Otkrivenja našeg doba

Snovida/viša logika, fraktalno, sistemsko mišljenje

Hvatati neuhvatljivo, tek to je podvig.

Ili ludost.

Neuhvatljivo, za naš postojeći mentalni aparat.

Srozani i obogaljeni mentalni aparat.

Ali, daj da se nekako pokušava, pa možda vremenom ispravimo neke „krive Drine“ u svom iskrivljenom umu.

Zlotvorski iskrivljenom umu.

Spominjao sam snovidu/višu logiku.

A da li se sa njom i može nešto više, do da se spomene, da se nagovesti?

A u njoj nam je ključ, a toliko nam ih treba za ono čemu bi trebalo Budni da težimo.

Jer su nam Sloboda i Rast brave koje se sa mnogo ključeva otključavaju.

Za naivne i lažno mudre i prosvetljene je tek sve lakše i jednostavnije.

Dakle, daj da malo pokušam, nekom POLUSNOVIDOM logikom.

Koja je i tamo i ovamo…

„Tamo“, ka višim svetovima, kojima je ona u temeljima, ili iz kojih ona proizilazi, SILAZI k nama.

„Ovamo“ –  u ovom svetu okoštalih fizičkih formi.

U kojem nam je NAIZGLED sve jasno i sve se sa jasnim konturama i „definitivno“ kao ćoškasto se može prikazati.

A ako nije – ima problem onaj ko se ne uklapa u NAIZGED zdravu logiku.

U kojoj je sve jasno i jasno definišuće.

A iluzorno.

SNOVIDA/VIŠA LOGIKA JE ISKORAK KA SLOBODI MIŠLJENJA.

KA SLOBODI UOPŠTE.

Jer Sloboda potiče iz uma, pa se izliva iz njega, u fizičku realnost.

Što nam je um ovoliko nemoćan u Oslobađanju – stvar je u tome što je on sam po sebi sputan.

Deluje slobodno, da slobodnije ne može biti, a ne vidi samog sebe u sopstvenoj zapletenosti.

Kao što i usnulom Stadu deluje da je slobodno, da se slobodniji i ne može biti.

Iskorak ka Slobodi, jer se um u njoj, snovidoj, najpre oslobađa sopstvene samoograničavajuće prirode, nametnutog mu samoograničavanja i slepila.

Tačnije – nisu nam zlo principi logike koja je zemaljski opštevažeća.

Logike koja je povezana sa sistemskim mišljenjem.

Sa mišljenjem koje ima potrebu za pakovanjem ideja u sisteme.

Ne možemo mi bez toga, bez tog mišljenja, bez logike koja mu je u osnovi, bez sistema, ne možemo u ovoj ravni postojanja.

Mi sami smo sistem, naši organi su u okviru sistema.

Ne možemo van društvenih sistema.

Znanje – ne biva bez sistemskog pakovanja.

Ali, GREŠKA SE RAĐA U JEDNOSTRANOSTI.

U svođenju sveg mišljenja na postojeću, što naučnu, što tzv. zdravorazumsku, logiku.

Ona nam daje u jednom domenu moć, ali nas u drugom opako sputava i ograničava.

Tek sa snovidom logikom dobijamo MOĆNU SINTEZU DUALNOSTI.

Pesnici su odavno oslušnuli iz „visina“ tu snovidu/višu logiku.

Naravno, daleko od toga da su se snalazili sa tim šta ih je snalazilo, te su im produkti pre konfuzija nego vešto vladanje snovidom/višom logikom.

Dakle, za jedan domen funkcionisanja u ovoj realnosti nužna nam je opštevažeće, naučna i tzv. zdravorzumska logika.

Za domen koji je iskorak ka nekim drugim dimenzijama unutar ove otrovne KPZ-dimenzije – nema ništa bez snovide/više logike.

Snovidom/višom logikom povezujemo sve što poželimo, povezuje se nepovezivo, baš kao u snovima.

I nije to toliko bezvezno kao što nam izgleda na prvi pogled, na pogled navikao na fizičke okoštalosti.

Povezanosti svega postojećeg u ovoj ravni ima.

Povezanosti za koje smo slepi. Ali koje i nisu u bliskom okruženju funkcionalne.

Uzmimo umreženosti u tzv. društvenim mrežama (čini mi se da je bilo reči o tome, ovde).

Mi smo funkcionalno povezani sa prvim krugovima „prijatelja“. Bilo na osnovu  povezanosti i u fizičkoj realnosti, bilo na osnovu intenzivne komunikacije.

Preko tih mreža i krugova „prijatelja“ povezani smo i sa osobama „na kraju sveta“, za koje i ne znamo. I povezani smo teorijski sferno beskonačno, sa svima na (sfernoj) Zemlji koji su u datim umrženostima.

Kako u tim virtuelnim umreženostima, tako je i van njih, u nevidljivim povezanostima svih ljudi na Zemlji.

Ako želimo, mi te veze možemo aktivirati.

BAŠ KAO I U SNOVIDOJ LOGICI!

Mi možemo formirati i sistem. Od nekih svojih ideja. Od samih ciljeva koje smo, ako smo, postavili.

U redu je takav sistem, koji se može ažurirati (o čemu znam da je ovde bilo reči).

Ali, onda treba da ga podvrgnemo snovidoj/višoj logici.

U nekom svom daljem bavljenju idejama iz sistema.

A to praktično znači nizanje, povezivanje ideja, detalja ili stavki iz sistema, onako kako nam u OPUŠTENOM I SLOBODNOM UMU pada na pamet.

Pada na pamet koja se iz ograničenja važećih logika izdigne na plato snovide/više logike.

