Otkrivenja našeg doba

Monthly Archives: март 2017

Još jednom o Isusovoj podvali u vezi sa požudom (aneks četvrtom delu ovog serijala)

126. Tja, da li je to baš svesna podvala ili njegova nedovoljna kosmička upućenost, ili sluđenost jakom Iluzijom, nije nam jasno, nije nam dato da nam bude jasno, tek, u efektu na nas dođe nam kao podvala, pa nam je svejedno o čemu se radi.

127.

27 „Čuli ste da je rečeno: ‘Ne učini preljubu!’

28 A ja vam kažem: ko god požudno

pogleda ženu, već je u svom srcu s

njom učinio preljubu.

29 Ako te, dakle,

tvoje desno oko sablažnjava, iskopaj ga i

baci jer je bolje da ti propadne jedan deo

tela nego da ti celo telo bude bačeno u

gehenu.

128. Načelno, niko ne kaže da je nešto loše u samom Isusovom savetu. Ne bi trebalo da čoveku pogled na tuđu ženu izaziva požudu.

129. Samo to ne, sve ostalo tu nam smeta! (Bar onima nama koji smo se oslobodili programa ili zaveta da svakakve duhovne podvale prihvatamo kao velike mudrosti i duhovne pouke.)

130. Ako tako što čovek učini – neka se nada paklu, dakle, najtežim kaznama! Da je pod stavkom „učinjena preljuba“ predviđena ovakva kazna, pa još i da se razume, ali da neko tek samo osećajem koji promine njegovom svešću već odmah sebe diskvalifikuje za rajsku poziciju – malo je previše kao upozorenje od strane trpeljivog duhovnog učitelja koji se na tolikim drugima mestima promoviše kao onaj ko razume ljude i PRAŠTA IM.

131. HAJDE DA MI UMESTO ISUSA ZAĐEM MALO DUBLJE U OVAJ FENOMEN, da bismo pročitali podvalu koju nam u vezi sa njim, a kroz „sublimiranu poruku“ on prenosi.

132. Ako dvoje u braku iole skladnije funkcionišu – između ostalog oni normalno zadovoljavaju svoje seksualne potrebe, potrebe svog seksualnog nagona, ako se on u braku u neidealizovanom obimu zadovoljava: čovek (i žena, svakako, ali Isus nju, njih, žene, u ovom upozorenju i ne apostrofira) neće imati potrebe za drugom ženom, te pogled na drugu ženu neće mu ni izazivati požudu.

133. Ako mu druga žena, pogled na drugu ženu izaziva požudu: onda je to znak da nešto nije u redu: a) ili nešto nije u redu sa seksualnošću tog čoveka; b) ili nije u redu sa zadovoljavanjem seksualnog nagona u okviru samog braka.

134. U oba slučaja su to signali koji zahtevaj preispitivanje. NAJMANJE MUDRO JE REĆI: NE SMEŠ IMATI POŽUDU PREMA DRUGOJ ŽENI, ako te oko u tom smislu izda – vadi to oko. Već smo govorili o distorzijama u bračnom povezivanju, koje za Isusa i ne postoje, jer svakako da je on „portparol“ baš onih sila i Boga-bogova koji su tu distorziju, kao i sve ostale zemaljske distorzije, ugradili u zemaljski život.

135. Dalje, da je Isus hteo da nam da mudrije, produbljenije savete, a bez namere da nam podvaljuje, on bi nam skrenuo pažnju na MOMENAT SPOLJAŠNJEG IZAZIVANJA POŽUDE, PA BI NAM SKRETAO PAŽNJU NA UNUTRAŠNJU STRANU FENOMENA.

136. Pri pogledu na tuđe, ali i na „sopstveno“ telo, tj. na ženu sa kojom je „inkriminisani“ u braku, ako žensko telo izaziva požuda – TU POŽUDU FAKTIČKI IZAZIVA LEŠ (i žensko, i muško, naravno, Isus govori samo o ženskom telu)! NAŠ FOKUS NA TELU, ODVOJENOM OD DUHOVNOG ILI BILO KAKVOG NEFIZIČKOG POKRETAČA, JE FOKUS – NA LEŠU, kao što reče Štajner: fokus na sklopu minerala, od kojih se telo sastoji i koji se onda kada telo napuste duhovni pokretači podvrgava procesu raspadanja na sastavne delove (raspadanje leša).

137. U PRAVOM MUŠKO-ŽENSKOM ODNOSU, U MUŠKO-ŽENSKOM ODNOSU NOVOG SVETA: POŽUDA, BUĐENJE SEKSUALNOSTI MOŽE DA PROIZILAZI IZ USPOSTAVLJENE UNUTRAŠNJE KONEKCIJE, svakako da je telo fizički posrednik, svakako da ono nije nebitno, svakako da je u redu da i samo telo učestvuje u tome, ali, suštinski, unutrašnja spona bi trebalo da je primarna.

138. Ili, pogledajmo ovo pitanje iz drugog ugla… SAVREMENA PORNOGRAFIJA!

139. Sva ženska tela imaju iste delove, sva muška tela imaju iste delove, nema ljudskih i ženskih bića sa nekakvim posebnim, specijalnim dodacima. Jesu neka tela zgodnija, neka manje zgodna, ali – u suštini: svi (mi) imamo iste delove, neko neke veće, neko neke manje, u finesama nam se razlikuju delovi dela, ali, suštinski – isti su nam.

140. SAOBRAZNO TOME: I „VOĐENJE LJUBAVI“ ILI SEKSUALNI ODNOS – SUŠTINSKI SU NAM ISTI! Svima nama, i svim ljudskim bićima otkako su-smo ovakvi kakvi smo.

141. Možemo u finesama da imamo nešto drugačije tokove, nešto neke drugačije faze, položaje… suštinski: SVE SE SVODI NA ISTO I NA ISTI PROCES, KOD SVIH (NAS)!

142. AKO POSMATRAMO PROCES NA FIZIČKOJ RAVNI!

143. I TO ŠTO JE „JEDNO TE ISTO“ (R. Amadeus) URUŠAVA JEDNOLIČNOST PORNOGRAFSKIH FILMOVA, pa otuda DISTORZIJE DISTORZIJA kroz izmišljanja neprirodnih aspekata, činova, faza, položaja u seksualnom odnosu, do samih bahanalija i gadosti.

144. I NIJE TU STVAR U PORNOGRAFIJI, neka je ona jedan od civilizacijskih ekstrema, u ovom slučaju – jedan od ekstrema u tretiranju i prikazu seksualnog odnosa, STVAR JE U LJUDSKOM UMU I U LJUDSKOJ SVESTI: EKSTREMI NAM NEKU POJAVU SAMO JASNIJE I OGOLJENIJE PRIKAŽU.

145. OVDE JE TO JEDNOLIČNOST NA KOJU SE SUŠTINSKI SVODI SEKSUALNI ODNOS, AKO NAM JE FOKUS NA FIZIČKOJ RAVNI, NA FIZIČKOM ISPOLJAVANJU.

146. I iz takvog naopakog fokusa, i iz takvog shvatanja seksualnosti,  A KOJI SU POSLEDICE ONIH OSTALIH DISTORZIJA U MUŠKO-ŽENSKIM ODNOSIMA, na koje je u ovoj „seriji“ već ukazano, LOGIČNO I OČEKIVANO, POSEBNO VREMENOM – SEKSUALNI ODNOS RAĐA DOSADU KOD PARTNERA. Doduše, obično u nekoj kompromisnoj dijalektici: seksualni nagon traži svoje ispoljavanje, dok ga ima, dok ga uneravnoteženi život ne izmrvi (a to u postojećim uslovima biva dosta rano), te, iako se sve svodi na jednoličnost, partneri (bračni) se nekako „nađu“, te do odnosa dolazi.

147. I TAKO MORA DA BUDE SVE DOK NAM FOKUS BUDE, KAO ŠTO NAM I ISUS SUGERIŠE: NA SPOLJAŠNJOJ, A NE UNUTRAŠNJOJ KONEKCIJI DVE OSOBE (suprotnog pola).

148. DAKLE, ISUS NAS NE UPUĆUJE NA UNUTRAŠNJU KONEKCIJU KAO PRIMARNI USLOV POVEZIVANJA DVOJE U BRAKU. U SLUČAJU TAKVE KONEKCIJE: LEPOTA MUŠKO-ŽENSKIH ODNOSA PROZILIZALI IZ DUHOVNE SUŠTINE KOJA NAM JE POKRETAČ, A NE IZ ODNOSA DVA TELA, ili dva „leša“, u smislu u kojem je to već objašnjavano.

149. U TOM SLUČAJU: POTPUNO BI BILO „DEPLASIRANO“ DA SE UOPŠTE I GOVORI O ONOME O ČEMU ISUS GOVORI!

150. A) Ako ima nečeg sličnog unutrašnjoj konekciji kod onih koji su u braku: onda je neumesno i pomišljati da tuđe žensko telo može da izazove nekakvu požudu, jer je sa osobom sa kojom je neko u braku – uspostavljena unutrašnja konekcija, KOJU NE MOŽE DA SKRNAVI NEKO TELO „U PROLAZU“.

151. B) U tom slučaju bi pre Isus trebalo da naglašava da je ta unutrašnja konekcija uslov za buđenje i same seksualnosti, te, ako se ona probudi kod nekoga bez prethodno uspotavljene bliskosti (žensko telo „u prolazu“) – onda je to znak da uzbuđeni treba da se preispita (u slučaju da ima solidne uslove i prilike za zadovoljavanje svoje seksualnosti u braku).

152. Prethodna unutrašnja konekcija: već smo imali poglavlje o dužoj fazi platonske ljubavi, kao načinu i pokazatelju (testu) uspostavljanja takve unutrašnje veze.

153. Konačno, ako eliminišemo sve ove faktore, neka su ovo finese kojima ljudi u Isusovo vreme nisu bili dorasli (a pitanje da li im je i Isus bio dorastao, čim nema ni nagoveštaja ovakvih složenosti tretiranja muško-ženskih odnosa), ali, pitanje DISTANCE je svakako pitanje na koje je Isus mogao da se osvrne, ili da na njega ljude uputi. Ako je to mogao da učini Buda pre njega, za dato vreme na dosta solidan način, onda se i od ovog „velikog učitelja čovečanstva“ takođe, da ne kažemo – pre, moglo očekivati.

154. Dakle, ne da Isus preti ljudima u vezi sa požudom, već bi bilo očekivano da im sugeriše, ma kakvom parabolom, na potrebu distance u vezi sa tuđim ženskim telom. Ne da govori o paklu i grehu koji vodi u pakao, već: da objasni kako je prepuštanje ovakvim izazovima od strane tela sa kojim muškarac nije u bliskoj povezanosti – znači potpadanje pod suptilnu zavisnost od takvog tela („u prolazu“), a u vezi sa čime bi trebalo da ih upućuje ljude na snagu duha koja bi se ispoljila kroz stav unutrašnje distance.

155. Čovek je u ovom svetu izložen svakakvim iskušenjima, svakakvim prilikama koje mogu da provociraju njegovo loše, nepoželjno, duhovno neadekvatno reagovanje, loše misli, loše emocije.

156. DA LI JE PRAVO I KONAČNO REŠENJE AKO NEKOME PREPORUČUJEMO DA SE SKLANJA OD SVIH TIH ISKUŠENJA?!

157. Od iskušenja koja ga mogu navoditi na duhovni, psihološki ili telesni pad.

158. NEMOGUĆE JE!

159. Ovde je po Isusovom upozorenju za muškarce to iskušenje – žena, tuđa žena, ili, ako nije oženjen, žena uopšte. Rizik je da ona može da izazove, da pogled na nju može da izazove strast, žudnju.

160. U čoveku (kojeg Isus upozorava) postoji neki mehanizam, svakako psihofizički, koji izaziva ovakvu reakciju, ovakvu moguću reakciju.

161. Kao što i u svim drugim iskušenjima postoje drugi psihofizički mehanizmi koji mogu da izazovu duhovno štetne reakcije, misli, emocije, NA SVAKAKVE SPOLJAŠNJE „OKIDAČE“.

