transfera“ ideja?

Zar ne uočavamo da tu „nešto ne štima“?

(Uzgredno pitanje…

Isusove ideje su danas „boza“ i za srednjoškolce.

A on ih je „zaodevao“ u parabole, da bi ih približio tadašnjim ljudima/učenicima.

Koliko je normalno da se sa našim današnjim nivoom shvatanja, upravljamo po idejama koje su davane ljudima koji su ih tada jedva shvatali ili ih shvatali kao vrhunsku mudrost?)

10.

Dakle, to je bio nivo SHVATANJA.

A nivo USVAJANJA.

Da li razumete razliku?

Jedno je kad čujete neke ideje, pa ih shvatite ili ne.

Drugo je kad te ideje, naravno, uslov je da ste ih shvatili, prihvatate kao deo svojih nazora.

Prihvatate kao svoje „istine“. Usvajate.

Kako to da utvrdimo?

Proverimo onih nekoliko pretpostavljenih osoba sa izlaganja Autoriteta.

Proverimo ih nakon mesec dana, nakon godinu dana, 2-3 godine.

Napravimo jedan psihološko-spoznajni „snimak“.

Kakve rezultate očekujete?

Naravno, situcija je komplikovana.

Sadrži preplet mnoštva faktora.

Teško je apstrahovati čist „destilat“ ideja baš sa tog posmatranog izlaganja Autoriteta.

Ako „prizovemo“ u pomoć istražvanja iz pedagogije (rekoh – suštinski ovo je njen teren) – rezultati su poražavajući.

Usvajanje tuđih ideja je nezamislivo komplikovanije od onoga što zamišljamo.

Ili od naivne predstave koju o tome imamo.

A TA NAIVNA PREDSTAVA JE, ETO, I U TEMELJIMA SVIH DREVNIH DUHOVNIH DELA. U slučajevima u kojima se makar indirektno prikazuje prenošenje ideja nekog duhovnog učitelja učenicima ili zainteresovanima.

Već smo spomenuli Isusa i „Novi zavet“.

Zar to nije naivnost „do neba“?!

On izlaže načela svog učenja.

Učenici te ideje, tobože, upijaju „kao sunđeri“.

I SPOSOBNI SU DA IH NAKON NJEGOVE SMRTI DALJE PRENOSE KAO SVOJE (tj. kao usvojene).

Da i ne govorimo o tome da ih izvestan broj godina (možda i decenija) nakon njegove smrti VERNO beleže!

11.

Ali, to je bilo samo JEDNO izlaganje jednog Autoriteta?

Možda spadate u one koji ne slede JEDAN duhovni/metafizički autoritet?

Možda redom čitate/slušate ono što izaberete?

Pa birate ideje koje vam se dopadnu.

Kao pčela koja ide sa cveta na cvet, sakupljaći nektar.

(I ja sam tako mislio i koristio nekada tu metaforu.)

Dobro… A KOJIM PRAVCEM SE PRITOM KREĆETE?

Kako birate „cvetove“ na koje ćete „sleteti“?

Posebno je ovo pitanje značajno u naše doba, u doba interneta i tolikih jutjub-snimaka, tolikih pdf-knjiga…

Imate dostupnost svemu što od tih sadržaja poželite.

ALI PRITOM I GRATIS-DŽUNGLU!

Ići kroz džunglu kao pčela…?

Pre tu ide metafora-fraza: „IĆI K’O MUŠICA BEZ GLAVE“!

Pa čak i da napravite nekakav red u onome što ćete čitati ili pratiti…

Opet su to mora informacija.

Eno hrvatskog sajta na kojem su postavljeni neki moji tekstovi, „Val“…

„Kasiopejske transkripte“.

Recimo da se za njih opredelite, kao što se, očito, vlasnik sajta opredelio.

Tu se nižu hiljade strana!

I hajde da vi „kao pčela“ sakupljate „nektar“ ideja u toj šumi?

I možda vi pritom pređete „kilometre“ i „kilometre“…

Ili gigabajte tih sadržaja…

A šta ako tek tu i tamo naiđete na poneku ideju koja vam deluje prihvatljivo?

Ne suočavate li se onda sa pitanjem efektivnosti uloženog vremena i energije?

12.

„OBRNI-OKRENI“…! ZAR NE VIDIMO DA TU „NEŠTO NE ŠTIMA“?!

ODNOSNO, DA JE STVAR U NEČEM DRUGOM?!

U nečemu što je skoro pa daleko od svih ovih DOSADAŠNJIH PREDSTAVA o duhovnosti i o DUHOVNOM UČITELJSTVU?

Da li se to i vama čini?

Meni je MNOGO VIŠE od toga da mi se čini!

Meni su ove činjenice jasne, očigledne kao dan.

Kao što rekoh – možda zato što sam u poziciji da na ovom terenu povezujem i znanja, iskustva iz obrazovanja/pedagogije, i iz duhovnosti/metafizike.

A, valjda smo videli u naznakama – ovo je suštinski teren obrazovanja/pedagogije?

Zar, uostalom, i sam klišejski naziv duhovne „titule“ ne upućuje na tu činjnicu: „duhovni UČITELJ“?

13.

Prvi princip!

Možemo li mi bez tuđih ideja? (U smislu u kojem je ovde objašnjeno.)

Deluje kao očigledno da ne možemo?

Pa ne može svako od nas od trenutaka prve svesnosti da iznova lično dolazi do svih duhovnih ideja.

Dakle, normalno je da se upoznajemo sa tuđim idejama.

Ostavimo po strani pitanje „metodologije“ koju pritom koristimo („pčela sa cveta na cvet“, „mušica bez glave“, tumaranje kroz džunglu-internet, privrženost jednom autoru, itd.).

14.

Drugi princip.

Valjda smo već uočili… ili bar naznačili…?

Beskrajnu raznolikost svih nas.

Beskrajna složenost, povezana sa tim, naglašavana je i pokazivana ranije (ovde na blogu).

Šta presek ova dva svojstva znači?

Naše ideje su NAŠE!

Tuđe ideje su TUĐE!

Naizgled nesuvislo mudrovanje?

Uz prethodna dva svojstva – ne deluje li KAO NORMALNO JE DA NEMA (suštinskog) USVAJANJA TUĐIH IDEJA?

Da li vam ovaj princip normalnosti deluje normalno?

Možda teško, u moru svih stereotipa kojima smo i u okviru duhovnosti/metafizike zatrpani?

Pa šta ispada kao najnormalnije do sada kroz istoriju duhovnosti/metafizike?

