30. октобра 2018.
Pošao na trčanje, pa se setim preporuke koja se daje i u okviru nekih pravaca psihologije (tek kao asocijacija mi iskrsnulo, naravno da mi to nije problem).
Kada osetite jak naboj – rasteretite se kroz intenzivniju fizičku aktivnost.
Ima američkih filmova sa tim scenama: „rastopiš“ naboj udaranjem u bokserski džak.
Za mnoge situacije naivna i pogrešna preporuka koja odražava neuhvatljivu ili teško uhvatljivu složenost nas samih, našeg funkcionisanja i okolnosti u kojima smo.
Ovakav savet je u redu u manjem broju slučajeva kada je naboj refleks nedovoljne fizičke aktivnosti. Tačnije – kada je refleks preterane opuštenosti.
Ali je češće u pitanju pozicija u kojoj se zašlo u neravnotežu preko previše angažovanja. Fizičkog, nefizičkog, za neravnotežu je to svejedno, svejedno se radi o neravnoteži zbog previše angažovanja. (Za razliku od neravnoteže zbog previše neangažovanja.) Na takvom „tlu“ naboj „cveta“ „kao lud“.
U tom slučaju nama je PRIORITET da se preko što više odmaranja (opuštanja) najpre približimo najviše što možemo Ravniteži, pa tek onda da razmišljamo o fizičkom angažovanju, ukoliko ga nismo imali dovoljno, ukoliko nam posao nije vezan za njega.
Kako počnemo malo bolje da se u ovome snalazimo, postaje nam jasnija „kauzalistika“ u ovim procesima.
Nedovoljno fizičkog angažovanja ima svoje posledice po funkcionisanje tela. Ko je uvežban u praćenju dešavanja u svom organizmu – jasno uočava male poremećaje kako dublje (tokom više dana) zalazi u potpunu fizičku neaktivnost.
Ali, na drugoj strani, možda i kao parališući paradoks: fizičko naprezanje u dubljoj neravnoteži, koja je posledica previše angažovanja, neka je ono i tzv. intelektualno, samo nam neravnotežu produbljuje.
Fizičko angažovanje kao spasonosni korak dolazi samo u slučaju neravnoteže koja je posledica previše neangažovanja. Mada su ovakvi slučajevi izuzetno retki. Ko još ima životnu poziciju u kojoj po ceo dan može ništa da ne radi? Možda samo penzioneri, ukoliko ne umeju da se bilo čime zaposle. (Poznato vajkanje: „Da odem u penziju, da se slatko odmorim!“, dolazi i kao nesvesno priznanje da se „zarađivao hleb“ uz robijaški status, ali i otvara pitanje slobode kao „mača sa dve oštrice“. Druga oštrica je zapadanje u neravnotežu neangažovanja. A pogledajte Klinta Istvuda, kojeg sam iz nekih drugih razloga isticao: sa 88 godina snimio film u kojem i sam glumi 90-godišnjaka!)
U slučaju principa „klin se klinom izbija“, tj. naboj se „izbija“ tako što se fizički istutnjimo – PRIVIDNO se pokazuje efektivnim, jer se čovek zamori. Tim zamorom kao da „otupi“ za naboj. I vrlo brzo će se i sam uveriti kako tim postupkom nije rešio dubinsko pitanje svog naboja.
A ono se rešava otklanjanjem neravnoteže. Ili bar njenim svođenjem na neku manju meru.
Одговори
28. октобра 2018.
Pa da da, sa upoznavanjem nacina opustanja, pravog opustanja, ovde na blogu, jesam se i pre lezala i odmarala ali to je bilo povremeno ono pravo odmaranje opisano kao „bolesnicko lezanje“.
„Bolesničko ležanje“ bi bila neka „prelazna varijanta“.
Za one koji još nisu „zreli“ za dublje opuštanje.
Za dublje opuštanje je nepomično ležanje.
Ono što se u joga-zamajavanjima označava kao joga-nidra, sa šavasanom. Pri čemu se tamo od KAO PASULJ PROSTOG PRIRODNOG MEHANIZMA pravi za njih uobičajena komplikovana „filozofija“ sa nekim komplikovanim procedurama.
