Otkrivenja našeg doba

Monthly Archives: јун 2017

1. U pretprošlom tekstu „Podvale u dualnosti spoljašnje-unutrašnje“ – „načeta“ je svakako značajna tema.

2. Već ranije je isticano: svekolika duhovnost koju imamo je satkana od prepleta istina, laži, podvala, zabluda, distorzija… U nekim slučajevima tvorci duhovnih ideja ili teorija takvo tkanje su izrađivali sa svesnim podvaldžijskim namerama, u nekim slučajevima zavedeni silama distorzija, uopšte – otrovnim karantinsko-pakleno-zatvorskim duhom, zemaljski sveprožimajućim duhom.

3. Jedno od područja podvala ili zabluda tiče se i relacija spoljašnje-unutrašnje.

4. Daleko od toga da su u pretprošlom tekstu raskrinkane sve podvale, iluzije, distorzije, stereotipi, „optičke varke“, koji su u vezi sa relacijama spoljašnje-unutrašnje rasejani posvuda po duhovnoj literaturi.

5. I daleko od toga da umišljam kako je i meni u ovom domenu sve jasno, da mi se sve razjasnilo. Ali neke sasvim drugačije postavke svakako dosta dobro slutim, u tom tekstu su neke od njih dočarane, a „biće dana“ da dublje zalazimo u ono što nam u ovom slučaju još nije najjasnije.

6. Da u ovom tekstu napravimo još neke is-korake u jasnijem shvatanju relacija spoljašnje-unutrašnje.

7. R. Štajner je smatrao da sva dešavanja u ovom fizičkom svetu proizilaze iz Duhovnog sveta, ili da ovde silaze iz Duhovnog sveta. Načelno odlična teza, ali sa nedostacioma koji proizilaze iz njegovog ružičastijeg viđenja ovozemaljskog života, odnosno, iz njegovog NEVIĐENJA Zemlje kao Karantina-Pakla-Zatvora. Ishodište pogrešnih objašnjenja kod mnogih, čak i savremenih duhovnjaka i metafizičara.

8. Telo, kaže on, bez životnog pokretača iz Duhovnog sveta, samo je skup minerala, običan leš. Suština iz duhovnog sveta daje mu život.

9. Pa je sve, po njegovoj duhovnoj kauzalistici, usmereno ka duhovnom rastu, u krajnjoj instanci. I tu se moramo razići u stavovima, zbog već istaknutog njegovog slepila za Karantin-Pakao-Zatvor.

10. Možda jeste sve sračunato na duhovni rast „u krajnjoj instanci“, a koja seže do nekih nama nezamislivih visina postojanja, ili do perspektive svega ovde postojećeg, a koja se sagledava iz tih nedostupnih nam visina. Mi nemamo pristup tim visinama, pa nam je uzalud da se bavimo zamišljanjima kako izgledamo iz tih visina.

11. Iz nizina u kojima smo – jasno nam je, da jasnije ne može biti, bar onima nam koji smo bar malo progledali: da je život na Zemlji sračunat na psihofizičko i duhovno mrcvarenje ljudi, i ne samo ljudi, na slamanje, na urušavanje, na energetsko pustošenje.

12. Kakav crni duhovni rast „u krajnjoj instanci“?! Odnosno, da i duhovni rast, ali onaj koji je za duhovne gigante, jer uslovi u kojima se od običnog uglja stvara dijamant nisu za svaki grumen uglja. Šanse svakome od nas da se uruši su zagarantovane, kvote u eventualnim kosmičkim kladionicama da neko od nas ipak uspe u ovoj planetarnoj Nedođiji su svakako ogromne.

13. Teza iz pretprošlog teksta, o tome da našu unutrašnjost predstavljaju bogovi (ili neki rang moćnih bića) Zlotvori i neki nevidljvi svet koji su kreirali, tj. da se preko nas oni kao „Duhovni svet“ izlivaju, da se preko naše unutrašnjosti izlivaju u fizičku spoljašnjost u kojoj smo…

14. …ODLIČNA NAM JE ZA ORIJENTISANJE U ONOME U ČEMU SMO, OD NAŠIH LIČNIH ZAROBLJENOSTI DO CELOKUPNOG KARANTINA-PAKLA-ZATVORA.

15. Mi odlično preko uslova i dešavanja u kojima smo – ČITAMO svoju unutrašnjost ili čitamo, pratimo delovanje nevidljvih moćnika koji nastoje i uglavnom uspevaju da nama upravljaju iz nekog nevidljvog sveta koji je verovatno u ovojima oko fizičke Zemlje, mada je, kao što je tamo rečeno, pitanje fizičkih relacija u svemu ovome (npr. da li taj nevidljivi svet baš mora da bude fizički oko Zemlje, itd.).

16. Druga, izuzetno važna i korisna posledica novog sagledavanja relacija spoljašnje-unutrašnje odnosi se na BORBU U SPOLJAŠNJEM PREKO KOJE MI PREINAČUJEMO UNUTRAŠNJE.

17. Po važećim duhovnim stereotipima važi suprotni smer delovanja, kojem sam i ja bio naklonjen, pre ovih otkrića: ako sredimo i ojačamo svoju unutrašnjost – dobićemo i sve potrebne „benefite“ u spoljašnjem.

18. Uz dodatno preciziranje: naravno da spoljašnje i unutrašnje nisu nekakvom „demarkacionom linijom“ razgraničeni. Ali, u ovoj vrsti razmatranja, kao i u našem orijentisanju sa delovanjem na promenama unutrašnjeg – svakako ih možemo razgraničavati.

19. Dešavanja u fizičkoj ravni su krajnja instanca ispoljavanja naše unutrašnjosti u kojoj su, ili preko koje se u ovu ravan izliva volja nekih moćnih Zlotvora. MI NJIH NE VIDIMO, APSOLUTNO SU NAM NEDOSTUPNI. KAKO SE ONDA DRUGAČIJE MI MOŽEMO SUOČAVATI SA NJIMA – DO PREKO OVIH IZLIVANJA NJIHOVE VOLJE U DEŠAVANJIMA I STANJIMA U SVETU KOJI NAS OKRUŽUJE?!

20. MALO KONKRETNIJE I PRAKTIČNIJE! A sva ova razmišljanja uvek i polaze od konkretnih dešavanja ili su usmerena na delovanje na njih, iako pored sve apstraktnosti ni izbliza ne deluje tako.

21. Svojim neumoljivim neiluzionističkim viđenjem ja jasno kao na dlanu konstatujem svoje razne zarobljenosti u ovom svetu. (Blago siromašnima duhom – njihovo je Carstvo Nebesko, blago onima koji na svakom koraku oko sebe imaju iluziju slobode!)

22. Šta ja to mogu da menjam u svojoj NEKAKVOJ unutrašnjosti, da bi se te promene izlile u vidu Slobode u mojoj spoljašnjosti?!

23. NE ZNAM, I NIKO OD NAS TO NE ZNA, NITI MOŽE DA ZNA, sve dok se preko naše unutrašnjosti izliva volja nekih moćnih nevidljivih Zlotvora, iz nekih nedostupnih nam nevidljivih svetova! Možemo mi da fantaziramo do sutra (pa i do prekosutra) o nekakvoj svojoj moćnoj unutrašnjosti, SVOJEVOLJNOJ, džaba, pomaka nema niti će nam biti, dok smo sa ovakvom naopakom orijentacijom!

24. JA SASVIM JASNO MOGU DA VIDIM SVOJU SPOLJAŠNJU ZAROBLJENOST, MOGU DA TRAŽIM NAČINE DA DELUJEM NA NJU, I NJU MOGU SASVIM JASNO DA NASTOJIM DA MENJAM! PREINAČAVANJEM TE SPOLJAŠNJOSTI, KOJA JE KRAJNJA INSTANCA ISPOLJAVANJA VOLJE UNUTRAŠNJIH NEVIDLJVIH GOSPODARA – IDU POVRATNI IMPULSI KA NJIMA, KA TOJ UNUTRAŠNJOSTI U KOJOJ SU ONI. NAPOR NAŠIH MISLI I VOLJE TU IM SE VRAĆA KAO BUMERANG, KAO PO NAS OSLOBAĐAJUĆI VELIKI IMPULS.