Da neko ili neki imaju dobre ideje, ili ideje koje otkrivaju istinu ili Istinu.

Da nam oni prenose te ideje.

Da ih mi usvajamo.

Usvojivši ih – I MI BIVAMO ISPUNJENI ISTINOM?

ZAISTA?!

A JESTE LI, AKO SE „VLADATE“ PO OVOM PRINCIPU, UOČILI ŠTA VAM JE I KOLIKO BOLJE U LIČNOM FUNKCIONISANJU I UOPŠTE U ŽIVOTU SA SVIM TIM USVOJENIM „BLAGOM“?!

Ako ste uopšte i mogli da ga usvojite onako kako se to zamišlja?!

15.

Treći princip!

ZAR NE DELUJE KAO NORMALNIJE…?

Da ono, što nazivamo usvajanjem tuđih ideja…

Bude TEK SAMO PODUDARNOST naših nazora sa autorovim?

Ili: podudarnost nekih naših i nekih njegovih ideja?

Ili njegovo „buđenje“ naših ideja/nazora, „TIK“ do kojih smo i sami bili? U smislu u kojem slutimo neki stav/odgovor na neko pitanje koje nas muči, ali nam još nije najjasniji, ono što pročitamo („tuđe ideje“), tu jasnoću nam aktiviraju.

Da li vam ovo deluje kao normalno, kao „normalnija“ normalnost od one prethodne?

Ali – veštiji autori mogu na lepši, precizniji, potpuniji način, od nas, da iskažu te ideje?

To je druga stvar: ako mi prihvatamo NJEGOVE/NJIHOVE iskaze, formulacije tih ideja, NJIHOVA ŠIRA OBJAŠNJENJA.

Valjda je očigledno da je to „druga stvar“ u odnosu na usvajanje tuđih ideja?

16.

Četvrti princip!

Možda i najbitniji?

Ali, kako je nemoguć bez prethodnih, možda nije „zapelo“ da ga izdvajamo.

Sa čime se pojam duhovnosti/metafizike uglavnom povezuje?

Posebno kod onih koji i nisu nešto zainteresovani za njih.

Zar vam se ne čini: sa najvišim apstrakcijama, sa najneodređenijim temama i sadržajima?

Bivanje, Postojanje, tajne kosmosa (ne u fizičkom smislu), tajne čoveka, tajna istorija, duh, itd.

Zar vam se ne čini da se u retko kojim oblastima ili temama (izuzev filozofije, koja ima veze sa metafizikom) može maltene pričati sve i svašta, s vezom ili takoreći bez veze, a da to ispada kao kakva-takva mudrost?

„Spojiti se sa Bićem“, „steći kosmičku svest“, „Iluminati postavili Vučića“, „Vlada iz senke stvorila coronavirus“, „uskoro će nas čipovati preko vakcina“, itd, itd, itd.

A šta ako je sve to istina?

Može da bude istina.

Ali – KO MOŽE DA DOKAŽE DA JESTE ISTINA?!

Dakle, može i da ne bude istina!

Pa ako je tako, zar nije mudrije reći: možda je to istina, a možda su mahinacije i zamajavanja?

I ZAR NIJE MUDRIJE PRESTATI BAVITI SE TAKVIM „STVARIMA“?

ZAR NIJE MUDRIJE POZABAVITI SE SOBOM?!

SVOJIM KONKRETNIM PROBLEMIMA!?

PROBLEMIMA SVOG ŽIVOTA?!

ZAR NISTE/NISMO TEK TU NA SVOM TERENU?!

17.

PA ZAR TA PODVALA NIJE (sledeća) GLUPOST „DO NEBA“?!

Na svakom koraku vas guše i dave problemi i problemi!

Spotičete se o njih na svakom koraku!

ILI IH MOŽDA UOPŠTE NEMATE?!

MOŽDA STE U NIRVANI?!

TEK U TO NE MOGU DA POVERUJEM!

Upadate na svakom koraku u sluđujete procedure!

U mehanizme debilizatorskih sistema!

Koji su tu da bi vas/nas mleli kao pšenicu!

Stojite, na primer, pred bankom ili bilo kojom ustanovom  u 30-ak metara dugom redu, na suncu…

I pitate se, kao mali Vudi Alen, da li se svemir širi, kako se spojiti sa Bićem, kako uskočiti u „kosmičku svest“, da li će nas Iluminati čipovati, itd?

JE L’ VAM TO LIČI NA NORMALNO RAZMIŠLJANJE I NORMALNO INTERESOVANJE ZA DUHOVNOST/METAFIZIKU?!

JE L’ VAM DELUJE DA SU VAM PRITOM DUHOVNOST/METAFIZIKA OD BILO KAKVE POMOĆI?!

18.

Malo se udaljismo sa širim objašnjenjem…

Dakle, četvrti princip!

ZAR NIJE KORISNIJE DA NAM DOBRE IDEJE IZ DUHOVNOSTI/METAFIZIKE BUDU SAMO ALATI, ORIJENTIRI, POMOĆ –  KOJE TEK TREBA DA PRIMENIMO U SOPSTVENOJ ZAPITANOSTI I PROMIŠLJANJU NAŠE KONKRENE SITUACIJE?!

Ličnih: psihofizičkih problema, problema u funkcionisanju, problema odnosa prema drugima, problema raznih vidova Zlotvorskih iscrpljivanja, a preko konkretizovanih mehanizama sistema, itd, itd, itd.

Pa u pitanjima: kako se postaviti prema svemu tome, kako sa svim tim izaći na kraj, kako početi menjati postojeću poziciju na bolje, itd, itd, itd.

Šta vas, uz sve te često i nepodnošljive terete (moram pomalo vulgarno da se izrazim, izuzetno samo ovde) – „ZABOLE UVO“ za pitanja Postojanja, Univerzuma, Bića, Iluminata, „teorije zavera“, „kosmičke svesti“, itd?!


1.

Čuli ste za ovaj naziv?

U oblasti obrazovanja, u „doba korone“.

„Na daljinu“ ili „onlajn“.

2.

Klasična učionica?

Učenici sede u učionici, nastavnik im prenosi znanje.

Klasično duhovno prenošenje znanja ili mudrosti?

Slično, čak isto.

Tzv. duhovni učitelj priča priče skupu zainteresovanih.

Manjem ili većem skupu.

Eno vam Muđijevih tzv. satsanga.

Zar to nije isti obrazac ili paradigma?

3.

Neko ima znanje/mudrost.

On ih pričom prenosi drugima.