162. AKO ČOVEK STALNO BEŽI OD POVODA KOJI MOGU DA AKTIVIRAJU TE MEHANIZME, ON PROBLEM TIH MEHANIZAMA NE REŠAVA, ne dotiče ih se. Oni ostaju da deluju u njemu, ostaju da „čuče“ u njemu, NEOSVESVEŠĆENI, i svaki od njih u raznoraznim situacijama svakako da će se malo-pomalo probijati dok je živ.

163. Kakav bi bio savet usmeren ka ispravnom rešenju?

164. Da se ljudi upućuju na shvatanje mehanizama koji stoje iza podleganja iskušenju.

165. Odnosno, pošto je to svakako komplikovanije, a čak ni Isusovi učenici nisu baš bili nešto vešti u apstraktnom mišljenju, pa je morao da im drži propovedi kroz priče, parabole i alegorije, kako bi se tek snašli sa ovim komplikacijama, u slučaju da su njemu bile znane… onda je mogao da ih navodi da izgrađuju UNUTRAŠNJU DISTANCU.

166. Nekim od postupaka koje je Buda davao svojim učenicima. Dakle, u ovom smislu je Buda bio napredniji od Isusa.

167. Ili, ako i „od ta posla“ ništa ne bi bilo, a ono je Isus bar mogao deklarativno da učenike (ljude uopšte) ispravnije upućuje, na primer: „Nastojte da pogled na (tuđu) ženu ne izaziva u vama žudnju, jer vam to nastojanje donosi snagu duha, izgrađuje snagu duha“. A ne da im maše pred nosem pretnjama i paklenim perspektivama.

168. Na primer: „Posmatrajte lepo i privlačno muško ili žensko telo kao lepo i privlačno muško ili žensko telo, uživajte u toj lepoti kao i u lepoti bilo čega drugog, ali nastojte da vam se pri tom ne budi žudnja. Jer to nije  situaciji primerena reakcija. Nije primereno, na primer, da vam se na ulici, pri pogledu na muško ili žensko telo, probudi žudnja. Ali je primereno da se probudi onda kada ste u situaciji bračnih intimnih odnosa.“

169. Ne bi, svakako, ovakvi saveti lako rešili dubinske probleme ljudskog seksualnog funkcionisanja, neosvešćenog, ali – bar bi ovakav ili sličan savet ISPRAVNO USMERIO FOKUS LJUDI.

170. Dovoljno i u tom smislu da počnu da prave razliku (za početak – samo da počnu da prave razliku) između bega od iskušenja i suočavanja sa iskušenjima, a tako da se preko distance izgrađuje snaga duha nepodleganjem iskušenjima.

171. Naravno, pitanje je složenije, i iz već naglašenih aspekata: zašto može da probudi nečiji nagon telo sa kojim nije u unutrašnjoj konekciji, ali – bar koncept sa unutrašnjom distancom, koji je Buda dao, bio bi očekivan, da nam se Isus preko sledećih saveta ne razotkriva kao podvaldžija:

172.

27 „Čuli ste da je rečeno: ‘Ne učini preljubu!’

28 A ja vam kažem: ko god požudno

pogleda ženu, već je u svom srcu s

njom učinio preljubu.

29 Ako te, dakle,
tvoje desno oko sablažnjava, iskopaj ga i
baci jer je bolje da ti propadne jedan deo
tela nego da ti celo telo bude bačeno u
gehenu.


(Ova tema se pretvori u tursku seriju o ljubavi…! Peta „epizoda“! Ali, neka je, ljubav je u pitanju, održavani fokus na njoj, ako ne koristi, neće ni da naškodi…)

Prava ljubav (Novog sveta) – nasuprot njuejdžerskoj i tajnaškoj

107. Imaju njuejdžeri i tajnaši tu opsednutost ljubavlju, i ako je iko na planeti uspeo da nam DEVALVIRA ovu emociju – to su oni (izvinite, njuejdžeri i tajnaši!). Da nam je devalvira, da nam je učini otužnom i gadnom, da ona izgubi vrednost i boju, izvorni „ukus“ i snagu.

108. Tj. jasno je, niko od njih tu ništa ne radi iz inata i sa zlim namerama, ali – kada podležete nekim iluzijama, a ne skrozirate ih, ma koliko dobornamerno da delujete, ispada sa lošim posledicama, dobre namere vas ne osiguravaju od izazivanja loših posledica.

109. Takođe – njihovo delovanje, njihovo forsiranje ljubavi: SASVIM LEPO, ODLIČNO SE UKLAPA U SAVREMENE CIVILIZACIJSKE TRENDOVE, koji se na površini pokazuju kao negativni – urušavanje svih vrednosti, ali su dubinski – deo DOBRIH PREOBRAŽAJNIH PROCESA: jer vode urušavanju iluzija.

110. Trebalo je da bude tema „Pozitivnost negativnih dešavanja“, sa obradom ovog fenomena, ali – ne mogu svud sam da stignem, što kaže Njegoš: „Sirak tužni među vihorove!“. Sa jednim kolegom muzičarem, koji ove godine puni osamdesetu, a ne bi mu se dalo ni sedamdeset (a nije ni prosvetljen ni uzvišen!) povremeno se osvrnem na promenu situacije na muzičkoj sceni: njega zanima muzika, mene – duhovna (metafizička) pozadina promene muzičke situacije, a koja je, takođe, simptomatična ZA SVE SFERE DRUŠTVENOG ŽIVOTA.

111. Do pre tridesetak godina, kada su ove široke planetarne teško-preobražajne promene krenule, postojali su stabilnost i red u dešavanjima i u otkrivanju i iskazivanju muzičkih vrednosti, u organizaciji muzičkog života (on je bio dirigent jednog orkestra u Sarajevu, sa njim je proputovao ove prostore i Evropu uzduž i popreko), u otkrivanju talenata, „zvezde“ su bile retkost, jer „zvezda“ u muzici ne može biti „ka’ pleve“, hitovi su takođe godišnje isplivavali u malom broju, opet – ni hitova ne može biti na svakom koraku i ćošku, itd.

112. Današnja situacija je znana svakome koga ova oblast i ne zanima: hiperprodukcija „zvezda“ (i to raznovrsnog formata: „’Grandove’ zvezde“, „’Grandove’ matore zvezde“, „’Pinkove’ zvezde srednjih godina“, „’Pinkove’ zvezdice“, itd.). Za svaku novu „zvezdu“ spremaju se „hitovi“, i, što kaže Balašević: „Ludnica je, kanda, otključana!“.

113. Kuda vode vektori ovih dešavanja, ovih podzemnih planetarnih duhovnih procesa?! Možemo li da zamislimo?! Zamislimo za deset, za pedeset, ZA STO godina sa pretpostavljenim nastavljanjem („progresijom“) sa ovakvim (uzmimo ovu fiksiranu oblast) hiperprodukcijama (muzičkih) „zvezda“ raznovrsnih starosnih formata, zamislimo nastavljanje sa hiperprodukcijom „hitova“… Naziremo li tu liniju progresivnog uspona, ili nešto suprotno?!

113. Nekadašnja stabilna muzička situacija (na Balkanu i evropski-planetarno šire) – NE ZNAČI DA JE TADA SVE BILO NA SVOME MESTU I DA JE SVE BILO ODLIČNO, POŽELJNO, MALTENE IDEALNO! ZNAČI SAMO DA JE CIVILIZACIJSKA ILUZIJA SA MUZIKOM BILA STABILNA! Iluzija sa bavljenjem i slušanjem muzike, sa ulogom muzike, podjednako je bila iluzija i tada i danas. Samo što je tada ta iluzija bila stabilna, BILO JOJ JE VREME I BILO JOJ JE VREME STABILNOSTI KOJA JE BILA CIVILIZACIJSKI KORISNA. Sada se ta iluzija na naše oči urušava, tako da njena pozadina postaje jasnija svakome ko je ČAK SVESTI MINIMALNO otvorene za shvatanje njene iluzije. Te eto pozitivnosti ili koristi od ovih negativnih dešavanja! Besplatni civilizacijsko-planetarni „Kurs čuda“ (jer glavna tema nekadašnjeg „Kursa o čudima“ i jeste razvijanje svesti o iluzijama).

114. Svaka pojava na Zemlji u začetku ima svoju evolucionističku ulogu, ima duhovno korisno jezgro, šta bi to u vezi sa muzikom, bavljenjem i slušanjem muzike bilo – posebno je pitanje, i ovako se malo udaljismo od glavne fabule „serije“…

115. Sada je valjda malo jasnije u kojem smislu je njuejdžersko i tajnaško HIPOSTAZIRANJE ljubavi – upravo samo jedan od vidova devalvacije kojom se civilizacijski-planetarno RASKRINKAVAJU ILUZIJE, u ovom slučaju – iluzije o ljubavi. Da dodamo u skladu sa temom ove „serije“: raskrinkavaju se i PODVALE ili distorzije u vezi sa ljubavlju.

116. Distorzije i podvale u njuejdžerskoj i tajnaškoj „POMAMI“ za ljubavlju i za ODAŠILJANJEM ljubavi – šira je tema, za ovo poglavlje tek neki momenti, u vezi sa tim već je bilo osvrta i ranije u ovom tekstu, a i van njega na blogu…

117. A) Zavisno od njuejdžerskog ili tajnaškog koncepta – pozadina „ljubavne pomame“ često je, a neočekivano: EGOIZAM. Neočekivano, jer ta ljubav se šalje drugima i svima, oko sebe i na planeti, pa i celoj planeti – zbog dobra svih. Tako bar ovi pobornici ljubavi smatraju i objašnjavaju svoje motive. OSMOTRIMO FINESE: INICIJALNO,  OVO ODAŠILJANJE LJUBAVI JE USPOSTAVLJENO ZBOG IMPERATIVA „BITI POZITIVAN!“. Pa u kauzalnim sledovima: ako si pozitivan, sa pozitivnim mislima i emocijama, ti ćeš privući samo pozitivne ljude i pozitivna dešavanja. Jer, propovedaju oni – SLIČNO PRIVLAČI SLIČNO, princip koji najverovatnije zaista i jeste delatan na nekim razvijenijim planetama i u tamošnjim civilizacijama, ČISTA JE GLUPOST (ILUZIJA) GOVORITI, JOŠ GORE – BITI LIČNO UBEĐEN, DA OVA ZAKONOMERNOST DELUJE U KARANTINU-PAKLU-ZATVORU! Čime ne tvrdim da u ovom KPZ-u ne deluje uopšte, apsolutno, ali da ne deluje dominantno – vidi svako ko je „pri čistoj svesti i zdravoj pameti“.

118. Šta, dakle, ispada „u konačnici“? Volim sve ljude oko sebe, upućujem svima i svemu ljubav, da bih bio pozitivan, da bih bio ispunjen pozitivnim mislima i emocijama, sa njima – privlačim sva najbolja dešavanja za sebe. I to, izazvati najbolja dešavanja za sebe, privući najbolje ljude – I JESTE PRAVI, IZVORNI MOTIV ODAŠILJANJA LJUBAVI PREMA SVEMU I SVAČEMU. Hajde neka snalaze takve odašiljaoce razne loše „stvari“ u životu, neka ih to konstantno prati, a neka i uz to šalju svima, svemu i svačemu svoju ljubav, a zato da bi svima, svemu i svačemu bilo dobro – onda ta pomama za ljubavlju ne bi imala egoistično ishodište.

119. B) Već je načelno objašnjeno u vezi sa Isusovom podvalom „volite neprijatelje svoje“, samo da dodatno razjasnimo…

120. Pri emocionalnoj i svim drugim vidovima komunikacije, KAKO SPOLJAŠNJE, TAKO I UNUTRAŠNJE, mi uspostvljamo „mostove“, „kanale“, veze, PREKO KOJIH IDE RAZMENA ENERGIJA, energija u vidu misli, emocija, vizija, itd. U nekom vidu ovaj koncept čak imamo i u lingvistici, u vezi sa jezičkom komunikacijom.

121. ENERGETSKO POSTAVLJANJE ovde zavisi od naših motiva i namera, od onoga što može da stoji, i da deluje, izvan svega spolja vidljivog, čak iza svesnih odluka onih koji stupaju u direktnu ili indirektnu interakciju. Npr: jedan guši i davi svojom pričom – drugi mu upućuje svoju ljubav. Dublji motiv prvoga je: pažnja i energija onog drugog, ovaj drugi mu se stavlja na raspolaganje. I zamislimo ovog drugog da naiđe na desetak takvih u toku dana… ŠTA BIVA SA NJEGOVOM ENERGIJOM?!

