Otkrivenja našeg doba

METAFIZIKA CILJEVA

1.

Šta je njen cilj?

Osvešćivanje ciljeva.

Nastojanje na osvešćivanju ciljeva.

Ukazivanje na njihov značaj.

Promišljanje, otkrivanje praktične metodologije.

2.

Ciljevi su u biti našeg ovozemaljskog postojanja i funkcionisanja.

Ciljevi, namere, motivi.

Svi ih „non-stop“, na svakom koraku postavljamo i težimo njihovom ostvarenju.

PROBLEM JE ŠTO IH U 99,99% POSTAVLJAMO NESVESNO.

Ili po nekoj svojoj inerciji.

Ili po inerciji Mase/Stada, po inerciji po kojoj svi oko nas postavljaju ciljeve.

Cilj!

OSVESTITI CILJEVE!

3.

Normalno je da sitne, sitnije ciljeve u svom svakodnevnom funkcionisanju postavljamo i težimo im – PO AUTOMATIZMU.

Po automatizmu  po kojem činimo pokrete kojih nismo svesni, jer ih ponavljamo. Npr. u većini fizičko-praktičnih poslova: po automatizmu radimo, a misli nam idu svojim tokom.

Tako i za sitne, sitnije ciljeve: ustati i zatvoriti prozor, otići u prodavnicu i kupiti to i to

Kad vozimo bicikl, mi ne gledamo 1-2 santimetra ispred točka, već 1-2 metra.

Dakle, potrebno nam je (CILJ!), metaforično rečeno, OSVEŠĆIVANJE ciljeva koji su na 1-2 metra i dalje ispred nas.

4.

Problem!

Iz neosvešćenih ciljeva proizilaze pogrešni životni smerovi.

Nefunkcionalno trošenje Energije.

„U konačnici“ – PROTRAĆEN ŽIVOT.

5.

Dakle…!

Cilj!

OSVESTITI CILJEVE!

Šta znači: „osvestiti“?

Otprilike je i jasno…

Postati ih svestan.

Promišljati ih!

Shvatati.

Preispitivati.

6.

Ali: mnogi to već i rade?

U mnogim situacijama svi to i radimo?

Da kupimo novi auto? Da ili ne?

Da kupimo ovaj ili onaj auto?

Tu su i porodični dogovori i diskusije.

Reklo bi se: ETO OSVEŠĆIVANJA!

OSVEŠĆIVANJE SE IZVODI SA METAFIZIČKOG ILI DUHOVNOG STANOVIŠTA!

Sa tog stanovišta, na primeru kupovine auta…

Nije samo pitanje novca ili želja…

Već: a) pitanje životne funkcionalnosti ili neophodnosti, b) pitanje naše energetike, stanja naše energetike.

7.

Kako će ko snalaziti u OVOM (metafizičkom/duhovnom) osvešćivanju ciljeva – zavisi od nivoa ili stanja svesti.

Ali svakako: nastojanje u ovom smeru ili smislu, u smeru ili smislu metafizike/duhovnosti, mora postupno donositi svoje plodove.

8.

CILJ!

Uravnotežiti promišljanje, osvešćivanje ciljeva sa fizičko-praktičnim delovanjem!

Jedna krajnost je da se uopšte ne bavimo osvešćivanjem ciljeva ili se ciljevima bavimo na prizemnom niovu, što dolazi na isto kao i neosvešćivanje.

Druga je krajnost: ZAGLAVLJENOST U ANALIZAMA I PROMIŠLJANJIMA.

Što je čest slučaj kod onih koji se bave metafizikom/duhovnošću. Kao i filozofijom.

Kao RAVNOTEŽA u ovom slučaju (ili kao ova linija Ravnoteže) je nastojanje na praktičnoj primeni, realizaciji svega što se može praktično realizovati.

Ima ciljeva za koje to nije moguće. ILI NIJE MOGUĆE ZA SADA. U slučaju kada se radi o dugoročnijim ciljevima. Što ne znači da njima ne treba da se bavimo. Jer se ne mogu pretakati u praktične postupke.

Uravnoteženost u ovom slučaju je – BAVLJENJE BILO KAKVIM PRAKTIČNIM AKTIVNOSTIMA.

9.

CILJ!