Drugi slušaju, slušajući usvajaju.

„Upijaju kao sunđeri“.

4.

„Nastava na daljinu“?

Da li se tu nešto menja?

Deluje „obećavajuće“?

Jer je vezano za novu tehnologiju.

Za one koji ne znaju – ISTI OBRAZAC!

„U dlaku“ isti!

Samo što se prenošenje znanja odvija „onlajn“.

Putem ovih savremenih tehnologija.

5.

A knjige, tekstovi, te ove savremene forme zapisanih ideja?

Pa… i oni spadaju „u isti koš“!

U isti obrazac prenošenja ideja.

Neko ima ideje.

Zapiše ih.

Neko drugi čita te ideje.

Pretpostavlja se: USVAJA IH.

6.

DA LI MISLITE DA JE TO NORMALNO?!

DA JE TO PRAVI NAČIN PODUČAVANJA?!

Jeste to način koji nam je poznat „od pamtiveka“.

Da li ta činjenica znači da je takav obrazac u redu?

„Od pamtiveka“, dakle – PROVERENO!

7.

Taj obrazac ćemo tek preispitati!

Ovako sam priču započeo da bih naglasio…

OVDE NEĆEMO IMATI TAJ OBRAZAC.

„Nećemo imati“ – ako mi pođe za rukom da ga u seriji tekstova realizujem.

Iskušenja i tumbanja su veći nego ikada.

Zato i ne garantujem.

A mislim da je koncept koji mi je pao na pamet – ODLIČAN.

8.

Onaj ko prenosi znanje…

Postavlja se, shvataju ga…

Kao nekoga KO IMA ZNANJE.

PROVERENO, NESPORNO ZNANJE!

Ključne reči/etikete nastavnika u školama:

„JA ZNAM!“.

ONAJ KO ZNA – NE PITA SE!

Tj. ne preispituje znanje.

ONAJ KO ZNA – NE SUMNJA!

JEDNOSTAVNO: ON IMA ZNANJE!

Em mu drago, jer MISLI da ima znanje!

Em mu drago, jer zna da ga drugi doživljavaju kao (pre)nosioca znanja.

Nije to sasvim netačno!

Ali tek daleko od toga da je sasvim tačno!

Videćemo već…!

9.

Ovaj pokušaj…

Metafizika/duhovnost  „na daljinu“…

Treba da proizilazi iz spoja…

Najboljeg što znam i probao sam…

Iz pedagogije…

Najboljeg što znam i probao sam…

Iz metafizike/duhovnosti…

I inače – došao sam do toga da je rešenje u ovom spoju.

No, „o tom – potom“.

10.

U skladu sa novom paradigmom…

U obrazovnaju…

Koje još nema u praksi…

I nove paradigme…

Metafizike/duhovnosti…

Koju sam tek naznačivao ovde na blogu…

Biće i ovaj serijal tekstova.

Odnosno, ako mi pođe za rukom…

A u KPZ-zoni ništa sa sigurnošću …

Ne sme da se najavljuje.

Možda ovo bude uopšte moj novi stil.

11.

SUŠTINA ĆE BITI U TOME…

DA DAJEM PREDLOGE…

ZA ZAPITANOST…

ZA PREISPITIVANJE…

ZA KONTEMPLATIVNOST.

12.

Iznosiću, naravno, i svoje stavove.

Ali nije suština u njima.

Nije suština u znanju…

U iskustvu…

Koje možda i imam.

SUŠTINA NOVE PARADIGME…

I U OBRAZOVANJU…

I U DUHOVNOSTI/METAFIZICI…

U VEŠTINI NAVOĐENJA NA ZAPITANOST.

Na OTKRIĆE sopstvenih stavova.

Na njihovo jasnije „profilisanje“.

Definisanje.

13.

U TOM SMISLU će ovo biti…

Duhovnost/metafizika: „nastava na daljinu“.


1.

Dejan:

Još nešto, ovo je iz Vašeg domena (obrazovanja), danas sam na „Sputnjiku“ pročitao da se javljaju roditelji i neke vaše kolege koji insistiraju da se u ovom trenutku, kad smo zarobljeni u kućama, ograničenog kretanja, bombardovani strahom i panikom, da učitelji i nastavnici spuste kreiterijume i ne šalju deci svaki dan gomile domaćih radova kao da se ide redovno u školu. Ako deca nešto nešto propuste, može se i sledeće godine nadoknaditi, ako je zaista potrebno.

2.

Ima drugih, prečih priča i saveta…

Za ovaj blog…

U domenu metafizike.

3.

Ali, pošto me je Dejan podstakao…

Da se najkraće osvrnem…

Priča je predugačka…

4.

NARAVNO…!

Ona je samo DEO ŠIRE SLIKE.

Te je priča o obrazovanju…

5.

Samo segment najšire slike…

Planetarnog života..

U Zemlji kao Karantinu-Paklu-Zatvoru.

6.

I suluda dešavanja u obrazovanju…

Ne mogu se shvatiti:

– bez izdizanja na nivo metafizike.

7.

Ko je eventualno zainteresovan…

Može da malo pogleda…

Uoči zahuktavanja „korone“…

8.

Formirao sam fejsbuk-profil…

„Miroslav Prvulović“

https://www.facebook.com/miroslav.prvulovic.965

9.

Tu su uglavnom problemi iz obrazovanja.

Ali i kroz izvesna metafizička sagledavanja.

A i uz poneku izrazitiju metafizičku poruku.

10.

OBRAZOVANJE (NAM) JE…

NEPREGLEDNO „MRTVO MORE“!

Najokorelije utočište konzervativizma!

11.

Kolektivna svest…

Onih koji vode obrazovanje…

I onih koji rade u obrazovanju…

12.

Na tako je niskom nivou…

Da situacija zaista deluje beznadežno.

Naravno, Entropija i „korona“…

13.

„Ne znaju za milost“.

Protresaće sve živo i neživo.

Tu je i najokoreliji konzervativizam…

14.

…Tek „slamka među vihorove“.

I što se svi skupa…

Ministarstvo, ceo sistem, nastavnici…

15.

Tvrdokornije budu opirali…

To će većim potresima biti izloženi.

Te će slamanje starih obrazaca…

16.

Ići teže i dramatičnije.

Na drugoj, metafizičkoj strani…

Ja ih i razumem…

17.

Ali, to što ih razumem…

Ne znači da ih opravdavam…

U dubljem smislu…

18.

Stvar je u KPZ-KLJUČNOM SISTEMU.

Tj. za moćne Parazite-Štetočine:

– jedan od ključnih sistema.

