Marior:
https://www.index.hr/vijesti/clanak/hrvatski-nastavnik-iz-finske-otkriva-sve-tajne-najboljeg-skolstva-na-svijetu/2057180.aspx
1. „Staro“ – „novo“ pisanje: mala korekcija
Rekoh u prethodnom tekstu da je on možda poslednji pisan „starim“ stilom.
Da će svi sledeći biti pisani logikom/stilom sistemskog mišljenja.
Mala korekcija: „stari“ stil mora da ostane za slučajeve razmene mišljenja, polemičkog ili polupolemičkog regovanja.
Jednostavno – u takvim slučajevima ne može se primeniti sistemsko mišljenje.
2. Dug, a „mršav“ intervju
Dakle, link sa intervjuom o finskom obrazovanju, tekst sa, inače, dobrom temom: u čemu je tajna uspešnosti finskog obrazovanja. (Uspešnosti u relacijama postojećeg Starog sveta, no, za sada – dođimo u svemu najpre do najboljih pozicija u okvirima Starog sveta.)
Mi u intervjuu, i pored dobrih pitanja, ne vidimo u čemu je ta uspešna differentia specifica finskog obrazovanja.
Jedino što je istaknuta bitnija, dakle – BITNIJA, različitost: slobodnija i relaksiranija pozicija učenika u tamošnjem školskom režimu.
Sve ostalo – suštinski ako ne isto, a ono slično, po datim opisima, ostalim evropskim obrazovanjima.
3. „Što jedanput nauče – zauvek je naučeno!“
Jedan učenik iz moje škole pre nekoliko godina boravio, u okviru tzv. razmene učenika, nedelju dana u Švedskoj, išao u tamošnje škole, družio se sa švedskim učenicima, itd.
Prvi, suštinski utisak je bio:
– Oni (tamošnji učenici), što jedanput nauče – zauvek je naučeno.
Ovo zapažanje upućuje na ključ…
Tačnije i najpre – upućuje na ključ naše, i balkanske i šireplanetarne, obrazovne neupešnosti: kljukanje učenika nepreglednim masama informacija. Kao da je implicitni cilj: stvaranje HAOSA u umovima učenika! (Metafizički posmatrano: ne radi se o „kao da je“! To bukvalno i jeste cilj onih koji su ustanovili ovakvo planetarno obrazovanje.)
TAMO GDE NEMA TOG MUČNOG I DEGRADIRAJUĆEG KLJUKANJA – OBRAZOVNI PROCES JE ZA UČENIKE PRIJATNIJI I POTENCIJALNO EFEKTIVNIJI.
I u tome može da bude jedan od razloga zbog kojeg se, kao što je rečeno u intervjuu, učenici u takvim sistemima osećaju slobodnije i relaksiranije.
4. Dakle, u čemu je ključ?!
Što rekoše „nadrealci“ („Nadreality show“), u epizodi o „minka“-prašku:
– Nema tajni, jaranice!
Ključevi za uspešno I HUMANO obrazovanje nisu nekakva velika mistika, nekakva nedostupna ezoterija i posebna metafizika!
Inicijalno: samo treba da imate u ministarstvima za obrazovanje NORMALNE I NEDISTORZIRANE LJUDE.
Na našu žalost, a na radost bogova Zlotvora-Parazita, koji su i ustanovili ovakvo planetarno obrazovanje – takvim ljudima je u ministarstva za obrazovanje ulaz zabranjen!
5. I – Rasterećivanje i suštine
Sve nastavne sadržaje i programe svesti na SUŠTINE, na bitne momente!
Osloboditi učenike mučnog, odbijajućeg i psihološki i intelektualno štetnog kljukanja nepreglednim masama informacija, KAOBAJAGI znanja.
6. II – Laka, lagana, zabavna obrada (nastavnih sadržaja)
Samim tim svođenjem na suštine, samim tim rasterećivanjem: otvara se manevarski prostor za LAGANE, LAGODNE, ZABAVNE obrade nastavnih sadržaja.
A kakve tek mogućnosti u tom smislu pružaju savremena sredstva komunikacije (kompjuter, internet, i ostala školska tehnološka sredstva)!
I svođenje na suštine, i takva obrada nastavnih sadržaja – znače PRIDOBIJANJE UČENIKA za obrazovanje. Znače lakoću i zanimljivost sticanja znanja.
Pridobijanje učenika za školu da zavisi od nastavnika-pojedinca (kao što se pogrešno smatra u intervjuu)? Njegova uloga u ovome je marginalna, to se sistemski uređuje, a od nastavnika-pojedinca mogu u pozitivnom ili negativnom smislu da zavise samo neke finese. Da, može jedan nastavnik da radi humanije i zanimljivije, ali – da li on, jedan, bitnije olakšava tešku poziciju učenika u jednoj sistemski determinisanoj lošoj školi, da ne govorimo o poziciji učenika u jednom lošem obrazovnom sistemu.
7. III – Funkcionalna znanja
Imperativ postojećih loših, nehumanih (od naših balkanskih pa nadalje širom planete) obrazovanja je: zatrpavati nemilice učenike svakakvim KAOBAJAGI znanjima, tačnije – informacionim smećem, nikad se ne zna, možda im nešto od toga u nekom od sledećih života zatreba.
U normalnijim i humanijim obrazovanjima koncentrišu se na – funkcionalna, životno i profesionalno funkcionalna, direktno ili indirektno upotrebljiva znanja.
