Otkrivenja našeg doba

Distanca – predvorje Oslobađanja

OVO JE NAPISAO MOJ DUHOVNI BRAT:
„A Mooji i slicni kazu da samo budes, da se ne brines, da budes srecan tu gdje jesi. To je mozda upuceno za njegovu publiku koja je sa zapada i koja lijepo zivi pa u svoje slobodno vrijeme se zanima za duhovnost. A sta ce covjek koji radi u rudniku, ili neko ko je tesko bolestan u bolnici, koji trpi bolove… I on valjda treba da samo bude i da je srecan tu gdje jeste.“

JA BIH DODAO A GDJE JE NJIHOVO OPD OPREDJELJENJE KADA NEVIDE PATNJU DRUGIH

1. „Duhovni brat“ je na dobrom putu sa kritičkim tretmanom Muđija, tj. njegovih ideja, odnosno, ako je tome naklonjen – sa zdravim kritičkim tretmanom svega postojećeg (a pravo kritičko mišljenje ne znači puko osporavanje, kao što se misli, već – preispitivanje i dobrog i lošeg, u nastojanju da se dopre do suštine).

2. Negde sam „u prolazu“ video još jedno umesno kritičko zapažanje na Muđijev račun. U smislu: i na šta to liči, da on sedi kao na nekom zlatnom prestolu, sa onim peškirom preko kolena, a mi, slušaoci, sedimo na panjevima, kao niža klasa.

3. U redu su sva ta uočavanja, mada… kada čovek malo sveobuhvatnije sagleda – jadni Muđi! Ipak on jeste, kao što se kaže – dobrica. Ipak je i on jedna NESNAĐENA DUŠA! Očigledno je da ima dobre, najbolje moguće namere, da želi najveću duhovnu korist za ljude koji mu dolaze. Nažalost, te namere ispadaju „u konačnici“ kao duhovno podvaldžijstvo. Znamo već – dobre namere nas ne oslobađaju odgovornosti za loše posledice koji iz tih namera porizilaze. Dobre namere jesu „olakšavajuća okolnost“, ali – loše posledice su loše posledice.

4. Dakle, u tom delu je „duhovni brat“ u pravu, ali je „u krivu“ sa suštinom ovog konkretnog zapažanja, tj. promašuje suštinu.

5. Publika na Zapadu, koja lepo živi, pa u slobodnom vremenu može da se bavi duhovnošću. A čovek koji radi u rudniku, tj. ljudi u ekonomski nesređenim sredinama i državama, koji s mukom zarađuju za hleb… Bolesni su posebna kategorija, tj. posebna tema u ovom razlučivanju.

6. Radno vreme i na Zapadu i na Istoku, tj. u ekonomski nerazvijenim zemljama, traje isto – osam sati. Čak je češći slučaj da na Zapadu traje duže.

7. Intenzitet fizičkih naprezanja nije pravi kriterijum u ovom slučaju, već: a) stanje energetike, b) stav ili odnos prema poslu koji se radi, tj. prema životnim iznuđenostima.

8. Sa dobrom energetikom i najveća fizička naprezanja su čoveku – ZABAVA. Uostalom, zar to ne dokazuju sportovi koji se zasnivaju i na ekstremnim fizičkim naprezanjima. A za njih je „volumen“ angažovanja ili „radno vreme“, sličan ili i isti kao i u slučajevima rudara i sličnih zanimanja.

9. Posmatrano sa stanovišta pravih kriterijuma – čovek na Zapadu češće može da bude (može, a ne mora obavezno) teži zarobljenik svog posla nego čovek na Istoku (tj. u nerazvijenim zemljama).

10. U oba slučaja imamo posao koji se mora raditi, da bi se imao Zlotvorski instrument novac, kao osnova fizičkog ovozemaljskog postojanja. Zato govorimo o iznuđenostima, o, metafizički posmatrano, robijaškim radnim prinudama.

11. Da li smo tim robijaškim iznuđenostima ZDUŠNO posvećeni ili nismo, da li u njima vidimo i punu smisaonost i lično ljudsko ISPUNJENJE – naizgled je potpuno nebitno. Tačno je da taj naš unutrašnji stav nije presudan za Oslobađanje, jer bilo kakav da je, mi ostajemo zarobljenici koji moraju da ispunjavaju te iznuđenosti. Ali od ovog stava ili odnosa dosta zavisi IZLIV ENERGIJE, pokretanje i natapanje Energijom posla koji se obavlja.

12. Od toga zavisi da li nam se svest UTOPILA u poslu-iznuđenosti, ili ipak ima kakvu-takvu Distancu.

13. Ja svoj posao nastojim da otaljavam, koliko je moguće, ali svakako mi je jasno da imam posla sa glupostima koje bih rado mimoišao, drugi oko mene se polomiše boreći se da glupostima daju smisao i status vrednog angažovanja.

14. Srećom, povišavanje vibracija prilično rašćišćuje „scenu“, ogoljuje stvari, pa ljudi sve više gube „polet“ sa kojim su nekada „izgarali“ u svom poslu. Nekako im sami od sebe malo-pomalo spadaju ovoji iluzija koje su imali o svom poslu, o njegovim efektima, o njegovom značaju, Entropija ih dosta koči, mada naizgled sve loše, sve ide dobrim smerom, itd. Imao sam neke prilike da posmatram zdravstvene radnike – naravno, bore se oni kao i nekada da svom poslu daju smisao i veliki značaj, ali – nekako ispada kao da „s bede“ leče ljude. A primera je sve više na sve strane, PLANETARNI PROCES JE U PUNOM ZAMAHU.

15. Dakle, sa ovog stanovišta, unutrašnji stav prema poslu ili Distanca je uslov da se bar u nekom smislu „bude“, a ne to da li je posao lak ili nije, da li se živi u ekonomski sređenim uslovima ili ne. Ako čovek ima tu Distancu, reći će: „Moram da ovo otaljavam, daj da „budem“ uz ovo (ne – u ovome) koliko moram, pa da se sklonim…“.

16. Ako on vidi smisao, vrednost i ispunjenje u tom poslu, „sjedinjenost“ u svesti sa njim – džaba mu što posle takvog posla može po Muđijevoj recepturi da „bude“ van ŽARIŠTA ŽIVOTNE BORBE (osmosatne robijaške iznuđenosti), „poklopljen“ je u žarištu, a ova igrarija sa fokusom van žarišta ništa mu suštinski ne pomaže.

Advertisements

KPZ-Mrcvarlište VS Mučilište-Učilište

Prihvatite sve što vam se događa kao neizbježno

Budite jednako ravnodušni i prema užitku i prema boli

Svaki čovjek uvijek teži užitku, a pod svaku cijenu izbjegava bol. No Marko Aurelije smatra da je grijeh na užitak isključivo gledati kao na nešto dobro, a bol s druge strane smatrati zlom.
https://hr.sott.net/article/22219-Stoicka-filozofija-Savjeti-rimskog-cara-Marka-Aurelija

EVO PRIMJERA JOS JEDNOG PAMETNJAKOVICA SLIJEPOG ZA KARANTIN-PAKAO-ZATVOR ZEMLJU. BAS BI GA TREBALO MALO MUČITI PA DA VIDIMO KAKO JE RAVNODUŠAN PREMA BOLI

1. Evo povoda da pokažemo koliko je teško orijentisati se u KPZ-Zavrzlami! I koliko je lako onima koji se očas posla ugnezde u jednoj duhovnoj teoriji, pa se sa njom, uglavnom neizmenjenom, „surfuju“ celog života, pri čemu im samoispitivanje i preispitivanje, usled obavezanosti na tobožnju dolednost, sasvim atrofiraju.