19.

Jer preko obrazovanja…

VI FORMIRATE LJUDE!

Ako vladate tim sistemom…

20.

Vladate i formiranjem…

Programiranjem, sluđivanjem…

Robotizovanjem ljudi, nacija, čovečanstva.

21.

Baš preko fejsbuka…

(Koji, kao i sve drugo…

Može da se koristi ili zloupotrebi.)

22.

Mogao sam da dođem iznutra…

U kontakt sa širinom kolektivne svesti…

Nastavničke populacije (u Srbiji).

23.

O tome šta sam tamo „zatekao“…

Ja sam (im) otvoreno i pisao.

I o njima, i o Ministarstvu.

24.

LJUDI SU TAKO I TOLIKO…

SISTEMSKI ISPROGRAMIRANI…

Da je to žalosno-beznadežno.

25.

Samo ilustracija…

Ima tamo nekih velikih prosvetnih grupa.

Iz jedne od njih…

26.

Isključen sam…

SAMO ZATO…

ŠTO PIŠEM KRITIČKI O OBRAZOVNOM SISTEMU!

27.

To je da vam pamet stane!

Ne imenujem nikoga.

Ni škole, ni pojedince.

28.

Samo i jedino kritički pišem…

O užasnom obrazovnom sistemu.

A LJUDI KOJI SU U PRAKSI…

29.

Koji bi trebalo da na svojim leđima…

Najjasnije, najteže…

Osećaju sve pogubnosti lošeg sistema…

30.

Ispadaju kao NAJVATRENIJI BRANIOCI!

I – ispostavlja se da je „kritična masa“ u pitanju.

Tu spontanih promena nema!

31.

Tu će Entropija…

I sva nadolazeća dešavanja…

Tako opako da drmusaju sve…

32.

Sve one koji su zacementirane svesti…

Da će biti žalosno…

Pratiti sa strane.

33.

Ali, to je cena Promena.

Ne možete sa starom svešću (kao što rekoh)…

U Novi svet.

34.

I nije to pitanje…

„Hoću-neću!“

Mi, kao, nešto odlučujemo.

35.

Po nekakvom Kosmičkom Planu…

A brojne pokazatelje sam već navodio…

Sada je „KUCNUO ČAS“…!

36.

„Vežite pojaseve!“

U izolaciji:

„Polećemo!“


1.

“Dunjalučar bježi svakom pokušaju konačnog definiranja.

Narod dunjalučarem naziva onog koji je “zin’o na dunjaluk”,

odnosno to je onaj čovjek koji je sva svoja stremljenja usredotočio

na “ovaj svijet”,

dajući mu pri tome jedinu i najveću vrijednost.

No, to je samo jedna negativna konotacija ove riječi.

Dunjalučara također treba razumijevati i kao čovjeka sa ovog svijeta,

dakle svakog čovjeka koji je živio, živi i živjet će u nekom drugom vremenu.

Stoga riječ dunjalučar treba razumijevati u jednoj opštosti,

koja važi za svakoga.”

https://dunjalucar.com

2.

Fenomen zatočenosti,

u svesti,

u ovom svetu.

U okvirima fizikalnosti

ovog sveta.

3.

I onda uzimamo kao posebnost,

kao više uzlete,

uma, svesti, duha,

ako se stremi nečem višem,

izvan ove puke fizikalnosti.

Stremi, u promišljanju,

u percepciji.

4.

Zar to ne svedoči “fascinantno”,

o tome koliko smo uvrnuti,

koliko su nas uvrnuli?!

Distorzirali, deformisali.

Pomračili svest i um.

Suštinski, metafizički.

5.

Pa ne možemo mi izvorno

biti od ovog sveta,

ne može mrtva materija

sama od sebe da kreira

ovakvu izuzetnu “mašinu”,

kakva su naša tela,

i da joj udahne život,

i iskru uma i svesti.

6.

Što znači:

naša veza sa Nekim/Nečim

od čega, iz čijeg Uma, Duha,

(ko zna iz čega)

smo proistekli –

ORGANSKA JE VEZA.

Ne veza koju nagađamo,

u poetskoj ili metafizičkoj dokolici.

I da mi tek smatramo velikim iskorakom –

ako počnemo da slutimo

“nešto više”, nešto iznad puke fizikalnosti.

Zar ne uočavamo koliko je to uvrnuto?!

7.

I koliko je tek dramatično uvrnuto

ako ni tog metafizički primitivnog iskoraka nema?!

Nego svest, suštinski poput životinje,

ostaje zatočena u okvirma puke fizikalnosti.

U kojoj prohuji ili prozuji život začas.

8.

I kad se žalosno batrga,

tumara, za uzročnicima,

za dubljim uzročnicima svega postojećeg,

za uzročnicima dešavanja u vidljivom postojećem –

u okvirima ove grube fizikalnosti,

uz punu zatočenost u njoj.

9.

Za one koji malo nastoje da zalaze

iza Zavese koja prekriva fizikalnost,

ili prekriva našu svest i naš um

za ono što je izvan fizikalnosti…

Opet ispada kao veliko postignuće:

ako se zalazi Van,

tj. ako se naprežemo da zalazimo Van.

10.

A gde je to Van?!

Tamo negde u kosmosu?

U tajnama Sunčevog sistema,

u tajnama njegovih planeta?

Pa i sve dalje i dalje izvan njih?

Ili i na samoj planeti,

ali po nekim neistraženim predelima,

na polovima, u dubinama okeana?

11.

Jesu to enigma i izazovne tajne.

Ali su nam, s obzirom na dramatiku Trenutka –

puki luksuz!

Toliko je naistraženih predela,

nepoznanica, enigma i tajni –

u nama samima,

a baš me… a baš da me

zaintrigiraju tajne polova,

tajne okeana, Sunčevog sistema…!

12.

Ali, u redu:

nastojimo da zalazimo u neke dimenzije

izvan ovih stega puke fizikalnosti.

I jeste to iskorak za pohvalu,

u odnosu na punu zatravljenost

u pukoj fizikalnosti.

To jeste nekakav početak.

Ali preskoman! Nedostatan.

13.

Radim(o) za nekakvu platu,

da bismo imali novac,

kao Zlotvorski porobljivački instrument,

od kojeg zavisi puki opstanak,

najpre tela, i zavise:

elementarni životni uslovi.

Taj rad je eksploatatorski,

iscrpljivački, usmeren na slamanje.

Iznuđeno hipnotiše pažnju,

odvraća je od nečeg višeg.

