26. марта 2023.
1.
Da preskočimo šira međuobjašnjenja i nekakva razvijanja argumentacije…
Svedimo sve na suštinu…
2.
I tzv. pozitivno, i tzv. negativno, i svakakvo drugo mišljenje zasniva se na Energiji, zavisi od Energije.
I ne samo u tom smislu da se I mišljenjem troši Energija.
Već i, kao bitnije, u odnosu na kompletno stanje naše energetike, na naš Energetski bilans/balans.
3.
Loše stanje energetike, koje svako ume da detektuje kao iscrpljenost, zamor, itd. Postoji fraza: od umora – ne zna kuda tera.
Čovek nema „prekidač“ ili „osigurač“ preko kojeg bi se automatski isključio iz aktivnosti iz takvih stanja, osobito iz stanja koja ga ugrožavaju.
On može da tera i tera, da tera dalje kroz iscrpljenost.
Jednostavno, takve su okolnosti, u nekim situacijama se mora trošiti i Enegrija koja se nema, kao u zaduživanju.
Ali bi normalno bilo da se nakon toga čovek proporcionalno ne angažuje, da bi došao u Ravnotežu.
Čovek, ili to sam ne ume, programiran je da ne ume, ili mu okolnosti ne dozvoljavaju. Čini mu se da mora. A kad „padne“, kolabira ili se razboli – pokaže se da može da ne mora.
4.
Kako se organizam, a to znači i mozak, to znači i um, ponašaju kada se zađe u zonu NeRavnoteže, ili recimo pristupačnije – zamora, premorenosti, iscrpljenosti…?
Ponašaju se kao mašina koja „pobrljavi“, u kojoj se prespajaju žice.
Distorzije u percepciji i u rezonovanju čovek koji je u hroničnoj NeRavnoteži – i ne zapaža. Jer je možda 99% ljudi u hroničnoj NeRavnoteži, i – stanje NeRavnoteže vide kod sebe i kod drugih kao normalno stanje.
Važno je postizanje ciljeva, a ne kako se oseća onaj ko postiže ciljeve.
5.
Telo-mozak-um kako zalaze u NeRavnotežu – daju signale, upozoravajuće signale. Ugrožena energetika ugrožava funkcionisanje tela, samo telo.
Negativne emocije i psihološka stanja su neki od vidova signaliziranja, ukazivanja na energetsku ugroženost.
Opredeljeni za tzv. pozitivno mišljenje doživljavaju te signale kao atake na svoju pozitivnost, oni naporom misli nastoje da priguše te signale i da fokus usmere ka nečem pozitivnom.
O kakvom naopakom i po sebe štetnom nastojanju se ovde radi – jasno je.
Naprezanje da se čovek dobro oseća, da ima dobre misli – naravno da može čoveku da pođe za rukom i kad mu se energetika urušava, zahvaljujući spomenutom mehanizmu „odloženog plaćanja“, neophodnog za funkcionisanje u svetu sa nepredvidljivim parametrima.
Ali, šta se pritom dešava na nekim dubljim nivoima energetike i čovekovog funkcionisanja…?
6.
Na drugoj strani – RAVNOTEŽA ZNAČI SAMU PO SEBI PRIJATNOST, PRIJATNO STANJE I PRIJATNE MISLI.
Ta postignuća ne dolaze kao posledica naprezanja da se bude pozitivan i da se pozitivno misli i oseća, već – spontano, nastojanjem da se vodi računa o Ravnoteži, da se bude u Ravnoteži, dakle, oni „izviru“ iz Ravnoteže.
Naravno da je u postojećim paklenim Zemaljskim uslovima to pakleno teško postizati i održavati, jeste pakleno teško, ali – nije i nemoguće.
Ravnoteža kao da sama po sebi znači i formiranje jednog zaštitinog polja…
7.