I na tom platou ili VISORAVNI sve nemoguće u domenu niže, važeće logike – postaje moguće.

Tajnaši su uspevali, nekom igrom slučaja, na njihovu korist ili štetu, drugo je pitanje, da se koriste i nekim vidovima snovide logike.

Uzdajući se pritom ubeđeno u Obilje Univerzuma i u druge koznakakve floskule.

Ali, davalo im je to praktične rezultate…

Može snovida logika da ima veze sa asocijativnošću, sa asocijativnim nizovima („slalomima“).

Ali, ona ipak ima jednu mudru samokontrolu. Možda upravo samokontrolu UNUTAR NEKOG OD SISTEMA. Ili nekih zemaljskih sistema.

RAZULARENA ASOCIJATIVNOST teorijski teži beskraju.

To je fraktalno mišljenje.

Znamo da fraktali teorijski teže beskonačnom.

Tako teorijski teže i svi oni koji se u beskorisnim razgovorima prepuštaju nekontrolisanim asocijacijama. Tako i ispada da se krene od jedne teme, pa ode na stoprvu. I moglo bi se teorijski otići na milion i prvu. I još i iza nje.

Razularena asocijativnost je „DAR“ Zlotvora, sračunat na naše misaono-energetsko iscrpljivanje.

U tom smislu SISTEMSKO MIŠLJENJE jeste spas i jeste viši vid mišljenja.

Razularena asocijativnost i fraktalno mišljenje vode haosu.

Ili energetskom kolapsu!

Što je takođe suština Zlotvorskog delovanja i njihovih namera.

Sistem i sistemsko mišljenje, i važeči vidovi logike unutar njih, u tom smislu su dobri, spasonosni, jesu OTPOR HAOSU.

Ali onda od neke tačke pretvaraju se u OGRANIČAVAJUĆI FAKTOR.

Sputavajući, ograničavajući, za nas – SAMOZAROBLJAVAJUĆI faktor.

E, TU STUPA NA SCENU, SADA U ODNOSU NA SISTEMSKO MIŠLJENJE KAO SPASONOSNA – SNOVIDA LOGIKA (MIŠLJENJE).

Advertisements

Snalaženje u snovima

1. Spavanje i snovi – velike enigme kojima još nismo dorasli.

2. Ono što možemo je – da odgonetamo neke sitnije tajne koje su nam od praktičnog značaja, sa praktično-upotrebljivom vrednošću.

3. Snovi su svakako Zlotvorski navođena dešavanja. A šta bi se drugo u zoni Karantina-Pakla-Zatvora, kojom vladaju bogovi Zlotvori-Paraziti i moglo očekivati?! Da nam dopuste neki segment postojanja u kojem ćemo biti van njihovog nadzora i maltretiranja. Što kaže Pervan: „E, ne bude!“.

4. Možda snovi nastaju nekakvim našim „priključivanjem“ na dešavanja u astralnoj sferi, kao kada stavimo 3D-naočare, pa se preko njih uključimo u virtuelni svet, te sve doživljavamo i reagujemo kao da smo u realnom svetu. Astralna sfera – recimo da je to neka nematerijalna sfera unutar Karantina-Pakla-Zatvora.

5. A možda zaista neka nematerijalna suština nas samih izlazi iz nas i zalazi u Astralnu sferu.

6. Možda na neki način i jedno i drugo.

7. Ne znamo, a ne bi nam u ovom trenutku nešto bilo od pomoći i da znamo.

8. Ponešto oskudno što možemo da uočimo…

9. U snovima nas snalaze HAOTIČNA I BESMISLENA DEŠAVANJA, POTPUNO ANALOGNA ONIMA KOJE IMAMO U REALNOSTI. Drugo je pitanje da li ta haotična i besmislena dešavanja uočavamo u realnosti. Logika je istovetna.

10. Dakle, Zlotvorski „rukopis“ za oba „scenarija“ je kristalno jasan.

11. Vezu, interakciju između dešavanja u realnosti i u snovima verovatno mnogi na razne načine slute, imali su iskustva koja ih upućuju na ovakve slutnje.

12. Vezano za spavanje, princip koji sam odavno kao nedvosmislen uočio: svako jače zalaženje u neravnotežu, bilo u pravcu prenapregnutosti, bilo u pravcu podnapregnutosti – NEPOGREŠIVO se odražavalo i na spavanju, na poremećajima spavanja.

13. Dok smo bliže zoni Ravnoteže – spavanje i snovi su nam „normalniji“, ili – normalnije funkcionišu.

14. Dakle, normalizovanje spavanja i sanjanja ne izvodi se pomoću lekova – već nastojanjem da se dođe u Ravnotežu, bliže Ravnoteži, a to je najčešće uz više opuštanja, budući da manji broj ljudi u današnje vreme ima problem sa podnapregnutošću.

14. Novi princip koji mi se otkrio…

15. BAŠ ISTO KAO I NA JAVI – MI SMO I U SNOVIMA BAČENI U GROTLO SVAKAKVIH DEŠAVANJA.

16. STVAR JE U TOME DA SE I U JEDNOJ I U DRUGOJ DIMENZIJI SNALAZIMO NAJBOLJE ŠTO MOŽEMO.

17. Tj. da u obema dimenzijama nastojimo da svojim postupanjem i reakcijama budemo na liniji razvojno-oslobodilačkog delovanja.

18. S tim što je smer dešavanja i uticaja od jave ka snovima jači i veći od suprotnog.

19. To znači: ako se veštije snalazimo, postavljamo, postupamo i regujemo u realnosti – to će se jače reflektovati na spavanje i na snove.