14.

A ja – postajem sve veštiji

da uočavam u svojim promišljanjima

neke druge svetove

u okvirima ovog vidljivog.

I – KAKVA MI SUŠTINSKA KORIST OD TOGA?!

Jeste plemenito moje nastojanje,

ali ja ostajem i dalje bedni zarobljenik

okolnosti u kojima sam.

15.

Ako postoji dimenzija

koju mi koristi da uočavam,

da dublje spoznajem:

ONDA JE TO TA MOJA

ZAROBLJENIČKA POZICIJA,

moja i svih ljudi na planeti.

Pa to je vrhunska enigma!

16.

Pustimo dubine okeana,

Sunčev sistem, daleke galaksije…!

Dajte da spoznamo

svoj zarobljenički kontekst,

i da spoznamo –

kako da se iskobeljamo iz njega.

Kako da dopremo do principa,

tajni, načina,

preko kojih ćemo ovladavati

tim zarobljeničkim kontekstom,

tj. najpre se sami Osloboditi.

17.

Dakle, pozabavimo se najpre

„fanscinantnom“ dimenzijom

sopstvene zarobljenosti,

a koja je unutar dimenzije

puke fizikalnosti.

18.

Svest Don Kihota je u jednoj dimenziji.

U njoj on vidi divove.

Svest Sanča Panse je u drugoj dimenziji.

On vidi, umesto divova, vetrenjače.

Neki su fokusirani na pozitivinosti

i lepote života…

Ispada da je mudrije

da svest podesimo –

ka TOJ dimenziji.

19.

Da li je za nas percpecija te dimenzije –

oslobađajuća?

Na poslu, na kojem sam zbog novca,

teraju me kao bičem,

a ja hoću da mi je lepo,

pa u svemu oko sebe

vidim ono što je pozitivno,

prosto mi je svest

u drugoj dimenziji.

SPASAVA LI ME TO –

OD ENERGETSKOG ISCRPLJIVANJA?!

I od posledica u nizu,

koje se nadovezuju na iscrpljenost?

20.

Don Kihot jeste plemenit,

jeste da teži nečem višem,

on nastoji da percipira neku

lepšu drugu dimenziju

u dimenziji koju vidi Sančo Pansa.

I nastoji da nešto menja,

delujući u skladu sa logikom

te druge dimenzije u kojoj je svešću.

21.

I – šta se dešava?

U svakoj situaciji on samo nagrabusi.

Krilo vetrenjače ga klepi,

čobani ga izmlate, itd.

22.

Zalaziti u drugu dimenziju

unutar ove fizikalnosti –

svakako da!

Ali ne iz nekih

metafizički „turističkih“

ili „kibicerskih“ razloga.

(Može i to, svakako,

može se svašta,

pitanje je smisla…)

23.

VEĆ SA NAMEROM

DA SE DOPRE DO FUNDAMENATA

NAŠE METAFIZIČKE ZAROBLJENOSTI.

I DA SE OTKRIJU TAJNE,

KLJUČEVI ZA OSLOBAĐANJE.

24.

A onda mogu da nam dođu na red:

razne zabavne, zanimljive teme,

i bavljenja tajnama i viđenjima –

od kojih suštinski egzistencijalno

ne zavisimo.


1.

TO JE TO!

U prethodnom tekstu je definisan ključ našeg Izbavljenja!

I tip pomoći koje jedni drugima možemo u tome da pružimo.

2.

Postoje istine i mudrosti koji su deo kolektivnog idejnog resursa.

I koje treba spoljašnjim putevima da usvajamo.

Neće svako za sebe iznova da otkriva Njutnove zakone.

3.

Ali ključne metafizičke ideje svako mora za sebe da „otključava“.

Drugi mu samo mogu pokazati načine, kako da uđe u stanje u kojem su mu te ideje dostupne.

4.

Pogrešno mislimo da i u ovom domenu, kao i u domenu fizičkih ideja, postoji idejni transfer (prenos).

Mi ne možemo slepima, ma koliko se trudili na „detaljisanju“, da dočaramo svet koji ne vide.

Pomoći ćemo im, ako je to moguće, tako što ćemo im omogućiti da progledaju.

5.

Koliko godina i truda sam uložio u „agitaciju“ i dokazivanja kako nam se obrazovanje urušava, kako se već urušilo.

(Domen na kojem se metafizičko odražava na fizičkom.)

Sada JASNO KAO DAN vidim da sam se upinjao da gluvima pričam priče o onome što JASNO KAO DAN vidim.

I što može JASNO KAO DAN da vidi svako ko dospe u odgovarajuće stanje svesti.

6.

U Srbiji je 99% onih koji rade u obrazovanju DALEKO, predaleko od takvog stanja.

7.

Dokazni postupak je samo zamajavanje.

Da dokazujete da je vidljivo ono što je drugima nevidljivo?!

Što ne mogu ili ne žele da vide.

8.

Da je obrazovanje u Srbiji urušeno, da i učenici i nastavnici u njemu funkcionišu KAO ZOMBIRANI – može se dokazati savršeno lako, u nekoliko poteza.

UZALUD!

9.

STOGA OVDE, UBUDUĆE…

…SAMO SAVETI, PREPORUKE, ORIJENTIRI…

…KAKO DA SE PROČISTE PERCEPCIJA I REZONOVANJE.

10.

Ispravno viđenje i shvatanje dolaze sami.

Kao posledica tog procesa.

11.

Ko je slep za Zemlju kao metafizički Karantin-Pakao-Zatvor, i za sopstvenu robijašku poziciju u sopstvenom besmislenom životu: SLEP JE.

Opisivanja i dokazivanja mu ne pomažu.

Samo mogu, eventualno, da ga razbesne.

12.

Prava pomoć je: da se iscrtaju POUZDANE MAPE za one koji požele da krenu tim putem.

Putem do stanja pročišćavanja percepcije i rezonovanja.

13.

Glavni principi tih mapa su:

a) otklanjanje energetskog deficita,

b) Ravnoteža kao balans naprezanja i opuštanja.

14.

Postignuća koja zavise od našeg angažovanja, nakon regulisanja energetike, zavise od naših individualnih kapaciteta.

Neko će ih imati skromnije, neko će otići dalje i više.

15.

Pogrešno je da se u tome upoređujemo.

Svako će biti srećan i stabilan sa postignućima koja su mu dostupna.

16.

U datoj inkarnaciji.


1. Turbulentna, vrtložna, vihorna dešavanja, najjače na nevidljivom unutrašnjem i energetskom planu (na planu nefizičke energetike).