Shvatiti ključni značaj, uz ključni značaj Ravnoteže – OSVEŠĆIVANJA/PROMIŠLJANJA CILJEVA.

Što podrazumeva i „redefinisanje“ ciljeva.

Menjanje ciljeva za koje ustanovimo da su nam pogrešni, u datoj situaciji ili uopšteno – nebitni, itd.

Videćemo već („ako bude dato“), a delimično je i objašnjavano: nama su, kako i koliko kome, percepcija i rezonovanje DISTORZIRANI, podložni „iskrivljenjima“ i greškama.

Produkti ditorzirane percepcije i rezonovanja su, podrazumeva se: loše ili pogrešno postavljani ciljevi.

A to „loše ili pogrešno postavljani“ uglavnom znači: pogoršavanje naše energetike, tj. povećavanje energetskog deficita, da ne govorimo o iniciranju raznih problema. Čime se distorzirana percepcija i rezonovanje samo održavaju i pojačavaju. I eto ZAČARANOG KRUGA U KOJEM ŽIVI DANAŠNJE ČOVEČANSTVO!

10.

Ilustracije imamo/imate bukvalno na svakom koraku u svom životu i oko sebe.

Slika od pre desetak ili nešto više dana…

Kolona automobila naših turista, na prelazu iz Bugarske u Grčku.

Satima čekali, na neku odluku grčke Vlade o ulasku u Grčku (a pre toga pokušali da uđu preko Makedonije).

Tu su cele porodice, deca, sunce opeklo.

Cilj tih ljudi je bio: otići na more u Grčku. Navika da se letuje i bar nekoliko dana provede negde na moru.

U nekoj normalnoj situaciji, kada je sve to relativno lako izvodljivo – u redu.

U sadašnjoj situaciji – TO JE BUKVALNO SULUDO!

Šta bi značilo bar polumetafizičko OSVEŠĆIVANJE tog cilja?

Na jednoj strani: trezveno uzimanje u obzir svih ograničenja i problema koji su proizašli iz situacije sa „koronom“.

Na drugoj strani, kao dublje promišljanje – da li je suština godišnjeg odmora da se ode na more ili u neku daleku zemlju, da ne govorimo o nekom „atraktivnom“ putovanju?

Suština je, po mogućstvu, da se na bar nekoliko dana promeni ambijent u kojem dan za danom provodimo celu godinu. A u tu svrhu može da „posluži“ i neko iz familije ko živi na selu, boravak u prijateljevoj vikendici ili kampovanje negde u šumi.

Uzgred da kažem: poslednji put sam bio na moru pre… ne sećam se koliko godina. Desetak sati MUČENJA, tj. putovanja tamo, pa se razboliš od samog putovanja, pa ista priča nazad… Zašto?! Da bi se nekoliko dana pržio na suncu i malo brčkao u moru! Tada i, što reče E. A. Po – „nikad više“!

(Metafizički) Zarobljenici i Zarobljenici Zarobljenika

Povišavanje vibracija – sa bogovima Parazitima-Lešinarima na grbači!

„Šta da se radi?!“

Robijaška milina povišavanja vibracija

Povišavanje vibracija i suštine

Povišavanje vibracija, enormno ubrzavanje

Neka rešenja za učeničku Robijašku poziciju (3)

I

1. Stabilnost, dobra energetika, Ritam (aktivnosti i opuštanja), Ravnoteža.

2. Kome nije dato da te veze vidi…

3. Bar može, ČISTO IZ ZNATIŽELJE, da ih proba (u praksi).

II

1. Naravno da učenicima nisam pričao o tim vezama.

2. Pa te veze „ne piju vodu“ ni odraslima, pa uz to još i tzv. duhovnjacima…!

3. Dakle, ilsutracija koju ću navesti je sasvim spontana i proizilazi iz učenikove intuicije ili nekog sticaja okolnosti.

III

1. Slučajni razgovor sa jednim učenikom (II razred gimnazije), pre 2-3 godine.

2. O uspehu i o mukama sa učenjem.

3. „Profesore, ja imam mnogo dobar uspeh koliko malo učim!“ (Bio je „jako“ vrlo dobar.)

4. „Ja se čudim da imam ovakav uspeh.“

5. „Pola sata učim, pola sata ’blejim’“.

