Otkrivenja našeg doba

Monthly Archives: јун 2019

1. Kad prođe ova Planetarna Tarapana moći će ‘ladno da se napiše enciklopedija, i duhovnih gluposti i podvala, i stereotipa iskrivljene masovne percepcije individualnih psiholoških procesa.

2. Ne znamo šta nam je, kakva i gde duša, uzimamo (bar ovde na blogu) da je posrednik između uma i tela, na jednoj strani, i duha na drugoj strani.

3. Duh bi nam bio kao nekakav kompjuter, sa sublimatom iskustava i znanja, postignuća iz svih naših inkarnacija. Duh bi bio sav od opštosti, na primer – naš odnos prema znanju u raznim inkarnacijama, moguće i na raznim planetama (možda pre nego što smo gurnuti u Vrzino Kolo sfere Karantina-Pakla-Zatvora, sfere koja svakako nije samo ovaj ovde vidljivi zemaljski život). Odnos prema znanju, a ne sva konkretna znanja iz raznih inkarnacija.

4. Telo, tj. mozak kao deo tela, i um stiču razna operativna ovozemaljska znanja. Sumrak ljudskog duha je kad se TO uzima kao VRHUNSKO ZEMALJSKO POSTIGNUĆE PO SEBI, što više svakakvih ili usko specijalizovanih znanja.

5. Uistinu vrhunsko zemaljsko postignuće može da se odnosi jedino na SUBLIMIRANA, pročišćena, uopštena iskustva i znanja. NJIH DUŠA PROSLEĐUJE DUHU! Šta će duhu naša znanja o delovima automobila ili naša veština upravljanja automobilom?! U drugim inkarnacijama nije bilo automobila, ili bar ne ovakvih kakvi danas postoje; ili ih nije bilo, ili ih neće biti.

6. U zamajavalačkoj duhovnosti se kaže – kada utišamo svoj um: čućemo nežni glas svoje duše, to je jedno skoro blaženo stanje, pa su tu moguća i druga razna čudesa gratis, da nam se javi unutrašnji vodič, više ja, nekakvi anđeoski fantomi, itd. Kako je u ovakvim duhovnostima SVE DIVNO BAJKOVITO! Da ti je milina da se posvetiš ovakvoj duhovnosti! Doduše, sve to je i daleko od žive realnosti i živih procesa u nama, ali – bar je lepršavo bajkovito, a i to nešto znači.

7. MI ŽIVIMO U SUROVIM ZAROBLJENIČKIM ARANŽMANIMA ČIJI JE SMISAO: A) DA NAS ENERGETSKI SLOME ŠTO VIŠE MOGU, B) DA NAM SVE BUDNO VREME PAŽNJU DRŽE PRIKOVANOM ZA NERAZVOJNE I PROTIVRAZVOJNE, DUHOVNO SLAMAJUĆE SADRŽAJE.

8. Kada počnemo dugoročnije da zalazimo u pravu dubinsku, „sveprožimajuću“ opuštenost, prvo sa čime se suočavamo su: MALAKSALOST I BEZVOLJNOST. Odnosno, suočavamo se sa velikim energetskim deficitom, a njega osećamo kao malaksalost i bezvoljnost.

9. Zato sam ranije rekao da sa njima treba „sarađivati“, tj. ne doživljavati ih kao nepoželjna stanja, za koja tražimo lek ili „lek“. Jer pojava malaksalosti i bezvoljnosti, nakon dužih perioda velikih angažovanja, znači da postajemo svesni velikog energetskog deficita, i znači da počinjemo, bolno i teško, da veliki deo Energije preusmeravamo na vraćanje duga, na eliminisanje deficita.

10. Pa kako dalje u tom procesu budemo odmicali: „AKTIVIRAĆEMO“ BOL U DUŠI.

11. Bol u duši, kao dubinski bol u našem biću, ZNAČI DA POSTAJEMO SVESNI TOGA DA SU NAM FOKUS, A SA NJIM I ŽIVOTNA ENERGIJA, NEMILICE BILI USMERENI KA PROPADAJUĆIM OVOZEMALJSKIM SADRŽAJIMA.