2. Teško do nemogućeg je ovakva dešavanja konstatovati, čak i onima koji su malo upućeniji u duhovno/metafizičko-psihološke domene.

3. Neka, minimalizovana varijanta ove spoznaje ipak nekako probija u svest i „običnih“, metafizici nenaklonjenih ljudi. U nekom vidu dijagnostikuju „nešto čudno“, u sebi, u dešavanjima kod drugih, u svetu…

4. Povišavanje vibracija, takođe „vraški“ neuhvatljivo na dubljim planovima, ipak je jasno i naučno-fizički konstatovano. To je svakako kosmički-temeljno ishodište aktuelnih turbulentnih dešavanja.

5. Pojačavanja ispoljavanja i delovanja moćnih Zlotvorskih bića i njihovih zemaljskih eksponenata, i/ili njihovih programa – posledice su povišavanja vibracija. Oni svakako povišavanje vibracija „čuju“ kao „zvono za uzbunu“, doživljavaju kao opasnost koja ih ugrožava, što ih  refleksno energizuje i tera na pojačane aktivnosti (što se u narodu kaže – „pred glavu“, tj. pred propast).

6. Pitanje je kako da se mi, ljudska bića, postavimo, ponašamo i održimo u ovom 99. krugu Pakla?!

7. „SNAĐI SE KAKO ZNAŠ I UMEŠ!“ Otprilike bi bio princip za Doba turbulencije.

8. Ja sam nastojao da definišem nekakvu spasonosnu metodologiju. U okviru nje ima stavki koje bih mogao da označim kao aksiome, a ima varijabli u tajne čijih kombinacija još ni sam nisam zašao, ali sam u svom ličnom domenu u vezi sa tim uporan.

9. Zato sam u jednom od tekstova pisao o ličnom metodološkom kodu. Koji je u redu kao koncept, ali, u naznačenim turbulentnim vremenima: pitanje je da li i ko može da ima snage, dovoljno iskustva u duhovnim traganjima i dovoljno tzv. mudrosti – da uopšte i počne da odgoneta sopstveni metodološki kod.

10. Sam HAOS Doba turbulencije takav plemenit poduhvat jednostavno deplasira: varijable se tako vrtložno smenjuju, da nam je takoreći potrebno metodološko ažuriranje na dnevnom nivou. Ono što je juče moglo da bude dosta efektivan postupak, kojim se nekako uređuje naše funkcionisanje, već danas počinje da se dovodi u pitanje.

11. Negde je rečeno, a moguće da je tačno: da nam je takva „dobitna“ metodlogija neuhvatljiva zato što Zlotvori koriste princip fraktalnosti u svojim uticajima na nas, tj. po takvom programu je već uređeno misaono „planetarno“ funkcionisanje, a naši umovi su nedorasli snalaženju u tim složenostima.

12. Sve pojedinačne metode iz takvog eventualnog ličnog metodološkog sklopa, o kojima sam na raznim mestima pisao – u redu su. Dakle – kao POJEDINAČNE metode.

13. I značaj izdvojenog vremena za opuštanje (svejedno koji načini i koji odnos), i značaj komplementarnosti fizičko-praktičnog i intelektualno-duhovnog angažovanja za našu opštu stabilnost, i (skoro) sve ostalo…

13. E, već je teška, teško izvodljiva druga priča: da se sve to poveže u celovit metodološki sklop i da se dosledno svakodnevno primenjuje! Tek sitnica…!

14. Da samo dopunim jednim momentom, za koji sam ranije bio spremio poseban tekst, ali su ga turbulencije „oduvale“… Mi kao da možemo da imamo nekakvu USLOVNU SLOBODU, bar nekom vrstom uređene dnevne ritmike naprezanja i opuštanja.

15. Karantin-Pakao-Zatvor znači NAŠU PRISILU na svakakva angažovanja koja su daleko od intelektualno-duhovno-psihološki razvojnih. Baš naprotiv, najčešće su usmerena na naše energetsko slamanje, na zombiranje i uništavanje.

16. NA DRUGOJ STRANI – BILO KAKVO ANGAŽOVANJE NAM JE NEOPHODNOST. To je jedan od izvornih principa našeg funkcionisanja na Zemlji. Nikako ne možemo imati stabilnost ako ne POVLAČIMO Energiju. PA BILO TO U VARIJANTI NEKIH SLOBODNO IZABRANIH AKTIVNOSTI, BILO KROZ KPZ-PRISILE. Svest o zarobljeničkom statusu nas demotiviše u delovanju, ali – ne možemo sedeti i gledati u prazno (celog dana).

17. Ovakvo ili onakvo angažovanje nam donosi povlačenje Energije, dakle, kakvu-takvu stabilnost. U to „tkanje“ samo treba da udenemo svoje više težnje, vreme za fokus usmeren ka onome što definišemo kao svoje prave ciljeve ili bar ka ovakvim metafizičkim temama…


Tako se taj Anti-Logos ne može jednostavno povući iz svijetova kreacije – on njih mora apsorbirati u sebe – on osjeća potrebu za uništavanjem kreacije – njemu je POTREBNA ta energija kao gorivo za njegovu beskonačnu samo-kontemplaciju.

To je Krajnji Cilj Bića sa vrha piramidalnog lanca ishrane.

1. Teška dešavanja, svuda.

Sveprožimajuće teška, i planetarna i individualna dešavanja.

Vanredna, vanrednih razmera, kakvih nikada u poznatoj nam istoriji nije bilo.

Ko ih vidi (sluti) – vidi (sluti).

Slepima videći ovde ne pomažu.

2. Postojeće duhovne/metafizičke teorije – ništa.

Kako da ih shvatimo, kako da se postavimo?

Ništa, nikakve pomoći od postojećih duhovnih/metafizičkih teorija i tumačenja.

Delimično: jer ovakve planetarne vanrednosti nikada nije ni bilo.

Delimično: jer su i sve one, dosadašnje, distorzirano nastajale.

3. Onostrane objave – ništa.

A tek kako smo se izveštili, oni mi koji to jesmo, da ne verujemo NI SLOVCA onostranim tzv. objavama!

Tek tu su neviđene mogućnosti za manipulacije.

4. I jedne i druge – konfuzija.

Da su i jedne i druge, ili samo jedne, zaista na tragu istine – svaka bi bar delimično bila kamenčić u mozaiku-široj slici.

Umesto toga – svaka tera svojim pravcem, ako pokušamo da ih posložimo: dobijamo sliku Haosa.