122. I tolike ostale situacije, zaključno sa onima ekstremnim (npr. neko vas napada, bukvalno-fizički ili verbalno, a vi mu upućujete ljubav), u kojima je više nego jasno da njuejdžersko-tajnaški imperativ: „Upućivati ljubav, svima i svemu, voleti sve što postoji!“, i ko zna u kavim sve varijantama iskazan, znači podvalu sa podvrgavanjem energetskom (u ovom slučaju emocionalnom) pustošenju od strane drugih.

123. I Imauela (alternativnog Isusa) smatram generalno podvaldžijom, ali, spominjao sam već – ima bar kod njega mnogo više nego u ostalim drevnim duhovnim delima (njegovo učenje bi trebalo da pripada njima, a i to je pod znakom pitanja) ispravnih pouka. Tako evo i one koja se odnosi na arčenje energije preko njuejdžersko-tajnaške pomame za davanjem, rasipanjem ljubavi.

124.

41. Nudite ljubav gde god je uzvraćena, i kaznu gde god zakon prirode zahteva kaznu.

42. Dajte onima koji traže od vas, ukoliko svoj zahtjev čine u poštenju, i odbijte one koji od vas žele posuditi na nepošten način.

43. Čuli ste da je rečeno, voli svog bližnje i mrzi svog neprijatelja.

44. Ali ja vam kažem: upražnjavajte ljubav i razumevanje u skladu sa prirodnim zakonima Stvoritelja, i tada ćete kroz logiku pronaći pravi način pristupa i ponašanja.

45. Nudite vašu ljubav kada je uzvraćena, ali nemojte onda kada to zahtjev prirode traži.

125. Da naglasim mudrost Imanuelovu na kojoj mu čestitam: „Nudite ljubav gde god je uzvraćena”.

126. “Ali nemojte onda (nuditi ljubav) kada to zahtjev prirode traži”. “Zahtev prirode” traži da imamo unutrašnju zatvorenost ili distancu, koji ne znače da uopšte ne komuniciramo (jer je to neizvodljivo), prema onima čiji motivi prema nama nisu dobronamerni, u pozadini čijeg delovanja ili komuniciranja sa nama je, svesno ili nesvesno, ENERGETSKI ATAK na nas.


Isusove podvale o ljubavi

(Osvrt baš na Isusove podvale o ljubavi – jer je on u središtu najrasprostranjenije religije.)

 

79. Jevanđelje po Mateju, XXII:

36 „Učitelju, koja je najveća

zapovest u Zakonu?”

37 A Isus mu reče: „‘Voli Gospoda,

svoga Boga, svim svojim srcem, svom

svojom dušom i svim svojim umom.’ 38

To je prva i najveća zapovest. 39 A druga

je slična ovoj: ‘Voli svoga bližnjega kao

samoga sebe.’ 40 Ceo Zakon i Proroci

zasnovani su na ovim dvema zapovestima.”

80. “Prva i najveća zapovest”, kao prva, ali ne znamo da li i najveća podvala (jer teško je premeravati podvale po kvantitetu): voleti Boga “svim svojim srcem, svom svojom dušom i svim svojim umom”.

81. Naravno da mi možemo lako da pričamo prazne priče o ljubavi prema Bogu, KAO ŠTO MOŽEMO S NEISKAZIVOM LAKOĆOM DA SE BAVIMO SVAKAKVIM OSTALIM ILUZIJAMA, ali – ako biste i od Isusa, i od mora dogmatičara-njegovih tumača tražili da vam-nam približe realističnu psihološku osnovu ove “prve i najveće zapovesti”, nema šanse da bi to uspeo bilo ko, jer se sa iluzijama to i ne može.

82. Već je ranije isticano: MI SMO KAO BIĆA DIZAJNIRANI (ili možda naknadno iskrivljeni, ne znamo o čemu se radi) DA SVOJU LJUBAV NE MOŽEMO UPUĆIVATI TRANSCEDENCIJAMA, ONOSTRANIM MAGLAMA, NEČEMU ŠTO NAM NIJE U MA KOJEM VIDU ČULIMA DOSTUPNO. Ne što ne bismo hteli, nego – takvi smo kakvi smo.

83. Nije lud narod sa izrekom: “Daleko od očiju – daleko od srca”! I to je jedan od principa prave ljubavi, ali u jednom izbalansiranom, dijalektičkom smislu.

84. Ljubav traži potkrepljivanje, makar samo u viđenju voljene osobe, mada je najsuptilnija vrsta interakcije svakako neka “solidnija” osnova međusobnih suptilnih razmena misaonih i emocionalnih energija. Naravno, to ne znači da se mora svakodnevno biti u kontaktu. Takođe, i duži periodi u kojima se dvoje međusobno ne viđaju i ne kontaktiraju ne moraju urušavati samu ljubav. Ali, ako se to pretvori u zaista dugo “izbivanje” (koliko baš dugo – teško je odrediti meru) – ONDA JEDNOSTAVNO LIK VOLJENE OSOBE POSTAJE FIKCIJA. Onda to postaje ljubav prema fiktivnoj osobi, kao u navedenom slučaju sa ljubavlju prema nekoj slavnoj, nedostupnoj ličnosti (glumcu, itd.).

85. Čulima dostupno ili ovozemaljski pristupačno, blisko. I apstraktni pojmovi nam nisu čulima dostupni (npr. sloboda), ali su nam ovozemaljski dostupni, opet ima načina da ih direktno ili indirektno osetimo: i te kako nam je jasno i čak čulima pristupačno ako imamo ili nemamo slobodu, moć, itd. Iluzionisti se dovijaju da nekako premoste procepe u ovoj Isusovoj podvali, pa kažu: “Ali, možemo voleti sve što postoji, jer sve što postoji je Bog, dakle, time volimo i Boga!”. Takvima treba, radi osvešćenja, gurnuti glavu u kanalizacionu šahtu pa preporučiti: “Hajde, voli kanalizaciju svog grada, ako je sve što postoji Bog, i kanalizacija i njen sadržaj je deo Boga! Hajde, demonstriraj tu svoju ljubav!”

86. U slučaju prepreka koje onemogućavaju međusobne kontakte (u savremenim uslovima tu imamo olakšanja preko savremenih vidova komunikacije) – onda pre treba razmišljati o okolnostima koje naprosto onemogućavaju jednu ljubav, nego istrajavati sa njom u uslovima u kojima joj je očigledno nemoguća realizacija, pri čemu se ona pretvara u iluziju.

87. Jevanđelje po Luki, VI

32 Ako volite one koji vas vole, kakvu

zaslugu imate? Jer i grešnici vole one koji

njih vole.

35 Nego

volite svoje neprijatelje

88. Već smo naglašavali značaj obostranosti kao nužnu interakciju u ljubavi. Kada je nema – logično je da ljubav nema potkrepljenje u realnosti i logično je, NORMALNO, da se ona gasi. TO JE ZDRAV I NORMALAN PRINCIP LJUDSKOG FUNKCIONISANJA. A tek da je upućujemo ka onima koji ka nama emituju suprotne emocije…!

89. ISUS NAS NAVODI NA NENORMALAN, NEPRIRODAN TIP EMOCIONALNOG REGOVANJA! TOBOŽE VELIKI PROPOVEDNIK LJUBAVI – NAVODI NAS NA PODJARMLJIVANJE OSOBAMA KOJE NAM NE ŽELE DOBRO, KOJE NAM ŽELE ZLO. Hajde da volimo svoje zlotvore i Zlotvore, hajde da padamo ničice pred njima, hajde da im pišemo ljubavne pesme! Zar Isus misli da smo mi maloumni?!

90. Ova njegova podvala nas upućuje na to DA SE NA UNUTRAŠNJEM PLANU KONEKTUJEMO SA OSOBAMA KOJE NAS ENERGETSKI ISISAVAJU (tzv. “energetski vampirizam”), NAVODI NAS DA SE PODVRGNEMO EMOCIONALNOM ENERGETSKOM ISCRPLJIVANJU. Jer ljubav znači uspostavljanje unutrašnjeg “mosta”, emocionalnog “kanala” ka drugim osobama. Zar je normalno da takav “kanal” uspostavljamo sa osobama koje bi, zavisno od situacije, možda i želele zlo i nastojale na našem uništavanju?! Da li je to normalno i prirodno? To je isto onako normalno kao kada bismo videli čopor lavova, a mi im sa ljubavlju pohrlili u susret! Valjda je prirodno da se od opasnosti i od onih koji nam mogu biti potencijalna opasnost – baš sklanjamo, i fizički, i emocionalno!

91. Jevanđelje po Mateju, XIX

4 „Zar niste čitali”, odgovori im on, „da

Onaj koji ih je u početku stvorio muško i

žensko stvori. 5 I da je rekao: ‘Zato će

čovek ostaviti oca i majku i sjediniće se sa

svojom ženom, i dvoje će biti jedno telo’?

6 Tako više nisu dvoje, nego jedno telo.

Neka, dakle, čovek ne rastavlja ono što je

Bog sjedinio.”

92. Već smo se osvrnuli na uzvišeno sjedinjavanje dualnosti u vidu muškog i ženskog odnosa, i ovo objašnjenje je u redu. Tj. bilo bi u redu da Isus ne protivureči sebi samom:

93.

12 Jer ima evnuha koji su takvi

rođeni iz utrobe svoje matere, a ima i

evnuha koje su ljudi učinili evnusima. A

ima i evnuha koji su sami sebe uškopili

radi Carstva nebeskog. Ko ovo može da

prihvati, neka prihvati.”

94. Paradoks koji otkriva podvalu! Bog je stvorio muško i žensko, da bi se sjedinili, i to je, valjda, prirodno i normalno, čak je Bog “garant” te veze, a ovamo – ko hoće u “Carstvo nebesko” mora da se “uškopi”. Dakle, oni koji se nisu “uškopili” – neka se ne nadaju “Carstvu nebeskom”, ZA NJIH JE REZERVISAN PAKAO! A što onda Isus ne kaže: “Vi koji stupate u brak – dobro razmislite, hoćete li u brak, sa kojim vam nema pesrpektive Carstva nebeskog, ili hoćete pre stupanja u brak da se uškopite, onda imate Carstvo nebesko, ali nemate brak!” Zamršenosti koje su komične!

95.

7 „Pa zašto je onda Mojsije zapovedio

da muž ženi da potvrdu o razvodu i da se

od nje razvede?” upitaše ga oni. 8 A Isus

im reče: „Mojsije vam je zbog okorelosti

vašeg srca dozvolio da se razvodite od

svojih žena, ali u početku nije bilo tako. 9

A ja vam kažem: ko se razvede od svoje

žene – osim zbog bluda – i oženi se drugom,

čini preljubu. I ko se oženi sa onom

koja je otpuštena, čini preljubu.”

Jevanđelje po Mateju, V

27 „Čuli ste da je rečeno: ‘Ne učini preljubu!’

28 A ja vam kažem: ko god požudno

pogleda ženu, već je u svom srcu s

njom učinio preljubu.

96. JASNA, JEZIVA PORUKA: KO STUPI U BRAK – NEKA SE SMATRA DOŽIVOTNO UTAMNIČENIM, ako “vrdne” od toga, tek ga čeka specijalno dizajniran ambijent u Paklu i aramžmani kojima će tamo biti darovan! Odnosno, u drugom slučaju: najsigurnije je da čovek, dok ide putem, samo gleda u zemlju. Jer postoji visoki rizik da učini preljubu kroz pogled! Iako to možda ne bi želeo, ali – ko da se u svakom trenutku snalazi sa onim što misli i oseća. Morao bi sa svakim pogledom na neku ženu da se introspektivno udubljuje: do koje granice njegov pogled nije „sa požudom“, a od koje granice jeste. I ako jeste:

29 Ako te, dakle,
tvoje desno oko sablažnjava, iskopaj ga i
baci jer je bolje da ti propadne jedan deo
tela nego da ti celo telo bude bačeno u
gehenu.