Pa tako, na primer, u nekima od takvih sistema, u osnovnoj školi učenici imaju predmete za praktično snalaženje u okruženju u kojem žive, za snalaženje u banci, u pošti, za popunjavanje i predavanje obrazaca, otvaranje računa, izvršavanje raznih obaveza, itd.
Naravno, pun pogodak koji se još ne može očekivati u okvirima postojećeg-propadajućeg Starog sveta su: psihološki i duhovno funkcionalna znanje i veštine.
8. IV – Misaona aktivizacija
Uz izdvajanje suština i funkcionalnih znanja – učenike podsticati na mišljenje.
Ovaj inače zdrav pedagoški princip je već ofucan uguravanjem i u definicije ciljeva nehumanih nastavnih programa.
Pa tako i u nehumanom srpskom obrazovanju imamo u tzv. ishodima i standardima visoko „kotiran“ princip sa misaonim aktiviziranjem učenika.
Time nas javno, narodski rečeno – PRAVE BLESAVIMA!
Zatrpavaju (kreatori diletantskih programa i ishoda i standarda) učenike nepreglednim masama informacija, a TOBOŽE upućuju na misaonu aktivizaciju učenika. ŠTO NEKO TE DILETANTE NIJE OBAVESTIO DA SE TA DVA MOMENTA MEĐUSOBNO ISKLJUČUJU?!
Pa što bar nisu malo pogledali šta kaže jedan stručnjak OD PRE DVESTA GODINA…?! Ne moraju da se muče i iščitavaju savremene dobre pedagoške stručnjake, dovoljno je da samo prelistaju knjižicu jednog nemačkog pedagoga OD PRE DVESTA GODINA!
9. Podsećanje: Disterveg
Taj nemački pedagog, Disterveg, kristalno jasno, jednostavno i tačno je definisao:
A) najbitnije je u obrazovanju učenike podsticati na misaonu aktivnost, misaono ih aktivzirati;
B) da bi se to izvelo – treba ih zaposliti samo suštinskim momentima, „od (pre)obimnog znanja samo se postaje gluplji“.
Na sličnoj „talasnoj dužini“ je teorija jednog savremenijeg ruskog pedagoga, V. V. Davidova: TEORIJA RAZVOJNE NASTAVE. Postojeće zvanične nastave su: retrogradne i degradirajuće.
10. Zaključak
Da ponovimo uslov koji nedostaje za normalno i humano obrazovanje: NORMALNI, NEDISTORZIRANI LJUDI u ministarstvima za obrazovanje.
Potezi koje takvi ljudi treba da preduzmu i za ozdravljenje obrazovanja, i za intelektualno-psihološko ozdravljenje učenika – savršeno su jednostavni (i već su izloženi).
Advertisements
1 коментар
1. Najpre i najviše u mišljenju. Ali, iz njega proističu i svi ostali duhovni i životni domeni.
2. „Mali revolucionarni preokret?!“ Možda! Tek treba da se vidi, ali – ima dobrih „upućivača“ na takav karakter promena.
3. Zona 2-3 nedelje pre ove poslednje Nove godine + 2-3 nedelje nakon nje. Najzgusnutija dešavanja u vezi sa tim.
4. Na tragu… pa, recimo – NOVOG MIŠLJENJA jesam bio odavno, ali – stalno me se udaljavalo od tog traga.
5. Sada sam izašao na jasan put, ali – to ne znači da (mi) je sve gotovo i jasno. Nema gotovih znanja i konačnih objašnjenja. Bar u zoni u kojoj smo.
6. Sve se odvijalo i odvija na dva „MENTALNA BOJNA POLJA“ na koja sam odavno upućen ili u koja sam bačen:
A) obrazovanje i pedagogija,
B) duhovnost/metafizika.
Ovog puta se sve začelo na polju obrazovanja.
7. „Spolja“ ili bez udubljivanja posmatrano: ovde i nema neke specijalne revolucionarnosti.
8. Da li je ima ili nema, „vreme će da pokaže“.
9. Imalo je ili ne imalo – sledeći tekstovi su u novom, SISTEMSKOM MIŠLJENJU.
10. Možda je ovo poslednji tekst napisan na stari način…!
I
1. Šta će nam nekakve duhovne metode i duhovna praksa?!
2. Što se u staroj duhovnoj paradigmi proteže na specijalna podučavanja i posebne učitelje u vezi sa tim.
3. Šta će nam tumačenja, preporuke, orijetiri: kako da organizujemo svoj život, šta nam je u toj organizaciji duhovno korisno, a šta štetno?
3. Zar nije dovoljno da se samo oslonimo na svoju intuiciju, na unutrašnje ili duhovno čulo, i – sve će nam se samo „kaz’ti“, šta, kada, kako da radimo? Da li, kako, čemu da težimo.
II
1. Da, ništa od toga ne bi nam bilo potrebno – DA NISMO OPAKO POREMEĆENI. Kao ljudska bića.
2. Da nam nije prekinuta nekakva veza sa… što kažu „istočni“, ali i ne samo oni – „sebstvom“.
3. Zar se svako nije uverio u „mali milion“ prilika kako se ono što nam dolazi da radimo kao spontano, dakle, po intuiciji – kasnije pokaže kao pogrešno?