5. Dešavanja iza Scene, uticaji na Scenu – ništa.

Sve to nam je velika enigma.

I jasno nam je, ako smo uopšte dozreli za neku elementarnu mudrost, da su nam ta dešavanja apsolutno, za sada, nedokučiva.

I zato što smo mentalno obogaljeni.

I zato što se svakako odlično pazi da pregusta, gvozdena Zavesa ostane sasvim neprozirna.

Te nam ispada kao mudrije – da se tim pravcima odgonetanja i ne zamaramo.

6. Šira slika – ništa.

Dakle, šira slika nam je nedostupna.

Možda je u toku neko podizanje vibracija i planete i nas samih, pa se stoga i pakleno osećamo.

Možda su u toku enormni pritisci Zlotvora i/ili nekih, od njih još jačih bića i sila, koji nastoje da sasvim slome ljude.

Možda je u toku nešto treće, nešto deseto, pedeseto…

7. Odgonetajmo svoje funkcionisanje.

Ono što možemo, nekako, je da se bavimo odgonetanjem svog funkcionisanja.

Odgonetanjem uslova na koje smo osuđeni.

Te da uklapamo jedno i drugo, da bismo imali bazu za svoja oslobodilačka nastojanja.

Nemoguće teško, i zbog naše mentalne obogaljenosti, i zbog nemoguće teških uslova, ali – drugog puta nema!

Ima dobrih indicija da mi imamo u sebi kodirane neopisivo veće moći od sadašnjih nemoći kojima smo okovani.

Eto razloga i inspiracije da budemo ludo istrajni!

8. Nadamo se raščišćavanju, razjašnjenju.

A nadamo se nekom raspletu, nekim razjašnjenjima, tj. da nam postojeće enigme postanu dostupne spoznaji.

Nekom izlasku na „čistu poljanu“, na kojoj nam postaje jasnije šta nam se ovo dešava(lo).

A time i jasnije kako da se prema svemu tome postavimo.


Napomena

Već sam sve profesionalne sportove, dakle i tenis, strpao u KPZ-besmislice par exellance.

Ovde je u pitanju metafizička simbolika. A simboli nisu tamo negde u svemiru, već tu oko nas. Simbol, kao konkretna oznaka za nešto apstraktno.

U tom smislu treba shvatiti “posezanje“ za Đokovićevim teniskim stilom (ili stilom koji je ponekad dolazio do izražaja)…

ђок. 1

ђок 2

 


Marior

Molim te Miroslave da mi preporucis neki text koji bi mi bio osnova za diskusiju sa jednom uciteljicom koja u nasoj skoli unistava djecu i to sa velikim zadovoljstvom i upornoscu. Zamisli ta im nagomila gradiva prije praznika i kaze im da ce ih pitati nakon praznika pa jadna djeca nemogu odmoriti ni na praznike.Takodjer, njezini domaci radovi traze prosjecno 2-3 sata kuci ucenja uz obaveznu asistenciju roditelja. Sve se zasniva na memoriranju nekih detalja i na ubijanju kreativnosti i djecjeg misljenja o bilo cemu. Odlucio sam popricati sa njom pa iako u nacelu poznajem tematiku mala pomoc bi mi dobro dosla jer moje znanje moram prilagoditi na njenu razinu da uopste shvati o cemu govorim. Pozdrav i unaprijed hvala

Jelena

Strasno je sto postoje takve osobe koje poducavaju decu….ako prica ne urodi plodom, mozda da se roditelji organizuju pa da traze smenu uciteljice. Znam da je to veliki korak, ali imate pravo na to…makar da se pokusa

1. E, Jelena, lako bismo izašli na kraj sa JEDNOM ovakvom učiteljicom! Sa ovakvim usamljenim slučajevima. Da su usamljeni!

2. Muka je što je na hiljade ovakvih učitelja i nastavnika na ovim balkanskim prostorima. I što slika tipičnog učitelja/nastavnika nije daleko od ove koja donekle, samo donekle, naginje ekstremima u odnosu na tipičnu sliku.

3. Tipični, uzorni nastavnik na našim prostorima sticanje znanja shvata kao bubanje što veće količine i smislenih i besmislenih informacija.

4. I tipičan, uzorni nastavnik smatra za dobro delo i za svoj odličan rad ako u tom sluđujućem procesu vrši što jači i veštiji pritisak na učenike, tako da ta nabubana količina informacija bude što veća (što sluđujućija).

5. Ni zapadnjački obrazovni sistemi nisu mnogo daleko od ove sumorne balkanske slike. Jesu humaniji, jeste da se vrši manji pritisak na učenike, jeste da se traži usvajanje manje količine informacija, ali opet – u službi su stvaranja poltronskog mentaliteta: „Onako je kako mi kažemo da je, tvoje nije da to preispituješ, već da usvajaš ono što ti namećemo! Inače nećeš „proći“!“. Jedan američki pedagog (čak u okviru obične pedagogije, van metafizike) konstatovao je tu „boljku“ obrazovanja na planetarnom nivou.

6. I lako bismo izašli na kraj sa ovakvim učiteljima/nastavnicima kao pojedincima i kolektivima. ALI NE MOŽEMO DA IZAĐEMO NA KRAJ SA OBRAZOVNIM SISTEMIMA KOJI IH OVAKVE PROGRAMIRAJU, INDOKTRINIRAJU, „PROIZVODE“. Sa sistemima koji im, na sve to – i nalažu da rade približno ovako kako rade, ili im bar daju slobodu za to.

7. Onda, na ovakvu bazu kao na plodno tle padnu nastavničke LIČNE karakterne i psihološke anomalije, distorzije u percepciji i u rezonovanju, te na tom plodnom tlu imaju i slobodu i podstreke da nesmetano cvetaju i da PSIHOLOŠKU, INTELEKTUALNU I DUHOVNU MONSTRUOZNOST SAMIH SISTEMA JOŠ DODATNO PRODUBLJUJU I UVEĆAVAJU.

8. I čik da neko pokuša, SAMO DA POKUŠA, da ovakvu idiotsku sliku monstruoznog obrazovanja objasni u okviru pedagogije, psihologije, sociologije ili bilo koje zvanične nauke! NEMA ŠANSE, DOK SE NE „ZAGAZI“ U METAFIZIKU!