…Da odmah svrati do oftalmologa da mu odstrani desno oko, da ubuduće bude siguran, ako već nije kasno, ako već tim jednim jedinim pogledom nije zaradio Pakao (grehen), a sa onim jednim možda mu više i neće biti do požude… A sudeći po Isusovom upozorenju – ovo isto pravilo izgleda da ne važi za žene: one mogu da gledaju požudno koliko im volja, niti im preti Pakao, niti treba da vade oči…! I šta bi tek Isus rekao za današnju situaciju sa obnaženim telima, i muškim i ženskim, na svakom koraku, od reklama, preko novina, televizije do izložbi automobila koje ne bi trebalo da imaju veze sa ovim pitanjem… Danas ne da ne treba radi preventive da vadimo oči, nego sve to kao ima i nekakav pozitivni efekat: oguglalo se na obnažena (čak gola) tela, nema nam ni traga, pri njihovoj percepciji, od požude. Ko je taj ko gleda tv-reklame sa požudom (u slučaju da se na njima pojavljuju obnažena tela)?!

97.

10 Tada mu njegovi učenici rekoše:

„Ako je tako između muža i žene, onda je

bolje ne ženiti se.”

11 A Isus im reče: „Ne mogu svi da

prihvate ovo kazivanje, osim onih kojima

je dato.

98. Reakcija njegovih učenika je i simpatična I LOGIČNA: “Brate Isuse, ako je stvar sa brakom toliko OPASNA I KOMPLIKOVANA, bolje da se u brak i ne stupa! Daj svi da se uškopimo i da idemo u Carstvo nebesko!” ALI JE ONDA PITANJE KAKO BI SE PRODUŽAVALA LJUDSKA VRSTA! U jednoj generaciji svi uškopljenici – i tu je kraj ljudske vrste!

99. „Ne mogu svi da prihvate ovo kazivanje, osim onih kojima je dato.” A kome je dato da prihvati ove nebuloze i podvale? ONIMA KOJI ISKLJUČE RAZUM DOK OVO SLUŠAJU (ČITAJU)! Jer jedino takvi mogu da private kao prirodan i normalan koncept muško-ženskih ili bračnih odnosa – koncept koji se temelji na međusobnom zatočeništvu.

100. ŠTA NAJVIŠE SMETA, NAJVIŠE TREBA DA SMETA ONIMA KOJI OTVORENOG UMA I NEOPTEREĆENE SVESTI ČITAJU OVE ISUSOVE PODVALE? VELIKI POBORNIK LJUBAVI – U VEZI SA BRAKOM, KAO POTPUNIM SPAJANJEM DVE OSOBE, NIGDE NE GOVORI O LJUBAVI! Dve osobe se utamniče, vežu bračnim lancima, da li je tu bilo ljubavi ili nije bilo, da li je ima ili nema – ko te pita! TI SAMO RAČUNAJ NA KAZNE KOJE TE ČEKAJU AKO PREKRŠIŠ ONO ŠTO ISUS, TJ. BOG POREKO NJEGA ZAPOVEDA!

101. A tek neke nebračne, predbračne, vanbračne veze – tek tu ima da se krčkaš u nekom kazanu u devetom krugu Pakla!

102. A ŠTA AKO SE U NEKU OD TIH VEZA STUPILO – IZ LJUBAVI?! To se ne važi! Bitna je zakonska forma, brak, a ne suština: EMOCIJE koje treba primarno da povezuju dvoje koji stupaju… a da li baš i mora da bude brak kao forma?! ZAR NE BI TREBALO DA JE LJUBAV OSNOVA SVEGA, a da li će se odnos nazvati nebračnim, predbračnim, itd. valjda je stvar forme, stvar građanskog prava, ne stvar duhovnosti. (Zajednička briga o deci, ako ih ima ili kad ih bude – drugo je pitanje, mi ovde razmatramo suštinu koja bi trebalo da povezuje dvoje koji treba da se sjedine tako da “dvoje će biti jedno telo”.)

103. ISUSA TO NE ZANIMA! Ti treba da voliš svoje neprijatelje, a da li ćeš da voliš osobu sa kojom stupaš u brak, da li si zbog emocija, a ne zbog strasti ili zabluda stupio u brak  – za Isusa je nebitno. A dobro znamo da u postojećim karantinsko-pakleno-zatvorskim uslovima do braka dolazi na stotine načina i iz stotine razloga koji nemaju veze sa ljubavlju: od nekadašnjih brakova koje su roditelji sklapali u ime svoje dece, preko interesa i iluzija, strasti, itd. I – kad se jednom već nađeš u tom aranžmanu: OPROSTI SE OD EMOCIJA! Ako ih ima, u redu je, ako ih nema, ako si sa statusom osuđenika: ISUS TE NE PITA, ima da istrpiš do kraja života, inače te kazan sa vrelom smolom negde duboko dole već čeka, čak i ako je tamo velika gužva, naći će ti njegov Otac neko mesto, ne brini.

104. I ŠTO SE PODVALDŽIJA ISUS NE OSVRNU NA CIVILIZACIJSKE DISTORZIJE U VEZI SA BRAKOM?! Tu bi nam njegova objašnjenja bila od neuporedivo veće koristi. Nije se osvrnuo – jer je onaj koji ga je poslao: te distorzije je  i stvorio, a poslao je svog “Sina” da te distorzije samo ukrepljuje, između ostalog – i ovakvim podvalama.

105. DA JE ISUS HTEO DA BUDE DOBRONAMERAN – ON BI U VEZI SA MUŠKO-ŽENSKIM ODNOSIMA I U VEZI SA BRAKOM NAGLASIO LJUBAV KAO SUŠTINU I OSNOVU SVEGA, KAO USLOV, A NE BI NAM BRAK PRIKAZAO KAO MEĐUSOBNO DOŽIVOTNO ZATOČENIŠTVO, NEZAVISNO OD BILO KAKVIH EMOCIJA ONIH KOJI U NJEGA STUPAJU ILI KOJI SE U NJEMU NALAZE!

106. Te nam, logično, borba za Novi svet znači, između ostalog, i borbu za novi tip muško-ženskih odnosa, a da li će to biti brak ili neka druga forma – stvar je forme (a ne suštine zajedništva). (Uzgred, mnogi mladi koji u naše vreme stupaju u nebračne, a kao bračne zajednice – možda nesvesno iskazuju revolt prema karantinsko-pakleno-zatvorskoj varijanti braka. Naravno, ne mora brak kao vid zajednice da bude sam po sebi loš, ali svakako znači da se nameće potreba za civilizacijskim pomeranjem težišta u vezi sa njim.)


Iluzije u zaljubljivanju

61. Osobito u mladosti, ali i kasnije kod osoba koje imaju nešto romantičarsko u sebi – „radi“ mehanizam dosta lakog i brzog zaljubljivanja, lako nađu osobe na koje „nalepe“ svoju zaljubljenost.

62. Ako druga osoba ne odgovara na unutrašnje „pozive“, pa i zaljubljeni „odustaje“ od svoje ljubavi – u redu je, jer ljubav nije podržana obostranim interesovanjem, makar kako pokazanim.

63. Može biti situacija da se kroz kontakte, kroz neke vidove interakcije, vremenom zaključi kako voljena osoba ipak nije dostojna ljubavi, možda se ona otkrije u nekom drugačijem svetlu u odnosu na ono kada je zaljubljivanje kretalo. Ljubav se gasi jer dolazi do razočaranosti ili do otrežnjenja. (Zato je u prethodnom delu i naglašeno da se snaga emocije testira dužom fazom platonske ljubavi, jer se u tom dužem periodu prođe kroz faze dualnosti, kroz plus i minus-faze, koje odlično pokažu pravu prirodu odnosa i emocija.)

64. Ovo su maltene banalne „šeme“ koje su nam, što iz ličnog, što iz iskustva drugih, što iz literature – poznate. Ali, uočimo dublje mehanizme koji stoje iza ove „šeme“…

65. A) U pitanju je duboka i izvorna potreba za ljubavlju, za tim da volimo i da budemo voljeni. Ovakva zaljubljivanja su kao nekakav unutrašnji vapaj za pravim ljubavnim odnosom.

66. B) U slučaju kada se neko lako zaljubi, pa dosta brzo razočara likom koji je predmet zaljubljivanja – svakako da „rade“ iluzije. To su, na primer, i slučajevi zaljubljivanja u filmske junake ili u osobe sa kojima nije ni u izgledu uspostavljanje bilo kakvog realnog kontakta. Iza ovih iluzija stoje neka dublja sećanja (ili „sećanja“) na uzvišenost ljubavi, na uzvišenost odnosa sa drugom osobom. Na uzvišene emocije i odnose koji su nam na dubljem planu poznati ili iz nekih davnih, neuporedivo boljih vremena na Zemlji, ili iz nekih vanzemaljskih, prezemaljskih iskustava.

67. C) U Karantinu-Paklu-Zatvoru imamo pravu haotičnost u međusobnom povezivanju. Ono što nazivamo „sudbinom“ pre je program koji „radi“ u korist našeg međusobnog porobljavanja, nego u našu pravu duhovnu korist. Tako je bilo do sada, u ovom Starom, propadajućem svetu, u Novom svetu i ta naopakost se mora promeniti. Svakako će se promeniti u smislu koncepta koji se može naći u duhovnoj literaturi – o „blizanačkim plamenovima“, o dušama koje imaju neki poseban preinkarnacijski aranžman, misiju koju treba da kroz ljubavni odnos ostvare, te se nekako i međusobno pronalaze, prepoznaju i nastoje na uspostavljanju odnosa i na ostvarivanju svoje misije. Ne možemo reći da ovakvih slučajeva međusobnog pronalaženja i povezivanja nema i u ovom Starom-propadajućem svetu, ali – svakako su izuzetna, izuzetna retkost.

„Kritična masa“ komplementarnosti i sličnosti

68. Svakako da ima dosta tih faktora u pravoj ljubavi koji omogućavaju dobro funkcionisanje veze koja se na njoj zasniva, presudni koje mi možemo uočiti su: komplementarnosti i sličnosti.

69. Komplementarnost – međusobno dopunjavanje u različitostima: nežnost na jednoj strani, snaga na drugoj, intelektualna moć na jednoj, emocionalnost i intuicija na drugoj strani, itd. U ovom slučaju svaka osoba u paru vodi onu drugu u onome što je njena prednost, dok je ona druga u tome prati i uči od nje.

70. U drugom delu postoje sličnosti, čak istovetnosti, na primer: u interesovanjima, u ciljevima, u nekim karakternim crtama, u načinu razmišljanja, u brojnim životnim nazorima, itd.

71. Ako u sklopu ova dva faktora postoji tzv. kritična masa, dakle međusobno razumevanje, prihvatanje, spremnost na saradnju, podrška, itd. – onda je to odnos koji ima perspektivu. Što je ta kritična masa veća, to je odnos stabilniji, kvalitetniji, osobe u njemu ispunjenije, što je manja – sve ide teže i slabije je. Ovde o procentima možemo govoriti više u nekakvom simboličnom smislu (ko bi ih u ovome merio?!), ali, ako je „kritična masa“ komplementarnosti i sličnosti oko 80% – onda je to svakako odnos bližu uzvišenog.

72. Sve ovo znači da se mora računati da postoji deo u odnosu u kojem „nešto škripi“, u kojima ima nesklada ili onoga što jednoj strani deluje kao ružno, neprihvatljivo, iritirajuće, itd. Bilo u telesnom smislu, bilo u karakteru, ponašanju, rezonovanju…  I bilo da je objektivno takvo, bilo da jednome u paru tako samo deluje, u nekoj iskrivljenoj percepciji.

73. Mudrost je računati na ovaj deo neuklopivosti, te ih prihvatati kao deo postojanja fizičkog sveta u kojem nema idealnih „postavki“. U tom slučaju sve ono u čemu se dvoje međusobno ne uklapaju – svakako da dolazi kao marginalno u odnosu na „kritičnu masu“ koja ih povezuje.