I nije ovde SAMO stvar u opuštanju! To je izuzetno važno. Pre ili podjednako stvar je u DOPUŠTANJU ILI PREPUŠTANJU. (Jung govori o prepuštanju.) Da nam u svest izbija, probija sve ono što u nama „buja“ na nesvesnom ili podsvesnom nivou. Nepomično ležanje, sa dopuštanjem/prepuštanjem je čin RAZGRADNJE takvih sadržaja.
Ako to ne činimo na ovakav svesni, kontrolisani i sistematičan način, ti sadržaji, TE ENERGIJE – počeće da probijaju u našem stalnom (neležećem) funkcionisanju, i počeće da se „lepe“, da se projektuju na ljude i dešavanja oko nas.
Ili da nas bacaju u depresiju i slična stanja.
Ili da izbijaju psihosomatski.
Daleko sam od toga da to bude prava mera i prava proporcija ali vremenom cu otkriti kako i sta.
A ovo jeste veliki problem!
Zbog već naznačivanih tolikih varijabli u nama samima i u uslovima (životima) u kojima smo.
Tu ovako „na daljinu“ ne možemo mnogo jedni drugima da pomognemo.
Ali, ako smo usmereni na pronalaženje sopstvenog modela – kad-tad ćemo ga i pronaći.
Najmanje su šanse da se postigne cilj koji se i ne postavi…
Za sad kako uspem, nekad se „iskljucim“ i sedeci i samo gledajuci kroz prozor, po par minuta,
U ovim uzgrednim (sedećim) situacijama od pomoći može biti mala metodološka „caka“: „ZAMRZNUTI“ STAV.
Nepomičnost, uz fokus na nepomičnim rukama.
Zašto baš na rukama? Jer su one najvažnije tačke našeg energetskog „isijavanja“.
Negde je objašnjavano kako je neverovatno koliko mi Energije potrošimo na ili kroz najobičnije manuelne pokrete, i bez nekog posebnog rada, na primer – na/kroz mlataranje rukama dok govorimo.
Pratimo sebe – uočićemo da tu svakako ima istine.
Fokus na nepomičnim rukama ili uopšteno na stav nepomičnosti.
Najteze mi je bilo uocavanje sve vecih i vecih razocaranja u bibliju, namerno je pisem malim slovom.
Jeste gubljenje ovakvih idejnih i vrednosnih uporišta teško, kao zemljotres u svesti.
Hrabrost je i zvoditi ih, zato je ljudima lakše da ostanu na nečem iluzorno sigurnom, pa makar realno trulom.
Ja nikada nisam nešto bio naklonjen religijama. Ali, kada sam kretao u otkrivanje njihovih podvala – povremeno sam sumnjičavo zastajao. Da možda ipak ne grešim? Ipak su to viševekovna vrednosno-idejna uporišta milijardi ljudi kroz istoriju. Zar je moguće da su podmetnute duhovne podvale toliko enormno-širokih planetarnih razmera?
Međutim, kako su mi te podvale postajale sve ogoljenije, shvatio sam da nije greška u mojim uočavanjima, nego u samim podvalama, tj. u neopisivim distorzijama u percepciji i u mišljenju kod ljudi, i o neverovatnim njihovim isprogramiranostima.
Sloboda verovanja (tzv. veroispovesti) je u redu, naravno, neka svako veruje u šta god hoće, ali ovde izbija „na videlo“ kristalno jasna JEZIVA priča o duhovnim oglavima (konjska oprema koja im ne dozvoljava da gledaju levo i desno) koje dominantna većina čovečanstva pristaje da im se nabaci, tj. koje sami sebi nabacuju.
28. октобра 2018.
Ili: Značaj i moć fokusa na suštinama
Ja sam i inače do sada, posebno u praktičnim životnim situacijama, bio naklonjen tome (suštinama).
Sada kao da mi se otkirva ključno „žarište“ problema sa fokusom na suštinama, a u samom centru našeg mišljenja.
Još se u svemu ne snalazim, ali se trudim.
Kada mi-nam pođe za rukom pravi fokus na suštinama: prosto zalazimo u drugačije stanje svesti i u drugačije moći.
Ovde u slučaju pisanja: to je osećaj vladanja pisanjem, tj. pisanim iskazivanjem ideja.
U govoru isto.