9. Nema šanse da objasnite u okviru OVOZEMALJSKOG NIVOA kako je došlo i dolazi do toga: DA SE OBLAST, KOJA JE „PO DIFOLTU“ REZERVISANA ZA INTELEKTUALNI, PSIHOLOŠKI I DUHOVNI RAST – PRETVORI UPRAVO U SUŠTU SUPROTNOST, U NAJKONZERVATIVNIJU DRUŠTVENU OBLAST, u oblast koja je najnepodložnija promenama, oblast u kojoj se pod krinkom razvoja intelekta, psihe i duha – čini sve suprotno, tako cinično i podmuklo, da svesnom čoveku pamet stane i pritisak skoči kad počne o ovome da razmišlja i piše.


Veština je da imamo unutrašnju Distancu prema onima koji su po svim parametrima svesno ili nesvesno u službi „bića Tame“

PROBAO SAM IM OBJASNITI DA SU ORUZJE SILA TAME ALI NE PRIHVACAJU. NIJE NI CUDO JER TAKAV MENTALNO BEZDUSNI SKLOP SILE TAME I BIRAJU, ZNAJU DA DRUGACIJI MENTALNO DUHOVNI SKLOP NEMOGU ZAPOSJESTI. JA IH NAKON SVEGA RAZUMIJEM ALI IM N E O P R A S T A M !

1. Nema svrhe tu bilo šta objašnjavati. I nije stvar u intelektualnom smislu u njihovoj moći ili nemoći shvatanja, već u različitim LOGIKAMA POSTOJANJA, iz koje proizilaze različite logike rezonovanja i odnosa prema nama.

2. Za mene je ispravan unutrašnji stav, kao što rekoh – unutrašnja Distanca. Niti opraštanje, niti neopraštanje. JEDNOSTAVNO – NEUTRALNOST. To je kao da sami sebe, sa neke distance, pratite kako igrate uloge u međuljudskim odnosima. (Što ne isključuje u fizičkoj perspektivi moguće isprovocirane burne reakcije.)

3. Da malo dodatno razjasnimo, jer nekome može da deluje surovo i suludo prethodno dat stav:

5. A šta ako ta „bića Tame“ nisu nekakva daleka mistika i apstrakcija?! Šta ako su to sasvim obični ljudi oko nas, „dapače“, ljudi iz našeg najbližeg okruženja, u porodici, familiji, na radnom mestu?!

7. Obratite pažnju na one koji vas-nas drže zarobljenima u određenim pozicijama i sa određenim statusom. Kojima služimo, koji nas, dakle, energetski iscrpljuju. Otac, majka, supružnik, šef na poslu…

4. Imamo viđenje, shvatanje i ponašanje na osnovu viđenja i shvatanja – u okviru FIZIČKE PERSPEKTIVE naših međuljudskih odnosa.

5. U okviru toga imamo civilizacijske i društvene tipove međuljudskih veza, mi se u ovoj perspektivi ponašamo i reagujemo u skladu sa tom logikom i podrazumevanim pravilima. Zna se šta je ispravan stav i ponašanje prema roditeljima, deci (do sazrevanja i osamostaljivanja jedino su deca izuzeta od režima Distance, nezavisno od njihove prirode na relaciji „svetlo-tama“), kolegama na poslu, itd.

6. I imamo viđenje, shvatanje i ponašanje na osnovu viđenja i shvatanja – u okviru METAFIZIČKE PERSPEKTIVE naših međuljudskih odnosa.

7. U TOJ PERSPEKTIVI MI VIDIMO NADFIZIČKA PRAVA LICA OSOBA SA KOJIMA SMO PRINUĐENI DA ŽIVIMO U OVOJ FIZIČKOJ RAVNI.

8. U fizičkoj ravni mi, na primer, vidimo roditelje koji u ime dobrog funkcionisanja porodice, u ime ugleda porodice, u ime dobrih životnih uslova, itd, dakle, čak to i ne moraju da budu direktni egoistički razlozi, teraju nas na angažovanja „kao Bog đavola“, ili nam na razne načine ograničavaju slobodu, čak i vidove iluzije slobode.

9. U nadfizičkoj perspektivi mi vidimo, u likovima roditelja, parazitska ili robovlasnička, odnosno – nerazvojna/antirazvojna bića (jer mi oznake „bića Tame“-„bića Svetla“ ne odražavaju pravo stanje stvari, budući da i „bića Tame“ mogu u određenim uslovima da budu u razvojnoj funikciji, i suprotno). NARAVNO, VIDIMO IH AKO SU TAKVI, DALEKO OD TOGA DA SU SVI RODITELJI TAKVI. Čak su i ekstremi retki, obično se radi o prepletima raznih svojstava, uopšte u međuljudskim odnosima, a ne samo na relaciji roditelji-deca.

10. Naravno da ćemo se mi, UZ MUDRE KOMPROMISE, držati logike ponašanja i delovanja fizičke ravni u kojoj smo, tj. civilizacijskih i društvenih normi, ali i one svoje vaninkarnacijske prirode ispravnog ponašanja koja je ranije spomenuta.

11. Ali, na unutrašnjem planu mi ćemo jasno razlučivati „stvari“, na ovom planu NIKO NAM NE MOŽE DIKTIRATI KAKAV ĆE BITI NAŠ DUBINSKI STAV PREMA DRUGIMA.

12. Pošto su već spomenuti roditelji, jedno uzgredno zapažanje. Kaže se: dugujemo zahvalnost roditeljima što su nam „život dali“, što su nas odgajili, vaspitali, itd. Jedna normalna zahvalnost je nesporna, uostalom, valjda je ispoljavamo ne kroz ljubljenja nogu roditeljima, već preko kasnije brige o njima. Za omogućavanje životnih uslova dok se ne osamostalimo to je najnespornije. Za vrednosti koje nam prenose već je diskutabilno… A za ono – da su nam „život dali“…

13. Ne žrtvuju se oni za sasvim određeno i unapred im poznato biće koje silazi u telo koje oni svojim seksualnim odnosom omogućuju. Oni: a) ili slede svoj roditeljski instinkt (instinkt, jer to imaju i životinje), želeći dete; b) ili, a može i u kombinaciji oba, udovoljavaju svom seksualnom nagonu.

14. Pa u oba slučaja – šta iz toga ispadne! Sve se to isto radi spontano I BEZ IKAKVE DRAMATIKE ILI PATETIKE I KOD ŽIVOTINJA.

15. I – šta sad?! Deca zbog takve patetike treba da budu roditeljima ropski zahvalna što su oni sami sledili svoj roditeljski poriv i seksualni nagon?! I da im budu energetski podjarmljena? Valjda korektan međuljudski odnos, i fizički i metafizički, znači nešto drugo. Naravno da takvih odnosa i ima…