74. U postojećim zemaljskim uslovima, sa parodijama međusobne povezanosti preko brakova, oko ovoga se i ne pravi nekakva „filozofija“, ako dvoje mogu da se trpe, iz raznoraznih razloga i interesa, trpe se, o nekakvim „kritičnim masama“ komplementarnosti i sličnosti niko se i ne pita, dodatno zakonske regulative tu „pomažu“… Ako ne mogu da se trpe – raziđu se, u nekim slučajevima dramatično, u nekima  sa obostranim olakšanjem…

Prava ljubav i Novi svet

75. Prethodna „kritična masa“ svakako da zavisi od nivoa svesti ili od duhovnih potencijala dve osobe. Što su oni niži – lakše se u postojećem svetu sklope uslovi za „kritčnu masu“ koja je dovoljna za korektan odnos, što su kod oboje nivoi svesti ili duhovni potencijali veći – teže se sklope uslovi za međusobno pronalaženje, a tek teže za međusobno povezivanje.

76. U TOM SLUČAJU SU NASTOJANJA NA MEĐUSOBNOM PRONALAŽENJU, USPOSTAVLJANJU KONTAKTA I POVEZIVANJU – NASTOJANJA NA FORMIRANJU MINIJATURNOG ZAJEDNOČKOG JEZGRA NOVOG SVETA. Dakle, funkcija koja prevazilazi lične odnose i lične aspiracije.

77. Možda je ranije već naznačeno: nikako nije moguća naivna varijanta da će nekakav Novi svet odjednom osvanuti celom svetu. Ko je taj ili šta je to što može da promeni odjednom svest sedam milijardi ljudi. Ali – formiranje osrtvaca koje čine pojedinci, odnosno nekakva misaono-morfička i bioenergetska polja pojedinaca: svakako su moguća, gigantski je duhovni poduhvat formirati ih, ali nije nemoguć poduhvat.

78. U sklopu takvih nastojanja povezivanje dve osobe ovakvih istih duhovni aspiracija, da ne kažemo misija: donosi im obostrano ojačavanje, u smislu u kojem je već rečeno za sinergiju u udruživanju ljudi i njihovih energija na raznim poljima – dve povezane baterije imaju veću zajdničku snagu nego prosti zbir njihovih snaga meren odvojeno (ne znam da li je u fizici baš tako, sa ljudskim „baterijama“ svakako jeste).


Kako je i zašto moglo da dođe do programiranosti (u zaljubljivanju) na fizički izgled?

29. Mi jesmo u svojoj percepciji realnosti primarno upućeni na čula. Što znači na fizičku stranu svega postojećeg.

30. No, takva percepcija ne bi bila problem da je U RAVNOTEŽI sa percepcijom nefizičke strane fizičke realnosti.

31. Tu imamo dvojaku distorziju, DVOJAKU OSAKAĆENOST…!

32. A) Programirani smo da nam se pri sazrevanju pronicljivost ne pojačava u smislu zalaženja iza fizičke pojavnosti, u ovom slučaju uzmimo – naših tela i svega vezanog za telo (ponašanje, delovanje, reakcije, itd.). Što ne znači da u našoj percepciji drugih uopšte nema zalaženja iza fizičke pojavnosti, ali svakako je nema kao primarne i dominantne. Ili bar uravnotežene, paralelne percepciji spoljašnjeg. Pratimo sebe (i/ili druge oko sebe): u prvom utisku o nekoj osobi mi ne konstatujemo najpre psihološku, a pogotovu ne duhovnu stranu, već – odeću i fizički izgled.

33. B) Unutrašnja, duhovna, psihološka, karakterna svojstva ne prelivaju se spontano na spoljašnjost, na naš spoljašnji izgled. U smislu u kojem E. Svedenborg kaže za razvijenije svetove (kako je on do tih uvida došao, nebitno nam je, koncept je odličan): razvijenija bića (on ih naziva Anđelima) – PO SPOLJAŠNJOSTI ZAKLJUČUJU KAKVA IM JE UNUTRAŠNJOST, tj. u spoljašnjosti očitavaju unutrašnjost. I u vezi sa samim telom, i u vezi sa uslovima u kojima žive (npr. ako im postaje sve tamnije i hladnije – znak je da jače počinju da se okreću ka sebi).

34. Da ta zakonitost vlada na Zemlji: FIZIČKA SNAGA I LEPOTA LJUDSKIH BIĆA, PRIVLAČNOST I LEPOTA LICA I TELA – POJAVLJIVALI BI SE KAO ODRAZI SNAGE, LEPOTE  I PRIVLAČNOSTI DUHA I UNUTRAŠNJIH SVOJSTAVA. U tom slučaju bi nas nečija lepota OPRAVDANO privlačila zbog harmonije i lepote duha koji pokreće to telo ili koji stoji iza tog tela. I suprotno: neskladno i… recimo – lice i telo koji nisu lepi: odražavali bi lošu unutrašnjost, loše stanje uma, duha, svesti.

35. Treba li uopšte i objašnjavati ono što vidi svako ko i nema veze sa duhovnošću: da lepota tela, kod nas, današnjih Zemljana, nema APSOLUTNO NIKAVE VEZE (kaže se: nema blage veze) SA NJIHOVIM (tj. našim) UNUTRAŠNJIM SVOJSTVIMA, KAO POKRETAČIMA TAKVOG TELA.

36. Sve ove dublje distorzije stoje iza distorzije u zaljubljivanju, po kojoj nam ljubav (ili makar samo simpatije) primarno (dominantno) aktivira nečiji fizički izgled (lepo lice, zgodno telo, itd.).

Platonska ljubav kao duža uvodna faza prave ljubavi

37. Imamo potrebu da govorimo o pravoj ljubavi u Ambijentu sveopštih iskrivljavanja, totalne distorzičnosti, u kojima umesto ljubavi imamo PARODIJE LJUBAVI I LJUBAVNIH ODNOSA. U Novom svetu ovo što nazivamo pravom ljubavlju jednostavno će biti, samo i jedino – LJUBAV, najobičnija ljubav.

38. Koja je zakonomernost Ambijenta totalne distorzičnosti? ČIM SE POJAVI NEŠTO PRAVO, NEDISTORZIČNO, NEISKRIVLJENO, U ZAMETKU UZVIŠENO – ODMAH KREĆE PROCES ISKRIVLJAVANJA, PROCES OMETANJA, PROCES SLUĐIVANJA. Da li to baš Bića Distorzije negde u visini, ili, najverovatnije, U DUBINI, u nekim paklenim dubinama sede i vode računa o tome, te saglasno uočenim po njih opasnostima preduzimaju korake, ili je sve prethodno najjednostavnija zakonomernost funkcionisanja ovog sveta, u smislu u kojem su to i fizički zakoni, ne znamo, nije ni bitno da znamo. Tek, prethodna zakonomernost je jasno uočljiva svakome ko želi da mu bude uočljiva, ko se raduje iluzijama – iluzije i ima, na pretek.

39. Šta totalna distorzičnost, sveopšte iskrivljavanje, znači u vezi sa pravom ljubavlju?

40. Znači, očekivano, da će joj se postavljati, da će biti obasipana preprekama, ometanjima, iskrivljavanjima, na svim frontovima: a) u procesu nastajanja i trajanja same ove emocije, dakle, na unutrašnjem planu; b) u okolnostima u kojima je zaljubljeni, odnosno dvoje zaljubljenih, dakle, na spoljašnjem planu.

41. A) Delovanje zakona dualnosti (koji ne bi bio podvala da na Zemlji nismo u neravnoteži, duboko u negativnom polu dualnosti): unutrašnji razvoj ljubavi će imati svoje plus i minus-faze, uspone i padove, u kojima će se voljena osoba čas prikazivati u uzvišenom svetlu, čas će se videti manje uzvišenom, čas će sama emocija energizovati, čas slamati.

42. Ovaj zakon dualnosti u nekom smislu je koristan jer omogućava proveru postojanosti ljubavi, proveru – radi li se zaista o pravoj ljubavi ili o iluziji ljubavi i o iluziji zaljubljenosti. Ako se savladaju (uspešno prođu) svi ovi testovi – čak tako da samu ljubav ojačaju, onda je jasno da se radi o pravoj emociji.

43. A ta provera je moguća SAMO PREKO DUŽE FAZE PLATONSKE LJUBAVI. (Valjda ju je najšire i najrazrađenije opisao F. Petrarka u svom „Kanconijeru“.) Koliko bi baš trebalo da traje ta duža platonska faza ljubavi (godinu, dve, manje, više?) – još ne znamo, jer još nemamo civilizacijska iskustva sa pravom ljubavlju, još dominantno robujemo distorzijama i iluzijama ljubavi.

44. Ta duža faza platonske ljubavi neophodna je u postojećim karantinsko-pakleno-zatvorskim uslovima, u Novom svetu svakako da neće biti potrebna bar neka duža faza (no, jasnije ćemo znati kada uplovimo u Novi svet, bar oni mi koji mu se spremamo i radujemo, ostali će nam se pridružiti naknadno). Zašto nam je u ovom nemilom Ambijentu neophodna ova duža faza?

45. JER SA FIZIČKIM KONTAKTIMA DOLAZI DO INTENZIVNIJEG PREPLETA NAŠIH ENERGIJA, UMEŠAJU SE TU STRASTI I NAGON (koji nisu nenormalni, ali u ovom slučaju nam smetaju), SVE TO SE IZMEŠA SA RAZVOJEM I STABILIZOVANJEM NEČEG TAKO SUPTILNOG KAO ŠTO JE LJUBAV, i mi se više ne snalazimo: šta je tu ljubav, a šta strast, šta preplet energija fizičkih tela. Strast i prepleti fizičkih energija se mogu imati u izobilju, a da od ljubavi ne bude ni traga ni glasa. Ovde bi išla analogija sa nekim nežnim cvećem oko kojeg odjednom počnu da izrastaju neke gorostasne biljke, čak korovske biljke.

46. U dužoj fazi platonske ljubavi nama se u pravom svetlu pokaže naše stanje sa ljubavlju, ona se zaista razvije, ako je ima, jasno se takođe pokaže da li je OBOSTRANA.

47. Da, novi neophodan uslov – OBOSTRANOST. Uslov, koji ne zavisi od jedne strane, od jednog zaljubljenog. Šta onda da radi jedna strana, ako joj druga emocionalno ne odgovara, ako joj je jasno, direktno ili indirektno, da nema uzvratne emocije?

48. Prava suština je u tome da li ljubav smatramo bitnom, da li u svojim vizijama Novog sveta imamo u vidu značaj ljubavi i pravog, kompletnog partnerskog odnosa dva bića (suprotnog pola) kao osnovom uzvišenog odnosa (koji bi se krunisao u nekoj perspektivi uzvišenom seksualnošću). Ili se zanosimo nekim drugačijim predstavama, po uzoru na hrišćanske predstave o „padu“ u seksualnost, po uzoru na koncepcije sa manastirima po kojima ispada da je duhovni razvoj vezan ISKLJUČIVO za suzbijanje ljubavi kao odnosa između dve osobe suprotnog pola, za suzbijanje nagona, itd.

49. Navedimo ad hoc bar dva razloga zbog kojih ova koncepcija „ne pije vodu“…

50. A) Ljubav i strast postoje kod mladih, za koje je karakterstično „bujanje energije“. Kako se zalazi u starije doba, a u naše vreme to je maltene već sa tridesetak godina, imamo pad energetike. Po koncepciji po kojoj su aseksualnost i odsustvo ljubavi prema osobama suprotnog pola – OSNOVE ZA DUHOVNI RAST: STAR(IJ)E OSOBE KOJIMA NIJE NI DO KAKVE LJUBAVI (a pogotovu ne do nekog drugog vida odnosa, kojima, često sa problemima i bolestima, maltene nije ni do života) SU IDEALNE ZA DUHOVNI RAST, IDEALNE ZA MANASTIRE, ITD. Je l’ osećamo da tu nešto „škripi“?

51. B) Mi živimo u svetu dualnosti (nezavisno od iskrivljavanja, imamo u vidu osnove izvornog zemaljskog postojanja). Svet dualnosti se odnosi, između ostalog, i na diferenciranost muškog i ženskog pola. Tu razliku, VALJDA JE SVAKOM NORMALNOM TO JASNO, imamo „čitljivu“ i u razlikama muškog i ženskog tela, u razlikama u funkcionisanju muškog i ženskog tela. Što bismo se mi uopšte rađali u muškim i ženskim telima, ako je duhovni smisao u tome da se muškarac ne ponaša i ispoljava kao muškarac, a žena kao žena? A to ponašanje i ispoljavanje znače, između ostalog, i međusobnu ljubav i, konačno, kompletan muško-ženski odnos.