12. U smislu u kojem je to objašnjeno u prethodnom tekstu: previše „bezrezervne“ pažnje posvećene ovozemaljskim propadajućim, nerazvojnim, protivrazvojnim sadržajima znači da nam duh nije imao NIKAKVU „HRANU“, znači da SMO PRETHODNI DEO ŽIVOTA PROTRAĆILI NA DETALJE KOJI SU ZA DUH BEZVREDNI, znači da smo bili od duha odsečeni.

13. Bez te „CIRKULACIJE“ Energije, informacija, iskustava na relacijama: telo – um – duša – duh, I DUŠA ATROFIRA, ili počinje da atrofira. Kako silazimo dublje u sveprožimajuću (ličnu) opuštenost, tako postajemo svesni početaka tog atrofiranja, ono je veoma bolno iskustvo, ali – čim ga postajemo svesni, započinje i proces „reanimacije“ ili ozdravljenja duše.

14. U stereotipiuma masovne svesti se kaže da nas duša zaboli zbog raznih gubitaka, najčešće zbog gubitaka bliskih osoba. Jasno je da se javlja jak bol u takvim slučajevima, i bliskost, i navike, i emocionalne veze, i ko zna šta još – čine svoje. ALI – PRAVI BOL U DUŠI SE NE JAVLJA ZBOG PROPADLJIVIH I PROLAZNIH OVOZEMALJSKIH ODNOSA I VEZA. NAPROTIV, MOŽE DA SE JAVI ZBOG NAŠE JAKE VEZANOSTI I ZBOG POTRESA KOJI IZAZIVA TO ŠTO SMO SOPSTVENU „SNAGU“ IZ SVOJE UNUTRAŠNJOSTI IZMESTILI U NEŠTO SPOLJAŠNJE, „INVESTIRALI“ JE U ODNOS SA DRUGIM OSOBAMA.


1. Gde nam je glavni životni fokus, šta vidimo kao najvažniji, metafizički životni cilj, u šta nastojimo, koliko nam uslovi dozvoljavaju, da ulažemo najviše Energije, čemu, u meri u kojoj to možemo, najposvećenije težimo?

2. TAMO NAM JE „SNAGA“! Ma koliko da smo nemoćni, i ma koliko da smo daleko od onoga čemu težimo.

3. Da li su to u bilo kojem vidu više ideje, da li je to, implicitno ili eksplicitno, nastojanje na Razvoju i Oslobađanju, na višim vrednostima, na viziji Normalnog sveta, kojem bar u svom domenu težimo, nastojanje na aktiviranju izvornih moći koje su nam osakaćene i zaturene, itd?

4. Ili su to: posao „od kojeg živimo“ ili u okviru kojeg vidimo „ljudsko ispunjenje“ i mogućnost za napredovanje; porodica i društvo u kojem smo; razna sitna i krupna životna zadovoljstva; zemlja u kojoj smo, stan u kojem smo, auto, itd?

5. Uzgredna sitna ilustracija iz ličnog života, od poslednja dva meseca, još neko vreme će da traje… Kupovina i sređivanje novog (novog polovnog) auta, kao jedne od nužnosti u našem funkcionisanju u postojećim uslovima. Naježite se kada dođete u kontakt sa ljudima kojima je svest BUKVALNO „PORINUTA“ u bavljenje automobilima i automobilizmom. A takve „porinutosti“ svesti u „svašta nešto“, u sve i svašta spoljašnje, često i nešto baš totalno besmisleno (najfascinantnije primere sam već navodio – tzv. profesionalni sportovi), imamo na svakom koraku oko sebe.

6. Svaki detalj postojećeg Starog-propadajućeg sveta je NERAZVOJNOG I PROTIVRAZVOJNOG KARAKTERA. Svako viđenje suštine življenja i vrednosti u takvom svetu, svako viđenje mogućnosti za napredovanje, afirmaciju, ljudsku realizaciju u TAKVOM SVETU znači: samopodvrgavanje režimu duhovnog nerazvijanja, stagnacije, nazadovanja, propadanja.