Što znači: umesto napora ka tzv. pozitivnom mišljenju i ostvarivanju svakakvih prizemnih, često i bizarnih tajnaških ciljeva – vredniji je napor uma da se dokuče tajne Ravnoteže i da se nastoji da se u životu čovek drži bar zone blizu Ravnoteže, da um postane vešt da u nemogućim KPZ-životnom uslovima taktizira u težnji Ravnoteži kao primarnom cilju.
Neke veće moći uma – samo su nadogradnja na osnovi koju čini Ravnoteža. Dakle, Ravnoteža sama po sebi ne znači neku višu svest i više moći uma. Što znači: ko nema nekakve posebne aspiracije – može da uživa u Ravnoteži samoj po sebi.
8.
Ima ljudi koji su spontano i(li) slučajno ovo poslednje i postigli.
Sećam se davnašnje reportaže o nekom čoveku koji je sa svojih 80-ak godina živeo (ne znam da li je još uvek živ) negde visoko u planini, oko pet kilometara udaljen od prvog naselja. Otprilike ima na svom malom imanju ono što zovemo samoodrživim domaćinstvom (bašta, stoka, itd). Kada ga je reporterka pitala, uz primetno sažaljv ton i pogled: zar ne bi mogao da se potrudi da nađe neko domaćinstvo ili imanje u tom naselju i da pređe tamo da živi, aludirajući na to da mu je ovde svakako pakleno teško, on je odgovorio:
– E, gospođice, ja ovaj raj na Zemlji ne bih menjao ni za šta na svetu!
Одговори
20. марта 2023.
Sećam se eksperimenata sa svetlosnom formulom: reči sa negativnim značenjem daju tamne boje u spektru, reči sa pozitivnim značenjem – svetle boje.
Više mišljenje ili višefrekvencijsko mišljenje. Malo smo trapavi sa tim oznakama u sferi duhovnosti/metafizike. Muke su sa imenovanjima apstraktnih stvari. Uslovna, prenesena značenja su neophodna, a sa njima nema preciznosti. No, snalazimo se kako ko ume…
Misli ili ideje viših i nižih frekvencija. Ko je taj ko može takve frekevencije da izmeri? Nema ga! A ipak o tome pričamo, pokušavamo da odgonetamo i da se orijentišemo.
Mada… nekakvih merenja ili pokušaja merenja, tzv. egzaktnih naznaka – i ima. Ona vrede kao kakvi-takvi oslonci u odgonetanjima onoga što nam je još uvek neodgonetljivo.
Ima raznih pravaca istraživanja i… ako ne dokazivanja, a ono pouzdanijih naslućivanja.
Recimo…
Neka proizilaze iz radova P. Garjajeva.
DNK osjeća riječ i njezin smisao, zato je genetskom aparatu nevažno da li govorimo, gledamo filmove, ili mislimo. (…) Riječi mogu biti predstavljene u obliku elektromagnetnih kolebanja, koji direktno utiču na svojstva i strukturu molekula DNK. (…)
Ako je riječ puna negativnih formulacija – struktura DNK počinje da mutira, i potomcima se već predaje deformisana. Akumulacija takvih negativnih osobina može se nazvati „programom samouništenja“.
Doktor biologije P. P. Garjajev i doktor tehničkih nauka G.T. Tertišnij pomoću uređaja kojeg su sami konstruisali su zabeležili: da kletva uzrokuje mutogeno dejstvo slično radioaktivnom zračenju od 1000 rengena. Garjajev vjeruje da pomoću riječi, govora, kao i misli, jer je riječ rezultat mišljenja, čovjek kao vajar, vaja svoj genetski aparat.Akademici P. P. Garjajev i V. I. Govorov sproveli su eksperiment sa tekstom molitve “Oče naš”. Tekst molitve odštampan je na laserskom štampaču i skeniran biološkim laserom. Dobijeni podaci su prevedeni u sliku i zvuk. Molitva se manifestovala u svim duginim bojama, uz fantastičnu melodiju.