52. Dakle, u svetu dualnosti ne može biti smisao duhovnog rasta u tome da se muškarac i žena ne privlače, i u ljubavi, i na ostale načine, VEĆ U TOME DA NJIHOV ODNOS VODI SINTEZI DUALNOSTI, U JEDNOM UZVIŠENOM SMISLU. A OSNOVA SVEGA TOGA JE ONO ŠTO OZNAČAVAMO PRAVOM LJUBAVLJU. U nekim višim svetovima, kada kroz razvoj budemo došli do formi androgina – bićemo androgini, i to će biti neka druga priča, ali da budemo androgini u dualnim telima: besmislica je koja nam otkriva jednu od podvala naših bogova Podvaldžija.

53. Dakle, vratimo se situaciji u kojoj nema obostranosti…

54. Onaj ko ima u vidu značaj prave ljubavi za nastajanje Novog sveta, Novog sveta kojem će on za početak težiti u okviru svog Polja, odnosno, Polja koje bi nastojao da formira sa osobom koja bi prihvatila njegovu ljubav – TAKVOJ LJUBAVI ĆE TEŽITI U SVOJIM RAZMIŠLJANJIMA I VIZIJAMA. Pa i ako se desi da se zaljubi u osobu koja mu ne uzvrati „istom merom“, takva osoba i to iskustvo će mu biti samo kao obrazac ljubavi kojoj teži.

55. AKO IMA JAKE TEŽNJE U OVOM SMISLU – ON ĆE KAD-TAD TAKVU OSOBU NA UNUTRAŠNJEM PLANU „DOZVATI“, PRIVUĆI JE ILI ĆE SE PREPUSTITI DA GA ONA PRIVUČE.

56. Pod uslovom da nekako dođe do obostranosti, onda na scenu moraju stupiti PREPREKE NA SPOLJAŠNJEM PLANU. Šta tada?

57. OPET JE REŠENJE NA UNUTRAŠNJEM PLANU, NA PLANU MISLI I EMOCIJA. A U OKVIRU NAZNAČENE DUŽE FAZE PLATONSKE LJUBAVI.

58. STRPLJIVIM I UPORNIM „KOPANJEM TUNELA“ NA UNUTRAŠNJEM PLANU, IZGRAĐIVANJEM, VREMENOM, I OJAČAVANJEM SAME LJUBAVI, OBE OSOBE STVARAJU USLOVE KOJI SE VREMENOM MORAJU PRELITI U POVOLJNE, ZA NJIH,  SPOLJAŠNJE USLOVE. JER OVDE TREBA RAČUNATI NA SNAGU SINERGIJE, NJIHOVOG UDRUŽIVANJA ENERGIJA. Uostalom, ovde dolaze do izražaja i snaga uma, misli, emocija, duha… Tu dolazi do izražaja DUBINSKO STRPLJENJE, ubeđenost u snagu sopstvene ljubavi, u snagu međusobno usmerenih i udruženih misli i emocija. Dubinsko strpljenje – koje se ispoljava u dugoročnom izgrađivanju jednog uzvišenog odnosa, a koje nije isto što i strpljenje sa kojim čekamo u redu u pošti (da platimo račune za struju, vodu i smeće).

59. Možda se pokaže kako nam je baš to dubinsko strpljenje jedan od glavnih instrumenata za slamanje svih distorzičnih uticaja, a svakako da jeste najlepše da se taj instrument razrađuje i usavršava baš na onome najlepšem – na (pravoj) ljubavi.

60. Da završetak ovog dela teme, a u vezi sa prethodnim konstatacijama, pesnički ulepšam citiranjem jedne mlade, možda buduće pesnikinje ili metafizičarke:

Znam da još uvek postoje osobe koje znaju iskreno, na onaj „stari“ način da vole. Kojima su dovoljni mali znaci pažnje, malo sjajnih zvezdica u očima i jedan iskren osmeh, koji može sve da izleči. Koje bi sve uradile za voljenu osobu, iako bi to značilo da se suprotstave celom svetu, ma… celoj galaksiji i vasioni! Koje bi pomerale sve granice mogućeg i nemogućeg i suprotstavile se svem vremenu ovog tako malog sveta! Koje bi pre svega poštovale i imale razumevanja za svoje tako malo, a opet tako posebno (voljeno) biće! Postoje!!! Ali su sve ređe…  (…) I ne znam da li ljubav uvek pobeđuje, ali znam da ništa i niko ne može da je pobedi!


1. Da se tema o ljubavi ne započne lirskom ljubavnom pesmom, kao ilustracijom, kao inspiracijom  – ne ide, ne priliči.  A ako bih ja pravio izbor (jer ako ja ovo pišem – logično je da ja treba da napravim izbor)… bez dvoumljenja biram pesmu koja u mom viđenju na najlepši način, a metafizički produbljujući temu ljubavi, povezuje oba aspekta: metafiziku (duhovnost) i ljubav.

2. R. M. Rilke, „Ljubavna pesma“:

Kako da dušu sputam, da se tvoje

ne takne? Kako, mimo tebe, njom

da grlim druge stvari i daljine?

Ah, rado bih je sklonio na koje

zaboravljeno mesto usred tmine,

u neki izgubljeni kut, u kom

neće je tvoje njihati dubine.

Al’ ipak, sve što dodirne nas dvoje

k’o gudalo nas neko spaja, koje

iz dveju struna jedan mami glas.

Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?

I koji ovo Svirač drži nas?

O, pesmo slatka!

3. Tema je, podrazumeva se, preširoka, u sklopu metafizike (duhovnosti) tek osobito složena, a u ovakvom tekstu – tek da se dotaknemo nekih razmišljanja koja bi se mogla označiti kao… ako ne baš originalna, a ono svakako nesvakidašnja.

 

Ljubav u procepu između Starog i Novog sveta

 

4. Ostavljamo po strani nedoumice i razmirice: nastupa li Novi svet na smetlištu ovog Starog-postojećeg, ili ne nastupa, hoće li ili neće nastupiti. Ja uzimam da u teškim porođajnim mukama nastupa, možda u drugom poređenju: kao što mladari svežeg, novog drveta polako niču na truleži nekog starog drveta, koje se polako urušava, tako da se pretvara u samu beživotnu gnjilež i u prah. Oni koji sve ovo vide drugačije – neka vide, i neka gledaju drugačije, što bih im smetao.

5. Takođe ostavljamo po strani nedoumice i razmirice: nadovezuje li se ovaj Stari-postojeći svet na neki davni savršeniji bolji zemaljski svet, i na bolje, savršenije ljude u njemu? Nadovezuje u smislu sveopšteg iskrivljavanja, PARODIRANJA savršenije, izvorne zemaljske Kreacije? Nadovezuje u smislu upada u tu Kreaciju zlonamernih viših bića, koja su po takvom zemaljskom svetu i po ljudima u njemu počeli da vršljaju kao slonovi koji upadnu u neki lepo uređen, maltene savršen vrt.

6. Hajde da ne gubimo  vreme raspravljajući: je li takvog sveta na Zemlji bilo ili nije bilo! AKO SMO ODLIČNO SVESNI, AKO NE SVIH, A ONO TOLIKIH DISTORZIJA, UVRNUĆA, ISKRIVLJENJA, DEFORMACIJA, ONDA NAM NEKA ZDRAVA LOGIKA (koja nas još nije napustila, bar neke od nas) KAŽE DA JE TU PRETHODNO MORALO DA POSTOJI ONO ŠTO JE DISTORZIRANO, UVRTANO, ISKRIVLJAVANO, DEFORMISANO. Jer, čim mi imamo predstavu o onome što je krivo, iskrivljeno, moramo da dozvolimo pojam onoga što je bilo pravo, pa – ISRIVLJENO.

7. Sve u svemu: na temi ili pitanjima, ili problemima ljubavi mi možemo vrlo jasno da pratimo i da uočavamo šta distorzije (uvrtanja, iskrivljavanja) znače, gde su i kakve su, TE KAKO JE MOGUĆE DA SMO MI DISTORZIJE U LJUBAVI MOGLI DA PRIHVATIMO I TRETIRAMO KAO NAJNORMALNIJE MOGUĆE STANJE I NAJNORMALNIJE MOGUĆE LJUBAVNE „PROCEDURE“.

8. Ovde će biti ukazano na to šta je svakako bilo u nekom boljem Davnom svetu, i šta će biti, u Novom svetu: ispravno, NORMALNO stanje i shvatanje ljubavi,  ispravan, NORMALAN proces javljanja i trajanja ljubavi. Onima koji su suviše (nepovratno?) zatrovani vizijama Starog-postojećeg sveta – ovakva ukazivanja i objašnjenja delovaće, normalno, kao nebuloze i kao skoro neumesna idealizovanja. Neka im deluje, i takvima u tome neću da smetam, tek – ja nastojim uporno da se konceptualno borim za Novi svet, da ga konceptualno utemeljujem (ali ne u smislu neobavezujućih maštanja, već u smislu nešto produbljenijih analiza i vizija), a da li će on zaista i da nastupi – neka sam odluči.

9. Nezavisno od pitanja koncepata Stari – Novi svet, korisno je i ZDRAVO  da uočimo koje sve to distorzije u ljubavi imamo, da raskrinkamo iluzije koje u ljubavi i u vezi sa ljubavlju imamo, da postavimo konceptualne temelje NORMALNIM POSTAVKAMA O LJUBAVI, U LJUBAVI, možda nam nekima, koji se na ovom polju borimo, takva ljubav u budućnosti i pođe za rukom, ili od srca. I neka ne nastupi Novi svet, ali novi koncept ljubavi, uz sva ometanja i pritiske Starog-postojećeg sveta: svakako da možemo nastojati da primenimo.

10. Naravno, znana nam je stara „mudrost“: „za ljubav je potrebno dvoje“ (osim za ljubav prema sebi, koja ovde nije tema!). U vezi sa njom bi prigovorili sumnjičavci: a kako da se novi koncept primeni, ako nema druge osobe sa kojom to treba primeniti. Tačno je da se odgovarajuća osoba u stegama Starog-postojećeg sveta ne pojavljuje tako lako, JER JE STARI-POSTOJEĆI SVET BAŠ I USTROJEN TAKO DA SE POJAVLJUJU NEADEKVATNE OSOBE, UZ ILUZIJU ONIH PRAVIH, ali – ako se dovoljno strpljivo takve osobe na unutrašnjem planu POZIVAJU, DOZIVAJU, vremenom nam mogu iskrsnuti u realnosti.

Programiranost na fizički izgled

 

11. Zamki i zabluda u vezi sa ljubavlju – na sve strane, koliko ti duša hoće! Da krenemo sa nekima od njih, suštinskima…

12. Naravno da nema ničeg lošeg i nenormalnog u tome što mi registrujemo dualnost lepo – ružno, između ostalog i na našim telima, tj. na i u vezi sa telima drugih.

13. I ničeg lošeg i nenormalnog nema u tome što smo prijemčivi za ono što „detektujemo“ kao lepo, lepo lice, lepo telo osobe suprotnog pola (uzmimo prirodno normalnu varijantu ljubavi sa osobom suprotnog pola), jer i inače težimo lepom u svemu u životu čemu se u tom smislu može težiti: lepom i lepo uređenom stanu, dvorištu, autu, umetničkom delu, itd.

14. Ali, lepo uređen stan, dvorište, auto, umetničko delo, itd. su jedno, A LEPO LICE I LEPO TELO LJUDSKOG BIĆA SU NEŠTO SASVIM DRUGO. Lepo uređen stan, dvorište, auto, umetničko delo, itd. nemaju svog duhovnog pokretača, ljudsko telo ga ima.

15. I KVALITET EMOCIJA I KVALITET ŽIVOTA SA JEDNIM LJUDSKIM BIĆEM – PRIMARNO SU ODREĐENI NE LEPOTOM TELA I LICA, VEĆ – TIPOM I STANJEM DUHA, odnosno, na psihološkom planu (koji je, naravno, povezan sa duhom): sa karakterom,  sa psihološkim mehanizmima, sa njegovim emocijama, itd.