7.  U jednoj od naših glupih narodnih bajki (budimo iskreni: nažalost, naše narodne bajke su mnogo glupe) glavni junak nagovara babu da lukavo ispita zmaja gde je njegova snaga, kako bi uništio zmajevu „snagu“, tj. samog zmaja. Baba pita zmaja, kao – od miline bi ljubila to mesto. (Neviđene gluposti! Grčki mitovi bar imaju elementarnu logiku u fabuli i veštinu u pripovedanju.) Zmaj odgovori da mu je snaga u nekom kamenu. Baba, kao od miline, navali da ljubi taj kamen. Zmaj se nasmeje, pa kaže: „Luda babo, nije mi tu snaga, nego…“, pa opet navede nešto bez veze. Baba opet navali to da ljubi, itd. Konačno joj zmaj otkrije tajnu: postoji neka planina, pa u planini neka ptica, itd, itd, e, tu je njegova snaga. Glavni junak pronađe tu planinu, tu pticu, itd, i uništi zmjevu snagu, odnosno samog zmaja.

8. A GDE JE VAŠA „SNAGA“?!

9. Ako je snaga vaše intencionalnosti, dakle i moć težnji i Energija koja za njima „ide“ – u bilo kojem domenu postojećeg fizičkog sveta: kako se uruši taj domen, tako se urušava vaša „snaga“, tj. vi kao biće.

10. Ako je snaga vaše intencionalnosti, moć težnji i Energija koja za njima „ide“ – u bilo kojem nadfizičkom domenu, u domenu uzvišenih ciljeva (Razvoj, Sloboda, Harmonija, Novi svet, itd.), onda nema fizičkog urušavanja koje može urušiti vaše životno težište i vašu „snagu“.


Opet se vraćate na to da je pisanje ovog bloga samo crpljenje Vaše energije. Možda jeste možda nije (Vaše srce tajnu krije)? Ako osećate i smatrate da su Vaši tekstovi beskorisni, jer nema ko da ih razume, moram Vas razuveriti (opet) jer ste, bar meni, usmerili fokus i pažnju na stvarni smisao ovozemaljskog življenja i dali nadu da mogu nešto promeniti. Posmatrajući i u komunikaciji sa ljudima, shvatio sam da ljudi ne vide dalje od svijih trepavica. Bez obzira koliko sam tekstova na raznim sajtovima pročitao, a vezanih za metafiziku, teoriju zavere i drugih metoda oslobađanja, jedino na Vašem blogu mi je sve bilo zdravo-razumski. Jedino na ovom blogu mogu da pročitam ideje čoveka koji se bori stvarno za svoju dušu i prenosi lična iskustva, pa ko hoće može da proba. Ja prob’o i radi. Ne znam kakve Vas muke more da se odreknete ovog bloga, ali ne bih želeo da se to desi.
Na Vama je da odlučite šta i kako sa ovim Blogom, ali bih Vas zamolio da po neki put, kad uočite da Vam neka od spoznaja ima smisao, ipak napišete na ovom blogu pa da i mi ostali probamo. Ovako rečeno ispada da ste mi Guru, iako znam da Vam to nije ideja a ni meni. Opet ću ponoviti, jedino na ovom blugu, sve rečeno ima smisla kad se čovek zapita i sagleda!

(Hvala na komenatru i podsticajima!)

1. Sveukupno posmatrano – JESTE ovo, sva ovakva pisanja, beskorisno. Ne primarno zato što „nema ko da ih (tekstove) razume“. Mislim da, ako ne svako a ono većina od dvadesetak svakodnevnih posetilaca dobro razume ono što (ovde) čita. Pravo je pitanje: a šta sa tim, ili – šta je iza toga.

2. To je kao sa našim „beskonačnim“, neprekidnim razgovorima: pričamo i pričamo, slušamo i slušamo, i opet, i opet, a koja korist od toga. Tj. da nismo u škripcu sa Energijom, a zbog robijaških iznuđenosti, mogli bismo da se bavimo i najglupljim i najbeskorisnijim aktivnostima, IZ ČISTE ZABAVE i da prekratimo vreme do smrti, ako već ne želimo da se bavimo razvojnim aktivnostima, i – ne bismo bili pritom na nekoj velikoj šteti.

3. Sada, svaki erg Energije utrošen na nešto što je beskorisno ili glupo, odnosno,  neutrošen na nešto što je razvojno-oslobodilačkog smera – hiljadu puta nam je veći gubitak.

4. A čitanje ovakvih tekstova je kao razmena priča o tome šta vidimo, u skladu sa tipom ili nivoom svoje percepcije ili rezonovanja. Neko vidi lep i normalan, ili Božanski težak, ali smisaon život, neko vidi ili tek nazire Karantin-Pakao-Zatvor. Pa i među onima koji vidimo ili naziremo Karantin-Pakao-Zatvor: postoje razlike u „REZOLUCIJAMA“ sa kojima nam se te slike prikazuju: nekima su te slike jasnije i složenije, nekima dosta mutne.