Zaokret ka tzv. pozivitnom mišljenju nameće se sam od sebe. I taj deo je jednostavan i jasan. Ali odatle tek kreću zamršenosti, a do njih ćemo tek doći, ako nam se bude dalo da dođemo.
Ili: B. Lipton i genetika u okviru “nove biologije”.
U prošlom poglavlju vidjeli smo da su materija i energija isprepleteni. Logična posljedica je da su um (energija) i tijelo (materija) na sličan način povezani, iako ih je zapadna medicina stotinama godina pokušavala nasilno odvojiti.
Misli, energija uma, izravno utječu na način na koji fizički mozak upravlja tjelesnom fiziologijom. Misaona „energija“ može preko mehanike konstruktivne ili destruktivne interferencije, kao što je opisano u prethodnom poglavlju, aktivirati il i potisnuti djelovanje različitih staničnih proteina. Iz tog razloga sam, kada sam poduzeo prvi korak u mijenjanju svog života, pažljivo pratio na što trošim energiju svog mozga. Morao sam istražiti posljedice energije koju sam ulagao u svoje misli jednako pomno kao što sam ispitivao utroške energije koju sam koristio za pokretanje svog fizičkog tijela.
Preusmjeravanje energije našeg uma na pozitivne, životno podržavajuće misli i iskorjenjivanje sveprisutnih negativnih misli, koje nam iscrpljuju energiju i slabe nas, jest važno za naše zdravlje i blagostanje. Ali , i snažno ističem to “ALI“ (napomena: dolazi ukazivanje na veze svesnog i nesvesnog, kojima se usložnjava dati princip)
Dakle, i kod Liptona: logičan zaokret ka tzv. pozitivnom mišljenju.
I kao treći “svedok”, od onih kojih se mogu setiti – S. Vlajić i njegova “svetlosna formula”.
Kada čovek iskaže reč, to je određeno treperenje mehaničke energije, zapravo prenos zvuka kroz vazduh, tj. talasanje vazduha. To talasanje vazduha vrši ritmički pritisak na bubnu opnu i izaziva biohemijski proces posle koga slede živčane struje. Kada su u svom začetku, živčane struje su teraherci. Dakle, zvuk se prevodi u svoje svetlosno stanje. Svaka reč ima svoju boju. Preko učestalosti frekvencije zvučne, tj. mehaničke energije računa se elektromagnetni talas, odnosno ta živčana struja. U živčanim strujama i moždanim talasima upisan je sadržaj misli. Govor je dokaz za to – čovek pomisli, misao pokrene moždane ćelije, poteku živčane struje koje dolaze do grla i čovek izgovara svoju misao.
Sećam se eksperimenata sa svetlosnom formulom: reči sa negativnim značenjem daju tamne boje u spektru, reči sa pozitivnim značenjem – svetle boje.
Dakle, opet i opet – pozitivno mišljenje/ideje kao imperativ!
I sve bi bilo tako jednostavno da u KPZ-Mrcvarilištu nije sve pre-komplikovano!
Ali, kao što se sugeriše naslovom: ideja sa tzv. pozitivnim mišljenjem nije tortalno bezvezna, kao što će se učiniti onima koji… da kažemo – trezvenije vide KPZ-realnost.
Nije bezvezna, ali jeste, kao što stoji u naslovu – distorzija nečeg… recimo – pravog.
18. марта 2023.
1.
Više mišljenje ili mišljenje viših vibracija.
Lepa i obećavajuća tema, biće joj konkretizacija, radi dočaravanja fenomena.
Šta tu sad u ovakvoj duhovno obećavajućoj temi traži tzv. pozitivno mišljenje?
Posegnuo sam za njim, jer je njega lakše „za shvatiti“, jer je dosta rabljeno, na raznim internet-stranama.
A i shvatljivije je na prvu loptu.
Pa će i više (mišljenje) da bude shvatljivije ako se prilepi uz tzv. pozitivno, shvatljivije nego da se opisuje obaška (odvojeno).