25. A PRAVI PUT IZVOĐENJA PROMENA OBJAŠNJEN JE U PROŠLOM TEKSTU.

26. ONDA, KAD BUDEM NAČINIO ISKORAKE KA SLOBODI U SPOLJAŠNJEM – ZNAĆU DA SAM U SVOM DOMENU NADJAČAO UNUTRAŠNJE ZLOTVORE, TJ. DA SAM POLAKO POČEO DA PREUZIMAM INICIJATIVU.

27. Kažu, osobito duhovno- istočnjačke podvaldžije: možeš biti u najgorem ropstvu, ali slobodan i snažan duhom. NIJE NEGO! Može to u nekim duhovnim bajkama u kojima nema sprege um-duh-telo! Ovde, gde ima te sprege – ne može slobodan i snažan duh da bude u nekim tamo transcedencijama, a da telo mesecima kod prosvetljene osobe bude na bolničkim aparatima! Tj. da, duh se kali u mukama i u zarobljenostima, kako biva sve otporniji na njih – tako se sve više i oslobađa od njih. Ali, onda, kada već stekne takvu snagu, kada više preko patnje nije zavistan od porobljivačkih uslova, što narod kaže – on je blesav ako i dalje ostane u takvim uslovima, za njega je šala da pređe u dostojnije i slobodnije uslove.

28. U spoljašnjim fizičkim dešavanjima, stanjima, itd. mi imamo jasan i čulima dostupan poligon za borbu, za, kao što je rečeno u pretprošlom tekstu, obaranje ruku sa Zlotvorima koji nas drže u zarobljeništvu.

29. Da ovo „borba“ ne bude shvaćeno u banalno-bukvalnom značenju. Mislim na borbu za reprogramiranje nas samih, uslova u kojima smo. A TO ZAISTA JESTE PRAVA BORBA, JER TREBA IZDRŽAVATI STOIČKI NEPODNOŠLJIVE USLOVE, A POTHRANJUJUĆI ENERGIJOM SVOJE PAŽNJE DRUGAČIJE OPCIJE.

30. U svemu ovome, u ovoj borbi, jeste misao primarna, uz eventualne praktične korake tamo gde su mogući. Zar misao nije unutrašnja? Ako imamo misli o promenama – onda to nisu misli one unutrašnjosti iz koje se, ili kroz koju se u moj život izliva Zlotvorska volja.

31. Već je napomenuto: ne umišljam da mi se u ovoj temi sve razjasnilo, tj. da ja mogu sve da razjasnim. Na značajnim tragovima svakako jesam, ali je možda još daleko do konačnih objašnjenja…

32. Karantin-Pakao-Zatvor koji imamo u svojoj spoljašnjosti se, u stvari, izliva iz naše unutrašnjosti u ovaj svet, ili kroz našu unutrašnjost. Izvan zone tog unutrašnjeg-spoljašnjeg Karantina-Pakla-Zatvora svakako da postoje regioni, zone, dimenzije, itd. Postojanja, a koji su EVOLUCIONISTIČKI. Simbolički rečeno – teški bedemi, oklopi, zidovi, brane, itd. svakako jesu postavljeni po obodima unutrašnjeg-spoljašnjeg Karantina-Pakla-Zatvora, tako da nam izolacija bude kompletna.

33. Ali, ona očito nije! Na našu sreću – nije! PROBOJI SU MOGUĆI! SVAKA RAZVOJNA, EVOLUCIONISTIČKA MISAO, UVID – ZNAK JE DA SE MOŽEMO KONEKTOVATI NA EVOLUCIONISTIČKE IMPULSE IZVAN UNUTRAŠNJEG-SPOLJAŠNJEG KARANTINA-PAKLA-ZATVORA.

34. I to svakako jeste u fazama opuštanja, u tome su istočnjački i drugi zamajivači u pravu (red istine + red podvala ili laži). ALI JEDINO I ISKLJUČIVO U SKLOPU FORMULE RAVNOTEŽE, o kojoj, o čijem značaju ima dovoljno tekstova ovde na blogu. A koja, generalno, znači: i angažovanje, i opuštanje.


1. Uvek sam hvalio tajnaše zbog hrabrog eksperimenta, koji je, nažalost, skoro uvek išao i ide na štetu njihove duše i duha, jer znači survavanje u sve dublje ponore Iluzije. Maltene po cenu svog žrtvovanja oni su nam demonstrirali, vrlo uverljivo i skoro dokazivo, moći našeg uma, omogućili nam da slutimo prave puteve aktiviranja naših moći i našeg preobražajanog delovanja, na sebi i na svet oko sebe.

2. Analizama njihovog porešnog smera sam se na više mesta već bavio, ovde on i nije prava tema, već samo polazište. Stoga, radi ilustracije, evo, u vidu citata (citirati samog sebe, tek to je interesantno!), jednog mog ranijeg (neobjavljenog) osvrta na neke greške u tom njihovom generalnom smeru.

3.

Još jednom: tajnaši jesu praktično dokazali da daju rezultate njihova nastojanja na menjanju sebe i okolnosti u kojima žive. Ali im objašnjenja vrve od naivnosti (neću baš da kažem – do nivoa pravih gluposti), kao i mnoge afirmacije, i kao i većina ciljeva koje postavljaju.

Primer jedne preporučene afirmacije: „Kvalitetno obavljam svoj posao i pozitivno utičem na uspeh firme“.

U SAMO MALO DUBLJEM SAGLEDAVANJU autor bi morao da dođe do raznih pitanja ili shvatanja:

– da li firma postoji za dobrobit ljudi ili za korist vlasnika?

– da li vlasnik primarno razmišlja o koristi koju ljudi imaju od firme, da li razmišlja o najboljim radnim uslovima za ljude, ili – o maksimalnom uvećavanju svog profita?

– dakle: onaj ko, kao tvorac ove afirmacije, na ovaj način želi da bude uspešan – lako će to postići tako što će se podjarmiti (“volovi jaram trpe, a ne ljudi”, kaže jedan pesnik) firmi, tj. njenom vlasniku;

– što više energije ulaže – to će im biti bolji;

– a time se njegova energija urušava, itd, itd, itd.

Još jednom: sam mehanizam afirmacija, određeni način, ima smisla, drugo je pitanje duhovne štetnosti ciljeva koje tajnaši sebi preko afirmacija postavljaju.

Primer čuvene L. Hej:

„U beskonačnosti života u kojoj postojim, sve je savršeno, celovito i potpuno, biram da ne verujem u stara ograničenja i oskudicu, sada odlučujem da vidim sebe onako kako svemir vidi mene – savršenu, celovitu i potpunu.”

– Samo uistinu šizofrenična osoba može da govori o savršenstvu života na Zemlji.

– Ako govori o onome u šta veruje: svi vektori masovne svesti i planetarnih kretanja vode urušavanju, a ne savršenstvu.

– Da vidim obrazovanje kao savršeno, ili kao da će biti savršeno?! (To ne bih mogao i kad bih se napio!)

– I ja govorim o Novom svetu koji mora da zameni postojeći. Ali to podrazumeva tako pakleno teške i korenite promene u svesti ljudi, da će za početak tek poneko da bude spreman i sposoban za njih, pa tek kada se situacija na planeti preokrene – mogu u celu priču masovnije da se uključuju drugi.

– Da me svemir vidi kao savršenog?! Ko to može da zna kako ga ili kako nas nekakav svemir (a pitanje je na šta pri tom ona misli) vidi?! To jedino neki šizofrenični svemir može zemaljske robijaše da vidi kao savršene!

– Kad bi to tako išlo: da čovek veruje kako je savršen i – kao delovanjem čarobnog štapića otpadaju mu svi problemi i mane!