20. A šta konkretno znači sve ono veštije – to je komplikovana tema metodologije o kojoj se ovde „trubi“.

21. Važno je da za početak imamo u vidu ovu vezu. Mi pojednostavljeno zamišljamo: ako se samo oslobodimo ovde i sada, u ovoj dimenziji jave – to je sve, završena priča. Postoji u ovoj KPZ-zoni komplikovani preplet dimenzija materijalnog i nematerijalnog.

22. Na primer… Jedno iskustvo i zapažanje koji su više u domenu nekih naznaka, jer mi nemamo instrumente da se pouzdnije snalazimo u ovim nematerijalnim sferama.

23. Osobe sa kojima živimo, a koje pokazuju neke znake makar samo verbalne agresivnosti, posesivnosti, zlih namera, itd. One nam čak mogu biti i drage osobe, jer u posmatranju njihovog odnosa prema nama mi lako zanemarujemo, posebno ako se radi o bliskim osobama, njihovu „tamnu stranu“. A U NEMATERIJALNOJ SFERI TO MOGU BITI JEZIVO STRAŠNE OSOBE.

24. Imao sam naznake takvih iskustava sa osobama iz šire porodice i familije. Fizičko ljudsko obličje osobe, kao i njena ovozemaljska uloga (član porodice, itd) kod koje dominira negativnost, da ne kažemo baš zlo – PROFINJUJE i sputava njene „sirove“ negativne/zle impulse. U Astralnoj sferi nema fizičkog obličja koje je prikazuje u lepšem svetlu i koje ograničava njenu pravu prirodu, i tada vam tek ona izaziva jezu, a njeno delovanje je otvoreno zlo prema nama.

P.S. Da li su snovi dešavanja u našem umu, uz 3D-„priključenost“, ili neka naša nematerijalnost izlazi iz tela i zalazi u neke nematerijalne svetove?

Ako malo bolje razmislimo – pre će biti da je ono prvo u pitanju, iako se u mnogim duhovnim tumačenjima „navija“ za drugu opciju.

Mi se u snovima susrećemo sa drugim, živim osobama i zajednički učestvujemo u raznim dešavanjima.

Da naši nematerijalni „delovi“ ili „aspekti“ zaista zajednički sa „delovima“ ili „aspektima“ drugih učestvuju u tim dešavanjima – imali bismo česta istovetna iskustva o tome što nam se u „zajedničkim“ snovima dešavalo. Kao kada smo učesnici u istom događaju u realnosti, pa onda razmenjujemo priče o tome, svako iz svog ugla, ali – pripovedajući o jednom te istom događaju.

„Prazna glava – đavolje polje!“

Marior

I SAM SE BORIM S TIM DEVETIM KRUGOM PAKLA I KAKO SE KAŽE TKO PREŽIVI IMATI ĆE O CEMU PRIČATI.

1. Ja sam uporan, može se reći – tvrdoglavo uporan, sa svojom postavkom: da možemo aktivirati svoje izvorne moći, bar neki njihov deo, ako nađemo metodološki ključ.

2. U tome se razlikujemo, a žrvanj devetog kruga Pakla nam je isti.

3. Jer mi se uporno i uporno u životu pokazuje i dokazuje: nije stvar SAMO u tome kako i šta mislimo, VEĆ I U RITMICI ŽIVLJENJA, što je logično – jer ritmika življenja podrazumeva formulu upotrebe Energije. Tek sa tim prethodnim uslovom misao nam dobija moć.

4. A valjda se slažemo oko fundamentalnog značaja Energije, da ona nije fundamentalna – ne bismo ni imali bogove Parazite nad sobom.

5. Da, kad su Zlotvorska gušenja/davljenja ekstremna – ne pomaže nikakva metodologija, ali – te faze treba izdržati, one naiđu i prođu, nemaju ni Zlotvori neograničene energetske resurse za takvo delovanje. Izdrže se ti talasi-naleti, pa se tera dalje sa primenom metodologije.

6. No, o metodologiji izbegavam da pišem, vidim da je metodologija o kojoj pišem, ili koja se meni kao delatna razotkriva u životu, nije za druge vidljiva u domenu njihove percepcije. Tj. vidljiva je kao neka čudnovata uvrnutost.

7. Tek bih ovde samo malo nešto dodatno (jer je ranije bilo reči o njoj) „natuknuo“ o metodi koju sam nazvao „EKG“-metodom.

8. A koja znači vid opuštanja koje je „PROŠARANO“ povremenim misaonim impulsima. Povremenim VOĐENIM misaonim impulsima, jer nam i inače pri opuštanju svakakve misli same od sebe kolaju umom.

9. Da li je ovo pravo opuštanje? I jeste, i nije. ALI SE ODLIČNO UKLAPA U FORMULU RAVNOTEŽE, u balansiranje Energijom, a to je ono što nam je KLJUČNO. Ostavimo po strani istočnjačke gluposti o „praznom umu“ i o dubokoj opuštenosti kao cilju, RAVNOTEŽA NAM JE PRAVI CILJ, a ona ne znači SAMO duboku opuštenost.

10. Kao što sam naglašavao: PA UM NAM RADI I U NAJDUBLJOJ PRIRODNOJ OPUŠTENOSTI – U SNU!

11. Mi treba da imamo jednu dnevnu fazu ENERGETSKOG ČIŠĆENJA. Od jačih naprezanja, A POSEBNO OD KONTAKATA SA DRUGIMA, sa masom/Stadom. Inficiramo se mi pritom, ozračimo svim i svačim.