U praktičnom delanju: sposobnost izbora prioriteta i lakše savlađivanje obaveza. Lakše, jer je uz neku jaču energetiku. To je kao da kontrolišemo Energiju, kao da je „sabijamo“.
A sve suprotno se dešava, biva, sa slabijim misaonim fokusom, tj. sa jačom centrifugalnom silom u mišljenju: gomilanje detalja i marginalija, gubljenje u njima, rasipanje Energije.
Um nam tako po inerciji funkcioniše. I mi hiperpdorukciju ideja shvatamo kao kvalitet. To nekada možda i jeste bio kvalitet.
Fokus na suštinama, ili – odolevanje zapadanju u hiperprodukciju ideja jeste vezano za određeni misaoni napor. Kao za nekakvu samokontrolu. Ali, kako se konkretno i preko kojih metoda izvodi: ni meni još nije sasvim jasno.
Ali mi je jasno da nam je tu klackalica naše borbe protiv nas samih, tj. protiv Zlotvorskih „umetaka“ u nama samima.
Inkarniranjem mi uskačemo u DNK-„odoru“, u DNK-sklop u koji su se i Zlotvori svojim opcijama „UGRADILI“.
Već sam davao citat koji ovo odlično iskazuje: „Predator vam je darovao svoj um, kitnjast, barokni um“, tj. um orijetisan ka hiperprodukiji ideja i detalja, a udaljavan od suština.
Menjati taj DNK-sklop u kojem smo – savršeno teško.
Kao što je teško mački koja juri da uhvati sopstveni rep.
I što u ključnije faze tog suočavanja i menjanja zalazimo – to nam je pozicija sve komplikovanija i beznadežnija.
Ali, nema se kuda nazad! Preobražajni podvig se mora izvesti do kraja! Primenimo princip koji A. Krouli definiše za svoje „tamnjake“: „Izdržati po svaku cenu, izdržati do kraja!“.
27. октобра 2018.
Doba povišavanja vibracija Zemlje, uz neopisive muke, bar za neke od nas, a „ići“ će se ka tome da to bude i za celo čovečanstvo, donosi i fascinantna ogoljivanja brojnih zabluda i podvala, eto, i u duhovnosti. Samo treba neko da bude malčice podešen da ta ogoljavanja registruje, i videće kako mu se polako ceo svet razotkriva u neviđenim „bojama“.
Muke koje nam povišavanje vibracija donosi telu već mnogi osećaju, nezavisno od toga jesu li u duhovnosti ili nisu, i nezavisno od toga kako to (često i baš blesavo) tumače. (Videli smo na analizi novinarskog članka: „Zašto se osećamo kao krpe vreme /u meteorološkom smislu/ je krivo“.)
Čini mi se da baš i iz istočnjačke podvaldžijske kuhinje, kojoj pripada i „zvezda“-„kuvar“ na kojeg se odnosi tema ovog teksta, potiče jedno, inače samo po sebi ispravno objašnjenje, tj. koje deluje dosta logično: onima koji napreduju na duhovnom putu, a tek prosvetljenima (iha, oni su kao supermeni!), POVIŠAVAJU SE VIBRACIJE SVESTI.
Dakle, načelno deluje logično: na planeti niskih vibracija – niske su vibracije svesti mase, duhovno napredujući povišava te vibracije (kod sebe).
To je u redu, nije u redu istočnjačka duhovna podvala po kojoj se TO POVIŠAVANJE VIBRACIJA SVESTI MOŽE DEŠAVATI APSOLUTNO MIMO DEŠAVANJA SA TELOM. To je kao da se smatra da se neko sa nogama veličine 45 može da obuje obuću broj 32! Kako se to naivno zamišlja: svest da vibrira na 50 Hz, a telo može da ostane na 7,8 Hz! Mogu li da se međusobno trpe sa takvim razlikama?! Valjda je logično: da se više vibracije svesti neminovno odražavaju i na telu, da iniciraju više vibracije tela. PA TELO JE NOSILAC SVESTI! Telo, um i svest predstavljaju kompleks (uz duh), u sprezi su i interakciji!