6. „Slušam muziku, gledam u zid i pijem kafu ili sok, ili malo ’igrice’, neki put malo pomognem ocu…“

7. „I čudo jedno kako na ovaj način lako sve zapamtim. Pročitam lekciju jedanput, ili dva-tri puta, i – gotovo!“

8. Ne radi se o nekom posebnom talentu ovog učenika. U pitanju je zakonomernost našeg funkcionisanja.

IV

1. Postoji neko istraživanje kojem se može verovati. (Nisam zabeležio link…)

2. Približno na sat aktivnosti, OSOBITO TZV. INTELEKTUALNIH, treba dati umu bar desetak minuta ODMORA.

3. Um se ne može samo kontinuirano KLJUKATI informacijama, bez pauza.

4. Mora da ima pauzu u tome, pauzu u procesuiranju informacija.

5. Da ne govorimo o otrežnjenju od prebukiranosti informacijama.

V

1. Dakle, prvi način da pomognete detetu.

2. Da ga uputite u bilo koji tip RITMIZOVANOSTI pri obavljanju tzv. školskih obaveza.

3. Bar da proba u nekom periodu, nekoliko dana. Pa neka izvuče samo pouke.

3. Možda bi najbolje bilo da pokuša Ritam 45’ (tzv. učenja) + 15’ (odmora).

4. Može i 30’ + 30’, kad ima više „manevarskog prostora“.

VI

1. Ako nema Ritma…

2. „Scenariji“ su razni…

3. Učenje/memorisanje se doživljava kao mučno, javlja se odbojnost.

4. Na osnovu akumuliranih iskustava sa mučnim učenjem/memorisanjem.

5. Ili: dete se(be) natera na ovakvo (m)učenje.

6. Što dublje (vremenski) zalazi – smanjuje se efikasnost.

7. Učenje/memorisanje postaje „prazni hod“ (čita se, a niti se pamti, niti shvata).

8. Javlja se psihološki grč, dakle, celokupno teško stanje.

9. Evo citata, poruke koju mi je poslao jedan poznanik:

„Ovde neki lik što stalno vrišti na sina. sad urla: ’Dva sata čitaš lekcije i ni dve rečenice nisi zapamtio! Pa šta ti čitaš?!’“

VII

1. Psihološka prednost.

2. Dobija se uz primenu Ritma.

3. Ako učenik pomisli da mora sledeća dva-tri sata da buba dosadne lekcije iz dosadnih udžbenika… psihološka mučnina, gađenje, odbojnost.

4. Ako pomisli: jeste sve to mučno da se buba, ali…

5. Izdržaću pola sata (ili kako god da postavi Ritam).

6. Pa ću da se pola sata odmorim.

7. Već mu se otvara podnošljivija perspektiva.

8. A tu je dodatno, „gratis“, i jedan povoljan momenat: POZITIVNA INERCIJA.

9. Samo dok se krene – Ritam stvara inerciju koja dalje mnogo podnošljivije „vozi“ nego na početku kad se kretalo.

Neka rešenja za učeničku Robijašku poziciju (2)

Izgledalo je da nema interesovanja, pa nisam ni imao volje da nastavim…
Poslednja 2-3 dana ima pregledanja ove teme, pa… nastaviću uskoro sa nekim kratkim praktičnim preporukama.

A jeste situacija u obrazovanju „dno dna“, Zlotvori imaju takvu kontrolu nad obrazovanjem, da je to neverovatno! Što se kaže – „da ti pamet stane“!

Najnovija lična ilustracija… Čisto da bi ostao zapis o jednom modelu rada koji je usmeren na SAVLAĐIVANJE PROGRAMA ILI UDŽBENIKA KAO CELINE – počeo sam da postavljam u dvema najvećim prosvetnim grupama prikaz jednog nastavnog modela (moj izum) koji upravo taj problem rešava. Koga eventualno zanima može da pogleda na mom profilu poslednjih nekoliko foto-tekstova (tekstovi su javni, nije potrebno „prijateljstvo“):

https://www.facebook.com/miroslav.prvulovic.965

Jer, načinima na koje se sada radi u srpskom obrazovanju – NEMA ŠANSE DA UČENICI SAVLADAJU JEDAN PROGRAM ILI UDŽBENIK KAO CELINU.