– Itd! (Da se ne nerviram više sa ovakvim primerima!)

A evo još nekih primera sličnih komedija sa afirmacijama:

Svi problemi su mi rešeni

Život mi se odvija u potpunom savršenstvu

Imam sve što mi je potrebno da bih uživao u sadašnjosti

Ja sam gospodar svog života

Sve što mi je potrebno već imam.

Savršeno učenje mi je u srcu.

Ja sam celovit i savršen.

Volim i cenim sebe.

4.Na jednoj strani imamo pogrešnu tajnašku premisu: DA MI MOŽEMO NORMALNO DA FUNKCIONIŠEMO U OVOM SVETU, A DA GA UOPŠTE NE PERCIPIRAMO ONAKVIM KAKAV JE. Podjarmljenosti i zala na sve strane – a mi da to ili uopšte ne vidimo, ili da vidimo kao „SVE JE SAVRŠENO“ (L. Hej)?!

5. Zar se ne vidi kako nas tajnaška „ideologija“ (i pride uz nju i njuejdžerska) navodi na ŠIZOFRENU PERCEPCIJU REALNOSTI?! Živiš sa svešću i telom u jednom svetu, a ti ga na silu doživljavaš kao neki potpuno drugačiji svet, kao da ti je telo u jednom, a svest u drugom svetu.

6. Na drugoj strani – u redu je njihov imperativ za postojano posvećivanje pažnje ciljevima koji se postave, dominantno usmeravanje Energije ka ciljevima, a ne ka, što oni kažu – negativnim sadržajima.

7. I dokazali su, na mnoštvu primera, da ovaj princip „radi“. Drugo je pitanje: o kakvim njihovim ciljevima se radi. CILJ KOJI SE TAJNAŠU ČINI KAO POŽELJAN – MOŽE DA BUDE DUHOVNO BAŠ ŠTETAN, NEEVOLUCIONISTIČKI, ANTIEVOLUCIONISTIČKI (kao što je već pokazano).

8. U čemu je rešenje?

9. I. Kao biće intencionalnosti – čovek mora da teži ciljevima, jer je to deo njegovog (našeg) izvornog funkcionisanja. Otpadaju podvale istočnjačke duhovnosti, o mogućnosti postizanja nekih visokih nivoa svesti preko zapanjenosti, tj. preko meditacije u kojoj čovek satima treba da sedi kao panj. I da se realno svešću i približava panju.

10. II. Mi ne možemo, a da ne percipiramo realno stanje, realne okolnosti u kojima smo, svoju realnu poziciju. Što smo budniji, oslobođeniji čari ili mađija Iluzije, tim ćemo GADNIJE STANJE DA PERCIPIRAMO, strašniju sopstvenu situaciju.

11. III. ALI SVAKAKO DA TREBA DA NASUPROT SVEMU ROBIJAŠKOM, GADNOM ŠTO PERCIPIRAMO – DEFINIŠEMO CILJEVE KOJI SU SUPROTNOST SVEMU TOME.

12. IV. Šizofreno je da te ciljeve definišemo, po tajnaškoj „recepturi“, u sadašnjem vremenu, kao već postignuto ili ostvareno; da se i ne dotičemo njihove pseudoargumentacije u vezi sa ovim, koja je sva na klimavim nogama.

13. IV.A. POGLEDAJMO SAMO IZVORNI MEHANIZAM KOJI U VEZI SA OVIM FUNKCIONIŠE U REALNOM ŽIVOTU! Ništa dalje, i ništa više, NIKAKVE TAJNAŠKE IZMIŠLJOTINE TU NAM NISU POTREBNE! „Otići tamo i tamo, kupiti to i to, svratiti tu i tu…!“ CILJEVE DEFINIŠEMO BEZLIČNO, U INFINITIVU. Niko normalan, pri čistoj svesti i zdravoj pameti ne kaže: „Kupio sam pastu za zube i kesicu bibera!“, A TEK TREBA DA IH KUPI! Nego kaže, ili pomisli, kada kreće u prodavnicu: „Kupiti (ili treba da kupim, značenjske finese ovde nisu bitne) pastu za zube i kesicu bibera“.

14. IV.B. OBAŠKA ŠTO PO TAJNAŠKOJ RECEPTURI SA SADAŠNJIM VREMENOM, KAO VEĆ POSTIGNUTIM CILJEM, ZBUNJUJEMO UM U PERCEPCIJI REALNOSTI! OPET ŠIZOFRENI IMPULSI! Pokušavao sam pokojnom dedi da podmetnem Kuea. Patio je od jakih migrena, a ja mu preporučivao da uz najjače bolove ponavlja: kako se odlično oseća, kako mu je bistro i prijatno u glavi, itd. On malo pokušao, a onda će: „A kako da mislim da mi je bistro i lepo u glavi, kad osećam kako će da mi se raspadne od bolova?!“.

15. V. POGLEDAJMO PONOVO IZVORNI MEHANIZAM PO KOJEM FUNKCIONIŠEMO, ODNOSNO, PO KOJEM FUNKCIONIŠE PROCEDURA OVOZEMALJSKOG STVARANJA. A) Imamo neku pustu poljanu, kao realno stanje, nju konstatujemo svojom nešizofrenom percepcijom realnosti. B) Definišemo cilj, na primer: izgraditi vikendicu na toj poljani. C) NADALJE MI SE BAVIMO „PROSTOROM“ IZMEĐU POSTOJEĆEG STANJA I DEFINISANOG CILJA! Ovaj princip treba jedno petsto puta ponoviti! Tim „prostorom“ se bavimo i misaono i praktično. A u tom bavljenju uglavnom će iskrsavati problemi: kako naći sav novac, kako dovesti struju, itd, itd, itd. D) Mi svakako imamo u vidu cilj, cilj nam je orijentir, ALI NAM SE SAV MISAONI NAPOR NE ISCRPLJUJE U UŽIVANJU U ZAMIŠLJANJU CILJA, PO TAJNAŠKOJ RECEPTURI, VEĆ SE ISCRPLJUJE U BAVLJNJU PUTEVIMA KOJIMA TREBA DOĆI DO CILJA. I PUTEVIMA, I PROBLEMIMA! DAKLE, OD PROBLEMA, OD TZV. NEGATIVNOSTI SE PRI TOM NE BEŽI!

16. I TO JE TO! PROST MODEL TEŽNJE CILJEVIMA, bez tajnaško-njuejdžerske prošizofrene podvale! MODEL, ZASNOVAN NA MEHANIZMIMA NAŠEG PRIRODNOG, IZVORNOG FUNKCIONISANJA (a ne na tajnaškim izmišljotinama).

17. Bogovi Zlotvori jesu vešto prirodni mehanizam snage naših misli preokrenuli u svoju korist: percepcijom surove, robijaške realnosti oni nas zaista navode da samom tom percepcijom fiksiramo ciljeve, dakle, da surova, robijaška dešavanja ukrepljujemo kao svoje ciljeve.

18. Zato treba da se uvežbavamo, E, TU JE TEŽAK I ŠIROK DOMEN PRAVOG DUHOVNOG RADA I GIGANTSKIH NAPORA, da, uvek kada možemo, na iznuđenu percepciju ovozemaljskih sopstvenih životnih gadosti i zarobljenosti, onečovečenja, i čega sve u nizu još – reagujemo: a) impulsima pomisli na ciljeve; b) promišljanjem načina na koje bi se moglo doći do tih ciljeva; pa neka su to i najfantastičnija promišljanja, ali jesu – bavljenja načinima, onako kako to nama polazi za rukom.

19. U tom slučaju ne radi se o ciljevima koji vise negde u vazduhu, već su, koliko-toliko, povezani sa realnošću u kojoj smo, nadograđuju se na nju. Uostalom, zar je jedan cilj kroz istoriju čovečanstva bio puka fantazija kao cilj, „nemoguća misija“, pa ipak bivao postignut?! I nije realizovan tako što se samo maštalo o cilju, bez bavljenja „prostorom“ između konstatovanog postojećeg stanja i cilja.