5. I mi onda pričamo i ubeđujemo se međusobno kakva je realnost pred nama. Neko je „slep“, neko „poluslep“, neko sa kataraktom, neko dosta jasno vidi.

6. ONIMA KOJI SLABIJE VIDE NISU OD KORISTI PRIČE O TOME KAKO VIDE REALNOST ONI KOJI JE BOLJE VIDE OD NJIH. Poenta je u tome da PREDUZMU KORAKE da i sami progledaju. Oni koji bolje vide mogu da daju preporuke drugima, šta da rade, kako da podese percepciju, da bi bolje videli. Ali ne mogu umesto njih da bolje vide, tj. u njihovu korist.

7. Nije ovde stvar u tome da li ja umišljam da nešto bolje vidim od ostalih, mada je jasno: SVAKO KO VIDI KARANTIN-PAKAO-ZATVOR I SOPSTVENE ZAROBLJENIČKE ARANŽAMANE – NEDVOSMISLENO BOLJE VIDI OD ONIH KOJI NIŠTA OD TOGA NE UOČAVAJU.

8. Stvar je u tome da i oni koji čitaju ovakve tekstove… tj, da kažem ovako: ubeđen sam da kod dominantne većine onih koji čitaju ovakve tekstove SVE SE I ZAVRŠAVA NA ČITANJU. U skladu sa GLUPOM FRAZOM koja potiče iz nekih „kanalizacijskih“ podvala (možda baš od TZV. Kasiopejaca): „ZNANJE VAS SPASAVA!“. KOJE ZNANJE, KAKVO ZNANJE, ČIJE ZNANJE?!

9. ZNANJE KOJE SE U BILO KOJEM VIDU NE PRIMENJUJE U PRAKSI – ČIST JE „MRTAV KAPITAL“! TO JE SAMO KONTINUIRANO STRUJANJE INFOREMACIJA KROZ UM: jedne informacije se upiju, „trepere“ neko vreme u svesti ili u umu, naiđu neke nove, radi „skladištenja“ navedu na prestruktuiranje prethodnog fonda „znanja“, neke od ranijih informacija se brišu ili potiskuju, i „ajde, Jovo, nanovo!, ili: „Vozi, Miško!“ i ne gledaj kuda i zašto voziš!

10. Tu može da dođe i metafora sa penzionerima-„kibicerima“, ranije je toga bilo dosta po parkovima: oni stalno gledaju kako drugi igraju šah, uživaju u tome, uživaju u komentarisanju i davanju saveta, ali – nikad da sami sednu za tablu.

11. ZATO sam ja govorio o beskorisnosti ovakvih pisanija! Neka korist „nano“-veličine od takvog SAMO ČITANJA ovakvih tekstova postoji u tome što se pažnja usmerava ka nekim metafizičkim temama. Ali, u ovo naše doba – POTREBNO JE NEŠTO MNOGO-MNOGO VIŠE. Jer nas dešavanja MRVE! I potrebno je nešto u okviru svoje zarobljeničke pozicije preduzeti, a ne samo UŽIVATI U LEPIM IDEJAMA.

12. Jeste TEK KOMPLIKOVANO to šta i kako preduzimati, tu se mora primenjivati „plivajući devizni kurs“, ali – alternativa takvom „riziku“ je da se tavori u „kibicerstvu“.

13. Da se ne pomisli kako pod tim „šta i kako preduzimati“ imam u vidu neke velike junačke poduhvate. Ne, već sasvim-sasvim konkretne postupke ili promene u dnevnim ritmovima, uz korišćenje neke od metoda, što je sve prilično naširoko ovde već objašnjavano. Na primer: već ako malo drugačije postavite svoj odnos prema malaksalosti i bezvoljnosti, ako ih drugačije percipirate ili u svojim dnevnim ritmovima drugačije se eksperimentalno postavite – imate takvu jednu primenu tzv. znanja, koje, dakle, više nije „mrtav kapital“.