Naravno, učenici/studenti BUBAJU, samoprisilno memorišu lekcije:

a) „od a do š“,

b) lekcije u nizu u jednom programu/udžbeniku.

Kad odgovaraju: učenici se napregnu i u sećanju im iskrsavaju lekcije. ALI ONI NE VIDE SISTEMSKE KONTEKSTE KOJIMA LEKCIJE PRIPADAJU. To je kao kad na guglovom pretraživaču ukucate neki pojam, kliknete i gugl vam izbaci linkove sa objašnjenjima. VI PRITOM NE VIDITE KOJIM PUTEVIMA, KROZ KOJE SISTEME/PODSISTEME JE GUGL PROLAZIO, da bi vam izbacio te informacije.

Itd, da ne idem u širinu, peonta je u tome da u tim dvema fejs-grupama ima oko 50.000 prosvetnih radnika. Neka ih je desetak aktivnije… Model koji sam prikazao je svakako zanimljiv, ako ni po čemu drugom, a ono po uočavanju sistemskih nedostataka i po rešenjima za kojima traga; neka ostanu po strani pitanja efektivnosti u primeni.

Dakle, od desetak hiljada – SAMO NEKOLIKO NJIH (3-5 zavisno od objave) POKAZUJE INTERESOVANJE ZA PRIKAZANI MODEL. Naravno, ja nisam ni očekivao veće interesovanje, „znam igrače“… Samo sam hteo da ostavim javni zapis o tom svom izumu, a više neću tamo ni gubiti vreme.

A pritom:

a) imate notorne činjenice o tome da učenici ne savlađuju ni sisteme znanja, ni programe kao celine, da svako TOBOŽNJE znanje „ispari“ maltene već za mesec dana, o godinama ne smemo ni da govorimo; proverite i sami svoje ili bilo čije dete, za gradivo od pre nekoliko meseci, da ne govorimo o godinama;

b) ili su kod većine onih koji rade u obrazovanju OTUPELE PRONICLJIVOST I EMPATIČNOST pa to zaista ne registruju;

c) ili svi koji radimo u obrazovanju, što zbog sujete, što zbog svakakvih kompleksa i psiholoških mehanizama – ne želimo da primećujemo te po obrazovanje i nas same kompromitujuće činjenice; što reče jedan političar: pravimo blesavima ih ne primećujemo;

d) ili je programirana lojalnost sistemu toliko jaka i duboko ukorenjena, da pre verujemo otužno-slatkastim pričama onih koji vode obrazovanje, o tome kako imamo veoma uspešno obrazovanje, pa ne želimo da verujemo svom zdravom razumu (ako mnoge od nas već nije odavno napustio) i pedagoškom sluhu (koji je takođe kod mnogih i mnogih otupeo, čak atrofirao, svejedno što mnogi od tih mnogih-mnogih mnogo godina rade u obrazovanju);

e) ili je tu mešavina svega i svačega, „koktel“.

Rekoh – nastaviću ovde sa kratkim paktičnim preporukama, kad budem stigao, a evo još samo dve foto-ilustracije, da ne ispadne ono što sam pisao u prošlom tekstu preoštro. U pitanju su reči jednog američkog pedagoga, kojeg sam ranije spominjao (Dž. T. Gato).

Neka rešenja za učeničku Robijašku poziciju (1)

1. Između metafizike/duhovnosti i obrazovanja.

Priče za 1.001 noć.

Dejanov komentar i dileme: kako pomoći detetu u ovakvom obrazovnom sistemu. (Koji, kao što rekoh u nekoj tamo fejsbuk-„objavi“ – ni neprijatelju da ne poželiš.)

Praktični orijentiri i pomoć.

Na razmeđi: metafizika/duhovnost – obrazovanje (za decu je to: učenje).

2. Moja Robijaška pozicija

2.1.

Rekoh tamo: „Trenutno mi Robijaška zaduženja ne dozvoljavaju da počnem. Kad stignem – biće odgovora“.

Zarobljenik da daje savete drugima?

Zarobljenik (još uvek), a tolike godine bavljenja metafizikom/duhovnošću i traganja za ključevima Oslobađanja.

Cilj mi, potpuno, kompletno postignut, još nije, ali…

Da ne bude neskromno: smatram da jesam u tome itekako odmakao.

Primarno je da se oslobodite Zlotvorskih programa u sebi (DNK, društvenih, civilizacijskih, ko zna sve kakvih).