12. NEPOMIČNO LEŽANJE JE SVETI METOD ENERGETSKOG ČIŠĆENJA.

13. Koje znači dubinsko opuštanje u kojem prepuštamo da sve što ima da izbija iz nas, iz naše unutrašnjosti – izbija, i da se time razgrađuje.

14. Dnevna faza od sat-dva takvog čišćenja je dovoljna (ne znači da mora da se izvede u jednom „bloku“). I ona bi svakako došla nakon našeg tzv. radnog vremena.

15. Nakon toga ili van toga bi išla ona „specijalna“ ritmika koja naviknutima na uzvišenu duhovnost deluje najuvrnutije: 30-60′ + 30-60′.

16. E, BITNO JE DA SE OVDE SEANSE OPUŠTANJA IZVODE KAO „EKG“-METODA!

17. VAN TIH SAT-DVA TOTALNOG OPUŠTANJA (u vidu nepomičnog ležanja) – OPUŠTANJE MORA DA NAM BUDE MISAONO (NA)VOĐENO. Ne uz kontinuirano misaono naprezanje, već uz povremene, opuštene misaone impulse (što je detaljnije objašnjavano u tekstovima o „EKG“-metodi).

18. Postoji neka finesa/razlika u EFEKTIMA SAMOG FIZIČKOG POLOŽAJA TELA, koja ni meni nije jasna, ali mi je manifestovanje te razlike vrlo jasno: MISLI KOJE NAM SE JAVLJAJU U LEŽEĆEM POLOŽAJU – TEŽE „SPLAŠNJAVANJU“, SLABLJENJU I GAŠENJU, „ATROFIRANJU“, MISLI KOJE NAM SE JAVLJAJU U SEDEĆEM POLOŽAJU – TEŽE SAMOODRŽAVANJU I KONTINUITETU.

19. Što meditanti sa višesatnim meditacijama ne zapadaju u probleme – omogućeno time što oni imaju pritom stalni misaoni fokus, na izabranoj mantri. Što tim smerom zapadaju u duhovne ćorsokake – drugo je pitanje.

20. Ako pri sedećem opuštanju nemamo vođeni misaoni fokus – omogućujemo BUJANJE PARAZITSKIH MISLI.

21. Tu se poslednjih godina nešto planetarnom energetikom radikalno izmenilo, već sam bar u naznakama konstatovao.

22. Da li je to posledica povišavanja vibracija planete, da li pojačanog Zlotvorskog delovanja, ili uz oba faktora, ne znam(o). Tek – te promene su mi jasne kao na (unutrašnjem) dlanu.

23. Pisao sam malo o tome ranije: pre ovih planetarnih promena vrlo lako mi je polazila za rukom potpuna bezmisaonost u meditaciji, i – to zaista jeste bilo vrlo prijatno stanje.

24. Ja sam nastojao da sa tim nastavim, ko ne bi sa prijatnim stanjem svesti. A onda se u nekim trenucima sve „PRESEKLO“, „prelomilo“.

25. Tako da sam tada i prestao sa meditiranjem.

26. Narodnom izrekom koja je u naslovu ovaj fenomen je odlično iskazan: AKO NAM SE UM, ČAK I PRI OPUŠTANJU, SVESNO, A NA OVDE NAZNAČENI NAČIN („EKG“-METODA)  NE BAVI NEKIM SADRŽAJIMA – POSTAJE „ĐAVOLJE POLJE“ ZA PARAZITSKE MISLI.

27. A ranija ovde isticana težnja ka bezmisonosti?

28. To su te naše zamršenosti u kojima nam je đavolski teško da se metodološki snađemo!

29. Odgovarajućom ritmikom treba da dopustimo da SEKVENCE BEZMISAONOSTI nastupaju same od sebe. Dakle, mala korekcija: ne možemo ih mi bez posledica sami indukovati.

30. Doduše, ja sam i u tim savetima objašnjavao – i u nastojanjima ka bezmisaonosti probijaju misaoni impulsi. Dakle, u suštini, i tada sam opisivao „EKG“-metodu, samo što sam drugačije postavio perspektivu objašenjenja.

31. „EKG“-metoda bi se mogla uporediti (ne baš u bukvalnoj proporciji) i sa odnosom praznog prostora i čestica u atomu (molekulu).

32. To jest, hajde da napravimo sintezu dualnosti! Dualnosti: bezmisaonost + misaoni impulsi, a u okviru „EKG“-metode.

33. To praktično znači: a) povremeni misaoni impulsi (blic-beleženje, blic-čitanje ili blic-promišljanje neke ideje; metafizičke ideje, citata, nekog svog cilja, itd), i to bi bio „šiljak“ iz EKG-a; b) „ravn(ij)a linija“: bezmisaonost, da bismo se lakše orijentisali – može uz fokus na puls i/ili disanje, bilo otvorenih očiju, bilo da se zažmuri.

Blesava i sluđena mudrost

Marior

„“Što smo svesniji – to smo zarobljeniji! (Kao što je već objašnjavano ovde na blogu.)
1) Jer je tek svesnome život u Karantinu-Paklu-Zatvoru i pretežak, i besmislen, i pakao na n-ti stepen!
2) Jer baš takve Zlotvori ubacuju u DROBILICU devetog kruga zemaljskog pakla, e da bi ih slomili““
I SAM SE BORIM S TIM DEVETIM KRUGOM PAKLA I KAKO SE KAZE TKO PREZIVI IMATI CE O CEMU PRICATI.