4. Zanese nas neka aktivnost, pa nam se čini da INTUITIVNO želimo još i još te aktivnosti, i – zapadnemo u grč.
5. Možda najuočljivije u razgovorima: zapričamo se u nekom društvu, osećamo da nam je prijatno, želimo još i još tog druženja i razgovora, i – na kraju nam pričanje pređe u praznu inerciju! O rasipanju Energije i da ne govorimo!
6. I da i ne govorimo o nekim težim i dalekosežnijim životnim odlukama!
III
1. Druga bitna „stvar“: mi živimo u zarobljeništvu! (Ko ga nije svestan, neka mu iluzije slobode, ona ga ne spasava zarobljeništva!)
2. KAKO DA SE OSLONIŠ NA INTUICIJU (čak pod pretpostavkom da ona ispravno funkcioniše), KAD TE SE TERA ILI TE OKOLNOSTI TERAJU DA RADIŠ ONO, ONOLIKO I ONAKO KAKO INAČE NE BI?! I kad ti je dnevna „agenda“ prebukirana.
IV
1. Eto, zato su nam potrebne i metode (postupci), i duhovni orijentiri, i „svašta nešto“ kao duhovna „ispomoć“ („logistička podrška“).
2. Što je u sveprožimajućim planetarnim podvalama do ispravnih i uistinu efektivnih i metoda i orijentira teško doći – druga je priča.
Ovo ovde, mislim na sve opisano u opustanju i ostalom, zaista jeste jednostavno a komplikovano. Jednostavno ali samom primenom i nacinom i organizaxijom i provaliti koji je tvoj licni kod ravnoteze i treba izdrzati sve te energije, i nastaviti….plus to sto svi imamo toliko razlika u sebi a toliko smo svi slicni. To sto pričate o raznim uticajima plus to kako je ko sta od toga prihvatao i kako je na koga sve uticalo…plus temperament, karakter….ali ako se ide tim nekim smernicama, mislim da vremenom moze da se dopre do sebe ili do nekog vida slobode. To bi bilo ravno magiji. Osloboditi se paklenih uverenja koja smo imali ili imamo za pocetak. Mislim da je to pocetak svesnosti.
I
1. Ovakvo moje stalno isticanje složenosti nas samih i uslova u kojima smo, a zbog kojih ispada da je nemoguće dati univerzalnu formulu ili obrazac za razvoj svesti – ispada i obeshrabrujuće, i folirantski.
2. Obeshrabrujuće: još posebno kada se na ilustracijama pokaže o kakvim složenostima i prepletima faktora se radi, onda pre ispada kao da svakoga ko ovo čita nagovaram da DIGNE RUKE OD SVAKOG BAVLJENJA DUHOVNOŠĆU I OD SVAKOG POKUŠAJA DA NEŠTO KOD SEBE POBOLJŠA.
3. Odnosno, ispada kao agitacija PROTIV svega što se ovde daje, jer onda logično svako pomisli: „Ma, daj da uzmem nešto od proverene klasične duhovnosti, tamo sam ipak na sigurnom tlu i upućen sam na jednostavne duhovne zanimacije“.
4. A može da ispadne folirantski: jer ja, iako sve nešto kao novo propovedam, ipak nemam spremljene formule, pa se KAO opravdavam time što je sve složeno, pa, KAO, teško je da dajem nekakve formule i metode, sve je previše složeno, potrebni su nekakvi komplikovani obrasci, koje, KAO, samo ja znam, itd.
5. Onda svakome dođe da kaže: „Pa što uopšte govoriš o nečem novom, a nemaš spremljene obrasce?! Spremi ih, proveri ih na svojim „učenicima“ ili nekim polaznicima seminara, pa onda sa pravom autoritativnošću piši o tome!“.
6. Takvi su normalno rezonovanje i percepcija „stvari“ u duhovnosti u okvirima postojećeg sveta!
7. Ili je sve jasno i imaš sve odgovore, ili „prodaješ maglu“! Nema tu „okruglo, pa na ćoše“. Kod velikih duhovnjaka toga nema, kod njih je sve jasno, oni imaju sve odgovore, zato i jesu autoriteti!
II
1. Ne mogu, mada se odupirem iskušenju…!
2. Ne mogu, a da se po n-ti put ne osvrnem na duboko metodološko podvaldžijstvo postojeće-stare-propadajuće duhovne paradigme.
3. U ovom slučaju to podvaldžijstvo potiče iz drevnih indijskih „Veda“, a iskazano je u sledećim stihovima:
„Kad bi svi, ljudi na svijetu,
baš kao sva djeca na svijetu,
o, kad bi svi ljudi na svijetu…“
4. …Odlučili da: „…meditiraju, da se odaju mantranju, molitvama, jogi…“!
5. …Svet bi postao rajsko naselje!
6. „Kad bi svi…“ „jedno te isto“ (R. Amadeus): meditacija, mantranje, molitve, joga…
7. Mladi, stari, debeli, mršavi, nervozni, smireni, duhovno ovakvi i duhovno onakvi, zaposleni i nezaposleni, oni koji nemaju „ni kučeta ni mačeta“ i oni koji „tegle“ brojne članove porodice, bio neko „pekar, lekar, apotekar, kolar, stolar, policajac ili pajac“ („Riblja čorba“), itd, itd, itd, sve njih stara duhovna paradigma strpa u isti koš, svima utrapi jednu svoju metodu, pa: „Vozi, Miško!“.