16. A mi znamo da smo programirani da u vezi sa ljubavlju, civilizacijski DOMINANTNO, reagujemo na lepotu lica-tela. Naravno, sklope se tu brojni faktori, i tzv. sudbinski, i ostali, zašto baš određeno lepo lice-telo, ali – fizički izgled svakako dođe kao primaran. Odnosno, neki opšti utisak koji nam proizvodi fizički izgled. Koji su najrečitije iskazani u žargonskim sintagmama (koje u duhovnom smislu deluju čak vulgarno) „dobar frajer“, „dobra riba“…

17. I – TAKVA IMPRESIJA AKTIVIRA LJUBAV, ZALJUBLJIVANJE.

18. U redu je, mi još ne vidimo šta nas to dublje „iza Scene“ međusobno povezuje, možda neko zaljubljivanje „na prvi pogled“ ili na stoprvi pogled – može da ima neka dublja sudbinska opravdanja, pa to nije „ljubav na prvi pogled“, već sleđenje dubljih impulsa.

19. ALI JE U TOM SLUČAJU PITANJE JE ŠTA JE PRI TOM NA NAŠU KORIST, A ŠTA NA NAŠU ŠTETU! IMAJUĆI U VIDU POSTOJEĆI AMBIJENT KARANTINA-PAKLA-ZATVORA.

20. Mehanizam inkarniranja u izvornoj zemaljskoj Kreaciji je svakako funkcionisao NA DUHOVNU KORIST ljudskih bića, ili – u korist njihovog evolucionizma. Pa je tako mogao lako da se realizuje dogovor onih koji se inkarniraju, upravo onako kako nam se podvaljuje u knjigama koje i danas govore o istraživanjima u ovoj oblasti (npr. R. Švarc: „Plan vaše duše“). Podvaljuje nam se, jer u vreme ove naše civilizacije taj mehanizam svakako ne funkcioniše u našu korist, FUNKCIONIŠE U KORIST PODJARMLJIVANJA LJUDSKIH BIĆA.

21. Podmeće nam se kroz takvo inkarniranje, tako da smo jedni drugima zatvorski čuvari i mučitelji; dominantno, naravno da ima, ipak ređih slučajeva neutralnosti, još ređih – pravog partnerskog ili pomagalačkog odnosa. Nema šanse da se neka osoba koja dolazi sa većim duhovnim potencijalima – inkarnira u okruženju sa osobama pravim partnerima, sa kojima će moći da ostvari sinergiju na realizaciji svoje duhovne misije. NAPROTIV! Što se neko inkarnira sa jačom PRAVOM evolucionističkom misijom, to će mu se podmetnuti veći broj osoba koje će ga ometati i zarobljavati, osobe to sirovijeg „kova“, sa opakim egoizmom, ograničenošću, itd.

22. U tom smislu spreman sam da verujem Skrivenoj Ruci, koji je u vezi sa Isusom rekao da su ga oni upravo okružili SVOJIM LJUDIMA (a on se predstavio kao Luciferov „portparol“). (Dodao bih: ako je priča sa Isusom približno onakva kakva nam je data – jedino ako je Marija Magdalena bila izuzetak od tih „podmetnutih“ osoba.)

23. Naizgled malo udaljavanje od glavne niti izlaganja… Dakle, ako i imamo da iza ljubavi na prvi ili na stoprvi pogled stoje neki dublji sudbinski razlozi – treba računati da takvi razlozi nisu na duhovnu korist onih koji se na taj način povežu. I sigurno da im kasnija životna dešavanja to i potvrde…

24. Kakva su dešavanja sa zaljubljivanjima koja se zasnivaju primarno na fizičkoj privlačnosti?

25. SVE (SPOLJAŠNJE) LEPOTE SU NAM ATRAKTIVNE DOK SU NAM NOVE! U lepoti bilo čega kupljenog, urađenog, sređenog, itd. – uživamo, samu lepotu konstatujemo dok nam je sve to jedna životna novina. Sve to lepo ostaje, normalno, lepo i nakon više meseci, više godina, ali – ONO VIŠE NEMA DRAŽ NOVINE, TE POSTAJEMO I RAVNODUŠNI PREMA NJEGOVOJ LEPOTI, ona nam više nije momenat koji izaziva neke posebne emocije.

25. Potpuno istoj zakonomernosti je podvrgnuto zaljubljivanje koje se primarno zasniva(lo) na impresijama fizičkog izgleda. Nakon više, ako ne baš meseci, a ono svakako godina, takva fizička lepota prestaje da bude emocionalni pokretač. Mi je svakako primećujemo kod druge osobe, ukoliko se na to fokusiramo, ta lepota nije isparila, ali – VREMENOM U PRVI PLAN POČINJU DA IZBIJAJU NEFIZIČKI POKRETAČI FIZIČKOG TELA, stanje svesti, karakter, ponašanje, navike, itd. Pa tako, vremenom i sa osobom u fizičkom smislu idealnom – može da postane (u braku ili van njega) dosadno, mogu da probijaju njeni maniri koji smetaju, ponašanje koje čak može biti grubo, bez pravog uvažavanja partnera, itd. Valjda su nam svima te priče, što iz ličnog iskustva, što iz iskustva poznanika, poznate.

26. I mi prihvatamo kao sasvim normalno, eto tih distorzija i programiranosti, da ljubav može da postoji samo na početku neke veze, bračne ili vanbračne, prihvatamo da je normalno da vremenom, usled delovanja raznih faktora (problemi, deca, itd.) – ne samo da nestane ljubavi, nego počne da se javlja ravnodušnost, dobro je da ne dođe baš do odbojnosti. Pa ljubav kao nekadašnju sponu nadomešćuju razni interesi, što u nekom grubljem, što u nekom suptilnijem smislu: treba odgajiti decu, svako se u društvu već pozicionirao sa svojim partnerom, nekako nađu načine uklapanja, kao u nekakvoj dogovornoj zajednici, dodatno još ukrepljenoj zakonskim ugovorima i regulativama, i – funkcioniše se…

27. Ako ljubavi u pravom smislu ima u jednoj fazi – mora je imati, u neiskrivljenoj KPZ-varijanti (Karantin-Pakao-Zatvor), u svim životnim fazama. I TA, TAKVA, PRAVA, VEZA SAMO VREMENOM MOŽE DA OJAČAVA, NIKAKO DA SLABI. U SLUČAJU DA JE ONA OSTVARENA PREKO UNUTRAŠNJE KONEKTOVANOSTI.

28. U TOM SMISLU SU I FLERTOVANJE I OSVAJANJE ČISTA GLUPOST! ŠTO BI NEKO NEKOGA OSVAJAO ILI SE NEKO NEKOME NAMETAO – U POZICIJI U KOJOJ DOLAZI DO SPONTANOG MEĐUSOBNOG PRIVLAČENJA, A NA OSNOVU UNUTRAŠNJEG POVEZIVANJA?! Ne da nema potrebe, nego je to štetno! Jer se „na silu“ uspostavlja veza koja ne proizilazi iz prethodno uspostavljene unutrašnje veze.


1. „Jevanđelje po Tomi“:

48. Isus reče: „Ako se dvojica pomire u ovoj kući, oni će reći gori: ‘Pomeri se!’, i ona će se pomeriti.

2. „Jevanđelje po Filipu“:

10. Svetlost i tama, život i smrt, desno i levo, braća su jedno drugom. Nemoguće je razdvojiti ih.

3. Taoizam, jin i jang, dve međusobno suprotstavljene, a komplementarne sile.

4. Primeri za ideje iz drevnih duhovnih dela, koje nisu loše i pogrešne, ali koje nisu ni dovoljno razrađene i praktično upotrebljive.

5. I bez ovih, i sličnih drevnih dela ili ideja iz njih – iskustveno kako-tako dolazimo (oni mi koji smo tom dolaženju usmereni) do predstava o svetu dualnosti, do Ravnoteže koja nam znači osciliranje između dualnosti.

6. U interpretaciji V. Zelanda: klatno koje se pomera na jednu stranu, npr. na stranu radosti ili naprezanja, mora da potom (u nekom trenutku), silom sveta dualnosti, ode na drugu stranu, na stranu tuge ili opuštanja.

7. Dakle, Isus je hteo da kaže: ako pomirimo dualnosti u sebi: imamo moć. U redu, shvatamo, slažemo se. Ali, ovako neodređeno rečeno – korisno nam je koliko da nam nije ni rečeno. A oni koji su zakleti fanovi drevnih dela, zavetovani da im ne vide nedostatnosti, padaju ničice pred ovakvim nedorečenim mudrostima.

8. Koja „dvojica u kući“? Kako ih pomiriti?

9. Emocije? Radost i tugu? Da li je to neki svesni napor? Neki praktični postupak? Nekakva sinteza suprotnih emocija? Šta bi značila ta sinteza, kako je izvesti?

10. To su emocije. A gde je plan misli? Na primer: dualnost „tipa“ ispravno – pogrešno mišljenje, logičko – imaginativno mišljenje. Kako tu „dvojicu“ „pomiriti u kući“?

11. Pa plan delanja…

12. I da se tu zaustavimo!

13. Dakle, najlakše je bilo reći: „Ako se dvojica pomire u ovoj kući, oni će reći gori: ‘Pomeri se!’, i ona će se pomeriti“. Reći i – OSTATI MUDAR!

14. Kao i, na primer, Krišna sa savetom: da moramo delati, ali da ne delamo ploda dela radi.

15. U STVARI, NISU ISUS, KRIŠNA, LAO CE I OSTALI KRIVI! Rekli su šta su imali, negde pokušavali da nam podvale, negde ostavili dobre, ali nedorečene ideje…

16. MI SMO KRIVI! Tj. oni među nama koji u drevnim delima vide dovršenu i večnu mudrost. (Već je bilo više reči o ovome u prethodnom tekstu.)

17. UMESTO DA U OVIM DREVNIM IDEJAMA VIDIMO SAMO ZAČETKE POTPUNIJIH DUHOVNIH KONCEPATA, SAMO SOPSTVENE INSPIRACIJE DA IH DALJE PROMIŠLJAMO I PRODUBLJUJEMO! Mi ih percipiramo kao svete, dovršene, konačne, kao da iskazuju potpunu i neporecivu istinu, istinu koju samo treba primeniti i ubirati njene plodove.

18. A ako bismo mi, umesto prikazanog pogrešnog pristupa drevnim duhovnim delima, pristupili im normalno i konstruktivno, na primeru citata sa kojim smo krenuli, onda bi to u jednoj varijanti moglo da izgleda ovako…

19. Energija nam je jedan od fundamenata postojanja. Možda baš onaj glavni.

20. Nemamo je na raspolaganju u neograničenim količinama, te moramo da vodimo računa i o potrošnji, i o prilivu. (Analogija sa novcem, koju B. Lipton daje u jednom videu, nije slučajna.)

21. Zakone sveta dualnosti poštujemo ako imamo proporcionalnost između priliva i utroška, odnosno, IZMEĐU NAPREZANJA I OPUŠTANJA.

22. Svejedno je, suština ostaje ista i ako uzmemo drugi koncept koji je ranije ovde već navođen: koncept sa analogijom pumpe za vodu. Naprezanjem mi povlačimo Energiju (pumpa radi i povlači na jednom kraju creva vodu), energizujemo se, ulažemo je u nešto (voda se na drugom kraju creva izliva negde). Opuštanjem prestajemo da povlačimo Energiju (pumpa miruje), nigde je ne ulažemo (voda se niti povlači, niti izliva negde).

23. Ako bez opuštanja trošimo i dalje – zalazimo u energetski deficit. S. Lazarev odlično tumači šta taj deifit znači, na planu zdravlja, na planu sudbinskih dešavanja.

24. Dakle, u proprocionalnosti imamo pomirenje „dvojice“, ključne „dvojice“ u nama, „u kući“, imamo Ravnotežu, koja je sama po sebi Moć, jedan vid Moći. Imamo i propratni efekat, gratis, unutrašnju Distancu (da ne zalazimo ovde u nju kao temu).

25. No, za „pomeranje planine“ potrebni su i drugi ključevi, ovo je samo jedan. Eto još jedne nedostatnosti citirane Isusove mudrosti. Isus kao Imanuel je bar malo bolje razradio ovaj koncept (možda to bude ovde pokazano).

26. Te druge ključeve su pronašli tajnaši, kao što njima manjka ovaj glavni kjljuč, ali, „hvala Bogu“, opsednuti svojim iluzijama oni i ne haju mnogo za tu „sitnu“ manjkavost.