A SVAKAKO JE GLAVNI KLJUČ – NAŠ POSTOJANI FOKUS NA RAZVOJNIM PROMENAMA KOJE ŽELIMO DA IZVEDEMO U OVOJ RAVNI! UPRAVO U TOME, UPRAVO U OVOJ RAVNI MI OBARAMO RUKE SA SVOJIM MOĆNIM ZLOTVORIMA! I SPOLJAŠNJE U KOJEM ŽIVIMO SAVRŠEN NAM JE ODRAZ, POKAZATELJ STANJA I REZULTATA. DOK SU NAM LOŠA DEŠAVANJA U ŽIVOTU KONSTANTNA, U ŽIVOTU I NA TELU (U TELU), ČAK I GORE, AKO IDU SILAZNOM LINIJOM – ZNAK JE DA ZLOTVORI IZ NAŠE UNUTRAŠNJOSTI IMAJU INICIJATIVU. ILI DA VLADAJU SITUACIJOM.

KAD MUDROŠĆU I NAPOROM NAŠE VOLJE, A UZ POSTOJANI FOKUS NA PROMENAMA KOJE SMO PROJEKTOVALI, POČNEMO DA IZVODIMO MAKAR POČETNE NAJSITNIJE PROMENE, I NA TELU, I U OKOLNOSTIMA U KOJIMA SMO, U ŽIVOTNIM DEŠAVANJIMA – BIĆE ZNAK DA SMO NA GRANICI PREUZIMANJA INICIJATIVE.

Naravno da još nismo u poziciji da tu (dualnost spoljašnje-unutrašnje) sve sasvim raspetljamo, ali svakako jesmo u poziciji da mnogo šta jasnije vidimo, tj. u poziciji da sa ovih pojmova i relacija oljuštimo još mnoge slojeve iluzija, podvala i laži.

U prethodnom tekstu je ova tema načeta, i na primeru Isusovog „Carstva Nebeskog“, i na spominjanju grandiozne istočnjačke podvale sa meditacijom, kao kapijom ka unutrašnjem, kroz koju se ulazi u nekakvu tamo nirvanu i u nekakve tamo kosmičke svesti, i u druga slična čudesa.

Pa je naglašeno da spoljašnje i unutrašnje moraju biti u interakciji. Ako smo samo u spoljašnjem, kao što jesu mase na Zemlji, onda nam se gasi svaka veza sa dušom i duhom. Ako se po već spomenutim istočnjačkim podvaldžijskim orijentirima posvetimo unutrašnjem, u smislu u kojem oni shvataju unutrašnje – onda dolazimo na status biljke koja vegetira. A ŠTA JE SUŠTINSKI DRUGO ONAJ KO SATIMA MEDITIRA?! Onaj ko je u takvom stanju blažen i srećan – blažen je i srećan u smislu biljke koja i nema svest o okruženju u kojem je. I kroz koju samo sami po sebi rade programi kroz koje postoji, a u interakciji sa programima okruženja.

Da iz prethodnog teksta ponovimo i treći bitan momenat: A ŠTA JE ILI GDE JE TO UNUTRAŠNJE?! Zažmurimo i – u njemu smo?! Pa tu je samo mrak, tu su samo neke misli koje kolaju, misli i slike. Ili je tišina, ukoliko po savetu „prosvetljenih“ fokus usmerimo ka jednoj tački.

Kažu toliki i toliki: U TOJ UTIŠANOSTI, U TOM UNUTRAŠNJEM MIRU, MI IMAMO, DOLAZIMO DO KONTAKTA SA SVOJIM VIŠIM JA, SA DIMENZIJAMA POSTOJANJA KOJE SU NA SUPTILNIJIM NIVOIMA, SA VIŠIM VIBRACIJAMA, ITD. Priznajem, i ja sam verovao u takve laži, još grđe: PRIHVATAO SAM IH KAO AKSIOME. Ali bar ne spadam u one koji poput papagaja ponavljaju jedne te iste „istine“ godinama, što mi je olakšavajuća okolnost, već mi je sve podvrgnuto stalnim preispitivanjima, a tek to je, upravo u smislu u kojem je to Skrivena Ruka odlično rekao (citat je u prethodnom tekstu): pakao gratis na Pakao u kojem živimo (tj. on to nije rekao ovako lepo kao ja, ali – opraštam mu stilsku neizgrađenost, ona mu nije bila jača strana; bar dok je bio ovde).

Što bi narod rekao: vraga je to ta unutrašnjost, vraga se kroz tu i takvu unutrašnjost dolazi u doticaj i u kontakt sa nekim LEPRŠAVIM I DIVNIM dimenzijama Postojanja! Malo sutra! Ili prekosutra, svejedno!

A tolike lepote, svetlosti, divna bića i „svašta nešto“ o čemu svedoče toliki koji su tobože zalazili duboko u svoju unutrašnjost?! A OTKUD MI ZNAMO DA SU ONI NEGDE ZALAZILI, I GDE SU ZALAZILI, I KO IM SE I KAKO PRI TOM PRIKAZIVAO?! KO JE TAJ KO MOŽE POUZDANO DA NAM ODGOVORI?! JESU LI ONI U SVA TA SVETLOSNA ČUDESA ZALAZILI SAMO UNUTAR SVOG UMA, ZALAZILI U KO ZNA ČIME I KAKO IZAZVANE SENZACIJE U UMU? ILI SU NEKAKO ISKORAČIVALI IZ SVOG UMA I ZALAZILI ZAISTA U NEKE DRUGE DIMENZIJE?

TEK U OVOJ ZONI SU PREVARE I ILUZIJE TAKO MOĆNE I SA KOMBINACIJAMA KOJE SU BROJNIJE I NADMOĆNIJE, DALEKOSEŽNO OPASNIJE OD ONIH U FIZIČKOJ REALNOSTI!

Da, radi daljeg razvijanja teme, u skladu sa poslednjim saznanjima, malo korigujem svoj stav iz prethodnog teksta. Rekao sam da se u ovoj zoni Strašnog Pakla, zbog koje možda imaju hroničnu glavobolju Bića koja upravljaju Galaksijom – UNUTRAŠNJE NE IZLIVA U SPOLJAŠNJE. Kao što bi bilo normalno, očekivano. Odnosno, onako kako to lepo opisuje Svedenborg: visoko razvijena bića po tome kakva je spoljašnjost u kojoj su – sude o dešavanjima i o stanju svoje unutrašnjosti.

Pa sam dodao: snaga duha, povezano sa njom – snaga misli, koje neki od nas imaju, snaga duha i uma, i bar neki stepen harmonije – nikako se ne izlivaju u spoljašnje, TAKO DA SE ODRAŽAVAJU NA TELU I NA USLOVIMA U KOJIMA TAKVI MI (smem li da se skromno uguram u takve; da bar malčice zadovoljim sujetu!) ŽIVIMO, TAKO DA SE ODRAŽAVAJU NA NAŠIM ŽIVOTNIM DEŠAVANJIMA. Na drugoj strani – kod ljudi kod kojih imamo sve najlepše, fizički najpoželjnije karakteristike, da ne kažemo da baš obavezno imamo sve suprotno, ali svakako ništa ni približno unutrašnjim svojstvima za koja možemo reći: „Eto, na njihovom telu i na njihovom životu odlično se odrazilo sve divno unutrašnje što nose u sebi“.

DAKLE, DA SE U OVOM STAVU, U SKLADU SA NAJNOVIJIM OTKRIĆIMA KORIGUJEM: I NA ZEMLJI „RADI“ PRINCIP PO KOJEM SE UNUTRAŠNJE IZLIVA U SPOLJAŠNJE! „RADI“, I TE KAKO SAVRŠENO JASNO I PRECIZNO! SAMO TREBA DA UMEMO DA GA UOČAVAMO I IŠČITAVAMO!