14. Postoji jedan momenat u Dejanovom komentaru koji možda BITNO utiče da ovo pisanje koje ne smatram nešto korisnim – IPAK ne ostavim sasvim. Ubedljivo je opisao neke vidove koristi koje ovakve, ja kažem – uvrnute, ideje mogu drugima donositi. NEKA SU OVI TEKSTOVI SA MRVICAMA KORISTI SAMO ZA JEDNU OSOBU – PA JE VEĆ VREDNO OSTAVLJATI PONEKI ZAPIS. A ja ću umeti to da uklopim u nekakvu svoju energetiku.


„“Možete li zamisliti što bi se desilo ako bi „elita“ vašeg svijeta bila odsječena od svojih 4D OPS izvora energije? Što ako bi njihove tehnike umne kontrole i frekvencijske ograde bile jednostavno „onemogućene“?

P: (L) Pa to je ludo. (Ark) Kako to može biti da su oni odsječeni od svojih izvora energije? Ne razumijem.

O: Mentalno blokiranje.“
FREKVENCIJSKA OGRADA. JEDAN OBLIK MANIFESTACIJE TE OGRADE SU PARAZITSKE MISLI OBLIKOVANE NISKOM SVEPRISUTNOM FREKVENCIJOM. MISAO =INFORMACIJA=FREKVENCIJA

Itd.

1. Ne bih se uzdao u bilo kakva objašnjenja pozadine „iza Scene“ postojećeg katastrofalnog stanja na Zemlji!

2. A nije nam ni od koristi da znamo zašto nam je ovako užasno kako nam je. Za izbavljenjem tragamo u sopstvenoj prirodi, u principima sopstvenog funkcionisanja, ne u nekim mehanizmima „iza Zavese“, koji nas urušavaju, a na koje ne možemo da utičemo.

3. Masovnije udruživanje na izvođenju promena je u režimu „piši propalo“. Nikada izgleda na takvo povezivanje nije bilo ni na pomolu, a tek je besmisleno SADA ih tražiti. A čim i dođe do nekog masovnijeg pokretanja – odmah u startu mora da bude sumnjivo, sa stanovišta dobrog metafizičkog smera.

4. Stoga i obraćanje nekoj neodređenoj masi (poput ovakvih, blog, itd. formi), svejedno što u njoj može biti i ljudi na dobrom tragu – ne da je besmisleno i beskorisno, nego je i nepotrebno energetsko iscrpljivanje pošiljaoca poruka, oticanje Energije u bezobličnu masu, na koju su Paraziti i Zlotvori konektovani (i suprotno).

5. Te sam zadovoljan što mi, NAPOKON, polazi za rukom da više ne pišem tekstove (za blog). Osim sporadično, u ovakvim slučajevima, kada neko ostavi komentar ili postavi pitanje…

6. Svako mora sam, individualno, da „poradi“ na sopstvenom Oslobađanju, u okvirima u kojima ga on vidi, ili kako ga shvata, a što zavisi i od širine njegove svesti.

7. I mudro je da se mahne i pomisli na nastojanje da o promenama razmišlja u domenu u kojem promene zavise od interakcije sa drugima. Ništa do samo individualno nastojanje!

8. I NIJE PROBLEM U PARAZITIMA, ZLOTVORIMA, ŠTETOČINAMA, itd. koji nas ovde guše i dave, koji nam ispijaju životnu Energiju do gašenja samog bića. NIJE UOPŠTE PROBLEM U NJIMA! Oni su bića takvog kova, TAKVA IM JE PRIRODA. Kao što ni mesožderi ne mogu, a da ne ubijaju i mrcvare biljojede.

9. PROBLEM JE U ONIM MOĆNIJIM BIĆIMA IZNAD OVIH NAŠIH PARAZITA I ZLOTVORA, KOJA SU DOZVOLILA OVAKVO ZEMALJSKO KOSMIČKO STRATIŠTE, KOSMIČKO MRCVARILIŠTE, možda i nezabeleženo u nekoj bližoj kosmičkoj Istoriji.

10. Problem je u tome što su ONI dozvolili totalno nefunkcionalno i besmisleno KPZ-Mrcvarilište ovakvih razmera!

11. Ako su već napravili propust – što se ne umešaju, kako znaju i umeju, da bar olakšaju muke onima koji se svakako zdušno trude na putevima duha. Jer takvima su ovi zemaljski uslovi, kao što lepo reče T. Mikušina: kao kada čekićem lupate neki osetljiv sofisticiran instrument, u želji da ga popravite ili ojačate.