27. A pomirenje „dvojice u kući“, u smislu emocija?

28. Pomirenje emocionalnih dualnosti jedino je moguće u smislu – SMANJIVANJA NJIHOVOG INTENZITETA. Tako da radost i tuga budu sve suptilnije, takoreći do međusobnog „stapanja“. Kako se to uopšte mogu drugačije spajati u jedno?! Kako spojiti jaku radost i jaku tugu, da se „pomire u kući“?!

29. A smanjivanje intenziteta ne ide kroz svesni napor, zna svako ko se iole razume u emocije. Ako se na njih svesno deluje ili se njima svesno diriguje – samo se može očekivati povratni bumerang, da nas na razne nimalo prijatne načine tresne kad se najmanje nadamo.

30. Intenzitet se spontano smanjuje kroz opuštanje, kada energije emocija počnu da izbijaju u svest. Kroz smireno suočavanje sa njima, koje često može da bude vrlo teško i dramatično, kroz nedelanje po njihovim „diktatima“. (U vezi sa ovim može se pogledati odlično delo koje se zasniva na psihoterapeutskoj praksi, već ovde navođeno: Dž. Raskin – „Emocionalno pročišćavanje“, ali i u S. Pekova nekada popularna dela.)

31. A sve ovo je samo sveobuhvatnije sagledavanje i raspetljavanje NA NIVOU STRATEGIJE! A GDE JE TEK TAKTIKA?! Kao operativna razrada svega ovoga, u zamršenostima naših konkretnih života, životnih ritmova, inercija, navika, zarobljenosti…!

31. Još jednom, za kraj:

Dakle, najlakše je bilo reći: „Ako se dvojica pomire u ovoj kući, oni će reći gori: ‘Pomeri se!’, i ona će se pomeriti“. Reći i – OSTATI MUDAR!


Već je više puta rečeno: nesporno je da ima mnogo dobrih ideja, objašnjenja, preporuka, itd, i u drevnim duhovnim delima. Rasutih tu i tamo, u nekima od tih dela više, u nekima manje. I onome ko možda tek zalazi u svet duhovnosti – i ta dela mogu biti od koristi, u smislu u kojem se i svaka naučna disciplina počinje proučavati kroz njenu istoriju. Da bi se došlo do savremenog stanja i da bi se ono shvatilo.

Ali, držati se i nakon toga drevnih duhovnih dela – ISTI JE VID ZAROBLJENOSTI PROŠLOŠĆU KAO I KADA BISMO BILI OPSEDNUTI SAMO ONIM ŠTO NAM SE LIČNO U PROŠLOSTI DEŠAVALO, UMESTO DA NAM FOKUS BUDE U AKTUELNIM ŽIVOTNIM SITUACIJAMA. Iz svega što nam se u prošlosti dešavalo mi smo izvlačili pouke, ako smo ih izvlačili, sticali smo iskustva, TE JE U TOM SMISLU PROŠLOST VEĆ PRISUTNA U NAMA SADAŠNJIMA. Ali, idemo dalje, kao što reče jedan učenik u pismenom zadatku: „Život ide dalje, i mi idemo sa njim do kraja života“.

Drevna duhovna dela su odraz stanja svesti, senzibiliteta, duhovnih potencijala, intelektualnih potencijala (koji nužno u sklopu kompleksa um-duh-telo moraju biti povezani), itd. ljudi tih davnih vremena, i na individualnom, i na kolektivnom (kao čovečanstva) preseku. SVE TO SKUPA JE – BILO PA PROŠLO! Kao što nam je bilo koji događaj iz prošlosti – BIO PA PROŠAO. Mi možemo iz njega da izvlačimo korisne pouke, možemo ponekad da ga se setimo, ali – DA BUDEMO OPSEDNUTI NJIME I DA NAM ON BUDE OSNOVOM ŽIVOTNIH NAZORA I (JEDINIM) ORIJENTIROM U AKTUELNIM ŽIVOTNIM DEŠAVANJIMA: VEĆ BI BILO NENORMALNO.

Kaže se: ali drevna duhovna dela sadrže univerzalne poruke i pouke. U redu, svakako da ima toga. Ali, u nekom normalnom sledu dešavanja – sve te drevne dobre pouke morale su da se ugrađuju u duhovne procese nakon njih, MORALE SU DA SE UGRAĐUJU I DA SE RAZRAĐUJU U DUHOVNIM KONCEPTIMA KOJI SU DOLAZILI NAKON NJIH. Jer je to jasno uočljiva logika svega što se razvijalo na Zemlji: dobre ideje prethodnih generacija osnove su na kojima sledeće generacije rade i nadograđuju, kreirajući svoje nove teorije i saznanja, kao što će sve to postajati idejna osnova za sledeće generacije. Naravno, uz podrazumevana sveprisutna iskrivljavanja naših viših Iskrivljivača i Davitelja.

Ako uzmemo bilo kojeg savremenog značajnijeg duhovnjaka – niko od njih nije svoje teorije gradio ni na čemu, ni od čega, svako je morao da „pročešlja“ tradiciju, i dalju i bližu, te da na njoj nadograđuje, da je razrađuje, dodajući svoj doprinos sveopštem razvoju, dakle ipak – razvoju, duhovnosti. Kao što će i on sam biti tradicija za neke sledeće duhovnjake.

Takav bi trebalo da bude normalan (duhovno efektivan) redosled, pristup i percepcija drevnih duhovnih dela.

Do postojeće, dosta prisutne distorzije, do obožavanja drevnih duhovnih dela, moglo je da dođe na isti način na koji dolazi do distorzija u precepciji prošlosti, kada neko svoju pažnju posvećeno okreće ka prošlosti, u njoj vidi neke ideale, neke vrednosti zbog kojih mu aktuelna situacija na Zemlji i u čovečanstvu dođe kao inferiornija.

Pri čemu mi mešamo sunovrat sa mnogim aspektima savremenog života, do kojeg je došlo… znamo zbog koga, ili zbog kojih viših Štetočina, sa ipak očiglednim progresom, svejedno što se u svetu dualnosti, a pod patronatom baš tih istih Štetočina, sve vešto koristilo u antievolucionističke svrhe, sve što je moglo da bude samo progresivno – brže-bolje koristilo se i kao antivelocuionističko. Jeste da mi imamo zagađene reke i vazduh, zbog čega nam deluje kao idealno doba u kojem je sve bilo čisto, ali – u to doba nismo mogli da imamo mnoge pogodnosti savremenog doba, koje se ipak mogu koristiti na dobro (za evolucionizam). U Isusovo vreme (uzmimo da je uistinu postojao i delovao) – vazduh je bio čist, iz reke je mogla da se pije voda, ali: on je morao pešice (ili na konju) da obilazi narod, on i njegovi učenici, da bi širio svoje učenje. Da održi jedan govor, tada i više nikad, toj masi do koje je došao na svom putovanju. Ako je neko od njih hteo da dođe do neke knjige – tek tu bi imao komplikacije, od dominantne nepismenosti do nedostupnih samih knjiga. U naše doba: zagađen vazduh, zagađena voda, ali – dostupnost informacija na način koji bi za Isusovo vreme bio naučna fantastika, pismenost, ČAK INFORMATIČKA, koja je podrazumevana, nečiji govor se može stotinama puta odgledati, itd.

Analogno za duhovna dela: mi u naše doba imamo natrpanog svega i svačega, samo sfera duhovnosti je pravo informaciono smetlište (kao i svaka oblast današnjice), veliki su izazov i veština da se po svemu tome snalazi i „pliva“, da se odabira najbolje, pri čemu davna vremena deluju kao duhovno idilična: postojale su jedne „Vede“, jedne „Upanišade“, jedan „Stari zavet“, jedan „Novi zavet“, i – nije bilo glavobolje.

Što ne znači da je to zaista  bilo idealno i idilično. I da treba, zbog nesposobnosti ili muka u snalaženju u moru savremenih duhovnih pisanija i teorijama – da idemo jednostavnijim i lakšim, ali ne i duhovno produktivnijim putem: da se „zalepimo“ za jedno ili za manji broj drevnih duhovnih dela, i da pomoću njih nastojimo da razvijamo svoju svest, a u savremenim uslovima koji su neuporedivo, NEUPOREDIVO složeniji od svega što su pisci ili donosioci drevnih duhovnih dela mogli i da sanjaju, a kamoli da imaju u vidu i da daju duhovna tumačenja koja bi mogla da „pokriju“ i tu današnju složenost nas samih i uslova u kojima živimo.


„Ja znam!“ A ti?! Ti slabo nešto, bolje ja! Znam. Bolje vidim, bolje shvatam! Više znam.

Šaljivi snimak Nikšićev (ispod teksta) odlično otkriva jedan arhetip, jednu od enigmi.

I nije stvar u čitanju i u knjigama. U smislu: znanje će doći sa knjigama, sa čitanjem knjiga. Knjige jesu ispomoć, inspiracija, izvor potencijalno korisnog. Više je stvar u opšteprisutnom, sveprožimajućem planetarnom stavu: „Ja znam!“.

Ako neko dosta toga pročita, iz neke oblasti, i sakupi mu se i dosta razmišljanja, povodom knjiga, te nezavisno od knjiga, možda na osnovu iskustava, ako je oblast iskustveno mu dostupna… On onda svakako da ima znanja o toj oblasti, iz te oblasti. I neće reći „ne znam“, ako makar dosta toga zna.

Ovde je pre priča o tvrdokornosti onoga što se sakupi, sustekne kao znanje, kao nazori na osnovu tog znanja ili razmišljanja. I – što su godinama učvršćivaniji, to su stameniji. To je stav-osećaj „Ja znam!“ jači, nepokolebljiviji.

A nešto dublje je u pitanju. Šta? To jedino može da zna neko ko je iz priče „Ja znam!“.

Kako će reagovati naučnik sa klasičnim biološkim stavom o DNK, a na „susret“ sa teorijama koje protivureče klasičnima, npr. sa teorijama koje je sakupio i produbio B. Lipton, pa Garajev (talasna genetika)? Prezrivo! I odmah će krenuti: „To nije istina, ja znam…!“

Priča od koje duhovnost/metafizika ne da nisu imune, nego su tek za Vladare zahvalni poligoni za demonstraciju „ja znam!“-fenomena.

Predočiš fanovima istočnjačke duhovnosti čak prave argumente o podvalama istočnjačkih duhovnih učitelja i drevnih ideja (postavki)… I? Ista reakcija kao klasičnog naučnika na Liptona i Garajeva.

Dakle, još jednom: zašto se neko tako žilavo ukopa u „ja znam!“-rovu, u vezi sa sopstvenim znanjima i rezonima?

Možda zato…

…ŠTO JE SVET DUALNOSTI SVET SPOZNAJNIH GIBANJA I TALASANJA, OD KOJIH SE ZAČAS DOBIJE DUHOVNO-INTELEKTUALNA „MORSKA BOLEST“!

Tome nasuprot: usidriti se u jednom nazoru, u jednoj teoriji, u jednom konceptu: MILINA JEDNA! Mirna luka, pri čemu se dozvoli da malo u nju zađu kojekakve usputne ideje, koje tu samo malo zađu, pa odu…

Ako se otvorimo za stalna preispitivanja: svet dualnosti će nam stalno jednu te istu ideju (samo jednu, a gde su ostale?!) prikazivati čas ovakvom, čas onakvom, čas s ove strane, čas s one, čas kao dobru, čas kao lošu („(jedna) istina je u paradoksu“)… TU STANKA I MIRA NEMA! Samo nemiri i glavobolje duhovno-intelektualne „morske bolesti“.

No, sve ima svoje pluseve i minuse!

1. Na strani „ja znam“-duhovnjaka su, što kažu političari: „mir i stabilnost“ uglavnom jednog te istog, na višegodišnjem, čak višedecenijskom nivou konzerviranog duhovnog koncepta (teorije, učenja, itd.).

Ali i spoznajna ZAGLAVLJENOST u tome.

2. Na strani stalnih tragalaca i promišljalaca je duhovno-intelektualna „morska bolest“ koju izaziva svet dualnosti.

Ali i stalna produbljivanja određenog koncepta, sveobuhvatnija sagledavanja, proširivanje svesti samim tim, povećavanje moći uma kroz moć duha, i/ ili suprotno…