Već je bio ovde mali osvrt u vezi sa tim: primeri tzv. prosvetljenih koji su sa starenjem zapadali u ozbiljne zdravstvene probleme, a nasuprot tolikim starijim neprosvetljenim ljudima koji su skoro, ili i bukvalno, do stote godine sačuvali zavidnu vitalnost. Pa je bio zaključak: ne moraju prosvetljeni, uzvišeni, sveci, itd, da izgledaju baš kao manekeni ili sportisti, ali – jedna prosečna vitalnost IDE, pristaje, očekuje se uz toliko razvijenu svest. (Tj. da je ta svest zaista toliko razvijena, no… to je druga priča.)
Ovde malo da se pozabavimo tzv. facijalnom ekspresijom ili analizom izraza lica, odgonetanjem šta nam izraz lica govori o PSIHOLOŠKOM I O STANJU SVESTI tzv. prosvetljenih ili onih TOBOŽE više, visoko duhovno razvijenih.
Dole je dat link sa Muđijevim nekim tzv. satsangom, slučajno mi iskočio dok sam tražio neku drugu temu. Video nisam ni pogledao do kraja (valjda nisam mazohista!), uopšte nisam ni pratio šta govori, jer na osnovu dva-tri ranije pogledana videa znam šta će da kaže.
Ne mislim, niti tvrdim, da je Muđi, kao jedan od verovatno najpopularnijih savremenih prosvetljenih, svesno zlonameran, naprotiv, znam da je sasvim dobronameran i da deluje sa ciljem duhovnog pomaganja ljudima. Ali, te namere ne znače i rezultate u skladu sa takvim namerama. Dakle, on nam je ovde odlična ilustracija za raskrinkavanje istočnjačkih podvala vezanih za povišavanje vibracija svesti nezavisno od stanja tela. On, ali u istom smislu može nam biti i, koliko znam, drugi najpopularniji savremeni tzv. prosvetljeni – Mohanđi (u istom smislu se mogu osmotriti njegovi video-snimci).
Dovoljno je da pogledate početno „parče“ donjeg videa, usredsređujući se na facijalnu ekpresiju, na analizu izraza lica. Pretpostavljam da i ne moramo da budemo osobito empatični (sposobni za uživljavanje u psihološko stanje drugih), da bismo konstatovali: ovaj čovek je sav u nekoj unutrašnjoj napetosti, u nekim blokadama, njemu nije dobro. PRE ĆE BITI DA MU JE DUŠA U NOSU, NEGO U KOSMOSU! Što je posebno uočljivo na početku, pre nego što počne da govori, jer sa govorom se već formira jedna drugačija podešenost (tada imamo makar i suptilni napor kojim se saobražavamo ulozi koju igramo, što znači da izađemo iz svog pravog stanja, trenutno ga malo „ostavimo po strani“).
Odnosno, možemo da konstatujemo da je on daleko od facijalne ekspresije koja se i „po difoltu“ i po opisima očekuje od visoko duhovno razvijene osobe: zračenje blaženom, veselom smirenošću, tihom dobrom Energijom/energičnošću, zdravom Distancom sa kojom je nekome i sasvim svejedno šta se oko njega dešava, ali istovremeno ko može u trenutku (kao u ilustraciji scene iz filma Klinta Istvuda, koji ima smirene pokrete, ali kad zatreba munjevito reaguje) da bude sa maksimalnom brižnošću, toplinom i posvećenošću fokusiran na ljude oko sebe.
U redu je, možda i on trpi sve ove muke koje i svi mi, izloženi povišavanju vibracija Zemlje, ali – dajte da se onda ne lažemo! Priznajmo da je tako, a ne da se bavimo nekim iluzijama ekstremnih duhovnih postignuća, a koja se najprostije ne odražavaju na izrazu lica i na stanju tela (preko psihosomatike)! Možda mu je teško, kao i svima nama, ali – onda ne pričajmo o posebnosti i posebnoj snazi duha, onda priznajmo da smo obični, a ne duhovne „badže“. I ne vodajmo mase po duhovnim stranputicama!
Da, jeste ovo „sektor“ subjektinosti, bavljenje odgonetanjem izraza lica. Niko ovde ne kaže da mi TAČNO znamo šta se u Muđiju dešava, ali idemo za prostom logikom koja nam je i te kako jasna i primenljiva u svakodnevnom životu: ako teško odgonetamo finese nečijeg psihološkog stanja i psihosomatike, ali oko onih očiglednijih lako ćemo se svi složiti. U tom smislu: u vezi sa odrazima UNUTRAŠNJEG STANJA NA SPOLJAŠNJE, na facijalnu ekspresiju – nema laži, nema prevare. Zar smo jedanput nekome rekli (a tako da se pokazalo da smo u pravu) da ne može da nas prevari: ako govori jedno, a mi jasno vidimo da oseća nešto drugo.