III
1. U ovim zamršenostima Jelena dobro podseća na jedan momenat koji nisam imao u vidu…
2. Da, u tekstovima na blogu ne daju se UOBIČAJENA GOTOVA REŠENJA, koja samo treba, kao gotova jela, „podgrejati“ primenom, i – sve ide „kao po loju“!
3. Ovde se daje veliki broj svakakvih ideja, prinicipa, stavova, tumačenja, a koji mogu da budu odlični orijentiri za SAMOSTALAN RAD na pronalaženju sopstvenog METODOLOŠKOG KODA.
4. Tačno je: sam taj „repertoar“ koji se daje NAVODI NA SAMOISPITIVANJE, ukoliko se prihvati onako kako bi trebalo, ukoliko ga prihvatimo KAO AKTIVNI SUBJEKTI, koji u sami istražuju, razmišljaju, isprobavaju, zaključuju.
5. U vezi sa tim je takođe zamka stare duhovne paradigme: oni koji prihvate neku duhovnu metodu ili krenu određenim duhovnim pravcem, za određenim duhovnim vođom: IMAJU STATUS PASIVNIH OBJEKATA.
6. Oni su tu da SLEPO SLEDE mudrosti, UNIVERZALNE METODE svog vođe, tj. onoga koga su izabrali da slede (svejedno da li ga bukvalno uzimaju za vođu ili u prenosnom smislu, opredeljujući se da budu njegovi idejni sledbenici).
7. Šta je imalo da se kaže o duhovnoj metodologiji ili o pravcu – REKAO JE VOĐA ILI RODONAČELNIK metode ili pravca. ŠTA TU IMA NEKO OD SLEDBENIKA, NEDOSTOJAN, DA BILO ŠTA DODAJE ILI ODUZIMA, DA PRIGOVARA, nedajbože da kritički preispituje.
8. Ćuti, sledi, primenjuj metodologiju i NASTOJ DA PREPOZNAJEŠ EFEKTE KOJI SU PROPISANI DA SE POSTIŽU!
IV
1. Gotove, nedvosmisleno efektivne duhovne ključeve, modele, metode, itd. – JOŠ NEMAMO! Na priličnom broju primera ovde na blogu pokazivano je kako se iza priča o pouzdano efektivnim metodama kriju vešte podvale.
2. U nedvosmislenu efektivnost ne mogu spadati priče o postignućima onih koji su „majstori“ u nekoj duhovnoj „praksi“, i njihove priče o kosmičkim svestima i ostalim čudesima, A KOJI SE SAMO NA PRIČI I ZAVRŠAVAJU. Pa sad – ko je naivan i lakoveran, progutaće im priče i njega će pridobiti.
4. Čak i pokušaji nekakvog tobožnjeg ekzaktnog merenja efekata praktikovanja neke metode – samo su veštije, FORMALNO UVERLJIVIJE zapakovane podvale, dakle, ipak i ipak – podvale. Na primer: istraživanja u Maharišijevom (M. M. Jogi) Institutu… A) Razne manifestacije dublje opuštenosti, u meri u kojoj se ona može meriti instrumentima – jeste dokazana, ali – NEMA ŠANSE DA SE DOKAŽE DA JE TO KURIOZITET BAŠ MEDITACIJE, specijalno njegove, tanscendentalne meditacije. Sistematskim praktikovanjem bilo koje metode opuštanja (i ako se samo sedi i gleda u zid, kao metoda) – postiže se MERLJIVA opuštenost. B) Nulta je verovatnoća da se instrumentima dokažu pomaci u rastu svesti.
5. I još da nam sve to pokušava dokazivati čovek čija se ta ista transcendentalna meditacija nekad DEBELO naplaćivala, tj. naplaćivano je specijalno vođstvo (tzv. duhovnog učitelja), kao da je to praktikovanje izabranima dat dar sa neba!
6. Dakle, ISPRAVNO je ili nepodvaldžijski da govorimo o naporima usmrenim ka traženju ključeva, rešenja, metodoloških, kao što Jelena kaže – kodova. U bilo koju priču o nađenim rešenjima – treba unapred sumnjati. Bar se u naše doba, eto retkog preimućstva, sve „stvari“ ogoljeno razotkrivaju, pa – ko je iole otvorene svesti za ovakva sagledavanja, lako se može na njih „priključiti“.
7. I tekstovi na ovom blogu, već je isticano, više se mogu pratiti kao izveštaji o istraživanjima i rezultatima istraživanja, o rezultatima eksperimentisanja, o uvidima koji se pritom javljaju, itd.
8. SUŠTINA JE U TOME DA NEKO OD NAS UOPŠTE NAĐE SVOJ, da kažemo – METODOLOŠKI KOD, nedvosmisleno efektivni metodološki kod.
9. Nije on isti za sve nas, svako od nas u raznim svojim fazama takođe neće imati iste „kodove“ ili iste formule, ritmove… Ali, kada imamo jedan efektivan model, onda imamo NA „OKUPU“, PRONAĐENE SVE USLOVLJAVAJUĆE FAKTORE, IMAMO JEDNU NJIHOVU „DOBITNU“ KOMBINACIJU, i ta kombinacija ostalima može biti DALEKOSEŽNI ORIJENTIR, kao svetionik u nekoj daljini, a prema kojem oni usmeravaju svoje kretanje, snalazeći se u svojim stalnim sitnim koracima, pokretima kormila, ka tom krajnjem cilju.