Pa ko je lud, od zemaljskih Zlotvorskih operativaca, da ustoliči religijski koncept u kojem je Zemlja Karantin-Pakao-Zatvor, i u okviru toga metodologije i načine suočavanja sa ovom planetarnom KPZ-Kanalizacijom?
TO NEVIDE NEDUHOVNI, BEZDUSNI I PROGRAMIRANI

1. Moraće ovo KPZ-Mrcvarilište debelo da se bumerang-poštom obije o glavu i ovih naših Zlotvora, i Moćnika-Kontrolora Kreacije.

2. Zamisao Tvorca ili Tvoraca ovih Parazita svakako nije bila da oni formiraju ovakva Kosmička Mrcvarilišta.

3. Već mudre RAZVOJNE SIMBIOZE sa OPD-bićima.

4. Eto, u toj kosmičkoj bahatosti, kakvu su (nam), između ostalog, nerazmrsivu spletku priredili ovi Zlotvori-Paraziti!

5. DOBILI SMO „U KONAČNICI“ RAZVOJA CIVILIZACIJE SVEPROŽIMAJUĆE I SVEPRISUTNE GLUPOSTI KOJE SE SHVATAJU KAO VRHUNSKE MUDROSTI.

6. I na terenu metafizike/duhovnosti, i na terenu filozofije, i na terenu svih ostalih nauka, kao i u bilo kojoj oblasti ljudske delatnosti.

7. PRAVA, VRHUNSKA MUDROST JE BUDNOST ZA KARANTIN-PAKAO-ZATVOR, SHVATANJE NJEGOVIH MEHANIZAMA I NASTOJANJE NA NAČINIMA SUOČAVANJA SA NJIM.

8. Prosto je blesavo ne povezivati te metafizičke temelje sa svakom naukom!

9. Vice versa: nijedna nauka nema perspektivu, ili ima perspektivu ćorsokaka, ako nema u vidu Karantin-Pakao-Zatvor.

10. Jer sve što imamo na Zemlji, I NAS SAME OVAKVE KAKVI SMO – posledica je našeg robijaškog statusa i robovskog iscrpljivanja.

11. Kada bi sve nauke, i kada bi se u okviru svih delatnosti polazilo od tog temeljnog shvatanja – svi bismo udruženo radili na otkrivanju puteva za Oslobađanje.

12. Ovako, sva znanja u okviru nauka, koja se isturaju kao vrhunske vrednosti i mudrosti – suštinski su SVE SAME MARGINALIJE I GLUPOSTI.

13. Studije i studije, mora istraživanja, celi životi posvećeni izučavanju neke bolesti, neke biljke, nekog atoma, neke planine, nekog istorijskog perioda…!

14. NEMA ŠANSE DA SE DOPRE DO CELOVITIJE SLIKE I ISTINE BEZ SAGLEDAVANJA TEME SVOG BAVLJENJA U KONTEKSTU ZEMLJE KAO KARANTINA-PAKLA-ZATVORA!

15. Obaška, a dodatno: što svako ko se UTOPI u posvećenosti izučavanju neke planine, biljke, životinje, bolesti… – protraći život I NE UOČIVŠI SOPSTVENU ROBIJAŠKU POZICIJU. I ne uočivši da je svoja tobožnja dostignuća dosegao upravo ispunjavajući verno svoju robijašku ulogu, sa funkcijom naučnog zamajavanja drugih.

16. Postojeća ljudska civilizacija je, instruisana od Zlotvora, satkana od ovakvih gluposti koje se percipiraju kao vrhunske mudrosti.

17. A Budnost za Karantin-Pakao-Zatvor, kao trenutno VRHUNSKA MUDROST, tretira se kao (polu)šizofrenija.

Snaga Zlotvora i naša metodologija

1. Snaga bogova Zlotvora-Parazita-Lešinara, koji vladaju Zemljom je ogromna.

2. Svakako i neka pretpostavljena tehnologija koju koriste.

3. Mi smo sitna bića.

4. I naša, od strane njih izvedena, obogaljenost i unakaženost su ogromnih razmera.

5. Te mogu i duhovno najjačima od nas da se poigravaju kao mačka mišem.

6. Što bi narod rekao: „dabogda pocrkali!“, i sami ovi Zlotvori, i oni Moćni koji su nas ubacili u ovo KPZ-Grotlo, i oni Moćni koji su dozvolili ovakvo KPZ-Grotlo, BEZ ELEMENTARNIH MOGUĆNOSTI VITEŠKE BORBE. NJihovo gašenje bi bilo Sloboda za nas.

7. Dakle, na posledice njihove ogromne nadmoći moramo računati.

8. NA DRUGOJ STRANI…!

9. Čvrsto sam ubeđen u ovde naglašavan stav: I MI MORAMO IMATI ZAPRETANU OGROMNU IZVORNU MOĆ, samo treba da dospemo do aktiviranja kodova.

10. Kodovi – ne neka nebulozna ezoterijska mistifikacija, već – KODOVI METODOLOGIJE.

11. Jer je u njima i tajna dobre distribucije Energije, i tajna našeg optimalnog funkcionisanja.

12. Koje podrazumeva i optimalno funkcionisanje uma, u kojem je jedan domen naših moći.

13. I jedan konkretan prilog uz ove načelne postavke.

14. Prvi put otkad sve ovo pišem – imam naznake (kod drugih) efektivnosti nekih „stvari“ iz metodologije, o kojima ovde pišem, već toliko godina.

15. Dve osobe iz bližeg okruženja su prolazile kroz neka baš dramatična dešavanja, i ranije, ali posebno poslednjih meseci.