PA TEK ONDA IDETE VAN!

Recimo: pobegnete!

Od Robije-obrazovanja, od gušilačke sredine, itd. Pobegnete na Tibet.

Pobegnete sa kompletnim Zlotvorskim programima u sebi! I? DA LI STE SLOBODNI?

A TE PROGRAME JE: A) JEZIVO TEŠKO PREPOZNAVATI, B) JEZIVO TEŠKO MENJATI.

Nešto najsitnije, što uočavate da je loše kod vas. Probajte da promenite. Videćete kako ide.

2.2.

Unikatno planetarno vreme.

U njemu imamo nesreću da živimo.

Ono je krenulo negde osamdesetih godina prošlog veka.

Ovih meseci: energetska i ko zna sve kakva naprezanja – DOVODE SE DO USIJANJA.

Da postoji na Zemlji duhovni gigant… I njemu bi bilo nepodnošljivo.

Sa onim što sam u saznanjima i praksi (metafizika/duhovnost) osvojio… Pre sto godina bih, pretpostavljam, već ostvario svoj Oslobodilački projekat.

2.3.

Rekoh: ako mi Robijaška pozicija dozvoli da odgovorim.

Tačnije: ako mi Ravnoteža dozvoli!

Mali paradoks!

Prebukiranost informacijama i obavezama. Krenete na jedno polje, a ono vam se progresivno otvaraju brojna polja. Niču kao pečurke posle kiše se, obaveze i informacije.

Ako se prepuštate, efekat: sluđeni, iscrpljeni, zombirani, haos u funkcionisanju.

Veština: držati sve to pod kontrolom koja vam ne ugrožava Ravnotežu, ali uz – „ono što se mora – mora se“. Otaljavati gde se može, taktizirati, odlagati do boljih prilika, birati prioritete, itd.

Čini mi se da sam se u tome dosta izveštio.

ALI…! Onda ne možete, ili ne odmah i lako, realizovati sve.

I ODRIČETE SE TIH AMBICIJA – U KORIST RAVNOTEŽE.

Jer tek bez nje – padate u ambis iscrpljivanja, sluđivanja i sve jače zarobljenosti.

3. Učenička (metafizička) Robijaška pozicija

Lako uočljiva.

Svakome sa elementarnim/minimalnim sluhom za metafiziku/duhovnost.

Slute to mnogi roditelji (učenika).

Postoji jedna dobra karikatura u vezi sa ovim.

Ona pokazuje i dobre opštije slutnje u vezi sa ovim.

Robijaš prokopao tunel i izašao u školsko dvorište.

– Ura, slobodan sam!

A devojčica pred njima, koja je posmatrala njegov izlazak:

– Blago tebi, a ja imam još dve godine (robije)!

4. Moja/naša i učenička Robijaška pozicija

Isti model zarobljenosti.

Svako na svom nivou.

Svako u svojoj Ćeliji.

Dakle, i rešenja su ista/slična.

Rešenja za ublažavanje Robijaškog režima.

Za očuvanje energetike (zona Ravnoteže).

Kod najsvesnijih/najambicioznijih: za Oslobađanje.

5. Učenik u školi (Debilani)

Fizički – škola.

Metafizički – Debilana (žargonski, ali rečit izraz).

Kao ustanova za kretenizovanje dece/mladih.

U skladu sa ODLIČNOM DEFINICIJOM koju je dao akademik Pavle Savić (u ime Komisije SANU za ispitivanje stanja u srpskom obrazovanju): „Imamo obrazovanje koje nam kretenizuje decu“.

A) Izrazita dominacija držanja predavanja ili monološkog izlaganja lekcija.

Uz pauerpoint prezentacije ili bez njih.

Digitalne oblande ne menjaju suštinu.

B) Od učenika se potom traži papagajsko izlaganje nabubanog.

C) Znanje proporcionalno sumi izmemorisanih informacija, kaobajagi-znanja.

Sve u svemu: PEDAGOŠKO STARIJE KAMENO DOBA!

U školi/Debilani učenici spontano ispravno reaguju: isključuju se.

Kako znaju i umeju nekako istrpe debilanska „smaranja“.

Osim kad nema prisile na aktivnost.