TAČNIJE, DA PRETHODNO BOLJE, ISPRAVNIJE „POZICIONIRAMO“ POJMOVE SPOLJAŠNJE-UNUTRAŠNJE. Oslobođene laži i podvala iz duhovnih dela i iz usta „velikih“ duhovnjaka.

Mi spoljašnje-unutrašnje, opravdano sa stanovišta neke važeće logike, pomoću koje se orijentišemo u ovom svetu,vezujemo za fizičko-prostorne relacije: telo nam ima svoju unutrašnjost, ono što je van tela je – spoljašnje; kada gledamo, mi gledamo, uočavamo ono što je SPOLJA, SPOLJAŠNJE, ako zažmurimo – onda smo U UNUTRAŠNJEM, U UNUTRAŠNJOSTI.

Uzmimo prostu analogiju, koja nije samo puka analogija: imamo spoljašnjost neke kuće, imamo spoljašnjost predela oko neke pećine. Kada uđemo, kada stupimo u njihove unutrašnjosti – mi tek stupamo u nove prostore, mi možemo da idemo tim novim prostorima. NE STUPAMO U MRAK U KOJEM NEMA NIČEG, ŠTO SE DEŠAVA KADA ZAŽMURIMO I KAOBAJAGI STUPIMO U SVOJU UNUTRAŠNJOST!

PA DOBRO, A GDE JE, ONDA, NAŠA UNUTRAŠNJOST?!

PA ONA JE U NEVIDLJIVIM, NEISPOLJENIM DIMENZIJAMA! ILI PROSTORIMA, ILI ZONAMA, već ne znamo ni kako da ih imenujemo. Ako u svemu ovom važe prostorne relacije – onda je to svakako oko Zemlje, u nekim sfernim ovojima, kao poslednji slojevi crnog luka.

U DIMENZIJAMA, ZONAMA ILI PROSTORIMA KOJI SU NAM DIREKTNO OPAŽAJNO – APSOLUTNO, ZA SADA, NEDOSTUPNI! ALI KOJE MOŽEMO, MALTENE SAVRŠENO, SAVRŠENO ZA SVOJE POTREBE, DA IŠČITAVAMO – U SPOLJAŠNJOSTI U KOJOJ SMO.

SAV PAKAO U KOJEM SE DAVIMO, ZAROBLJENI STENJEMO, PODVRGNUTI ENERGETSKOJ EKSPLOATACIJI – NALAZI SE U NAŠOJ UNUTRAŠNJOSTI, I LIČNO, I PO NACIJAMA, I PLANETARNO!

Po principu koji je valjda već negde uočen i zabeležen: ŠTO STE SVESNIJI ILUZIJE, ŠTO STE OPASNIJI PO KARANTIN-PAKAO-ZATVOR, TO STE U TEŽEM POLOŽAJU, PODVRGNUTI VEĆOJ TORTURI. ŠTO STE U VEĆIM ILUZIJAMA – TO IMATE VIŠE DOSTUPA PRIVIDIMA SVEGA NAJLEPŠEG, OD TELA DO ŽIVOTNIH DEŠAVANJA.

Pitaće neko: zar toliki prosvetljeni koji su uspešno vodali učenike i narod kao stado, nisu bili svesni Iluzije, zar priča o Iluziji i iluzijama nisu pune knjige i govori istočnjačkih učitelja?!

Jesu oni uspešno raskrinkavali fizičke nivoe Iluzije. Da su doprli i do duhovnih manifestacija Iluzije – NE DA NE BI IMALI PRISTUPA UČENICIMA I MASAMA, NEGO BI BILI DAVLJENI, OMETANI I ZAGLAVLJIVANI NA SVAKOM KORAKU, tako da bi se vrlo brzo odrekli i svake pomisli na učenike i na duhovno učiteljevanje. Pa zar to nije „u startu“ sumnjivo svakome ko iole progleda i vidi da živimo u Karantinu-Paklu-Zatvoru: kako se to nekažnjeno, tek tako dozvoljava(lo) (tobožnjim) duhovnim učiteljima i vođama – ne samo da neometano šire svoje učenje, već i da oko njega okupljaju mase?!

Naravno, niko ne može da vas oslobodi posledica energetskog iscrpljivanja! I DA STE IMALI NAJPOŽELJNIJE TELESNE I ŽIVOTNE POZICIJE I PREDISPOZICIJE – TOKOM GODINA TELESNOG ISCRPLJIVANJA, A ONO I JESTE USLOV DA IMATE SVE PO ŽELJI, SNALAZE VAS POSLEDICE URUŠAVANJA.

Tako u svojoj najdubljoj unutrašnjosti dolazimo do našeg planetarnog makrokosmosa ili do naših planetarnih makrokosmosa, kako god da ih vidimo ili imenujemo – dolazimo do naših nevidljivih Bića Zlotvora- Kolonizatora-Ekspolatatora. Oni sede iza „ZAVESE“, u našoj unutrašnjosti, i upravljaju našim životima i ovim svetom.

SVE ONO ŠTO JE ZLO, GADNO, DEHUMANIZUJUĆE, BESMISLENO, ITD, ITD, ITD, U OVOM SVETU – IZ NJIH SE IZLIVA, IZ NJIH KOJI SU NAŠA OVDAŠNJA UNUTRAŠNJOST, U FIZIČKU REALNOST U KOJOJ SMO.

Druga je priča o svakome od nas kao biću van zone ovih Zlotvora, druga je priča o našim ličnim karakteristikama. Ali, kada upadnemo u ovakvu zonu – upadamo u zonu svakovrsnih njihovih programiranosti, i tu je kraj pričama o našim lepim karakteristikama i o eventualnim velikim moćima koje možda van ove-njihove zone imamo.

E, SAD… BILO BI TOTALNO BESPERSPEKTIVNO SVE OVO, DA SPOLJAŠNJE I UNUTRAŠNJE NISU U INTERAKCIJI! UOSTALOM, ZAŠTO BI SPOLJAŠNJE UOPŠTE I POSTOJALO, DA NEMA OVAKVU SVOJU SVRHU?!

Mi jesmo totalno obespravljeni, degradirani, svesti svedene skoro na nivo životinja, potpuno potkresanih moći, ali – AKO PRONAĐEMO ODGOVARAJUĆE KLJUČEVE, MI MOŽEMO SVE OVE NAOPAKOSTI DA KAO BUMERANG VRATIMO POŠILJAOCIMA, JER SE NJIMA I INAČE KAO BUMERANG SVE VRAĆA. Samo što im je za sada ta povratna pošiljka – BOGATE ZALIHE NAŠE ENERGIJE.

A SVAKAKO JE GLAVNI KLJUČ – NAŠ POSTOJANI FOKUS NA RAZVOJNIM PROMENAMA KOJE ŽELIMO DA IZVEDEMO U OVOJ RAVNI! UPRAVO U TOME, UPRAVO U OVOJ RAVNI MI OBARAMO RUKE SA SVOJIM MOĆNIM ZLOTVORIMA! I SPOLJAŠNJE U KOJEM ŽIVIMO SAVRŠEN NAM JE ODRAZ, POKAZATELJ STANJA I REZULTATA. DOK SU NAM LOŠA DEŠAVANJA U ŽIVOTU KONSTANTNA, U ŽIVOTU I NA TELU (U TELU), ČAK I GORE, AKO IDU SILAZNOM LINIJOM – ZNAK JE DA ZLOTVORI IZ NAŠE UNUTRAŠNJOSTI IMAJU INICIJATIVU. ILI DA VLADAJU SITUACIJOM.

KAD MUDROŠĆU I NAPOROM NAŠE VOLJE, A UZ POSTOJANI FOKUS NA PROMENAMA KOJE SMO PROJEKTOVALI, POČNEMO DA IZVODIMO MAKAR POČETNE NAJSITNIJE PROMENE, I NA TELU, I U OKOLNOSTIMA U KOJIMA SMO, U ŽIVOTNIM DEŠAVANJIMA – BIĆE ZNAK DA SMO NA GRANICI PREUZIMANJA INICIJATIVE.