16. Dešavanja su ih sama od sebe uputila na dnevnu ritmizovanost o kojoj ovde pišem, kao na rešenje.

17. Imali su obrazac mog delovanja u svom vidokrugu, slušali su često i moje priče o Ravnoteži. Ali su im se uslovi tek sada sklopili da u svemu tome zaista vide – IZBAVLJENJE, tj. bar deo izbavljenja za dramatiku koja ih je snalazila.

Duhovne podvale, Budnost, Karantin-Pakao-Zatvor

(Snežana444)

„Fundamentalna „foliraža“ u Isusovom učenju“

Da bi bila foliraza i jos fundamentalna, trebali bismo Novi zavet prihvatiti od prvog do poslednjeg slova kao istinu.
Postoji knjiga prevedena kod nas pod naslovom, „Isus to nije rekao“ od vodeceg svetskog naucnika za biblijska pitanja Barta Erdmana. Ako budete u prilici, procitajte je, ja sam je zaista procitala u jednom dahu.

Da li je Isus rekao to sto je sve rekao u Novom zavetu? E, pa ovaj profesor je vecinu svog zivota posvetio tome.

Recimo, u jevandjelju kod Marka, Isus od muke i bolova nije progovorio ni jednu jedinu rec do Golgote, mesta njegovog raspeca… i da su ga tamo samo culi kad je na kraju izustio: „Boze, zasto si me ostavio“.
A kod Luke i ostalih izgleda kao da Isus, sa sve krstom na ledjima, usta nije zatvarao i koji je uprkos silnih bolova, imao vremena da prosipa bisere mudrosti, a ljudi okolo sve to vredno zapisivali… izmedju ostalih, recimo i onu cuvenu, „Boze, oprosti im, ne znaju sta cine“…gde je autor ove knjige utvrdio, na zalost mnogih, da Isus tu recenicu nikad nije rekao, nego je jedan od hiljadu prepisivaca stavio neciju tudju recenicu jer mnogo lepse izgleda kad Isus to izgovori,
A sad zamislite sta sve jos nije rekao, a sto tvrde da je rekao.

Hocu reci, Isus je dosao da probudi te ljude.
Mi ne znamo u Novom zavetu koje su njegove reci tacne, koje su izmenjene, a koje laz, ali je cinjenica da nije bio bas krotak i ponizan.
Dosao je da probudi ljude iz dubokog sna ostrom reciju, a ne da ljude baci u jos veci san pevajuci o ljubavi i prastanju. Zbog takve njegove naravi, apostoli su i krenuli za njim iako ga nisu razumeli. Za njegovog ziivota, vise su u njegovom prisustvu delovali isfrustrirano nego relaksirano, bili su sumnjicavi, nisu shvatali sta on u stvari to hoce od njih, Dokaz ovakvog njihovog ponasanja se vidi u najkriticnijim momentima, kada oni kukavicki beze.

Kod autora ove knjige postoji deo gde on govori, za prosto neverovati, o zenama(ucenicama), a nije ih bilo malo, koje su jedine verovale u njega i ostale sa njim do poslednjeg njegovog daha. On je prvi u ono vreme govorio o ravnopravnosti, da su svi pred Bogom jednaki, i da je to upravo privuklo veliki broj zena za koje se pouzdano znalo da su neke i placale njegove besede i putovanja…

Ne bih Isusa nazvala podvaldzijom. Pravi podvaldzija je crkva koja je prodala pricu o Isusu Hristu onako kako je njima odgovaralo, a vi ste se samo, kao i mnogi, poveli za tom pricom.

Zahvalnost za komentar ne preči me da odgovorim iskreno.

Ne mešam se u Profine (Naučnika Profe) iluzije o donositeljstvu istine (o Isusu).

Ali me živo zanima kako je uspeo da se „ufura“ u to donositeljstvo!

„Putovanjem kroz vreme“, unazad do događaja u kojima je Isus imao glavnu rolu?

Bez „ufuravanja“ drugačije svetlo na Isusa i njegovo delanje (učenje) mogu da daju jedino PARALELNI DOKUMENTI (SVEDOČENJA) (iz njegovog vremena).

Tih dokumenata ima, doduše u fragmentima, a već su ovde i navođeni (Nag Hamadi). To, što su ovi dokumenti kroz istoriju „proganjani“ i spaljivani – indikativno je. U smislu Zlotvorskog ustrojstva hrišćanstva.

Da, ti paralelni dokumenti bacaju NEŠTO drugačije svetlo na Isusa!

Na primer…

Kanonski Isus (iz „Novog zaveta“) kaže da se neki (ljudi) rode kao uškopljenici (evnusi), neke (drugi) ljudi uškope, a neki se svojevoljno „uškope“ radi služenja Bogu. Uzgred: čujte glupost od koje se pada na teme! Ukidati deo sopstvene prirode, sopstvenog prirodnog funkcionisanja, radi „služenja Bogu“, a koji bi trebalo da je baš tu, takvu prirodu čoveku i darovao!

Iz te alegorije izlegli su se manastiri, kao neprirodne pseudoduhovne zajednice.

Na drugoj strani, za Nekanonskog Isusa se (u sačuvanim fragmentima) kaže da je često pred učenicima ljubio usne Marije Magdalene. U ovom slučaju imamo prirodnu duhovnu mini-zajednicu (između ostalog i uz podrazumevani, valjda nešto uzvišeniji, seksualni odnos). Takva zajednica, takav odnos, podrazumevaju i najintenzivnije duhovno podučavanje ili transfer ideja. Načelno posmatrano, van priče o Isusu.