V
1. Dakle, NAPOR, NASTOJANJA na shvatanju sebe samog, našeg funkcionisanja, odgonetanje metodologije koja je naš specifcum, i specificum faze u kojoj se nalazimo. Napori i nastojanja na promenama, na teškim i komplikovanim najpre pronalaženjima onoga što treba menjati i primenjivati, pa tek onda na samim primenama.
2. Ima napretka u domenu našeg bića u kojem se naprežemo, gde nam je pažnja, u vezi sa kojim imamo neke ciljeve. Intelekt, samospoznaja, rast svesti, shvatanje metafizičkih/duhovnih pitanja, itd.
3. Nezaobilazne su podvale stare duhovne paradigme, bilo kojeg pitanja da se dotaknemo, pa i u ovom slučaju: nije potreban nikakav naš fokus i naprezanja u bilo kojem od ovakvih domena, dovoljno je da samo po koji sat dnevno sedimo, meditirajući, čitajući stalno iste tekstove molitvi ili ponavljajući iste pokrete joge, i – GLE ČUDA, dobijamo napredak u svakom domenu svog bića: i jača nam intelekt, i samosvest, i imamo rast svesti, i metafizičku pronicljivost.
4. Još da je to moguće i istinito, pa da svi uživamo u takvoj čarobnoj metodologiji!
5. Duhovni koncept zemlje Dembelije: nekoliko sati dnevno (u naprednijoj varijanti) meditiraš, moliš se ili „jogiraš“, i – svest i samosvest, shvatanje sebe samog, shvatanje sopstvenih psiholoških i fizičkih mehanizama funkcionisanja, shvatanje sopstvene pozicije u ovom svetu, shvatanje ovog sveta, ovladavanje sobom, itd – DEŠAVAJU SE SAMI OD SEBE, U HODU, upravo analogno tome kako u zemlji Dembeliji svi leže, a pečene kokoške im padaju sa neba.
6. „Dembelisanje“, ili čin odmaranja/opuštanja – ima smisla, kao što je to ovde (pre)naglašavano, SAMO KAO TAS NA VAGI RAVNOTEŽE, kao jedan pol dualnosti, pri čemu je drugi – angažovanje, delanje, aktiviranje.
7. I nema tog moćnog duhovnog vođe ili učitelja koji će nam sve doneti i dati kao na tacni: samospoznaju, shvatanje sopstvenog funkcionisanja, shvatanje života u kojem smo, naša najbolja praktična rešenja, itd. Koji će nam ih udahnuti tako da mi, samo slušajući njegove priče i sledeći njegova uputstva – neviđeno se preobražavamo. Tako se vode ovce, a ne ide stazama rasta svesti. Svaka dobra ideja, savet, preporuka su više nego dobrošli, ali – tek kad smo spremni da i sami, uz njih (te ideje, savete, preporuke) ili pomoću njih, pokrenemo potrebne procesa u nama samima. A to ni najmanje ne sliči „dembelisanju“ koje se kroz teorije i priče stare-postojeće-propadajuće duhovne paradigme promoviše kao primarni, krucijalni i univerzalni ključ izvođenja promena i rasta svesti.
VI
1.Bio sam počeo u nekoliko poslednjih tekstova da kao formu rezimea dodajem stavku: „Ciljevi-stavovi-odluke-namere-rešenosti“.
2. Koja se zasniva na praformi rešenosti na izvođenju promena – najpre kao izbor onoga što želimo da imamo kao praktično primenljive stavove, te kao izbor svega ostalog što već stoji u toj formi: odluke, namere, rešenosti da to primenjujemo, da bismo menjali ono što želimo da menjamo.
3. Forma iskazivanja u prvom licu, i to – u smislu već započete aktivnosti, u smislu u kojem taj sitni mehanizam svakodnevno koristimo za banalne aktivnosti: „Sutra idem… tamo i tamo, kupujem… to i to…“. (U tekstovima je to bilo u formi prvog lica množine, jer bi prvo lice jednine bilo ovde neprikladno.)
4. Mislio sam: da se drugima ponudi mali registar tih mogućnosti, sa stavkama koje bi dolazile nakon svakog teksta, kao njegov rezime.
5. Onda sam se „podsetio“ upravo onoga što je tema ovog teksta: TAJ AKT MORA, AKO UOPŠTE POŽELI, DA IZVODI SVAKO ZA SEBE, i upravo sam. Mogu se svakome ovde ponuditi varijante i ispravne ideje, ispravni stavovi, ili stavovi za koje želimo da budu najispravniji mogući, a – na svakome je da traga za svojom „dobitnom“ i idejnom i praktičnom kombinacijom.
6. Neće mu ona pasti sa neba, kao u zemlji Dembeliji, dok satima sedi kao panj, meditirajući, čitajući molitve, mantrajući, „jogirajući“ ili pasivno primenjujući bilo duhovni „izum“ koji sam po sebi rešava sve naše probleme i vodi nas putem rasta…
VII
1. Nisu li meditacija, molitva, mantranje, joga, itd, u onom smislu metodološki FUNDAMENTALNE u kojem ja ovde govorim o fundamentalnosti Ravnoteže? (Mada Ravnoteža nije metoda, ali u ovom slučaju uzmimo da su u istom rangu.) NE, NE I NE!
2. JA O RAVNOTEŽI GOVORIM, a govorim tako jer mi se to stalno i stalno potvrđuje i dokazuje, KAO O FUNDAMENTALNOJ BAZI ZA BILO KAKVA POSTIGNUĆA.