No, da sve rečeno budemo uočljivije, uporedimo ga sa antipodom, sa suprotnim primerom. Primer je takođe dole dat, u pitanju je devojčica sa tzv. audicije za „’Zvezde’ ‘Granda’“. (Otkud meni taj snimak?! Snimak koji mi je neko prosledio… ne pratim ni duhovne„zvezde“, a kamoli „zvezde“ „Granda“.)
Dakle, na primeru ove devojčice možemo da vidimo, sada analizom njene facijalne ekspresije, kako izgleda neko: KO ZRAČI DUBINSKOM VEDRINOM (ko je vedar u duši), PRIJATNOM ENERGIJOM I ENERGIČNOŠĆU. Neko ko UISTINU nije opterećen, bilo uobičajenim ovozemaljskim problemima, bilo nekim psihološkim težinama i blokadama. (Čuveni Muđijev savet: „Samo otpusti i budi!“.)
Naravno, ne očekuje se da Muđi na svom satsangu pred publikom skacka kao da je pred vlasnikom „Granda“ i da peva. NITI ON UOPŠTE I TREBA DA SE SMEJE, čak ne mora nijedanput da se osmehne! Ali da ZRAČI DUBINSKOM VEDRINOM I „LAKOĆOM POSTOJANJA“, kao ova devojčica, svakako se očekuje.
Uostalom, u nekima od dela iz same paradigme koju Muđi sledi i reprezentuje kaže se da se prosvetljenjem postiže dečija prostosrdačnost i neopterećenost zemaljskim problemima (distanca).
Ne može iza očigledne zakočenosti i svakako ne poletnog unutrašnjeg stanja da se krije dubinska vedrina i velika duhovna snaga, kao što nam se to (samo)prikazuje.
I ne može takav da nam bude NEILUZORNI idol, još manje nešto kao svetac. Tj. svašta se može i svašta se dešava, još uvek u ovom svetu, svako je slobodan da može ono što može ili želi, mi ovde govorimo o ispravnoj duhovnoj slagalici.
A pogledajmo kako masa dolazi i klanja mu se!
I VERUJE MU!
OČIGLEDNO SPREMNA DA GA SLEPO DUHOVNO SLEDI!
Ja bih pre nego njegovom stanju svesti i „postignuću“ (pu-pu, daleko bilo!) – sledio i težio stanju svesti ove devojčice (u ovde naznačenom smislu, ne uopšteno)!
26. октобра 2018.
Primenjujem po nesto kako uspem u ovoj vremenskoj zguzvanosti i sabijenosti obaveza. U svakom slucaju, idem polako. Nekad sam jurila i nervirala se nekontrolisano. Sad polako, smirenije.
ТO je teren prave borbe!
I teren pravog jačanja i kaljenja!
I teren SASVIM REALNOG, UZEMLJENOG OSVAJANJA SLOBODE!
Ne neki tamo transcendentni kosmosi, univerzumi, vanzemaljci, Nibire, i druga čudesa!
Imamo okolnosti koje nas dave, koje „idu ka tome“ da nas sasvim energetski slome.
I kroz „kostelaciju“ obaveza, i preko ljudi kojima smo okruženi. Bilo da oni svesno žele da nas slamaju, bilo da su nesvesni instrumenti nečiji ili „opcije“ nekih programa. (Nama je u posledicama sasvim svejedno šta je u pitanju.)
Prava veštine je: pronaći modus, metodologiju, naše postavljanje – sa kojima ćemo najpre slabiti da davljenja, pa stvarati sve više manevarskog prostora, pa onda se postupno i oslobađati.
Sasvim konkretno, sasvim ovozemaljski, sasvim očigledno, tj. sa sasvim jasnim praćenjem eventualnih efekata i pomaka.
Ne kroz konkretno-praktično NEPROVERLJIVE priče: o Biću, o čudesima meditacije, o preinkarnacijskim, postinkarnacijskim dešavanjima, itd.