11. SVEJEDNO ŠTA KO DA JE HTEO SA ZEMLJOM I LJUDIMA NA NJOJ – JASNO JE KAO DAN DA JE ONA ISPALA KAO TOTALNI KOSMIČKI FIJASKO, TOTALNI PROMAŠAJ POSTOJANJA! Pa neka oni koji su učetvovali u dozvoljavanju ovakvog promašaja – izvlače pouke!


1. Psihofizičko stanje koje doživljavamo kao neprijatno i nepoželjno, te, logično, tražimo načine da ga prevaziđemo (kao što sam ja u nekom ranijem tekstu govorio o fizičkom naprezanju kao načinu za podizanje energetike).

2. A malaksalost i bezvoljnost je kao temperatura u odnosu na uzrok bolesti: one su refleks energetske iscrpljenosti, a ne loša stanja sama po sebi, koja treba „lečiti“.

3. Ovo stanje je posledica energetskog deficita ili neravnoteže. Um, psiha i telo prelaze, preko malaksalosti i bezvoljnosti, na REŽIM SMANJENE UPOTREBE ENERGIJE, u hodu, u toku angažovanja (naravno, i van njega).

4. Što znači da treba da „sarađujemo“ sa malaksalošću i bezvoljnošću, a ne da se borimo protiv njih. Sve dok traju, a mogu danima, mesecima da traju, ukoliko je deficit veliki.

5. Još je i dobro ako nas ophrvaju. Tek smo „nagrabusili“ ako se njima u prkos naprežemo i angažujemo kao da je sve u najboljem redu…

6. Naravno, od ovoga se izuzimaju slučajevi možda jedva jedan u nekoliko hiljada – kada su hronična bezvoljnost i malaksalost posledice hroničnog celodnevnog neagažovanja.


1. Valjda se podrazumeva: uspešnost u planetarnom metafizičkom Karantinu-Paklu-Zatvoru moguća je uz strogo i dosledno poštovanje i primenu zakona i principa KPZ-Ambijenta.

2. Osnovni uslov je da čovek ne bude svestan Karantina-Pakla-Zatvora i da ne bude svestan svoje zarobljenosti u njemu, te da zdušno prihvata opšteprihvaćene KPZ-vrednosti i da im zdušno teži.

3. Sa sve dubljim porinućem svesti u KPZ-Iluziju, sa sve nepovratnijim gubljenjem u njenim lavirintima, zamkama i mrežama – sve pouzdanije se otvaraju vrata uspešnosti.

4. Pa kako i može da bude uspešan onaj ko u bavljenju bilo kojim poslom u KPZ-Ambijentu – vidi gluposti i besmislice, vidi Zlotvorske podvale, vidi obesmišljavanje čovekovog života, urušavanje čovekove svesti, energetsko isisavanje?

5. Nađite uspešnog sportistu, glumca, naučnika, zanatliju… koji posao kojim se bavi smatra glupošću (tj. svaki posao bi imao smisao u drugačijoj civilizacijskoj konstelaciji), kojem taj posao ne daje smisao njegovom životu!

6. Nema uspešnosti u KPZ-Ambijentu bez uranjanja u besmislene složenosti i sluđujuće složene procedure, bez uranjanja u nepregledna mora detalja, sa krinkom sticanja sve širih znanja o onome čime se neko bavi, a čime se on neminovno udaljava od suštine ili šire slike kojoj pripada to čime se bavi.

7. Svesni sopstvene zarobljenosti u Karantinu-Paklu-Zatvoru nikada ne mogu biti uspešni po KPZ-merilima. Jer svest odbija da im prihvati i da „praktikuje“ uslove za takvu uspešnost.

8. Niti oni mogu „sebi priuštiti“ neke posebne spoljašnje životne uslove.

9. Njihova uspešnost je uspešnost drugačijeg „kova“ ili po drugačijim kriterijumima.

10. To je uspešnost otaljavanja zarobljeničkih iznuđenosti, uz održavanje energetskog balansa.

11. Lepota stanja koja se postižu Ravnotežom je nagrada za takvu uspešnost, kao što su u slučaju KPZ-uspešnosti nagrade: novac, društveni status, spoljašnje životne pogodnosti, popularnost, itd.