2. Na sve strane po duhovnoj/metafizičkoj litaraturi imamo ovakve, ovima slične savete i objašnjenja (kao u gore citiranom tekstu) koji su, načelno ili in abstracto posmatrani – SASVIM U REDU ili skoro sasvim u redu.

3. Postaju gluposti i besmislice kada ih kontekstualizujemo, kada ih smestimo u postojećem, živom planetarnom ambijentu (KPZ-Mrcvarilište). Ako u njemu pokušate da ih primenjujete, ako je to uopšte i moguće, onda deluje kao da ste „pali s kruške“. Da ne koristimo neki grublji, a značenjski adekvatniji izraz – delujete kao budala.

4. Da navedem analogiju iz užeg kruga, iz kruga profesije u kojoj sam (iz kruga Ćelije u kojoj sam). Već sam ispisao stotine tekstova o jednom bolesnom i anahronom obrazovanju, o nekim od njegovih „nebrojenih“ simptoma. Začkoljica slična onome što je prethodno konstatovano na duhovnom/metafizičkom planu sastoji se u sledećem…

5. Naredbe, koncepti, modeli, itd. koji nam po školama stižu iz nemuštog i slepog Ministartsva prosvete – načelno su u redu ili bi mogli da budu u redu. Načelno, dakle – ako bi se primenjivali u nekom NORMALNOM OBRAZOVNOM SISTEMU. Ubačeni u bolesni sistem – postaju gluposti „do neba“, koje kao da su smišljene i ubačene u sistem samo da bi svi akteri u njemu (i učenici i nastavnici podjednako) popadali, kolabirali OD ZAGLUPLJIVANJA I BESKORISNOG ISCRPLJIVANJA.

6. Da ne navodim primere, jer su već nekakvog (kao) užestručnog karaktera, ali – neka niko ne sumnja da bi tek tu, na terenu sasvim konkretnog, vrlo zanimljivo moglo sve konstatovano da se dokaže. Neki od tih upadljivijih, da ne kažem baš – maloumnih, izuma su: ishodi i standardi, te timovi. Na primer timovi. Timski rad, načelno, van ovog urušavajućeg obrazovnog sistema, mogao bi zaista da lepo funkcionioniše, da ima smisla i da daje rezultate. U ovom sistemu: on se svodi na GOMILANJE PISANIJA U“DOBROM“ SOCIJALISTIČKOM MANIRU: pišeš do iznemoglosti planove rada, vodiš zapisnike sa brojnih sastanaka, na kojima se priča nešto bez veze, tek da bi se pričalo i da bismo ispadali mudri, donose se „akcioni planovi“, pa onda obimni izveštaji o radu. Pa tako ukrug, iz godine u godinu, a da niko živ (ni mrtav, kada bi bio zainteresovan) ne uočava MA MRVICU efekata od toga. Jer planovi rada, zapisnici, izveštaji, itd. trebalo bi da su u funkciji nekih vidljviih efekata, a ono – oni ispadaju kao efekti sami za sebe. Pišu se – da bi ludo „mudre glave“ koje dolaze da kontrolišu rad škola imale za šta da se zakače u vrednovanju rada škola.

7. Potpuno istu matricu imamo i u citiranim, ali i u tolikom mnoštvu drugih duhovnih/metafizičkih tumačenja i saveta, rasutih „diljem“ literature. I U TOME JE TA VEŠTA ZLOTVORSKA ZAMKA: LJUDI MOGU LAKO DA SE PREVARE, i da ideje koje su načelno, VAN AMBIJENTA KARANTINA-PAKLA-ZATVORA, u redu, prihvate kao da su one u redu i UNUTAR KPZ-Prostora. A one su, u stvari, u jezivom KPZ-kontekstu: neupotrebljive besmislice.

8. Moram da ponovim razliku, jer se većina saveta iz citiranog teksta odnose na tu razliku: jedno je KPZ-Mrcvarilište, u kojem su ljudi podvrgnuti sluđivanju, obogaljivanju i iscrpljivanju, zato da bi bili satrti, obezglavljeni, da bi bili poslušna Hrana, a drugo je planetarni ambijent, za koji sam ubeđen da mora postojati u Postojanju, u kojem imamo Mučilište koje je Učilište.

9. Ali takvim Mučilištem-Učilištem gospodare MUDRA MOĆNA BIĆA, koja OČINSKI BRINU  da podvrgavanje mučenju i iskušenjima BUDE DOZIRANO I FAZNO, do nekih individualnih granica podnošljivosti, a u funkciji navođenja ljudi na zapitanosti i spoznaje, na kaljenje i jačanje.

10. U datoj KPZ-situaciji ljudi su već sasvim mentalno obogaljeni, bilo bi kasno i da se sutra uspostavi režim Mučilišta-Učilišta, tako da su za zapitanosti i uvida koji su inicirani mukama i iskušenjima – SASVIM ONESPOSOBLJENI.

11. Da se ovlaš dotaknemo nekih razlika (opozicija), da bi se uočila suština…

12.

Prihvatite sve što vam se događa kao neizbježno

13. U Mučilištu-Učilištu bi čovek zaista morao, RADI SVOG DUHOVNOG RASTA, da nastoji da se drži ove devize i da je primenjuje u životu. Jer bi ga ona vodila ojačavanju i kaljenju. Snalaze me muke i iskušenja, ja se borim da ih izdržim, time pomeram granice svoje izdržljivosti, granice mogućeg na svom individualnom planu, postajem fazno sve jači.

14. ALI JE USLOV DA JA IMAM VIŠI PLAN KOJI ME U SVEMU TOME VODI, DA GA VIDIM, TJ. DA MI SE ON JASNO MANIFESTUJE U RAZNIM ŽIVOTNIM SITUACIJAMA! Na osnovu toga ja stičem poverenje. Meni bi se, u takvom Ambijentu, na svakom koraku POKAZIVALO I DOKAZIVALO da imam posla sa silama, sa planetarnim Gospodarima ili Učiteljima – koji BRINU o mom duhovnom rastu. Pri čemu ja mogu da konstatujem: da mi se daju dozirane muke i iskušenja, fazno, tako da mogu da ih ili relativno lako ili neka bude i dosta teško ali koje ipak mogu  – da izdržim, tako da mi se daju pauze u sagledavanju onoga što mi se desilo, pri čemu ja mogu da konstatujem svoje napredovanje, te tako da, u nizu godina, mogu sasvim jasno i očigledno da uočim kako mi se ostvaruje ona Kueova fraza: “Svakog dana sve više i više napredujem!”. I logično je da bih ja u tom slučaju imao poverenja u Biće ili Bića koja su Gospodari planete, logično je da bih se SA POVERENJEM prepuštao njihovom uzvišenom vođstvu.

15. A DA LI BIH BIO NORMALAN I IOLE MUDAR DA PRIHVATAM KAO DOBRO I NORMALNO ONO ŠTO MI SE SADA NA PLANETI DEŠAVA?! Da prihvatam sa poverenjem i sa stavom da sve to ima jednu PO MENE (I PO DRUGE) KORISNU DUHOVNU SVRHU?! To mogu samo ili lakoverni poput onih jadnika koji su već nabrojani u prethodnom tekstu, ili budale, tj. ne moraju biti baš budale, ali svakako – pripadnici Stada, bez svog Ja.