I tako… upuštam(o) se u nešto… malo drugačije od onoga što je prethodno bilo. Ali povezano sa prethodnim, kao što će se pokaz’ti.
2.
Ja dosta godina unazad pisah dosle, pisah baš, napisah se! Mislim na ove internet-forme, internet-domišljancije (forumi, blogovi, i tako to).
Sakupilo bi se tu na hiljade strana, bez preterivanja i hvalisanja (a ovo i nisu podaci za hvalisanje, pre bi ih KPZ-trezveni označili kao zaludnjaštvo).
I bivale su pritom, pri tom mnogom pisanju – izvesne raskrsnice. Nešto kao neke spoznaje, uvidi – od prekretnog značaja. Svakako za mene prekretne, ne znam za druge…
I često mi se činilo, pri iskrsavanju tih raskrsnica, da je svaka od njih, ili skoro svaka – presudna, od presudnog značaja. Ispadalo je da jeste bila dosta, ali ne baš toliko (presudna).
Pa tako evo i ovde, sa ovom temom, još jedne od njih, još jedne od raskrsnica, dakle, nešto kao značajniji uvidi/spoznaje.
Koliko su presudni – presudiće vreme.
Prethodno data Šema sa glavnim pitanjima Doba našega – ostaje, neka ostane, hleba ne traži. A veze sa ovom temom ima. Ova tema je u odnosu na Šemu – kao sveprožimajući Duh. Njen sveprožimajući Duh. Videće se kako i zašto, videće se ako se ova tema oduži, dovoljno oduži da bude u njoj sve potrebno razjašnjeno.
3.
Bile su mi ranije ovde priče o mišljenjima, o vrstama koje svakako nisam izumeo, ali nisam ih nalazio u onome što sam čitao: sistemsko, umreženo, hologramsko.
Podsećam na te priče, o tim mišljenjima, jer način pričanja priče o ovoj temi biće malo čudan, ili malo neočekivan.
Hteo sam ja, nije da nisam hteo, da temu (ovu) razlažem/izlažem normalno-uobičajeno: svaki nastavak, i u svakome od njih svako poglavlje (to su ovi arapski brojevi) da čine niz, logički povezan niz. Kao u fabuli priče, koja ima svoj jasni tok.
Probah, ali videh da ne ide, da mi se ne da. Kao što mi se i inače sa takvim serijalima nije davalo, a da mi se nije kazalo zašto. Sada… ne znam da li mi se kazalo, ali kao da mi malo jasnije.
Dakle, ova priča… priča-serijal… neće joj se da bude u sistemskom mišljenju. Sa normalnim razvijanjem fabule.
Biće više u stilu zbrda-zdola, mislim na nizanje poglavlja, na njihove podteme. To je kao da je svako poglavlje u svakom nastavku podtema za sebe, nevezana za prethodne, kao u stilu: kako mi šta naiđe. Naravno, time se ne izlazi van okvira, van kruga teme omeđene naslovom.
Dakle, to bi bilo „donošenje“ priče o višem mišljenju kroz: hologramsko i umreženo mišljenje, da se ne upuštamo u preciziranja, nije nam zapelo…
Izgleda da tako i treba da ide, da je to neki opštiji princip. Dok traju istraživanja nečega, na nekom terenu – beleži se sve i svašta, na šta se naiđe. To bi bilo umreženo-hologramsko mišljenje, svejedno da li istraživač za ta mišljenja i zna.
Ali se pritom ostaje na istom terenu istraživanja.
E, kad se zaokruži istraživanje po celom terenu, kad se teren obiđe uzduž i popreko, te popreko i uzduž, onda se sedne i lepo formira sistem od svega toga.
Ako u konačnici i dođe do formiranja sistema od materijala iz ove priče, priče o tzv. pozitivnom mišljenju kao distorziji višeg mišljenja – to neće biti pre kraja Doba Tumbanja, jer Tumbanje nije atmosfera za ovakve presudne sisteme, dakle – sisteme iz domena duhovnosti/metafizike. Za sisteme u ovim domenima (duhovnost/metafizika) nužno je Novo doba bez Tumbanja.