TE NE ZAČUĐUJE što se u tim paralelnim dokumentima (fragmentima) Isusovi učenici, nakon njegove smrti, OBRAĆAJU MARIJI za dodatna tumačenja Isusovog učenja. Uz reči (u smislu): „Ti si bila Isusu najmilija, ti si ga najbolje poznavala, ima li tajni koje je tebi poverio, a za koje mi ne znamo?“.

ALI – NIJE POENTA U PRAVOJ ISTINI O ISUSU!

Njegovo učenje, ovakvo ili onakvo, samo je jedno u nizu drevnih tobože-duhovnih učenja/dela.

A i sva drevna tobože-duhovna dela, i 99% savremenih tobože-duhovnih dela – vredni su jedino da se ubace u „alfa plam“ ili „smederevac“. Za dan-dva zahladneće, počinje se sa loženjem, pa, eto, da nam ta dela budu od koristi.

Onaj ko je slep za Karantin-Pakao-Zatvor – nije se izdigao na elementarni REALNI duhovni nivo!

Onaj ko je slep za sopstveno (metafizičko) zarobljeništvo, ko nije Budan za planetarni Karantin-Pakao-Zatvor, za ovo jezivo KPZ-Mrcvarilište, NIJE UŠAO NI U PREDVORJE BAVLJENJA DUHOVNOŠĆU.

To nije bio ni Isus, ni bilo ko od drevnih duhovnih podvaldžija!

I pogledajte to podvaldžijsko duhovno smeće: rastom svesti snađu vas neke specijalne moći, i snađe vas kosmička svest, i neke neopisive miline i lepote. Nema suštinske razlike u odnosu na konzumiranje droga!

A hrišćansko samozakopavanje u blatu je sa istim ciljem, ali na drugom polu krajnosti: mi smo „bedni crvi u prašini“, „nedostojni“, itd, u ovom životu, a sve zato da bismo zaslužili „mačku u džaku“, rajsku poziciju nakon smrti.

Sad će baš realno bogovi Lešinari da dozvole da neko sa rastom svesti uđe u veće moći!

VALJDA JE REALNO BAŠ SUPROTNO!

Što smo svesniji – to smo zarobljeniji! (Kao što je već objašnjavano ovde na blogu.)

1) Jer je tek svesnome život u Karantinu-Paklu-Zatvoru i pretežak, i besmislen, i pakao na n-ti stepen!

2) Jer baš takve Zlotvori ubacuju u DROBILICU devetog kruga zemaljskog pakla, e da bi ih slomili.

TO je elementarna duhovna/metafizička istina o Zemlji kao  Karantinu-Paklu-Zatvoru! Sve ostalo sa etiketama duhovnih/metafizičkih istina su šarene laže ili gluposti!

Drugo je pitanje: „Šta da se radi?“ (Černiševski) uz tu istinu, uz takvo realno viđenje Zlotvorskih programa sopstvenog i planetarnog života.

Ne bih Isusa nazvala podvaldzijom. Pravi podvaldzija je crkva koja je prodala pricu o Isusu Hristu onako kako je njima odgovaralo, a vi ste se samo, kao i mnogi, poveli za tom pricom.

SLAŽEM SE! Nije Isus bio (običan) duhovni podvaldžija. BIO JE DEBELI DUHOVNI PODVALDŽIJA! Bilo da ga posmatramo u Profinom „izdanju“, bilo kao Kanonskog, bilo kao Nekanonskog, svejedno.

Mršave duhovne podvaldžije su poluautistično beležili ili iskazivali svoje ideje na koje niko, ili je retko ko i obraćao pažnju. Nije od njih, tj. od njihovih ideja, bilo koristi, ali nije bilo, nema, ni štete.

Debele podvaldžije su uspevali da hipnotišu manje ili veće mase, uspevali su da indoktriniraju ili duhovno zatruju mnoge (i mnoge).

A šta ako su „neki drugi (zločesti crkveni) momci“ „izgužvali“ i institucionalizovali „izgužvano“ izvorno Isusovo učenje?

DA JE ONO BILO IZVORNO TEMELJNO ZDRAVO – NIKO GA NE BI MOGAO INSTITUCIONALNO-MASOVNO RAZGRANAVATI, jer bi to išlo na štetu ustrojstva Karantina-Pakla-Zatvora, što Zlotvori ni u zametku ne bi dozvolili.

Pa ko je lud, od zemaljskih Zlotvorskih operativaca, da ustoliči religijski koncept u kojem je Zemlja Karantin-Pakao-Zatvor, i u okviru toga metodologije i načine suočavanja sa ovom planetarnom KPZ-Kanalizacijom?!

Snovida logika i metodologija

     Uvek kad pokušam da mislim i izrazim se snovidom logikom – suočavam se sa onim što mi ni samom nije sasvim jasno i iskazivo.

     Što jasnije i iskazivije od ovoga kakvo je i ne može biti, jer se na ovaj način zakoračuje u neko drugačije misaono polje u kojem ne vladaju zakonitosti jasnih i oštrih ćoškova i linija na koje smo u mišljenju i govoru navikli.

*          *          *

     Tačnije – suočavam(o) se sa stalnim fluktuacijama.

     Između snovide i racionalne logike.

     Pomoću ove druge funkcionišemo u svetu u kojem smo, pomoću druge iskoračujemo iz sveta kakav je.

     Sinteza ove dualnosti nam je neophodnost dok nam ne svane, onima koji idu ka tom svitanju, Novi svet.

*          *          *

     Valjda sam do sada već demonstrirao nastojanje da budem praktičan, te mi je fluktuacija između snovide i racionalne logike više kao igra u odnosu na glavno (metodološko) pitanje – šta i kako da radim, da se organizujem, da živim, da bih menjao ono što vidim da treba da se menja, za šta mi se javlja ideja da treba da se menja.