Podrazumeva se: ne u tajnaškom smislu! Ovde govorimo o evolucionističkom, razvojnom preobražajnom fokusu, planu, delovanju. Ne o tajnaškom delovanju u smeru sve dubljeg uranjanja u Iluziju, uz opsednutost vrednostima i ciljevima Iluzije.


Kao što je ranije rečeno: NIJEDNO OD POSTOJEĆIH DUHOVNIH DELA NE MOŽE DA NAM BUDE POUZDAN ILI CELOVIT DUHOVNI ORIJENTIR ILI MAPA ZA KRETANJE PUTEVIMA DUHA.

U svakom duhovnom delu, BUKVALNO U SVAKOM, imamo RED ISTINE + RED LAŽI I PODVALA.

DA LI MI U REALNOSTI VERUJEMO ČOVEKU KOJI NAM ČAS GOVORI ISTINU, ČAS NAS LAŽE? NARAVNO DA MU NE MOŽEMO VEROVATI, NARAVNO DA TAKAV ČOVEK NE MOŽE DA BUDE DOBRONAMERAN PREMA NAMA!

 

(Dakle, tek povremeno poneki od uvida ili poneka od ideja sa improvizovanog mini-kursa metafizike, koji se izvodi uživo, ne ovim rizičnim virtuelnim kanalima-lavirintima…)

Kao što je ranije rečeno: NIJEDNO OD POSTOJEĆIH DUHOVNIH DELA NE MOŽE DA NAM BUDE POUZDAN ILI CELOVIT DUHOVNI ORIJENTIR ILI MAPA ZA KRETANJE PUTEVIMA DUHA.

U svakom duhovnom delu, BUKVALNO U SVAKOM, imamo RED ISTINE + RED LAŽI I PODVALA.

Za drevna duhovna dela i za dela tzv. velikih učitelja čovečanstva to doslovno važi. Za dela većine savremenih duhovnjaka dopunsko objašnjenje: kod njih se ne radi (svakako najvećim delom) o svesnim podvalama, ali su im javljanja ideja i njihova beleženja bila, kao što su i dan-danas (tek danas!) podvrgnuta jakim, prejakim distorzijama, ometanjima, podmetanjima, da dolazimo u efektima po nas koji to čitamo do istog principa: RED ISTINA + RED LAŽI I PODVALA.

Red istina je tu da nas dela privuku, da nas u sebe uvuku, da pridobiju naše poverenje. Ako nam ga pridobiju: laži i podvale ili nećemo ni uočavati, ili ćemo ih opravdavati. ALI ĆE ONE KONTINUIRANO ŠTETNO RADITI U NAŠOJ SVESTI. KAO KADA SE U PROGRAME UBACE „VIRUSI“. Um i duh će nam sluđivati, te nas navoditi na stranputice i sunovrate.

DA LI MI U REALNOSTI VERUJEMO ČOVEKU KOJI NAM ČAS GOVORI ISTINU, ČAS NAS LAŽE? NARAVNO DA MU NE MOŽEMO VEROVATI, NARAVNO DA TAKAV ČOVEK NE MOŽE DA BUDE DOBRONAMERAN PREMA NAMA!

Tako da glat otpadaju preporuke koje se mogu čuti (a ranije sam ih i sam davao): treba tragati za „biserima“ Istine rasutim po brojnim duhovnim delima.

Da, mi ne možemo da svoje duhovne nazore gradimo u vazduhu, moramo polaziti od onoga što su drugi u ovoj oblasti rekli, moramo imati nekakvu interakciju sa tuđim idejama.

Ali ne sa ciljem usvajanja tuđih ideja, svejedno da su ih izrekli (zabeležili) i najautoritativniji, klečanja pred njima dostojni učitelji čovečanstva, uzvišeni, prosvetljeni, itd. Već sa ciljem KALJENJA UMA I DUHA PRI RAZLUČIVANJU ISTINA OD LAŽI (PODVALA) u samim tim delima.

Jedino to može da bude duhovno bezbedan i plodotvoran pristup duhovnim delima. Dakle, kritičko mišljenje, čiji značaj i u duhovnosti je negde ranije već naglašen.

Na primeru pretresanja brojnih duhovnih dela to je već na blogu demonstrirano, evo nekih dodatnih ilustracija, povod su neki citati izdvojeni iz teksta-forumskog dijaloga sa kontroverznim „likom“ Skrivena Ruka, koji se predstavio kao Luciferov „portparol“ (citati izdvojeni za jedan od časova spomenutog improvizovanog kursa metafizike). Zanemarujemo i autentičnost, i okolnosti nastanka teksta, i pitanja da li iza njega zaista stoji nekakav Luciferov „portparol“, NA OVIM IDEJAMA KALIMO UM I DUH, RAZLUČUJUĆI ISTINE OD LAŽI. A ko god da je ideje u ovom tekstu davao, beležio, OČITO JE DAVAO I ISTINE I LAŽI (PODVALE).

1.

Vi ste (kao društvo), u svom hipnotisano-komatizovanom stanju, Slobodnom Voljom saglasni sa stanjem u kojem je vaša planeta danas. Punite vaše umove prljavštinom koja vam se servira putem vaših TV ekrana a od koje ste zavisni, nasilje, pornografija, pohlepa, mržnja, sebičluk, neprestane ‘crne vesti’, strah i ‘teror’. Kada ste poslednji put zastali i pomislili na nešto lepo i čisto?

Razumite, usled zakona Slobodne Volje, ne mogu samo da dam informaciju, bar ne bez posledice po moju ličnost što bih želeo da izbegnem. To je prekršaj nad vašom Slobodnom Voljom, vašim pravom da ne znate. Morate da me pitate za informaciju koja vam treba pa tek onda vam je mogu i dati.

“Vaš (njegov) odgovor je – LAŽ!”

Ne samo u ovom citatu, na više mesta Skrivena Ruka naglašava našu slobodnu volju.

Iluziju slobodne volje mi zaista imamo, i to na pretek: večeras mogu da gledam neki film na televiziji, mogu da se prošetam, mogu da odem do kafića, iha, šta sve mogu da uradim PO SVOM ILUZORNOM SLOBODNOM IZBORU! Tačnije, po SLOBODI IZBORA nekih marginalija i besmislica (uzgred – lično, televiziju i kafiće ne preferiram). ALI ČIK DA BIRAM DA SUTRA NE ODEM DA OSAM SATI RINTAM, pa da tu slobodu izbora  ponovim više dana u nizu! Nema novca, nema hrane, itd!

Učenici mogu posle osnovne škole da biraju “ more” srednjih škola, posle završenih srednjih škola mogu da biraju “more” fakulteta…! A U SUŠTINI SVUDA IH ČEKA ISTA “MAŠINA ZA (INTELEKTUALNO) MLEVENJE”, MAŠINA ZA PREFINJENO PSIHOLOŠKO MALTRETIRANJE, ZA DUHOVNO SLAMANJE. Kada upadnu u to grotlo, kada shvate i osete o čemu se radi – mogu li izborom svoje slobodne volje da iskorače iz svega toga, a da ipak zadovolje potrebu za normalnim profesionalnim osposobljavanjem?

Kaže S. Ruka: svojom slobodnom voljom saglasni smo sa stanjem u kojem se planeta nalazi, svojom slobodnom voljom biramo da punimo umove prljavštinom iz sredstava komunikacije. ZAR BI SVESNA I NORMALNA BIĆA RADILA SVE OVO SVOJOM SLOBODNOM VOLJOM, A NA SOPSTVENU ŠTETU?! U pravu je on da ispada KAO DA ljudi sve ovo čine, biraju ono što je loše i degradirajuće po njih – svojom slobodnom voljmo. ALI, PRETHODNO MORAJU DA BUDU OPAKO-NAOPAKO PROGRAMIRANI, DA BI OVAKO MISLILI, ČINILI, OSEĆALI. Dakle, programirani da slobodnom voljom biraju ono što je štetno po njih same.