12. марта 2023.
1.
Glavna Šema – korekcije – dopune – proces sređivanja/doterivanja.
Zemlja: Karantin-Pakao-Zatvor – skraćeno: KPZ (– kosmički kazneno-popravni-zavod).
KPZ – planetarni kontekst – najšira slika – našeg života – na planeti.
Naša razmišljanja – o bilo čemu: KPZ – sa užim-širim slikama – u koncentričnim krugovima.
Kontekstualizacija – nužnost – za uspešno mišljenje.
2.
Slepilo – za KPZ – za naša Zarobljeništva: promašaj – u svakom razmišljanju – u svakom konceptu/teoriji – metafizičkoj – duhovnoj.
3.
Zbog svega toga – KPZ – u temeljima – Glavne Šeme.
Um – mišljenje– vrhunski instrument – za shvatanje – za delanje – za težnje – Rastu/Razvoju – Oslobađanju.
Zato: um – mišljenje – na „tavanu“ Glavne Šeme.
Um – mišljenje – svest – relacije komplikovane – neki ih osporavaju – o tom-potom.
4.
Ostale promene – korekcije u Šemi – kristalizacija – na relaciji: viši-niži pojmovi – u razgraničavanjima – nivoa sistema „Doba Preobražaja“.
„Doba Preobražaja“? – ili apokalipsa? – svako za svojim konceptom – a kako će biti: biće – „izveštaj piše ko preživi“ – ako iko preživi.
5.
Muke Doba Preobražaja – velike/ogromne same po sebi.
Muke Doba Preobražaja – u KPZ-u – muke na n-ti stepen.
10. марта 2023.
Tri mišljenja… već su objašnjavana: hologramsko, sistemsko i umreženo.
Glavna Šema… evo je dole…
O čemu se radi?
Povezujemo… povezuje ko hoće… tri mišljenja i glavne, prioritetne teme našeg Doba u jednu metafizičku/duhovnu strategiju… i na osnovu nje – taktiku (sadržana je u „Hibernacijskoj Metodologiji“).
Da ne komplikujemo nepotrebno nekim teorijskim pričama.
Pojednostavljeno rečeno: Šemom je iskazan krug tema kojima treba… treba ko vidi da treba i ko hoće… da se bavimo u Dobu Hibernacije, na koje smo skupa osuđeni.
I treba da se bavimo – dok nam to Doba traje.
Kad prođe… samo će nam se kaz’ti šta će nam tada biti prioriteti metafizičkog/duhovnog bavljenja.
Istodobno… Glavna Šema je i neka vrsta ciljeva… skupa ciljeva ka kojima smo u svom misaonom bavljenju orijentisani. Tj. valjda se podrazumeva u kojem smislu. Ciljevima se teži na osnovu shvatanja postojećeg stanja. Npr. postojeće stanje je – Entropija (i Haos, itd.). Cilj koji proizilazi iz tog shvatanja je – Hibernacija, sa njom povezana – Homeostaza.
I kao napomena:
a) krug stavki u Glavnoj Šemi nije „zacemntiran“, možda bude „ažuriran“ u skladu sa novim uvidima,
b) sama Šema predstavlja vrh svojevrsnog sistema, sistema ideja kojim treba (treba ko shvata da treba i hoće) da se bavimo; glavni elementi sistema su podložni daljem razlaganju na njihove elemente, pri promišljanju Šeme ili izabranih elemenata, ali – to razlaganje ili grananje sistema nije nam bitno i ne moramo ga izvoditi u formalnom smislu; u imperativu sa Štednjom Energije – to bi bio luksuz.
9. марта 2023.
Nekada je ekstrem bila neinformisanost, nedostupnost znanja i informacija, nedovoljno znanja.
Danas imamo drugi ekstrem – preinformisanost, previše informacija i svakakvih saznanja.