3. Jeste samo po sebi postignuće da budemo blizu zone Ravnoteže, jer ona omogućuje bolje, harmoničnije, MOĆNIJE naše funkcionisanje, dakle, i bistriju percepciju i veću PRODORNOST, MOĆ NAŠEG UMA, U SMISLU – POTENCIJALA.
4. ALI RAVNOTEŽA OSTAJE TEK SAMO – BAZA ZA POSTIGNUĆA.
5. Neće nas sa Ravnotežom sami po sebi snaći: jači um, bolje shvatanje naše pozicije na Zemlji, bolje shvatanje nas samih, našeg funkcionisanja, rast svesti, itd.
6. Tačnije, hoće nas snaći u jednoj meri u kojoj se oslobađamo distorzija u mišljenju i u percepciji, a koji nas u neravnoteži snalaze.
7. I ništa više od toga, nikakva DUHOVNA ČUDESA!
8. Poznajem jedan stariji bračni par, možda jedino njih mogu označiti prijateljima u smislu logike postojećeg Starog sveta. Žive sami, kao penzioneri, spadaju u izuzetno retke osobe (možda sam kroz ceo život upoznao tek dva-tri takva slučaja) koje su INTUITIVNO blizu zone Ravnoteže, intuitivno, iako nikakve veze sa metafizikom nemaju.
9. Kada povremeno odem kod njih – mi pričamo o onim istim banalnim temama o kojima sam silom prilika nateran da progovorim poneku reč u komunikaciji sa ostalim ljudima. Ali, u „zoni“ njihovog prisustva oseća se prijatnost koje ni u naznakama nema u „zoni“ komunikacije sa drugim ljudima. Pomalo, kao da se zakorači u drugu dimenziju.
10. I jasno kao na dlanu primećuejete kod njih – ne neko posebno napredovanje u rastu svesti, u poimanju sebe, drugih ljudi, života (jer to treba promišljanjem „zaraditi“), ali – primećujete NEDISTORZIRANU ispravnost OBIČNIH nazora ili nazora „običnih“ ljudi koje se ne zamaraju nekakvim posebnim promišljanjima i metafizikom.
11. Između ostalog, od tog kolege (jer i on je bio nastavnik) potiče rečenica koju sam negde citirao. U razgovoru o BESMISLU postojećeg obrazovanja (do jedne granice i on ga je svestan i priznaje ga), on je rekao, otprilike: „Kad nastavnik ispituje, posebno na ispitu, učenika ili studenta, a ovaj jadnik drhti, kao da mu se život urušava… Kako to nastavnik i profesor ne primećuje?! Kako ga nije žao?! KAKO NE POMISLI NA KOSMOS, NA TOLIKE PROSTORE… I šta su u odnosu na to pitanja nad kojima se muči onaj jadnik, šta je u odnosu na to jedinica (ili petica na fakultetu) koju će on dati tom jadniku?!“.
12. RAVNOTEŽA JESTE FUNDAMENTALNA! Ali, ona ne znači sama po sebi NAPREDOVANJA u bilo kojem domenu naćeg bića. I SA RAVNOTEŽOM MI PODJEDNAKO MOŽEMO U SVIM DOMENIMA DA TAPKAMO U MESTU KAO I ONI KOJI NISU U RAVNOTEŽI.
13. Uz veliku razliku: U RAVNOTEŽI TO JE PRIJATNO TAPKANJE U MESTU. U neravnoteži to tapkanje u mestu ne samo da je teško, nego najčešće teži i retrogradnosti, urušavanju, jer su sami psihofizički procesi, odnosno svi procesi načeg bića, u neravnoteži takvog karaktera.
1. Postoji knjiga istraživanja, ilustrovana konkretnim pričama, u kojoj se pokazuje kako je praktikovanje meditacije izazivalo probleme, uglavnom psihološke, kod „praktikanata“, čak i sa slučajevima problema čije posledice su teže otklanjane. („Postoji“ – davno sam je čitao, a zaista mi nije „zapelo“ da se sada dajem u potragu za njom, tek radi prikaza ili citiranja.)
2. Kako su praktikanti prestajali sa meditiranjem – problemi su postupno nestajali.
3. Naravno da dokazivanja u toj knjizi, tj. moguću štetnost meditacije, treba uzeti sa rezervom koju nam nalaže upravo stalno ovde naglašavani aksiom o teško uhvatljivoj složenosti nas i okolnosti oko nas, tj. nesagledivosti prepleta mnoštva faktora.
4. Tek, da neke od duhovnih metoda stare duhovne paradigme mogu izazivati probleme – ne šteti da se ima u vidu kao mogući scenario.
5. Nije neočekivano, jer se radi o metodama koje su „VEŠTAČKOG“ karaktera, tj. posledica ljudske, ja bih dodao – sa Zlotvorskim nadahnućem u pozadini, kreativnosti.
6. Nema ni slučajno takvih mogućih scenarija sa primenama metoda/postupaka nove duhovne paradigme, jer se u okviru nje nastoji DOPRETI DO NAŠIH PRIRODNIH MEHANIZAMA, nastoji se da se oni samo uoče i da im se da status metode ili nečega što se sistematski upražnjava.
7. A problemi koji pri njihovom upražnjavanju mogu iskrsavati – jednostavno su problemi koji i inače iskrsavaju u našem prirodnom funkcionisanju. Jedino što u tom slučaju treba znati, ili spoznajno dopreti do tog znanja, budući da smo u ovakvim znanjima suviše „tanki“ – šta koji od problema znači, kako se prema njemu treba postaviti.