16. U istom smislu se može govoriti i o skoro svakom drugom (u citiranom tekstu) datom savetu.

17. U redu je da se čovek bori da bude ravnodušan “i prema užitku i prema boli”, u situaciji kada su UŽITAK I BOL deo PROGRAMA PLANETARNOG UČENJA.

18. To nastojanje vodi samokontroli i unutrašnjem jačanju.

19. Mi smo i u KPZ-Mrcvarilištu prisiljeni, HTELI-NE HTELI, da savlađujemo boli, traume i sve slično, da ih nekako razgrađujemo, a kako i po koju cenu – “to naša duša zna”. O užicima i da ne govorimo, onaj ko se probudi u KPZ-Jezi, otupi i gubi volju za bilo kakve užitke, tako da mu se oni i ne pojavljuju kao iskušenje.

20. Da imamo boli i muke, traume, koji su u jednom repertoaru UČENJA I KALJENJA, onda bi se radilo o jednom njihovom “volumenu” ili “resursu” koji se vremenom istroši (da smo u Mučilištu-Učilištu), a tako da mi postajemo sa izdržavanjem – sve jači. Kao što se konju postupno ubrizgava zmijski otrov, do jedne granice nakon koje se prestane, jer je već izgradio resitentnost. A zamislimo da se, dok je živ, nastavi sa tim ubrizgavanjem, pa i još sve većih i većih količina, naglo, bez postupnosti! Da li bi onda to bilo u funkciji jačanja njegove rezistentnosti ili u funkciji njegovog uništenja?!

21. Da zaključim: mudro je imati u vidu ovu zamku “bezbrojnih” duhovnih/metafizičkih tumačenja i saveta: koji načelno, in abstracto, jesu u redu, bili bi u redu da je Zemlja Mučilište-Učilište.

22. A postaju podmukla, perfidna prevara, čista maloumnost u postojećem zemaljskom kontekstu: u našem dragom i nikada dovoljno navođenom Karantinu-Paklu-Zatvoru!

Sve se raskrinkava

osim toga u meni se mjesa tuga, napustenost razocaranost ljtnja…do prije 7 – 8 godina tjerao sam sebe da mislim da smo mi iskrica koja ce zapaliti citav svijet ali nakon brutalnog suocavanja sa stvarnosti i zombijima oko sebe sada mi je jedina nada da u nekoj sumi napravim kolibu i da pobjegnem od svega. ovaj zadnji zivot na zemlji pokusati cu provesti u tisini i miru i potpuno mi je svejedno sta se sa svijetom dogadja. prizivam propast cijele ove poludjele civilizacije, Sa nevidljivima cu rjesiti neke stvari vjerojatni nakon smrti fizickog tijela a pokusati cu i ranije Ovu ludnicu ostavljam zombijima, zlocincima, svemirskim bitangama samoproglasenim bogovima , nju agerima, „velikim“ duhovnim vodjama, duhovnim pogresno-savjetnicima, svemirskim „pomagacima“, duhovnoj hijerarhiji kojoj je sve kako treba biti, svim mogucim autoritetima koji su me 67 zivota na zemlji iscrpljivali, lagali, napustili i zaboravili. Nakon ovoga nezaboravnog iskustva na zemlji netrebaju mi nikakvi savjetniici pomagaci ili bilo kakvi veliki duhovnjaci, Savjete i drustvo cu prihvatiti samo od onih koji su kao i ja patili na ovoj cudnoj planeti. Oni mene i ja njih razumijem. I porucujem svim onima koji su sa nebeskih visina zaogrnuti u plašt duhovnosti i nedodirljivosti davali smisao ovoj zemaljskoj ludnici da nisu i nemogu biti nikakav uzor dok ih i same ne snadje ovo sto su nama omogucili a to ih i ceka po zakonu jednakosti iako misle da su sada iznad toga.

1. Već je rečeno ovde: doba povišavanja vibracija ogoljuje sva dešavanja na planeti, pa, između ostalog, i pitanje odgovornosti Onoga ili Onih koji su dozvolili planetarno Mrcvarilište ovakvih razmera.

2. Ako se osvrnemo unazad: nema, ili bar meni nije poznata – duhovna ili metafizička teorija u kojoj se dolazi do ovog pitanja.

3. Ono što je loše, naopako, protivrazvojno na Zemlji i u ljudima, u ljudskoj civilizaciji: pripisuje se nekim „Silama Tame“, nekom Luciferu, samoj ljudskoj prirodi koja je „podložna Zlu“… Ili se i ono što je gadno – MISTIFIKUJE tobožnjim savršenim Višim planom, u smislu: u Božjoj savršenoj Kreaciji sve ima svoju svrhu, samo što je mi ne vidimo, ne shvatamo. I najgore gadosti – ko zna zašto su dobre! Tj. imaju neku funkciju koja nam nije znana.

4. U ovom Dobu sve te priče i pokušaji opravdavanja raskrinkavaju se! Bar za one koji su spremni da uoče šta je iza krinke.

5. Pa, mi brinemo i imamo saosećanja za neke sitne životinje, a ovamo Nekome je svejedno ovo totalno duhovno nefunkcionalno mrcvarenje milijardi i milijardi ljudi tokom istorije!

6. I da u tome nalazimo neku transcendentnu višu svrhu koju ne shvatamo?! U datim uslovima to će sve teže polaziti za rukom svakome ko je iole „čiste svesti i zdrave pameti“! Pa ne sudi se o svrsi i efektima negde sa strane, već ovde, odavde, „iznutra“. Ne može general koji u svom štabu prati borbu da bolje oseća stanje na terenu od onih koji su na terenu. On može da ima informacije sa raznih tačaka terena, da ima uopštenu širu sliku, ali nije u koži onih koji su na terenu i nema prava da o tome u njihovo ime da govori.

7. PA ZAR JE TEŠKO SAGLEDATI „TRAJEKTORIJU“ ILI „VEKTOR“ „KRETANJA“ SVOJE SVESTI I UMA, tokom svog i života ljudi oko sebe?! Tu nema rasta ni od korova! Ni u jednom vremenu, ni kroz istoriju, ni individualno, ni kolektivno. Samo se tavori i živi se život BUKVALNO ISTO ONOLIKO SMISLEN KOLIKO I ŽIVOT ŽIVOTINJA. Daj da se nekako proživi, po inerciji po kojoj ga žive i svi drugi u „Stadu“.

8. Koji je smisao života stoke? Da nam bude hrana! A koji je smisao života Čoveka? Da bude Hrana! Nekome. Na načine koji nam nisu vidljivi, ali koje po energetskom iscrpljivanju više nego jasno vidimo u posledicama.

9. To je to – Mrcvarilište! U Mučilištu koje je Učilište, ČIJI SMISAO JE U KALJENJU I RASTU, u navođenju na naprezanja i izdržavanja muka i iskušenja, a koji su u razvojnoj funkciji – priča je potpuno drugačija.

10. Dakle, opravdana ozlojeđenost na Onoga ili One koji su svesne duše šutnuli u ovo Mrcvarilište… Neko bi rekao: možda je u pitanju neka misija. Što je čist cinizam!

11. Možete da govorite o misiji u izuzetno teškim uslovima, ali u kojima postoji bar procenat u rangu 20-ak ili 10-ak na uspeh. U kojima postoje ELEMENTARNO VITEŠKI USLOVI ZA BORBU.