Čak da izuzmemo saznanja i infomacije koji su namerno pogrešni i lažni. Uzmimo samo one ispravne. Bez više/šire slike: gomilaju se saznanja i informacije o svakakvim detaljima sa dna saznajnih sistema, gomlaju se beskorisna, marginalna saznanja.
Tako se uspešno radi na spamovanju Istine i istina, dobrih ideja.
Između ove dve krajnosti Ravnoteža saznanja/informisanosti bi bila u usmerenosti na suštine, u „lovljenju“ suština.
Bilo da su u pitanju suštinski detalji, bilo opštije „stvari“ sa viših nivoa sistema znanja ili iz širih slika.
8. марта 2023.
Enormno informaciono gomilanje toliko toga!
U vezi sa svakim detaljem ovozemaljskog i vanovozemaljskog života.
Tako da i željni istina i Istine…
Postaju smućeni i sluđeni.
Cilj ovakvog Zlotvorskog ustrojstva je da se u informacionom mulju zature i najbolje ideje.
Odnosno, da sluh tragalaca za istinama/Istinom/dobrim idejama otupi. Tako da postanu kao dezorijentisani.
Kao što neko ko se prežderavao svakakvom hranom – više nema osećaj ni za najukusniju, najkvalitetniju hranu.
7. марта 2023.
1.
Obrazovanje.
Nastavnici.
Učenici.
Programiranje mišljenja.
Nacionalno programiranje.
2.
Da još u ovom nastavku svedem temu na jedan momenat.
Kao ilustraciju za dočaravanje programiranje mišljenja nastavnika. A preko njih, podrazumevano, i za programiranje mišljenja učenika, a to znači celog naroda.
Mnoštvo je tih konkretnih aspekata, preko njih se zalazi u neka užestručna pitanja, a ona nisu za ovakav forum…
3.
Nastavnici su isprogramirani da imaju afirmativan stav prema (obrazovnom) sistemu i prema svemu što im stiže sa sistemskih visina.
Njihov napor je po difoltu/automatizmu usmeren na shvatanje onoga što im se kaže, na shvatanje šta se od njih traži da rade. Mogu da budu u pitanju bukvalne gluposti – oni će im pristupati kao vrhunskim mudrostima. Marks se nije sa toliko pažnje udubljivao u Hegelov sistem koliko nastavnici u sistemske gluposti, naprežući se da im nađu mudrost koju gluposti, naravno, ne mogu imati.
Često se ne radi o sistemskim rešenjima ili postavkama koji su složeni „za shvatiti“ zato što su nedomišljeni, nepovezani, nekonzistentni.
Pa je teško upravo zato pohvatati konce. To je kao kad neko bulazni, a vi se naprežete da pronađete neki smisao u onome što kroz bulažnjenje truća.
4.
Pošto su pedagoške discipline i njihovi sadržaji, sistemi kao-znanja: uglavnom (u oko 90%) čardaci ni na nebu, ni na zemlji – sa primenama tih nebuloza u ovozemaljskim uslovima teško ide ili nikako ne ide.
Pedagoški kao-stručnjaci učestvuju u kreiranju onoga što se nastavnicima nameće da rade.
I onda tu nastaje mala, ili velika, „fešta“! Treba u praksi primenjivati rešenja koja su prvoklasne nebuloze (a ekstra i gluposti). Nastavnici, programirani u afirmativnom odnosu prema svemu što im se sa sistemskih visina servira – imaju probleme u realizaciji nametnutog, teško ili nikako ne ide, i – šta mislite, u kome će oni da vide krivce za to. Naravno – u sebi! A sistem, uglavnom zasnovan na strahovladi, dodatno će ih u tom smeru „podsticati“: sistemska rešenja su idealna, krivi su nastavnici koji u primeni tih rešenja nisu dovoljno idealni.
I onda imate sistemski haos u kojem se ne zna ko pije, a ko plaća!