8. Na primer: kao što je već navođeno – masa problema može iskrsavati u toku praktikovanja nepomičnog ležanja, ali – to su „konstruktivni“ i korisni problemi, da ne ponavljam već data objašnjenja.
9. Neko će reći – pa možda je isto u pitanju i sa slučajevima sa meditacijom, u spomenutoj knjizi.
10. E, pa – neće biti! U „teoriji“ o nepomičnom ležajnu – ne da se računa na iskrsavanje problema u toku samog upražnjavanja, nego se to iskrsavanje baš smatra korisnim, jer je mehanizam razgradnje samih problema.
11. U teoriji meditacije: na sličan scenario se ne računa. Baš naprotiv! Računa se na neke sitne otpore „nečeg u nama“, dok se navika meditacije ne ustali, ali – računa se na dosta brzo uranjanje u „unutrašnju tišinu“ i na blaženstva koja nas tamo čekaju.
12. Dakle, nema, ne može biti opasnosti od praktikovanja bilo čega što je naš prirodni mehanizam , jer je, jednostavno – u pitanju prirodni mehanizam (uz već ranije spominjanu „zadršku“ u vezi sa našom prirodnošću – i to naše prirodno je dosta „natrunjeno“ „trudom“ Zlotvora-Parazita).
13. Pošto smo u širem smislu još uvek u okviru teme o ležećim varijantama opuštanja, uzmimo baš primere iz te teme.
14. Bez ikakve žive veze ili interesovanja za duhovnost/metafiziku, mi OBILATO praktikujemo te forme opuštanja, samo što to ne činimo osmišljeno i sistematski.
15. Bolesničko ležanje, koje isključuje nepomičnost, „praktikujemo“, kao što i sam naziv govori, kada smo bolesni i kada, po preporuci lekara ili zato što drugačije ne možemo – preležimo po ceo dan ili i više dana.
16. „PRIMENA“ OVOG POSTUPKA/MEHANIZMA U OPISANOJ SITUACIJI JE – STRAŠNO TEŠKA! ZAŠTO?!
17. BAŠ ZATO ŠTO NISMO ISTRENIRANI ZA NJU, ZA NAGLU VIŠESATNU PRIMENU! Eto dokaza za značaj sistematskog i osmišljenog upražnjavanja ovih metoda svakodnevno!
18. Zamislimo nekoga ko je sav „hiperaktivan“, ko „ne zna da stane“, a koga neka bolest obori, pa ne može takoreći da ustaje iz kreveta možda nekoliko dana!
19. Možda podjednako, kolika mu je muka bolest, tolika mu je dodatna, „GRATIS“-muka prisiljenost na neprekidno ležanje, njemu, koji nije navikao da se svojevoljno duže u toku dana opušta.
20. Podrazumeva se da njemu ova „gratis“-muka samo otežava i izlaženje na kraj sa bolešću.
21. Podrazumeva se da će u ovakvoj situaciji lakše biti osobi koja se već istrenirala u smirivanju.
22. Ili, slučaj nesanice: kada legnemo, pa ne možemo po sat, dva, tri, da zaspimo. ŠTA SE PRITOM DEŠAVA?
23. Okrećemo se „s boka na bok“, „tumbamo“ se po krevetu, nerviramo…
24. I? Kako vreme odmiče (sat, dva, tri) – polako nastupa smirivanje (ukoliko se ne radi o nekom težem poremećaju sna) i lagano tonjenje u san.
25. DAKLE, U OBA SLUČAJA – DA JE PRAKTIKOVANJE POSTUPKA LEŽEĆEG OPUŠTANJA OPASNO: KO ZNA ŠTA BI NAM SE SVE IZDEŠAVALO u situacijama u kojima to opuštanje ne traje kao u planskoj seansi, po petnaestak minuta ili po pola sata, već – po nekoliko sati, pa i više. (Nepomično ili bolesničko ležanje – nije u pitanju suštinska razlika.)
26. Eto, ko hoće, neka poveže ove elemente: ono što izdvajamo kao metode/postupke, a koje sa izdvajanjem samo sistematski upražnjavamo, treniramo se u tome, i situacije u kojima smo prisiljeni čak na višesatno „upražnjavanje“. I to – što smo tada prisiljeni na ovakvo „upražnjavanje“, svakako da nije slučajno, svakako je posledica nekog SAMOREGULACIONOG PROCESA, nekog vida homeostaze.
27. Da li je uopšte potrebna nekakva dodatna agitacija u prilog korišćenju prirodnih mehanizama koji su izdvojeni sa statusom duhovnih postupaka ili metoda?
28. Da, iskrsava tu pitanje „DOZA“ upražnjavanja! Ako krenemo sa jačim „dozama“ – mogu se očekivati problemi, ali, jednostavno – zbog „predoziranosti“.
29. U vezi sa određivanjem za nas optimalne „doze“ ili ritma upražnjavanja – NEMA NEKOG VELIKOG FILOZOFIRANJA!
30. Postupno osluškivanjem dešavanja u sebi (sa sobom) dođemo do dužine pojedinačne seanse koja nam najviše odgovara. I dođemo do broja dnevnih seansi: koje nam i odgovaraju, i koje su nam u svim šemama aktivnosti moguće, izvodljive.