12. Kao što je već rečeno: i kosmički blesav, ako ovaj Karantin-Pakao-Zatvor posmatra sa strane, tj. da nije u njemu – jasno vidi i shvata da su ovde šanse za uspeh 0,0001%, a da je neumesno govoriti o elementarno viteškim uslovima za borbu kada možete da budete maksimalno koliko je moguće i Budni i svesni, a da time ne dobijate Moć, znanje i načine za Oslobađanje, kada treba da se borite vezanih ruku, nogu i OČIJU, a sa punim džakom na leđima.

13. Zanimljivo je pitanje dokle će „furati svoj (iluzionistički) fazon“ njuejdžeri, tajnaši, koučizanti i duhovnjaci „tipa“ Muđija i sličnih mu!

14. Sve mi se čini da povišavanje vibracija neumoljivo i njih protresa u korenu, samo što o tome još nisu „obavešteni“, što im to još ne dopire do svesti. OBRATITE PAŽNJU SAMO NA SVE VEĆA NAPREZANJA KOJA SU IM POTREBNA DA BI „FURALI SVOJ FAZON“ sa fokusom na pozitivu!

15. Neki od videa koji mi je ranije bio slučajno iskočio, sa Muđijevim propovedima o tome kako je sve dobro, samo to treba videti… „Ne brinite ni o čemu, samo budite srećni…I što god da se desi u životu, na kraju krajeva – sve je u redu.“

16. Gledate i pitate se, a već vam ih je žao: šta li im teže pada, da foliraju sebe same ili druge. On sa takvim naprezanjem govori, naprezanje mu je u „temeljima“ „facijalne ekspresije“, odaje utisak čoveka koji nekoliko dana nije mogao oka da sklopi. Ovo nije slika osobe koja je „puna mira i ljubavi“! (Već sam ranije negde dao video sa devojčicom koja na „audiciji“ pokušava da peva i koja bi mogla da bude obrazac za nekoga ko je „pun mira i ljubavi“.)

16. Naravno, njegova stvar kako izgleda i za šta se zalaže, ali, kako je javna ličnost koja duhovno vodi mase, imamo prava da ga „koristimo“ kao primer za sopstveno učenje i izvlačenje pouka.

Borba u “Zoni sumraka”

Upravo sam pročitao „Stvarnost onkraj dualnosti“ – Armin Risi, gde je objašnjeno, sa filozofske strane, kako koje frakcije sagledavaju stvarnost i sve, manje-više, svojataju da su u pravu. Ne bih da ulazim u detalje, ko želi može potražiti i iščitata na oslobodjenje. com.

Tema je izazovna, možda mi pođe za rukom da pogledam.

Ono što htedoh reći jeste da sam osetio u Vašoj argumentaciji u ovim zadnjim tekstovima, koja je po meni na mestu, neku vrstu frustracije, odnosno , shvatanje da u ovom „životu“ nema mogućnosti da se učini neki pomak.

Moglo bi se to nazvati frustracijom, ali – kosmičkom!

Ne verujem da je po Planu da se formira KPZ-Mrcvarilište.

Kosmičko Mrcvarilište je duhovno nefunkcionalno Mučilište.

Mučitelj može da bude Učitelj, Mučilište može da bude Učilište.

Ako je mučenje usmereno na slamanje i uništenje, onda ništa od toga.

Sve mi se čini da je ovde, u vezi sa KPZ-Mrcvarilištem, u kosmičkom smislu Neko debelo zakazao.

I Njega treba zagnjuriti u Mučilište koje je Mrvarilište, neka raspetljava ovo što je dozvolio!

„Ukus“ (naše) kosmičke OZLOJEĐENOSTI I IZNEVERENOSTI je u ovakvoj tarapani normalan i očekivan.

Izvinite, da ja pošaljem nekoga u neku opasnu i nemoguću misiju, i da ga pustim da se zlopati „do neba“, a da mene bude baš briga za to što mu se dešava…?!

Ponavljam odličnu i normalnu brižnost koju iskazuje (podvaldžija) Ra (bar sudeći po primljenoj objavi): „Mi ne šaljemo pripadnike svog siciomemorijskog kompleksa u zone teških vibracija (ili u zone Tame, ne sećam se odrednice), jer bi to bilo kao da ih šaljemo na najtežu robiju“.

Što nije bar malo kao Ra kosmički brižan i odgovoran Onaj ko je nešto svesnija bića zagnjurio u ovaj KPZ-Mulj?!

 Ja lično mislim, da u ovom životu, tu sam, gde sam, trebam da prikupljam infomacije sa namerom da kad izdahnem kažem ovima „gore“ ja se ne vraćam ovde a vi vidite šta dalje.

ALI, DEJANE, ČIME DA PRIKUPLJAŠ INFORMACIJE I KOJE INFORMACIJE?!

Ko ne vidi da smo i koliko smo menatlno obogaljeni – ne skrozira elementarnu iluziju o našim spoznajnim moćima!

Ako pogledaš bilo koju nauku (da ostavimo po strani duhovnost koja može da bude „okrugla pa na ćoše“) – to je nizanje teorija i gledišta do besvesti, i – nekih konačnijih istina ni na pomolu.

A tek koliko bih mogao lično o tome da svedočim!

Taman da dođeš do nekog konačnijeg rešenja, a ono ti se sve odjednom „resetuje“. I tu treba stvarno da si duhovni gigant, pa da izdržiš.

Koliko puta sam započinjao priču o sistemskom mišljenju, a nikako da pohvatam suštinske konce! Tj. da sklopim celovitiju sliku. (Na stranu to što ga je nemoguće dočarati na blogu, tekstualno, „dvodimenzionalno“. Pomoću pauerpointa, sa hiperlinkom/hiprtekstom, to već ide mnogo lepše, maltene facinantno.)

A to – da ću nešto da kažem nekome ili nekima Gore…! Baš će da bude tako! Kad pojma nemamo ni kako je, ni gde to „Gore“, ni da li je Gore, ili je to ko zna kakva Nedođija ili Pustolina ili bogtepita kakva Zona postojanja.

„O tom – potom!“ (Kad se umre i ode tamo.)

Daj da uradim najviše što mogu u poziciji u kojoj sam!

Kao i kasnije u svakoj drugoj poziciji „Gore“ ili „Dole“ u koju budem bačen.

A ne želim da imam bilo kakvo promišljanje o tome šta ću i kako da radim u bilo kojim, kakvim transcendentnim predelima koji su mi sada nespoznatljiva enigma.

Nadam se da postoji Zakon Slobodne Volje. Šta više, i moja supruga, koja me ne podržava u duhovnom ili metafizičkom smislu, i štaviše smatra poludelim, u jednom trenutku (svoje frustracije) na tekuće dogadjaje, je rekla svom bratu: Deki je u pravu (možda sam u pravu) , ja se ne vraćam ovamo kad umrem.

I ja mislim da je negde ima (slobodne volje), ili da negde deluje taj Zakon.

Sve mi se čini da je u KPZ-Mrcvarilištu sve istumbano, pa i zakoni Karme i slobodne volje.

I u Mučilištu-Učilištu bi mogla da se poštuje slobodna volja. Dakle, oni se sami po sebi ne isključuju.

Pa: ako vešt bog ili neko moćno biće koje vlada planetom – tako “prevesla” bića koja su mu podređena, da oni pod kataraktom iluzija svojevoljno prihvataju zarobljeništvo, jer ga, opsednuti, doživljavaju kao zonu pune Slobode – onda, svaka čast tome moćnom biću ili bogu.