     Kako uz vazdušaste konture snovide logike definisati jasne konture nečega što treba sasvim praktično da se primenjuje?

     Jer u praktičnoj primeni nekog postupka ili organizacije dnevnog vremena ne možemo ići za nekim neodređenim, nedorečnim, ne sasvim jasnim trajektorijama.

*          *          *

     Teško-preteško je u ovome i snaći se i misliti.

     I tako mora biti dok se ne usidrim(o) u nekim drugačijim zonama mišljenja.

     Tek dosta jasno, ako ne vidim, a ono slutim – fluktuacijom između snovide i racionalne logike mi se prilično razjašnjavaju neke zakonomernosti našeg funkcionisanja, a koje sam uzalud pokušavao i da spoznajno uhvatim, i da njima praktično ovladam dosadašnjom samo racionalnom logikom.

     Neke zakonomernosti našeg funkcionisanja, a u okviru frekvencijskih promena kojima smo, što je sve očiglednije, već deceniju-dve izloženi.

*          *          *

     Složi se situacija u kojoj mi se jasno otkrije neki uzročnik. Ili uzročnik nekih nepovoljnih dešavanja na planu tela-uma-duha.

     Možda poslednje je već šire opisivano u višedelnom tekstu o poremećaju koji nastaje sa padom u dublju opuštenost, te o rešenju sa stalnim-povremenim makar blic-fizičkim angažovanjem.

     U datoj situaciji to je misaono jezgro kao otkriće.

     Prvi misaoni impuls je dosta jasan.

     Kao dosta jasna munja koja iz nekih kosmičkih visina zađe u atmosferu.

    A onda ona počne da se „razlaže“ na svetlosne „prelive“ u kojima se status munje gubi.

    Poremećaj sa dubljom opuštenošću i rešenje sa stalnim-povremenim makar blic-fizičkim angažovanjem – počinju nekako da se pomeraju u stranu ili da se „rastapaju“ i mešaju sa drugim elementima raznovrsnih životnih situacija.

     NEMA IH VIŠE U ČISTOM I JASNOM VIDU.

     Iskrsnu povremeno jasnije, ali ih nema jasnih.

     Niti mi više jasno polazi za rukom primena rešenja.

*          *          *

     To su problemi ili neke mistične zakonomernosti koje su mogli da naslute mnogi koji su pokušavali „svašta nešto“ metodološko da probaju.

*          *          *

     Ta nejasnoća ili mistika mi sa stanovišta snovide logike postaje kao jasnija slutnja.

     Možda sve ispada slično spiralama galaksija: imamo jasno i „zbijeno“ jezgro, koje kao da se vrti oko sebe, a svetlost-zvezde koje tom rotacijom „izbacuje“ ili drži oko sebe – sa sve većim udaljavanjem od jezgra su sve „proređenije“.

     Inicijalna spoznaja i neko rešenje su kao to jezgro galaksije.

     REŠENJE JE U TOME DA NASTOJIMO DA IH IMAMO U VIDU, makar nekako krajičkom svesti, kao kada ne gledamo u nešto, ali ga u svom vidnom polju sa strane naziremo.

     I da težimo primeni rešenja koja su nam iskrsnula, PA BILO KAKO BILO KADA DA NAM TO POLAZI ZA RUKOM.

*          *          *

     Dosta zavisi i od „specifične težine“ životnog polja u kojem se neko nalazi.

     U manjim „specifičnim težinama“ čovek nije izložen većim pritiscima životnih dešavanja i ljudi sa kojima živi, te mu se bilo koja odabrana metodologija dosta lako uklapa u neke koloseke ili kolotečine čvrstih obrisa.

     Ako odredi da dva-tri puta dnevno praktikuje neku metodu – to će mu lako polaziti za rukom.

      Izloženima većim „specifičnim težinama“ to će ići neuporedivo teže. Veća „specifična težina“ se odnosi i na unutrašnji plan: na to što neko nema istrajnosti u primeni, iako ga (spoljašnje) okolnosti ne ometaju.

     Posledniji put kada sam ja bio u lakšim okolnostima je bio period poslednje jasno zapamćene Ravnoteže kada sam mogao da bukvalno primenjujem ritam proporcionalnosti naprezanja i opuštanja, a to pre nekih 10-15 godina.

     Kako se dešavanja zgušnjavaju – tako će biti sve teže svima da dosledno primenjuju bilo šta što izaberu kao nekakav poseban put koji je van kolotečine kojom se svi unaokolo kreću.

     Odnosno, primena će biti izvodljiva jedino na način uklapanja u snovidu logiku.

      Na način koji sam pokušao da dočaram, a za koji znam da nije direktno racionalno jasan.

*          *          *

     Ovaj novi uvrnuti princip sam pokušao da dočaram na primeru odnosa opuštanja i blic-fizičkog naprezanja.

     Podrazumeva se da se on podjednako odnosi na svaku metodu ili postupak koje sam ovde spominjao ili navodio: ležeće opuštanje, „EKG“-metodu, Formulu Ravnoteže, usporene pokrete, itd.

*          *          *

     P.S.

      Isti princip, a u nešto drugačijem izdanju, važi (kao rešnje) i za naše (ko je njima počašćen) prebukiranosti svakakvim obavezama, koje sam od milja krstio nazivom iznuđenosti/maloumnosti (ne spadaju baš sve obaveze u tu kategoriju, ali većina svakako).

      Ako ne budem do sledeće prilike smetnut, možda malo šire, što ne znači i jasnije, dočaram to „izdanje“…