1.
Šta je njen cilj?
Osvešćivanje ciljeva.
Nastojanje na osvešćivanju ciljeva.
Ukazivanje na njihov značaj.
Promišljanje, otkrivanje praktične metodologije.
2.
Ciljevi su u biti našeg ovozemaljskog postojanja i funkcionisanja.
Ciljevi, namere, motivi.
Svi ih „non-stop“, na svakom koraku postavljamo i težimo njihovom ostvarenju.
PROBLEM JE ŠTO IH U 99,99% POSTAVLJAMO NESVESNO.
Ili po nekoj svojoj inerciji.
Ili po inerciji Mase/Stada, po inerciji po kojoj svi oko nas postavljaju ciljeve.
Cilj!
OSVESTITI CILJEVE!
3.
Normalno je da sitne, sitnije ciljeve u svom svakodnevnom funkcionisanju postavljamo i težimo im – PO AUTOMATIZMU.
Po automatizmu po kojem činimo pokrete kojih nismo svesni, jer ih ponavljamo. Npr. u većini fizičko-praktičnih poslova: po automatizmu radimo, a misli nam idu svojim tokom.
Tako i za sitne, sitnije ciljeve: ustati i zatvoriti prozor, otići u prodavnicu i kupiti to i to…
Kad vozimo bicikl, mi ne gledamo 1-2 santimetra ispred točka, već 1-2 metra.
Dakle, potrebno nam je (CILJ!), metaforično rečeno, OSVEŠĆIVANJE ciljeva koji su na 1-2 metra i dalje ispred nas.
4.
Problem!
Iz neosvešćenih ciljeva proizilaze pogrešni životni smerovi.
Nefunkcionalno trošenje Energije.
„U konačnici“ – PROTRAĆEN ŽIVOT.
5.
Dakle…!
Cilj!
OSVESTITI CILJEVE!
Šta znači: „osvestiti“?
Otprilike je i jasno…
Postati ih svestan.
Promišljati ih!
Shvatati.
Preispitivati.
6.
Ali: mnogi to već i rade?
U mnogim situacijama svi to i radimo?
Da kupimo novi auto? Da ili ne?
Da kupimo ovaj ili onaj auto?
Tu su i porodični dogovori i diskusije.
Reklo bi se: ETO OSVEŠĆIVANJA!
OSVEŠĆIVANJE SE IZVODI SA METAFIZIČKOG ILI DUHOVNOG STANOVIŠTA!
Sa tog stanovišta, na primeru kupovine auta…
Nije samo pitanje novca ili želja…
Već: a) pitanje životne funkcionalnosti ili neophodnosti, b) pitanje naše energetike, stanja naše energetike.
7.
Kako će ko snalaziti u OVOM (metafizičkom/duhovnom) osvešćivanju ciljeva – zavisi od nivoa ili stanja svesti.
Ali svakako: nastojanje u ovom smeru ili smislu, u smeru ili smislu metafizike/duhovnosti, mora postupno donositi svoje plodove.
8.
CILJ!
Uravnotežiti promišljanje, osvešćivanje ciljeva sa fizičko-praktičnim delovanjem!
Jedna krajnost je da se uopšte ne bavimo osvešćivanjem ciljeva ili se ciljevima bavimo na prizemnom niovu, što dolazi na isto kao i neosvešćivanje.
Druga je krajnost: ZAGLAVLJENOST U ANALIZAMA I PROMIŠLJANJIMA.
Što je čest slučaj kod onih koji se bave metafizikom/duhovnošću. Kao i filozofijom.
Kao RAVNOTEŽA u ovom slučaju (ili kao ova linija Ravnoteže) je nastojanje na praktičnoj primeni, realizaciji svega što se može praktično realizovati.
Ima ciljeva za koje to nije moguće. ILI NIJE MOGUĆE ZA SADA. U slučaju kada se radi o dugoročnijim ciljevima. Što ne znači da njima ne treba da se bavimo. Jer se ne mogu pretakati u praktične postupke.
Uravnoteženost u ovom slučaju je – BAVLJENJE BILO KAKVIM PRAKTIČNIM AKTIVNOSTIMA.
9.
CILJ!
Shvatiti ključni značaj, uz ključni značaj Ravnoteže – OSVEŠĆIVANJA/PROMIŠLJANJA CILJEVA.
Što podrazumeva i „redefinisanje“ ciljeva.
Menjanje ciljeva za koje ustanovimo da su nam pogrešni, u datoj situaciji ili uopšteno – nebitni, itd.
Videćemo već („ako bude dato“), a delimično je i objašnjavano: nama su, kako i koliko kome, percepcija i rezonovanje DISTORZIRANI, podložni „iskrivljenjima“ i greškama.
Produkti ditorzirane percepcije i rezonovanja su, podrazumeva se: loše ili pogrešno postavljani ciljevi.
A to „loše ili pogrešno postavljani“ uglavnom znači: pogoršavanje naše energetike, tj. povećavanje energetskog deficita, da ne govorimo o iniciranju raznih problema. Čime se distorzirana percepcija i rezonovanje samo održavaju i pojačavaju. I eto ZAČARANOG KRUGA U KOJEM ŽIVI DANAŠNJE ČOVEČANSTVO!
10.
Ilustracije imamo/imate bukvalno na svakom koraku u svom životu i oko sebe.
Slika od pre desetak ili nešto više dana…
Kolona automobila naših turista, na prelazu iz Bugarske u Grčku.
Satima čekali, na neku odluku grčke Vlade o ulasku u Grčku (a pre toga pokušali da uđu preko Makedonije).
Tu su cele porodice, deca, sunce opeklo.
Cilj tih ljudi je bio: otići na more u Grčku. Navika da se letuje i bar nekoliko dana provede negde na moru.
U nekoj normalnoj situaciji, kada je sve to relativno lako izvodljivo – u redu.
U sadašnjoj situaciji – TO JE BUKVALNO SULUDO!
Šta bi značilo bar polumetafizičko OSVEŠĆIVANJE tog cilja?
Na jednoj strani: trezveno uzimanje u obzir svih ograničenja i problema koji su proizašli iz situacije sa „koronom“.
Na drugoj strani, kao dublje promišljanje – da li je suština godišnjeg odmora da se ode na more ili u neku daleku zemlju, da ne govorimo o nekom „atraktivnom“ putovanju?
Suština je, po mogućstvu, da se na bar nekoliko dana promeni ambijent u kojem dan za danom provodimo celu godinu. A u tu svrhu može da „posluži“ i neko iz familije ko živi na selu, boravak u prijateljevoj vikendici ili kampovanje negde u šumi.
Uzgred da kažem: poslednji put sam bio na moru pre… ne sećam se koliko godina. Desetak sati MUČENJA, tj. putovanja tamo, pa se razboliš od samog putovanja, pa ista priča nazad… Zašto?! Da bi se nekoliko dana pržio na suncu i malo brčkao u moru! Tada i, što reče E. A. Po – „nikad više“!
Posted by Miroslav инч Некатегоризовано