Ali, u toj situaciji bilo bi normalno – DA ONAJ ILI ONI KOJI POSTANU SVESNI ZAROBLJENIŠTVA, i požele da se ispetljaju iz zarobljeničkih stega, to mogu i da izvedu. Odnosno, da im sam rast svesti aktivira moći kojima se lako oslobađaju.

A ovo ovako postavljeno, kao što je u KPZ-Mrcvarilištu, potpuno je besmisleno i duhovno totalno nefunkcionalno!

Vaše sagledavanje stvarnosti je, sa moje tačke gledišta OK, ali sam u zadnjim tekstovima , kroz reči osetio neku vrstu besa i pojačanu energiju besa kroz reči, iako se priča o Ravnoteži, EKG metod itd.

Slažem se da pri čitanju, “s one strane” bloga, ovakva Energija može da deluje kao bes. A radi se samo o pojačanoj energičnosti sa kojom ovo pišem. Kao u situaciji kada sa nekim raspravljate, pa poneti svojom argumentacijom pojačavate ili povišavate ton. Ništa drugo i ništa više od toga.

Bes mi nije svojstven ni u realnim komunikacijama (možda trenutno i ne prejako probije u nekim ljudski opravdanim baš-baš ekstremnim situacijama), a tek ne može biti ovde dok sam u pisanju sam sa sobom…

Hoću reći, i Vi ste shvatili da u ovom životu, ne možemo uraditi mnogo, bez obzira koliko se trudili, ali bar smo se probudili. I TO JE DOVOLJNO.

Možda je to priča o ambicijama po kojima se razlikujemo, i van duhovnosti.

MENI TO NIJE DOVOLJNO!

Sa nekom ludačkom istrajnošću, bar za sada, idem na “sve ili ništa”.

“Ništa” već imam(o), toliko da mi (nam) iha-ha pretiče, pa je svaki sitni pomak gratis dobitak.

Šta više, Vi ste pokrenuli nešto, što zdušno podržavam i prolongiram, a ko hoće može da vidi i pročita. Ujedno i u meni ste pokrenuli istraaživački duh. Moje pitanje je da li ste i Vi shvatili da nema smisla boriti se sa zlotvorima (malim slovima, u nekim tekstovima su velika, kao da su bitni), sad trenutno, već sačekati naš sudnji dan i tamo im reći FY MF?

Uzgred: “Zlotvori” su sa velikim slovima – PONAJMANJE IZ POŠTOVANJA! Jeste da se veliko slovo koristi i za te svrhe, ali ne samo za njih…

ONO JE OVDE NA BLOGU OZNAKA RANGIRANJA POJMOVA.

Bogovi Zlotvori jesu nam kosmički nadređena i moćnija bića (ZA SADA). Na taj način ih razlikujem od zemaljskih zlotvora… (Mada je tu, sa zemaljskima, priča komplikovana, kao što sam negde spomenuo: ima dosta onih koji zlotvorski deluju prema nama, ne zato što su zlotvorske prirode, već što su – “nesnađene” duše.)

MADA IH STALNO ETIKETIRAM, logično, jer su Gospodari ovog Mrcvarilišta, IPAK – NIJE MOJA BORBA ILI NASTOJANJE USMERENO KA NJIMA.

Ja shvatam da su oni takvi kakvi su, takva im je „po konstrukciji“ priroda, kao što i lavovi, hijene, itd. – ne mogu, a da ne satiru i ne mrcvare srne i druge nezlobive i nezaštićene životinje.

Nisu mi krivi Zlotvori, nego Onaj ko me je gurnuo među Zlotvore.

A protiv Njega nema borbe, već samo želja da više za svog individualnog postojanja nemam više nikakva posla sa Njim! Od takvih kosmičkih „Staratelja“ treba bežati kao đavo od krsta.

A U PRAVOM SMISLU MOJA BORBA JE USMERENA:

1. Ka tome da u svim ovim zarobljeničkim aranžmanima „izdejstvujem“ stalni manevarski prostor za Ravnotežu (za sada je to sa stalnim fluktuacijama, steknem je, pa izgubim; a izgubim – ne zato što sam nesmotren, već zbog uznuđenosti koje nas nemilosrdno guraju u neravnotežu).

2. Da doprem do principa našeg izvornog funkcionisanja. Mnogo toga mi se, čini mi se, u vezi sa tim već otkrilo (na primer – dosta toga vezano za homeostazu i za funkcionisanje naših misli), ali – daleko je to od potrebnog za Oslobađanje.

3. Ka onim vidovima Oslobađanja koja sam sebi projektovao.

O duhovnim vođstvima /vodanjima i Slobodi

I „Golotinja“ ispod velova Iluzije/iluzija

1. Nekakva satisfakcija za unikatne muke kojima smo u doba Tranzicije počašćeni, ako u tome može biti neke satisfakcije, su mogućnosti za šira i dublja shvatanja svega oko nas, za šta su bili uskraćeni duhovnjaci ili metafizičari u nekim ranijim vremenima.

2. Povišavanje vibracija, kao što je već rečeno: ubrzava i ogoljuje (ubrzano) sve u nama i oko nas. Ljušti nemoguće ubrzano ovoje iluzija oko svega živog i neživog na Zemlji. Samo čovek treba da je podešen, da se podesi, i da je beskompromisan da vidi „golotinju“ koja se otkriva iza velova koji spadaju.

3. Da li smo srećni zbog ekskluzivne pozicije sa ovim konačnim raskrinkavanjem svega u  nama i oko nas? Naravno da nismo („nismo“, tj. govorim u ime onih sa meni sličnim gledištem), previsoka je cena! Srećniji bih bio da ne vidim sve što vidim, a da mi je darovana neka mirna luka, sa slobodnim životarenjem i brčkanjem u vodi (ne bukvalno luka)…

II Velike duhovne vođe

1. Sada shvatam(o) tzv. velike duhovne vođe i gromade iluzija u koje su „uspevali“ da se uvaljuju.

2. Takođe razumem(o) kako to da su uspevali da umisle velika duhovna postignuća, a ovamo ostajali SLEPI za temeljnu planetarnu činjenicu: o Karantinu-Paklu-Zatvoru.

3. Da sam bio „u njihovim cipelama“, isto bi mi bilo, i, da budemo iskreni – i ne bih se nešto žalio!

4. Proživiš život sa punoćom iluzornih postignuća, i, brate, „u konačnici“, ipak ti je lakše nego nama u Doba Tranzicije, kada ti jedino preostaje da proklinješ onoga moćnog koji je iznad Zlotvora-Parazita, koji te je gurnuo u ovaj Pakao&Zatvor, a u vreme Tranzicije, koju je i bez Pakla&Zatvora teško preživeti.

5. Naime, oni (ranije duhovne vođe) su uspevali da izbore neki svoj vid Slobode. Uglavnom to nije bilo u aranžmanu sa Partnerkom, sa kojom bi ostvarili potpunu uzvišenu sintezu (dualnosti), ali – njihov izbor i njihova duhovna procena.

6. „Neki svoj vid Slobode“ – bez izuzetka je to bilo van RALJA MASE, u nekoj usamljeničkoj poziciji, negde podalje od društva i njegovih zarobljeničkih mehanizama.

7. Na Slobodi, u onim okvirima Slobode koje su oni i imali kao svoju težnju, oni su mogli da imaju neke domete, često i dosta dobre, u spoznajama. Mogli su da prožive u Ravnoteži, mnogi su je i imati, kao što su van društvenih stega intuitivno uspevali da je imaju i mnogi koji nisu imali veze sa duhovnošću.