1) Imamo prethodno stanje:
Nekad sam jurila i nervirala se nekontrolisano.
2) Imamo primenu nekih postupaka:
– nije u ovoj poruci direktno rečeno, pretpostavljam da se radi o uključivanju nekih od metoda opuštanja o kojima je pisano ovde na blogu.
3) Imamo „saldo“:
Sad polako, smirenije.
Naravno, ništa u ovim paklenim uslovima ne ide pravolinijski i jednostavno.
Ali su dovoljni ovakvi sitni pokazatelji da smo da dobrom putu sa svojim usmerenjem.
Kako više prostora budemo osvajali, tako ćemo se uspešnije hvatati u koštac i sa složenijim aspektima svoje psihološke, duhovne, životne situacije.
Dakle, bićemo osposobljeniji, „zreliji“ i za primenu složenije metodologije.
Ali, treba UOPŠTE krenuti sa primenama nečega čemu ćemo U TOKU SAME PRIMENE odmeravati efekte. Odmeravati sasvim jasne i konkretne efekte.
A ne da, možda i godinama, primenjujemo neke „mačke u džakovima“ (joga, meditacija, itd.), da se povodimo za opisima efekata, da se „utripujemo“ kako smo negde na putu ka „kosmičkoj svesti“, a da u realno-praktičnom smislu manifestacijama tako nečeg ni traga ni glasa.
24. октобра 2018.
U pravu si, Pišče! Meni je korisno. Izuzetno korisno. Citam sve tekstove polako. Primenjujem po nesto kako uspem u ovoj vremenskoj zguzvanosti i sabijenosti obaveza. U svakom slucaju, idem polako. Nekad sam jurila i nervirala se nekontrolisano. Sad polako, smirenije. Sada mi ni vreme nije toliki problem, sada sve ove zavrzlame bolje shvatam i prihvatam sto automataki znaci manje stresa i vise „odmaknutosti“ od jakih emocija bilo koje vrste i onih dobrih i losih. I sto je najgore sve to mi je vec i bili na dohvat ruke, samo sto kao da, po difoltu, nisam prihvatala da moze drugacije. Ili po inerciji nisam prihvatala. Mozda oboje. Hvala beskrajno i…ne govorite da je blog beskoristan, zaista nije.
Možda da ostane opcija da povremeno odgovorim na komentare, jer je to i u skladu sa usmerenošću na razmenu iskustava u vezi sa praktičnim duhovnim „radom“.
Naša zgužvanost sabijenošću obaveza…
TO je pravi teren zarobljenosti i eksploatisanosti, i treba biti metafizički „slep kod očiju“ pa taj teren ne uočavati.
I borba za naše oslobađanje ne vodi se u nekim kosmosima, u nekim čardacima ni na nebu ni na zemlji, u nekim lepim pričama o univerzumima i o Biću, već tu – na terenu tih zadatosti.
Svaki osvojeni korak u tim zadatostima je korak ka Slobodi.
Sad smirenije…
Ja zaista ne mogu da se načudim da ljudima ključne ideje ovog bloga, vezane za Ravnotežu i za formulu Ravnoteže – nisu „pile vodu“, ispadale su kao neko duhovnosti nedostojno „naklapanje“.
A radi se o nečemu što svako može lako da proba i da odmeri efekte.
Primenjivati ritam 30′ + 30′ ili 60′ + 60′, dosledno, ali uz prethodnu oslobođenost od jače neravnoteže: to je nešto što se može približiti stanju koje se pokušava opisivati kao nirvana. Ne kažem da se time postiže nirvana, taj pojam mi je podvaldžijski, već – govorim o približnosti u opisu stanja.
Postoji tu jedna velika prepreka da se takav efekat oseti, i to mi je jasno: a to je upravo navedeni uslov – da se prethodno treba osloboditi većeg balasta neravnoteže. A to znači: ako je neko danima, da ne govorimo o mesecima, bio u hroničnoj (hiper)aktivnosti, onda mora danima i mesecima da se „PEGLA“, da bi otklonio jaču neravnotežu. Pa tek onda da može da oseti u pravom smislu efekte ritma Ravnoteže.