I DA LI JE ONDA TO ZAISTA SLOBODNA VOLJA?

2.

Da li ste ikada primetili, da taman kada ‘pomislite’ da ste pronašli nešto što zaista „osećate“ da je Istina za vas, nešto će se pojaviti da u to posumnjate? Da bi ste posumnjali u istinu, i na taj način, posumnjate u sebe da u to verujete? To se dešava sve vreme, u stvari, gotovo svaki put kada imate neko novo otkrovenje koje vas jako uzbudi. I to se dešava, poprilično po nacrtu. Međutim, ne možete videti ovo jer se dešava izvan 3. Denzitetskog razumevanja, u oblasti gde se sve može videti kao pridodato i povezano sa svim ostalim. Sinhronicitet.(…) Možete li videti kako „test“ radi? Taman kada nađete nešto što ste izvagali i iseckali kroz razboritost, i odlučili da to integrišete u svoj koncept „Istine“, dolazi i izazov vašim novootkrivenim verovanjima. Obično u obliku događaja, ili nešto što ‘drugi’ mogu da kažu i ubede u nešto drugo. Vaš duhovni razvoj, kao i svi drugi aspekti vašeg napredovanja je nešto na čemu morate da radite. Kako znaš da je tvoja novootkrivena ‘istina’ stvarno Istinita, ako nikada nisi testiran na nju. 

“Vaš (njegov) odgovor je – ISTINA!”

Odlično opisan “scenario” našeg mučnog i teškog, preteškog hoda ka pravoj Istini. Čak nikakav dopunski komentar ovome nije ni potreban, ovu proceduru bar donekle poznaje svaki tzv. tragalac, svako ko se sa dovoljno introspektivnog sluha kretao putem otkrivanja Istine (u meri u kojoj mu je-nam je ona dostupna).

3.

 Tako, mi ((napomena: Negativni Faktor, Bića Tame, itd.)) smo trebali postati Katalizator promene, kako bi omogućili taj izbor, i time doneli Polaritet.

Mi im ((ljudima)) pružismo Katalizator predočavajući im koristi od sticanja Znanja

Razumite, mi MORAMO da budemo Negativni. Zato smo poslati da budemo ovde. To je naš ugovor i oduvek je bio da vam pomognemo, pružanjem ‘Katalizatora’ o kome sam govorio ranije.

“Vaš (njegov) odgovor je – LAŽ!”

Katalizator – inicijator i ubrzivač promena. Dakle, ideja je, poznata i van ovog kontroverznog teksta, npr. kod teozofa: da je Negativni Faktor (bilo Lucifer, bilo neka druga negativna Andramolja) – u funkciji, sa misijom našeg provociranja na duhovni rast.

Za Saturn (Lucifera?) se u astrologiji kaže da je I MUČITELJ I UČITELJ, onaj ko nas muči – da bi nas učio.

I BILO BI ZAISTA TAKO KADA BISMO MI BIVALI IZLAGANI MUKAMA I ENERGETSKIM ISCRPLJIVANJIMA – DOZIRANO, PROMIŠLJENO, SA DOBRIM NAMERAMA. DALEKO SMO OD TOGA!

NEMA KALJENJA I UČENJA U MUČENJIMA KOJIMA SMO MI NA ZEMLJI PODVRGAVANI! IMA SAMO NAMERE DA BUDEMO ENERGETSKI ISCRPLJENI DO KRAJA, DA BUDEMO PSIHOFIZIČKI I DUHOVNO SLOMLJENI.

Duhovno se kali, podvrgnut mučenju-učenju, onaj ko na šalteru osam svakodnevnih sati gleda u kompjuter i broji novac (osam svakodnevnih sati puta četrdesetak godina!)? Onaj ko u fabrici osam i više sati kao robot ponavlja istih nekoliko pokreta, uglavnom stojeći na nogama tih osam i više sati? Onaj ko radi u rudniku, onaj ko na 40 stepeni valja asfaltnu masu, i milijarde ljudi u svetu, na toliko drugih nehumanih poslova i u nehumanim uslovima? Duhovno se kali onaj koga celog radnog veka neki šef ili nadređeni maltretira? Onaj ko je u porodici nečem sličnom celog života podvrgnut? Ili ko je, formalno bezazlenije, ali ne bez teških duhovnih posledica, izložen stalnim verbalnim ego-kljucanjima? Pa već spomenuti učenici po školama, u poziciji koju je akademik Pavle Savić savršeno jasno opisao: “Imamo školstvo koje nam kretenizuje učenike!”. TO POZICIJE U KOJIMA JE MUČENJE – UČENJE, U KOJIMA JE ZLO KATALIZATOR, ubrzivač duhovnog rasta?! Pa to može da prihvati i proguta samo um pomračen iluzijama!

Ako pogledamo pripadnike elitnih vojnih i policijskih jedinica svuda u svetu: oni prolaze kroz pakao obuke. I tako se prekale da zaista postanu – elitni, sposobni za svakakve poduhvate, sposobni da svašta izdrže, itd. ALI OBUKA JE KURS KOJI TRAJE ODREĐENO VREME! Neka je nekoliko meseci, pa i koja godina. TRAJE, I – ZAVRŠI SE!

U njihovom slučaju mučenje jeste bilo: učenje i kaljenje.

Zamislimo da im taj kurs traje celog života! NEMA ŠANSE DA BI TO TAKOĐE BILO ISTO: UČENJE I KALJENJE. TO BI SE PRETVORILO U SLAMANJE.

4.

To je krajnji test. Da Veruješ u ono što znaš duboko u sebi kao tvoju istinu, čak i kada ti ceo svet govori da „grešiš“. To je težak posao, da Veruješ sebi, kada svi oko tebe sumnjaju i nazivaju te ludim, ali to je posao koji si došao ovde da uradiš. Jedina prava i trajna Istina je ona koja je „samo-spoznata“. Glasnici mogu da dođu i odu, i pričati vam Istinu sve dok ne poplave u licu, ali to neće biti Vaša Istina, sve dok sami ne shvatite, duboko u Jezgru svog Bića, da ‘osećate’ Istinu za vas. Nikada ne treba da prihvatite nešto kao istinito, samo zato što vam neko kaže da je tako. Ali, kada vam vaš unutrašnji glas kaže da je Istina Istinita, a vi osetite taj stari topli osećaj uzbuđenja kako se diže od nekud duboko iznutra, koji kaže: „Da! Znao sam!“ uhvatite se za taj osećaj, (osećanja su jezik vaše Duše) i Čuvajte ga pažljivo, jer možete biti sigurni da će vaša nova uverenja biti izazvana na mnogo načina. To je tako osmišljeno, na taj način, da budete testirani. Vaša Unutrašnja Istina mora biti u stanju da izdrži test vremena, i biće temeljno ispitana. Držite je, toliko dugo koliko znate da je Istinito duboko u sebi. Ne dozvolite da vas ništa ili niko ‘van’ vas skrene sa vašeg puta, bez obzira koliko žestoko se borili sa vama. Oni samo rade svoj posao, čak i ako možda nisu ni „svesni“ da je to ono što u stvari rade. Oni vam obavljaju važnu uslugu, a vi treba da ste im zahvalni na tome.

“Vaš (njegov) odgovor je – ISTINA!”

Izvesna varijacija prethodnog citata (br. 2) koji je istinit… Takođe mu nije potreban dopunski komentar…

Još dva citata kojima možemo dodati oznaku “istina”.

5.

Čovečanstvo mora da preraste zastareli koncept „bogova“. Ideja o „Bogu“ uzima Moć iz vaših sopstvenih ruku, i predaje je nekoj nepoznatoj figuri iz senke, negde „tamo“. Drugim rečima, van sebe. Umesto „bog“, vidite „Kreator“.