8. Kao duhovne vođe ili „učitelji“, uglavnom su imali „pri ruci“ i masu, manjeg ili većeg obima, kojoj su se obraćali, koja ih je sledila. Bilo bukvalno fizički, kod istočnjačkih „učitelja“ (što je situacija i dan-danas, npr. Muđi i Mohanđi), bilo preko njihovih (objavljenih) dela – zapadnjački duhovnjaci (Štajner, Gurđijev, itd.).

9. Time su dobijali „na tacni“, „gratis“, još jednu baš značajnu iluziju: duhovno prosvetljujuće i uzdižuće delovanje na mase. Ta iluzija je morala da im donosi iluziju ljudskog  ispunjenja. Iluzija koja se zasniva na našoj ljudskoj potrebi da komuniciramo jedni sa drugima, da razmenjujemo informacije, koje znače i razmenu energija.

10. Sve to je iluzija: jer tek sada jasno kao na dlanu vidimo da je realna situacija takva da sa masovnijim pomacima u svesti ne može da se dolazi na taj način. To tek ako bude „pošlo za rukom“ Tranziciji – sa dubinskim protresanjem ljudskih bića, protresanjem ljudskih bića u dubini, pa… ko izdrži – izdrži.

11. U tekstu „Memento mori“ (slučajno sam ga video) ovde je već ranije pokazano kako ljude čak ni neki veći, jači životni potresi ne opamećuju u duhovnom smislu, tako da postaju Budni za Iluziju i za Karantin-Pakao-Zatvor, te da počnu da se odriču opsednutosti KPZ-Glupostima. Životne tragedije, poplave, zemljotresi… protresu ljude, privremeno izbace iz koloseka. Čim se malo stabilizuju u nekoj ranijoj ustaljenoj životnoj ritmici – opet iste opsednutosti iluzijama i „satiranje“ da se ostvaruju ciljevi-civlizacijske gluposti.

12. Pozdravljam i opravdavam Oslobađanje ovih duhovnih „naprednjaka“. Ali im zameram:

а) što su uz svoju postignutu Slobodu BILI SLEPI ZA ZAROBLJENIŠTVO DRUGIH;

b) što su drugima prodavali priče o vrhunskim duhovnim postignućima, a uz totalno slepilo za Karantin-Pakao-Zatvor; u redu je da neko ne može da vidi najbolje ograničenja u svojim duhovnim postignućima, to se ne usuđujem ni za sebe da kažem, ali – da sam u poziciji da vodim i neke najskromnije mase, „živ ne bih bio“ od stalnih samoispitivanja i preispitivanja: jesu li to što propovedam, kuda ih upućujem i vodim, zaista duhovni vrhunci.

13. Već sam u vezi sa „zamerkom“ pod a) navodio Muđijev primer. On je „pobegao“ sa koledža, na kojem mu je (koliko se sećam) bilo nepodnošljivo. Razumem ga u potpunosti, u istom sam profesionalno-zarobljeničkom aranžmanu! ALI…! Kada je na neki njegov satsang (ti čuveni satsanzi, duhovna zamajavanja!) došao neki jadnik da se požali na potrese koji proizilaze iz skupa obaveza koje ima, a svakako su one vezane za profesiju primarne i sudbonosne, Muđi mu je preporučio: „Samo otpusti i budi!“.

14. PA, BATO, ŠTO TI NISI OTPUSTIO I OSTAO DA „BUDEŠ“ NA SVOM RADNOM MESTU?!

III Zarobljenici probuđenosti za Karantin-Pakao-Zatvor

1. Na drugoj strani su brojni. a u odnosu na prethodne ipak u manjini, duhovnjaci, književnici, umetnici, filozofi, koji su bili Budni za Karantin-Pakao-Zatvor, čak su ovde više puta ponavljani citati iz njihovih dela ili izjava, a koji svedoče o toj probuđenosti.

2. Oni su ostajali žalosni zarobljenici… ne samo Karantina-Pakla-Zatvora, kao i svi mi, već – i sopstvene opsenutosti viđenjem, percpecijom Karantina-Pakla-Zatvora.

3. Svakakvi žalosni slučajevi su tu bili, od navođenih (meni znanih) možda je najžalosniji rumunsko-francuski filozof E. Sioran, koji je do svoje osamedesete godine „teglio“ TEŽINU percepcije „suštinskog Besmisla“ ovozemaljskog života, „teglio“ je, „prizivajući“ i „popularizujući“ samoubistvo kao izlaz, ali za koje „nije imao sreće“ da ga snađe.

4. Ova druga „kategorija“ duhovnjaka, LOGIČNO, imala je dublje i utemeljenije uvide od one prve „kategorije“. Ali im ti uvidi nisu bili od pomoći u oslobađanju.

5. TI LJUDI (i jedni i drugi) SU ŽIVELI U DOBA KADA SE NIJE „KUBURILO“ SA ENERGIJOM, kao u naše Doba Tranzicije! Vrlo bitna, ključna činjenica!

6. Na to upućuju mnogi detalji… Sartr, koji govori o „Ništavilu“ i o „suštinskom Besmislu“, otmeni gospodin, sa učenim raspravama, sa ljubavnicama (po nekim izvorima)… Onaj kome je „duša u nosu“ od teškog suočavanja sa „Ništavilom“ i Besmislom, nije do takvih sitnih ili krupnih uživanja. Sioran je takođe uživao u muzici. Ista stvar…!

7. Da su ovi drugi, Budni za KPZ-Mrcvarilište, imali snage, i… ko zna kakvi su tu još faktori bili potrebni (a nama je najlakše da sada sa distance mudrujemo o tome šta je trebalo da rade), te da su Energiju koju su im očito bile blokirale Probuđenost i opsednutost Karantinom-Paklom-Zatvorom, da su je „odblokirali“ i INVESTIRALI u razvojno-oslobodilačku opsesiju, morali bi uspeti.

IV Energija i „izdržati Tranziciju/Transformaciju!“

1. Dakle, ovoj drugoj kategoriji je bilo moguće Oslobađanje, u domenima koje su oni videli nasuprot zarobljeničkih aranžmana koje su takođe mogli da uoče (ne težite Slobodi tamo gde ne vidite zarobljeništvo). Jer tada nisu bili ovakvi nepodnošljivi problemi sa Entropijom.

2. Neki su u tome i uspevali, ako u takve ubrojimo naučnike koji možda nisu baš u nekom dubljem smislu uočavali Karantin-Pakao-Zatvor, ali su bili negde nadomak toga (G. Frenkl, K. G. Jung).

3. Danas, dok traje Tranzicija – Oslobađanje je nemoguće postići!

4. Naravno da treba po svaku cenu da mu težimo, jer tek bez toga intelekt i svest će nam potonuti u Beznađe u kojem su se zaglavljivali duhovno napredni iz druge kategorije.

5. JEDNOSTAVNO, DANAS NEMAMO DOVOLJNO ENERGIJE NA RASPOLAGANJU ZA OSTVARIVANJE RAZVOJNO-OSLOBODILAČKIH CILJEVA.

6. Energije tek da imamo za otaljavanje iznuđenosti od kojih nam zavisi opstanak tela, i za pomalo usmeravanja pažnje ka ovim, ovakvim temama i promišljanjima.