To bi svako mogao, uglavnom da izvede za vreme tzv. godišnjih odmora, kad bi mu ovakav praktilčni koncept imao smisla. PA ONDA DA POKUŠA DA PRIMENJUJE RITAM RAVNOTEŽE, i da prati efekte…
Naravno da ni ja nisam u poziciji hroničnog bivanja sa ovim ritmom, dodatno što tu ima još komplikovanih momenata, ali – povremeno uspevam, a suvišno je da ubeđujem kako se radi o izuzetno prijatnom stanju, koje se u postojećim teškim uslovima može unekoliko nazvati i uzvišenim. Onda kada bismo ovladali time da to stanje Ravnoteže bude ustaljenije, onda bismo oslobodili potencijale uma, i time intenzivnije ostvarili vrata oslobađanju.
Jer i to je takođe jedan od fenomena koji su mi, uz tolike druge dileme, jasni kao dan: koliko ne-skladnost i ne-moć našeg uma ili rezonovanja zavise od ne-Ravnoteže.
Usputna primedba o emocijama je vrlo bitna, manje sam o tome pisao, dodaću kasnije još nešto o tome…
20. октобра 2018.
„“Tek – jednostavan, „pravolinijski“ proces dobijanja informacija od duše ili preko duše: POUZDANO isključen je.““
To nije jednostavan pravolinijski proces, dusa je potpuno nevina i naivna kao da pricate sa djetetom od dvije godine. Da bi uspostavili komunikaciju s dusom trebaju godine i zivoti duhovnog usmjerenja, trebate takodjer u sebi imati jako OPD usmjerenje i biti ono sto se kaze veliko dijete. Dusa vam ne moze pomoci u prakticnom ovozemaljskom zivotu. Dusa takodjer ima problema sa pitanjima prije, ubuduce i sve vezano za vrijeme. Dusi treba postavljati specificna pitanja u kojim bezuslovno i bez dvosmislenosti tezite duhovnom razvoju. Sama takva pitanja i izbor pitanja trazi veliki duhovni temelj da bi uopce bili na nivou pitanja. Potpuno je iskljuceno da nezreli, religijski programirani ili negativni uopce postave pravo pitanje ili dobiju odgovor. Za komunikaciju treba biti prilicno cist od sveg programiranja i jako OPD nastrojen. Takodjer dusa treba biti iskusna odnosno dosta zivota biti sinhronizirana sa tijelom i njegovom energijom. Iz ovih razloga jasno je da jedan mali broj ljudi moze ostvariti komunikaciju. Definitivno „mlade duse“ i istocnjaci sa njihovim bogovima i teznjama za nirvanom kao vrhom duhovnog usmjerenja nemogu imati komunikaciju s dusom. Vidljivo je da se tu ne radi o obicnoj komunikaciji sa nevidljivim entitetima kojima moze pristupiti svatko koristeci propisane procedure bez obzira na duhovno usmerenje.
Od svih i svakog do sada koga sam upoznao na ovaj ili onaj nacin poznajem samo jednog covjeka koji ima izravavnu komunikaciju s dusom odnosno on je postao covjek dusa na individualnom putu i naravno, zivot na zemlji mu je extremno otezan od ostale nevidljive gamadi.
I dalje stojim kod toga da sav rad na dekodiranju nasih izvornih kodova i slicno, nece donijeti znatne pomake ili nas osloboditi ili uspostaviti procedure kojima cemo izbjeci zamke ovog zatvora.
Ja sam gore objasnio zivot poslije smrti prilicno jednostavno u par recenica, uskoro cu objasniti sta je to od nas sto prezivljava iz zivota u zivot. Znam da je rekapitulacija sveg naseg znanja nakon smrti ovog ogranicenog fizickog tijela kada ubiremo plodove naseg zivota na zemlji. Znam da ce se uskoro jedan dio ljudi primiti signale koji ce nam povecati svjesnost i nadograditi DNK kodove ali neznam hoce li to biti kasno da nastavimo zivot na zemlji. Znam da bez te nadogradnje nemamo sanse za masovnije budjenje i znam da vecina nece reagirati na te signale.
sada, molim autora da nauceni put u smislu vracanja nasih izvornih programa jednostavno i kratko objasni da vidimo konture nase buduce Slobode ili bar uspjesnog suprostavljanja tamnoj agendi. Volio bih da me demantira, te da nam svima pomogne
Pomozimo sebi! 