Samo mala dopuna…

Nikada nisam voleo da koristim izraz “Bog”, čak ni kada bih pomislio da se on odnosi na oznaku Apsoluta. Taj pojam je kroz istoriju čovečanstva toliko, kaže se – konotativno zaprljan, da dođe gadno, da ne kažem baš rizično, da se koristi.

Svakako je prihvatljivo ono što kaže Imanuel (koji takođe ima red istina i red laži-obmana): iznad svih bogova je Stvoritelj, kao nespoznatljiva enigma. Jeste pitanje da li je i “Stvoritelj” adekvatni izraz, ali – bar je konotativno čistiji, a za retke situacije kada uopšte i treba da ga upotrebimo, budući da nespoznatljivom enigmom, po nekoj zdravoj logici – i ne treba da se bavimo.

I poslednji citat sa oznakom “istina”:

6.

Vi samo zaboravite ko ste, u toku inkarnacije. Cilj Igre je da se probudite u „snu“, i u stvari, postanete ‘Lucidni Igrač’. Da se setite ko ste zaista u toku Igre, i da onda počnete da radite na stvarima zbog kojih ste ovde došli.

Tema je ovo koja bi tek sa pretresanjem duhovnih dela bila konkretno zanimljivija. Zamajavanje koje mi nije na dnevnom redu, ali – može još samo osvrt na komplikovanije situacije, kada učitelji ili duhovnjaci-podvaldžije – ISTOVREMENO, na istim idejama, mešaju istine i laži, podvale, što dođe kao duhovni koktel (idu vrućine, možda će nekima ovi kokteli prijati).

U brzinskoj proceni – tipovao bih na Isusa (što kanonskog, što nekanonskog) kao majstora u pripravljanju ove vrste duhovnog koktela. (Oslanjam se na citate po sećanju, treba da sam debelo zaludan da bih preturao po Novom zavetu, radi preciznijeg i potpunijeg citiranja.)

Kaže Isus Kanonski: „Carstvo Nebesko je u vama“ (ako kažete da je u polju, ptice će ga pozobati, itd.).

ISTINA je da je ključna perspektiva u nama samima, u našoj unutrašnjosti, da se preko nje u spoljašnjost izliva ono što se i kako se izliva. I sasvim je umesno njegovo skretanje pažnje na ovu perspektivu – ljudima ogrezlim u spoljašnjem (što je tragično iskrivljena percepcija sa teškim posledicama po dušu – i dan-danas, čak – pogotovu dan-danas).

A onda u ovoj istoj ideji imamo mali niz laži, podvala, ili NEDOREČENOSTI koje potpadaju pod istu kategoriju.

Pođimo od principa koji ovaj Isus prećutkuje: SPOLJAŠNJE I UNUTRAŠNJE SU U INTERAKCIJI! Mi zato i jesmo ovde, jer ta interakcija je duhovno plodotvorna. Podvala koja nam se osobito bogato daruje kroz istočnjačku duhovnost: hajde da se zagnjurimo u svoju unutrašnjost, u njoj nam je kosmos, u njoj nam je blaženstvo, nirvana, u njoj nam je Carstvo Nebesko, sve divotno što se poželeti može! A telo…?! Telo neka nam se raspada u spoljašnjem, mi smo se lepo zbrinuli begom u unutrašnje.

Ne pije vodu ta logika!

Dalje: Carstvo Nebesko, valjda u smislu višeg, uzvišenog stanja svesti – TREBA POSTIĆI, DOSTIĆI, „ZASLUŽITI“. Ispada po Isusu Kanonskom: dovoljno je da znaš da je Carstvo Nebesko u nama, ti uđeš u sebe, i – TU SI! Ništa da se radi, ništa da se čisti, ništa da se istražuje, ništa da se istrajnošću zaslužuje, ništa-ništa-ništa, samo preusmeriš perspektivu ka unutrašnjem.

A obaška mali niz pitanja vezanih za sam pojam unutrašnjeg. Npr: A ŠTA TO KONKTRETNO ZNAČI?! Zažmuriš, i – u unutrašnjosti si?! Pa tu je samo mrak, tu su neke misli, neki koloplet misli, ako si uvežban u podvali meditacije – možeš da postigneš trenutke unutrašnje tišine, da ih percipiraš kao blaženstvo, ali – ŠTA SA TIM, ŠTA DALJE?! U kojem smislu je to CARSTVO NEBESKO, NIRVANA?! Da kao mula ćutiš, da bivaš u tišini, pa neka bude i u nekoj svetlosti, a o ko zna kakvim unutrašnjim senzacijama se tu može raditi, ko zna kakvog porekla, čijeg odašiljanja, i – to je to, Carstvo Nebesko?!

Isus Nekanonski kaže: Carstvo nebesko je u vama i oko vas.

ISTINA je da unutrašnje i spoljašnje treba da budu u interakciji i u sintezi, u smislu sinteze dualnosti, što i sam taj Isus kaže na drugom mestu: „Ako se dvojica pomire u kući i kažu planini: ’Pomeri se!’, pomeriće se“, tj. kada ostvarimo sintezu dualnosti – izbijamo na plato izuzetnih moći. Spoljašnje i unutrašnje je jedna od linija sinteze dualnosti.

Logično je da spoljašnja dešavanja budu inicijatori za unutrašnja dešavanja. Uostalom, najbanalnije: u spoljašnjem mi imamo knjige, iz kojih čitamo neke ideje, koje mogu da iniciraju unutrašnje procese. Odnosno, u spoljašnjem mi imamo ljude, LJUDI OKO NAS NISU U NAŠOJ UNUTRAŠNJOSTI, imamo i ideje tih ljudi, i interakcije sa njima, a koje su sa najbrojnijim posledicama po našu unutrašnjost.

Jedan Svedenborgov opis je u ovom smislu izuzetno koristan: Anđeli (kao njegova oznaka za veoma razvijena bića u višim sferama Postojanja) PO SPOLJAŠNJEM ODREĐUJU STANJE SVOJE UNUTRAŠNJOSTI. Ako je spoljašnjost loša – to je signal da u unutrašnjosti nešto nije u redu, te da njome treba da se pozabave.

I tako bi zaista i trebalo da bude, valjda i jeste, U NORMALNIM SFERAMA POSTOJANJA. Nažalost, mi živimo u jednoj od NAJNEROMALNIJIH , najpaklenijih sfera Postojanja (čijom zaslugom, namerom ili greškom, za sada ne znamo). Te se kod nas unutrašnja postignuća ne prelivaju u spoljašnjost automatski. Npr: iza zavidne lepote fizičkih tela ne stoji i zavidna harmonija na unutrašnjem planu, čak, uglavnom, ne zavidna, nego – NIKAKVA.

E, ali je ova konstatacija Nekanonskog istovremeno i LAŽ, PODVALA!

Kao što ne stoji mehanički prvi deo rečenice: Carstvo Nebesko je tu, u tebi, samo zakorači, već si u Carstvu Nebeskom, analogno ne stoji ni drugi deo: CARSTVO NEBESKO JE OKO NAS! CARSTVO NEBESKO U MOŽDA NAJCRNJEM PAKLU U OVOJ GALAKSIJI?! Čak i najporemećenije njuejdžere, sa opsesivnim fokusom na lepotama i pozitivnom – taj isti Pakao mora da opako treska na svakom koraku, jer oni svoje šizofrene vizije ne mogu da nose sasvim van mreža planetarnog postojanja. (Mudra i postojana težnja definisanim ciljevima je nešto sasvim, sasvim drugo.)

Ako nam neko kaže da je Carstvo Nebesko i oko nas, onda nas on: a) ili navodi da aminujemo postojeći Pakao; b) ili nas nagovara da sami sebi nabacimo naočare šizofrene njuejdžerske percepcije realnosti.

I tako, da sa ovim razgraničavanjima istina i laži u postojećim duhovnim delima ne idemo dalje, što se kaže: mudrome je i ovoliko dovoljno.