7. Ali, pogodnost ili satisfakcija za ovaj ćorsokak je – ŠTO JE CEO OVAJ PLANETARNI PROCES RAZVOJNO-OSLOBODILAČKI.

8. Naravno, za one koji su ZA OVAKVU DIMENZIJU DEŠAVANJA OTVORENI, koji su joj svojom duhovno-psihološkom „konstelacijom“ prilagođeni.

9. I naravno, svakako je potrebna mala „logistička podrška“ sa našim promišljanjem razvojno-oslobodilačkih ciljeva, ali – nas već nose nesagledivo veliki talasi dešavanja koja su sa promenama kojima i težimo.

10. U prvoj zoni u kojoj bismo došli do nekog ciljnog platoa sa povišavanjem vibracija, te u kojoj bismo se malo jače energetski stabilizovali: MISLIM DA ĆE NAM SE VEĆ TADA OTKRITI NAŠE NESLUĆENE MOGUĆNOSTI ZA MENJANJE SVEGA ONOGA ŠTO ŽELIMO, U RAZVOJNO-OSLOBODILAČKOM SMISLU, DA MENJAMO.

11. I mnogo toga o čemu danas čak sa mukom SAMO RAZMIŠLJAMO kao o ciljevima, polaziće nam za rukom sa takvom lakoćom i spontanošću, da ćemo se čuditi.

Izdržati Tranziciju i Transformaciju!

1. Naša DNK, celo telo, naš um i sveukupnost našeg funkcionisanja u skladu su sa dosadašnjim (do ovog doba u kojem smo) vibracijama od 7,8 Hz.

2. Sada su te vibracije, po jednoj ruskoj agenciji, na tridesetak Hz.

3. I svakako sa stalnim tendencijama rasta.

4. Uostalom, i da se ne oslanjamo na ove fizički merljive pokazatelje, već su ovde iznošeni nefizički (nadfizički) pokazatelji povišavanja vibracija (našeg okruženja).

5. Tranzicija je prelaz iz Starog u Novi svet.

6. Taj prelaz se ne dešava kao u duhovnim bajkama: mi samo uskočimo, ovakvi kakvi smo, u Novi svet, u nekakav rajski ambijent. I onda plandujemo kao u slikama o hrišćanskom Raju.

7. Novi svet nastaje PRVENSTVENO našom Transformacijom.

8. Transformacijom tela, uma, našeg funkcionisanja, koje podrazumeva i funkcionisanje uma i svesti – u nešto što je savršenije od ovoga što smo do sada bili ili kako smo funkcionisali.

9. Podrazumeva se da je ta Transformacija izuzetno teška i bolna. Naša CELOKUPNOST je „OZRAČENA“ višim vibracijama.

10. Da i ne spominjemo naše zarobljeničke aranžmane koji su nam samo „so na ranu“ u celom ovom procesu!

11. Što dalje odmičemo, ka FINALNIM DEŠAVANJIMA, Transformacija gusenice u leptira biće sve teža.

12. ZATO SE SADA SVA DUHOVNA STRATEGIOJA SVODI NA JEDAN IMPERATIV – IZDRŽATI TRANZICIJU I TRANSFORMACIJU!

13. A to znači: ne trošiti Energiju na gluposti, baviti se samo životnim prioritetima.

14. Ko shvata ovo radikalno preokretno vreme: ponajmanje će mu padati na pamet neko nepotrebno renoviranje kuće, neke silne kupovine i samozatrpavanja svim i svačim, bilo koji poduhvat koji nije od STRATEŠKOG ŽIVOTNOG I DUHOVNOG ZNAČAJA.

15. Jednostavno, nije vreme za to!

16. Povišavanje vibracija znači ubrzanije celokupno naše funkcionisanje, znači prilagođavanje naše celokupnosti jednom ubrzanijem režimu, koji je više od samog fizičkog ubrzanja: dubinski preobražaj naše celokupnosti.

17. Ljudi na sve strane i inače uveliko „pucaju“, i mentalno, i psihofizički. Ko to ne uočava – zaista nema ni elementarnu duhovnu pronicljivost.

18. „Puca“ se osobito u situacijama, a to će se vremenom samo intenzivirati, kada se ljudi zdušno angažuju na vrednostima i ciljevima Starog sveta i njegove propadajuće civilizacije i normi.

19. Nastojmo što više možemo na Ravnoteži, a uz onoliko napora na bavljenju vrednostima jednog Novog sveta – koliko nam zarobljenička pozicija to dozvoljava.

20. Sve ostalo prepustimo širim, sveprožimajućim planetarnim dešavanjima, koja nas svakako guraju u novi, viši vid postojanja.

21. Kako se taj proces bude bližio bar nekoj finalnijoj poziciji, kako se naša celokupnost u većoj meri bude, transformišući se, prilagođavala režimu povišenih vibracija – tako ćemo se mi u svom funkcionisanju normalizovati i imati više Energije i snage.

22. Lako ćemo tada postizati sve što želimo, ali – tada se nećemo u svojim željama utapati u nerazvojnim i antirazvojnim glupostima, kao sada.

23. Dakle, razumljivo je što sada ljudi nemaju snage ni da se nešto više zanimaju duhovnošću, kao nekada, čak kao pre desetak godina, kada je situacija sa vibracijama bila znatno podnošljivija. Pogledajte kako su do pre desetak godina bili živi duhovni forumi i portali. Pogledajte kako već nekoliko godina sve to baš upadljivo i intenzivno zamire. Jasno je – nema odjeka i podsticaja u interakcijama. Kao da ljudi više nemaju snage ni interesovanja čak ni za to.

24. Prilagođavanje povišenim vibracijama, funkcionisanje koje je provocirano povišenim vibracijama – znači, logično, mnogo veći utrošak Energije. Ako smo i inače prisljeni da je mnogo trošimo za zarobljeničke iznuđenosti, a koje moramo da „ispoštujemo“ jer nam puki fizički opstanak od njh zavisi, onda je jasno da nam ne preostaje višak Energije za obilato bavljenje nekim interesovanjima (u ovom slučaju duhovnošću) koja su van zarobljeničkih nameta.

25. Sada i mnoge silne duhovne metodologije, u koju se oni koji su uopšte zainteresovani za duhovnost uzdaju kao u ekstra delotvorne, padaju vodu.

26. Izdržavati Tranziciju i Transformaciju – na način koji je svakome u njegovoj životnoj i duhovnoj situaciji dostupan i vidljiv, uz neke osnovne smernice koje su već nabrojane, tj. koje su i inače šire obrazlagane ovde na blogu. U tome je sada sva duhovna „filozofija“!

Duhovno smo moćniji od naših bogova Parazita-Zlotvora (2)

1. Kao da bi mi perspektiva u tekstovima da se malo zarotira, pa se ova tema u to baš ne uklapa, ali – da je ipak dovršim…

2. Dakle, ako sve lepo izvagamo, a pritom smo imuni na sve postojeće duhovne/metafizičke stereotipe i očite zablude, jasno uočavamo da su aktuelni Vladari Zemlje duhovni i intelektualni, u kosmičkom smislu – ništaci.

3. I to malo mora da nam budi nadu – ipak u nečemu možemo, bar neki mi koji to preferiramo, da budemo duhovno i intelektualno moćniji od svojih Gospodara.

4. Da ne ponavljamo već objašnjavano: duhovno-intelektualni su jad i beda – bog, koji se, poput nekog kosmičkog blesavka, prikazuje kao Apsolut, a koji huška ljude da zarad njegovih energetskih resursa osvajaju tričave zemaljske teritorije, koji daje metafizičke propise kako da se kolju životinje koje mu se prinose na žrtvu, kako da se odlaže njihov izmet, te drugi bog koji preko svog „Sina“ daje nemušte moralno-psihološke pouke, koje su u rangu Perunovih pouka – da pre jela treba ruke prati („nemoj da te na to opominje mati“), zamagljujući ljudima zarobljeničko-zatvorski ambijent, itd.