6. Učenici kod kuće

Kod kuće: iznuđena samoprisila na bubanje.

Bubanje: USILJENO memorisanje uglavnom velikih količna informacija (informacionog šljama).

Shvatao učenik to što buba, ne shvatao, ispada na isto.

Jer se suočava sa memorisanjem velikih količina ODBOJNIH informacija.

Odbojnih – učenicima nezanimljivih, životno nefunkcionalnih.

Dakle, osobenost učeničke/studentske Robijaške pozicije: prisiljenost na nakljukanost enormnim količinama informacionog šljama.

Informacioni šljam.

Ima tu dobrih i korisnih ideja, saznanja.

Ali, zbog enormnih količina, a uz dominaciju bezvrednog i pogrešnog – sve skupa je: informacioni šljam.

Sa IDIOTIZMOM BUBANJA učenik/student se mora pomiriti.

Jer je to osobenost njegove Robijaške pozicije.

Inače mu nema prohodnosti kroz školu/Debilanu (srednjoškolskog ili fakultetskog ranga, svejedno).

7. Dometi štetnosti škole/Debilane

Minimalni/elementarni sluh za metafiziku/duhovnost.

Dovoljan je da se uoči: postojeće škole/Debilane (uopšte u svetu, u Srbiji smo u ekstremima, pa je sve ogoljenije) fizičke su ispostave („ekspoziture“) Vladara Zemlje, bogova Zlotvora-Parazita.

Kristalno jasno kao dan svakome „ko ima oči da vidi“.

Ispostave:

a) za kretenizaciju čovečanstva,

b) za formiranje poslušničkog/unificiranog Stada.

Zlotvori-Paraziti preko škola/Debilana u tome i uspevaju.

Mladima se u najosetljivijem periodu sazrevanja nanosi najveća mentalna, intelektualna, emocionalna, itd. šteta.

MEĐUTIM…!

Na svu sreću!

ŠKOLE/DEBILANE, TJ. BOGOVI ZLOTVORI/PARAZITI NE USPEVAJU U TOME DUBINSKI/SUŠTINSKI!

Informacioni šljam se, „hvala Bogu“, ne implementira kompletno i dubinski.

Bubanje enormnih količina informacionog šljama.

NAJVEĆI DEO SAMO PROSTRUJI KROZ UMOVE UČENIKA/STUDENATA.

„Na jedno uvo ušlo, na drugo izašlo“.

Um je po principu posude.

Kad se prepuni tečnošću, ona se preliva.

Uz savremenu prebukiranost informacionim šljamovima i van škole/Debilane: taj proces zaboravljanja je intenziviran na n-ti stepen.

Da bi se nešto usvojilo kao PRAVO ZNANJE…

Da bi postalo deo nečijih nazora…

Deo nečije ličnosti…

Postupak je drugačiji.

Toga u školama/Debilanama, na svu sreću – NEMA!

Zemlja kao Zatvor sa zatvorima

Komentar ispod teksta koji sam na jutjubu postavio ispod citiranog snimka:

Branko Milosev
Ali i u zatvoru postoji zatvor.

I moj odgovor:

Tačno! Deluje kao igra rečima, a u stvari u pitanju je dublja istina.

Mi zaista živimo u tim koncentričnim krugovima. Na fizičkom nivou – zatvori su za prestupnike i kriminalce. Ostali su slobodni. Čovek slobodno bira posao kojim će se baviti, slobodno odlazi na posao, slobodno podiže novac na bankomatu, itd.

Kada se celo njegovo funkcionisanje osmotri sa nadfizičkog ili metafizičkog stanovišta – vidi se da su sve te njegove slobode ILUZIJA. Vidi se da on, u stvari, tako tobože slobodan: ŽIVI U PLANETARNOM ZATVORU.

Svi mi smo robovi u raznim kontekstima: porodice (ili nekih njenih članova), religije, novca, posla, itd.

Neki „slobodan“ čovek radi vrlo težak fizički posao, energetski se iscrpljuje, za neku „crkavicu“, jer ima brojne članove porodice, o kojima mora da brine, itd. A što on slobodno ne napusti porodicu? Što slobodno ne ode na neki drugi posao koji će mu biti „laganica“? Što slobodno ne ode u neke druge životne uslove u kojima će se kao ljudsko biće ostvariti? Itd.