31. A svi smo u tolikim, što ja kažem – iznuđenostima, tj. spolja nametnim ili samonametnutim obavezama, da smo naprosto „zaštićeni“ od pada u depresiju usled predominacije opuštanja. Uostalom, uvek je ovde i naglašavano: praktikovanje ležećeg opuštanja, kao i bilo kojeg drugog vida opuštanja: ima smisla samo ukoliko je u prepletu sa aktivnostima.
32. Savet koji ne da se ne daje u teoriji meditacije, već se ide i u krajnost: „Ne delati! Samo biti! Delanje je od ega!“. U skladu sa takvom koncepcijom – ne začuđuje da neki pri praktikovanju meditacije mogu početi da tonu u neplanirane probleme (umesto u kosmičku svest – u depresiju).
33. U vezi sa „doziranjem“ ili ritmom, pa dok ne nađemo svoju optimalnu formulu, strah da nam se nešto loše ne desi ako krenemo sa nekim neodgovarajućim „dozama“ opuštanja… Treba samo da imamo u vidu da mi u životu imamo razne situacije u kojima već zapadamo u krajnosti, prisilno, sa opuštanjem, pa nam se pritom ništa strašno ne dešava. Jeste teško izdržati, ali nekih loših posledica nema.
34. Ovde su navedena dva primera situacija prisilnog „preterivanja“ sa opuštanjem, bolest i nesanica, ali ima ih još: na primer – svako višesatno čekanje, kod lekara i na drugim mestima, višesatna putovanja autobusom (ne autom, jer tada ima naše napregnute pažnje) ista je priča, samo što se radi o prisilnom sedećem opuštanju.
35. KAKVI SU NAM, LJUDIMA, SLUĐUJUĆI PARADOKSI NABAČENI, KAO KONJIMA AMOVI, PA IH TEGLIMO U VIDU RAZNIH ARANŽMANA GLUPOSTI!
36. Ako tri sata čekajući kod lekara sedimo i gledamo u jednu tačku – to je sasvim prirodno i normalno.
37. Ako nam neko predloži da sistematski svakodnevno po neku seansu (15, 20, 30 minuta) to isto radimo, da sedimo i gledamo u zid (ili da pritom žmurimo, svejedno) – ONDA NAM TAKAV PREDLOG DELUJE I UVRNUTO I RIZIČNO!
38. Ako ne možemo da zaspimo, pa se dva-tri sata prevrćemo po krevetu, dok se ne opustimo i zaspimo – onda je to u redu. Nije baš uobičajeno i prijatno ako to nekoga snađe, ali – prihvata se kao relativno normalno, kao nešto što se ljudima I INAČE dešava.
39. A ako nam neko predloži da sistematski svakodnevno po neku seansu (15, 20, 30 minuta) to isto radimo, da odležimo, u bilo kojoj varijanti, onda, opet: TAKAV PREDLOG NAM DELUJE I UVRNUTO I RIZIČNO!
4. Ciljevi-stavovi-odluke-namere-rešenosti
– Imamo u vidu da su nepomično i bolesničko ležanje, ali i duže sedenje bez fokusiranog bavljenja bilo čime – prirodni mehanizmi koji su samo izdvojeni i postavljeni u status duhovnog postupka ili metode.
– Mi vremenom dolazimo do ritma ili do „doza“ upražnjavanja koje su za nas optimalne.
– Dok ne dođemo do tih ličnih formula – nema bojazni da će nam se nešto loše desiti i ako privremeno zađemo u krajnosti, jer znamo da ima životnih situacija u kojima mi već prisilno zapadamo u krajnosti sa opuštanjem, pa – u tim situacijama, ma koliko bile teške, ništa loše nam se ne desi.
– A korist od istreniranosti prilikom sistematskog upražnjavanja ovih postupaka najbolje nam se pokazuje upravo kada nas prilike nateraju da moramo duže da zalazimo (višesatno i više dana) u opuštanje.
Unutar tog opuštanja imamo jednu fazu koja se zove sankalpa i u kojoj mi kažemo u sebi svoju želju, odluku, plan, molitvu (i zamislimo je kao da je već ostvarena) i ona se tada upisuje u našu podsvest i nastvalja da radi u nama ka svome ostvarenju. Sve tehnike Tajne (‘The Secret’) su izvedene iz te tehnike jer se sa Univerzumom može kominicirati samo na tom nivou (a ne na nivou uma). No, to je tema za sebe i tome sam ja napisao i posebnu knjigu („Tajna Tajne’).
U tom stanju se razrešavaju duboki unutrašnji konflikti, raspliću se strahovi i stresovi i iz bliže i iz dalje prošlosti (tkzv. samskare). Pola sata opuštanje u joga nidri je kao 4 – 5 sati dubokog sna. To totalno opuštanje, kao ni jedno drugo, je zaista povratak Izvoru i ono je osnova za izlečenja i poboljšanja kod bezbrojnih bolesti i stanja kao što su poremećaji spavanja, visok i nizak krvni pritisak, dijabetes, hronični bolovi, reumatizam, strahovi i anksioznosti, rak, psorijaza, epilepsija, alkoholizam i druge zavisnosti, itd. Ona se sve više primenjuje kao pomoćno medicinsko sredstvo svugde u svetu gde je lekarima stvarno stalo do smanjenja troškova lečenja i izbegavanja štetnih nuzefekata.
https://www.joga.rs/joga-opustanja/joga-nidra/joga-nidra-joga-spavanje