5. Naravno, nameću se tu u nizu pitanja… Glavno je: ako, PO OVAKVOJ TEZI, možemo da budemo intelektualno i duhovno moćniji od svojih Gospodara, kako to da smo nemoćni u programima i u zarobljeničkim aranžmanima u kojima nas oni drže?!

6. Kao prvo – OVI AKTUELNI BOGOVI PARAZIT-ZLOTVORI NISU TAKVIH „KAPACITETA“ DA RADIKALNO IZOPAČE I ČOVEKA, I SAV ŽIVI SVET NA ZEMLJI!

7. Za takvo kosmičko-planetarno TUMBANJE su potrebne neke MNOGO-MNOGO moćnije kosmičke baje od njih! Da oni koji huškaju ljude jedne protiv drugih i daju neke pravih bogova nedostojne, glupave savete, te od kojih se kao vrhunska duhovno-intelektualna mudrost kao iz malog mozga izvađene propisaju „mudrosti“ o tome kako podmetnuti drugi obraz za šamarčinu i o tome kako se ide u pakao ako se „sa željom“ pogleda tuđa žena…! DA TAKVI VLADAJU IZUZETNO SLOŽENIM PITANJIMA GENETIKE (na primer)?! NEMA ŠANSE!

8. Te drevne garniture bogova su obitavale na Zemlji sigurno davno pre ovih bednih bogova Parazita-Zlotvora. Recimo da su to bila reptiloidna moćna bića, kao što se kaže u mnogim tumačenjima, a o čemu bi možda svedočile i brojne figure iz najdavnije sumerske civilizacije. Recimo da su oni, tek nekakve oznake radi, ali – pouzdanije da kažemo da ne znamo o kome se radi.

9. Ti drevni moćni bogovi su radikalno izopačili i deformisali i Čoveka i celokupni živi svet na Zemlji. I otišli su. Da li ih je Neko oterao, kada je uočio kakvu su štetu, kao slonovi u cvećari, napravili, da li su energetski opelješili Čoveka i Zemlju koliko su mogli, te im Čovek i zemaljski ambijent više nisu bili interesantni i korisni… NE ZNAMO!

10. Tek, jasno je da na takvo kosmičko-planetarno ZGARIŠTE dolaze aktuelni Gospodari Zemlje, sadašnji bogovi Paraziti-Zlotvori. Zato im je u prethodnom tekstu dat u istom smislu adekvatan naziv: bogovi Lešinari.

11. Moguće je da su oni obogaljenost Čoveka još malo „dosolili“ nekim svojim sitnim „intervencijama“, ali je izvesno da to nije moglo da bude nekog širokog i presudnog zamaha.

12. Oni su, dakle, upali u zonu planete u kojoj su prethodni moćni drevni bogovi već INSTALIRALI PLANETARNE MREŽE STRAŠNIH ZAROBLJENIČKIH PROGRAMA, programa koji su tako vešto smišljeni i instalirani, da je Čoveku nemoguće ili skoro pa nemoguće da se iz njih ispetlja. Pogrami: u samom čoveku, preko DNK i drugih faktora, pa tzv. sudbinski programi, pa programi funkcionisanja društava, programi funkcionisanja cele planete, itd. U nekakvim koncentričnim krugovima, kao babuška u babuški…!

13. Kada tako vešto instalirate programe – i da niste tu, bića ne jadnoj planeti funkcionišu po njima „bez problema“ i dalje…!

14. Drugo, pomoćno pitanje: ali kako mogu takva bića, ovi aktuelni bogovi-Lešinari, da budu moćniji i da vladaju masom koju čini čovečanstvo od sedam milijardi ljudskih bića, u situaciji kada ima i uvek je bilo pojedinaca u toj masi čovečanstva koji su bili duhovno-intelektualno moćniji od svojih bogova-Gazda?

15. Kao prvo: već je objašnjeno, od tih, od samih Parazita-Zlotvora moćnijih ljudskih pojedinaca – moćniji su strašni programi u koje su ljudski moćni pojedinci inkarniranjem uskočili. Uskočite u zatvorsku ćeliju, u okove koje je nemoguće raskinuti! ONDA I NAJGORI, NAJNIŠTAVNIJI SLABIĆI U ULOZI ZATVORSKIH ČUVARA MOGU VRLO LAKO DA VAS ČUVAJU.

16. Kao drugo: po načelu – „kako Gore, tako Dole“ (H. Trimegistos), imamo dopunsku sliku-objašnjenje. DA LI SU U ZEMALJSKIM RELACIJAMA, U LJUDSKIM DRUŠTVIMA, NAJMUDRIJI – NAJMOĆNIJI?! Daleko od toga! Jer su takvi programi po kojima Čovek funkcioniše. Daleko od toga i baš naprotiv! I u fizičko-telesnom smislu, i u smislu društvenih moći: i najgore ljudske„sirovine“, ljudski „šljam“, „ništaci“, „pokvarenjaci“, do granice pitanja njihove mentalne „ispravnosti“ – mogu da budu i uglavnom i jesu moćniji i od duhovno i intelektualno najmoćnijih pojedinaca.

17. Eto ovde na Zemlji uspostavljene kosmičko-planetarne logike po kojoj bogovi Paraziti-Zlotvori mogu da budu duhovno-intelektualni bednici, a ipak po programskoj pozicioniranosti neuporedivo moćniji od zemaljskih bića, duhovno-intelektualnih moćnika.

18. Po svemu ispada da mi razvojno-oslobodilačku bitku i ne bijemo protiv aktuelnih bogova-Lešinara, već – PROTIV DAVNO USPOSTAVLJENIH PROGRAMA u koje smo inkarniranjem BAČENI.

19. Na sve to svakako su nam za vratom i ovi bogovi-Lešinari, koji svakako imaju, iako duhovno-intelektualni bednici, neke svoje mehanizme i instrumente za dodatno zlotvorsko-parazitsko delovanje.

20. Pa tek na sve to nam je „za vratom“ i doba povišavanja vibracija planete. Kosmički proces koji u suštini jeste dobar i izbavljujući, ali – koji je pakleno-nemoguće teško izdržavati u sklopu svih ovih zarobljeničkih aranžmana.

21. A MOŽDA NAJVEĆA MUKA JE ŠTO MI NE MOŽEMO PROTIV IZVORNIH SVOJIH PROGRAMA! Tj. ne možemo se po svaku cenu i u bilo kojem smislu angažovati, zakonomernostima funkcionisanja našeg uma i tela u prkos!

22. Te, ako smo, kao što uglavnom i jesmo, programima stalno i stalno dovođeni u stanje neravnoteže i ekstremne energetske iscrpljenosti i deficita, JASNO JE DA I NEMA ILI SKORO DA I NEMA MANEVARSKOG PROSTORA ZA RAZVOJNO-OSLOBODILAČKO, PREVASHODNO MISAONO DELOVANJE.

23. Podizanje vibracija svakako u ovom smislu „raščišćuje scenu“, ali – treba imti nadljudsku snagu da se sve to izdrži, i snalažljivost neopisivih razmera da se u svemu tome orijentišemo i postupamo u skladu sa zakonomernostima izvornog funkcionisanja našeg tela i uma.