Ali, pošto se svi skupa po prećutnom dogovoru prave da je sve u najboljem redu – sistemski haos se i ne uočava.
A prećutni dogovor o prihvatanju simluacija kao normalnosti je omogućen presudno od strane nastavnika, tj. od strane njihove sujete. Kakav sam ja to nastavnik ako uočavam loš sistem u kojem je moj rad, em presipanje iz šupljeg u prazno, em programiranje mladih. Ne, sve je u najboljem redu, ja odlično radim, ja, kao što često kažu nastavnici u Srbiji – „izvodim na put generacije mladih“, ja sam ponosan zbog toga, ja imam samopoštovanje zbog toga, itd.
Pritom jedan zanimljiv, ali i očekivan paradoks!
Nastavnici mogu biti nezadovoljni personalnim rešenjima u vrhu prosvete, mogu biti nezadovoljni svojim platama, mogu biti nezadovoljni državnim vrhovništvom, ali: obrazovne „svetinje“ kojima se bave u svom radu – „nedodirljive“ su.
5.
Primera je na svakom koraku, tomovi bi njima mogli da se ispune, evo samo nekih…
Imamo, po Eu-direktivi, tzv. nastavu orijentisanu ka ishodima/standardima (da ne zalazim u objašnjenje suštine tih zavrzlama). (Da kažem uzgred: „standardizovan učenik“! Tu i budala oseća da nešto „smrdi“! Govoriti o standardizovanoj veš-mašini, u redu, govoriti o standardizovanom učeniku…!)
Dakle, ishode/standarde su definisali vajni-pedagoški stručnjaci. Te izmišljotine se kreću od ranga nebuloznih maštarija do pravih gluposti. te izmišljotine su često u potpunom raskoraku sa zadatim programskim sadržajima.
Jednom rečju: sve to je neprimenljivo u pravom smislu, i neporoverljivo. Nastavnici ili ignorišu te izmišljotine, a praveći se da je sve u redu sa primenom, ili se naprežu u nastojanjima da ih primenjuju, pa moraju pritom da uključe maštu i da kao Don Kihot umišljaju kao da ih primenjuju.
Na sistemskom-nacionalnom nivou: svi se ponašaju kao da je sve u najboljem redu, jer se pronalaze vešti modeli SIMULACIJE provera primena i očitavanja rezultata.
6.
Ili jedan manje bitan, ali rečitiji i pristupačniji primer…
U Srbiji smo, pre ere Entropije, imali pravilnik o ocenjivanju učenika – sa 13 jednostavnih i praktično primenljivih kriterijuma.
Sa „nastavom orijentisanom ka ishodima“ dobili smo pravilnik sa 44+20-ak kriterijuma, i to sa nebuloznim akademskim formulacijama koje možda neki nastavnici i ne mogu da razumeju na najbolji način.
Uslov da se ti kriterijumi primenjuju, i laiku je jasno kao dan, je da ih nastavnici nauče napamet! Ko da nauči tolike beslovesnosti napamet?! Naravno da nema nastavnika u Srbiji koji zna te kriterijume napamet i ko ih, dakle, i primenjuje.
A svi se prave (pravimo) da kriterijume primenjuju i svi se prave da je sve u najboljem redu sa ocenjivanjem učenika!
7.
I tako je u dugom nizu, sa svim „živim“ u obrazovanju, i sa radom tzv. školskih timova, i sa tolikim besmislenim školskim pisanijima, i sa svim ostalim. Zarivanje glave u pesak, simulacije, iluzorna/šizofrena percepcija obrazovne realnosti, itd.
Što kaže narod: tu, na relaciji nastavnici – sistemsko vrhovništvo, više se ne zna ko je lud, a ko zbunjen.
6. марта 2023.
Tema/problem jeste više za komšijski pedagoški blog, ali – kako su povezani sa programiranjem mišljenja i sa distorzijama u obrazovanju, kroz koje svako prolazi – foto-tekstove postavljam ovde.
Pomozimo sebi! 