Otkrivenja našeg doba

Monthly Archives: септембар 2017

(Mogao sam jasnim prostonarodnim jezikom da kažem: „Uslov koji nedostaje“, ali, da bih dao malo ozbiljnosti ovom blogu, u kojoj on oskudeva – umetnuo sam ovu zvučnu stručno-logičku zvrčku.)

Odrah se od naglašavanja ključnog značaja Ravnoteže i stabilnosti, kao osnove za snagu uma, koji je ključni faktor za naše izbavljenje, ali – džaba, ič mi se ne veruje, te mi dođe žao samoga sebe, toliko sam nekako empatičan prema sebi…!

Kada je u pitanju Ravnoteža, očekivane zablude (očekivane, s obzirom na Ambijent u kojem živimo), kao i tolike druge u svemu u nama i oko nas, na svakom koraku. Dve-tri ključne. 1. Ravnoteža se postigne i ima se onda za ceo život. Nikakav trud i promišljanje nakon toga – u Ravnoteži si doživotno. 2. Ravnoteža se postiže delatnošću uma, postupkom sličnim vizualizaciji: zamišljaš da si u Ravnoteži, razmišljaš o Ravnoteži, i – hop-la, eto te u njoj! 3. Ravnoteža se postiže pomoću meditacije, joge i sličnih relaksacionih izmišljotina.

POSTOJE OPŠTI PRINCIPI RAVNOTEŽE, NEMA UNIVERZALNOG KLJUČA ILI MODELA RAVNOTEŽE ZA SVAKOGA. To znači: SVAKO MORA DA PRONAĐE SVOJ LIČNI KLJUČ ZA RAVNOTEŽU. A taj lični ključ zavisi od spleta njegovih ličnih životnih faktora, od strukture („građe“) njegovih dnevnih aktivnosti. Na primer: jedan je ključ za Ravnotežu za nekoga ko se profesionalno bavi nekom fizičkom aktivnošću, drugi za nekoga sa sedećom radnom pozicijom.

Oni koji se interesuju za duhovnost svakako su u dominantnom procesu vezani za sedeće aktivnosti. To je neka duža priča o inkarniranju, nemamo mi tu ni sve „kockice“ na raspolaganju, ova konstatacija je iz domena dosta jasnih slutnji. „Volumen“ nečijih preinkarnacijskih postignuća Zlotvori ipak ne mogu da eliminišu pri nečijem inkarniranju. Mogu oni, što rado i čine, da se nakače na njegovu grbaču nakon inkarniranja, pa da ga zlostavljaju gore nego Bog đavola, ali – „fizičke“ procese inkarniranja ne mogu da preinačuju. A to znači – izuzetno je mala verovatnoća da se neko sa značajnijim preinkarnacijskim postignućima inkarnira u životnoj situaciji u kojoj mora da se bavi teškim fizičkim poslovima, na primer, u telu nekog rudara ili nekada roba na nekoj plantaži. Možda povremeno bude u životu prinuđen i na takve poslove, ali – nikako ne i dominantno tokom celog života. Ovo nije DUHOVNO DISKRIMINATORSKI STAV prema onima koji su prinuđeni da se bave napornim fizičkim poslovima, da je tako, ne bi ni gornji naslov bio onakakv kakav je, takođe – povremena veća fizička naprezanja nisu strana ni piscu ovih redova (na primer, baš u toku ovog leta, okolnosti su mu se tako bile slile, da je morao da cepa panjeve baš onih nekoliko dana kada su bile ekstremne temperature, jednog od tih dana Palanka se sa još jednim gradom u Srbiji baškarila na solidna 43 stepena). Ali, činjenica je da oni koji su u ovoj inkarnaciji prisiljeni na svakodnevni naporniji fizički rad, što može biti posledica dostignutog preinkarnacijskog nivoa, nemaju manevarskog prostora za intenzivnije bavljenje duhovnošću. Taj njihov nivo ne znači da su oni manje vredna bića, jednostavno znači da je njihova duša dotle u svom razvoju stigla. Neko je učenik prvog razreda, neko učenik četvrtog razreda, onaj iz prvog nije manje vredan od onoga iz četvrtog, i sam će postupno doći do četvrtog razreda, pa čak i ako bude povremeno ponavljao neke razrede.

Dakle, uzmimo da je nekome ko je zainteresovan za duhovnost dosuđena sedeća radna pozicija (kancelarijska, intelektualna, svejedno). Što znači da on presedi osam (neka je osam, ima ih i sa više) radnih sati. Dođe takav kući, pa kaže, možda baš ne svakog dana, ali svakako povremeno, koliko da se istakne: „Uh, baš sam mrtav umoran od posla!“. Da li mu verujete? Nemojte da mu verujete! ON NIJE MRTAV UMORAN, ON JE MRTAV OPUŠTEN. On je preopušten, psiholog P. Dil bi rekao: PODNAPREGNUT.

NAPREZANJE MOŽE BITI SAMO FIZIČKO, SVAKA SEDEĆA AKTIVNOST JE – OPUŠTAJUĆA! TO JE PRINCIP BITAN ZA SHVATANJE RAVNOTEŽE. Što su Zlotvori vešto udesili da sve naopako doživljavamo i shvatamo – druga je priča. Naša misija u ovom vremenu i jeste u tome da stvari od naglavačke-pozicije, vratimo da stoje na svoje noge.

Da, umeću se tu faktori koji priču, kao i u svemu drugom i na svakom koraku, komplikuju, ali oni ne opovrgavaju generalni princip. Umeću se faktori… da bacimo samo malo svetlosti na ovo, ipak je to posebna tema za posebnu priču. Svaku, ili gotovo svaku aktivnost mi možemo da obavljamo U OPUŠTAJUĆEM I U NAPREŽUĆEM REŽIMU. Druga je stvar kako mi po inerciji radimo ili na koji režim smo prisiljeni. Što znači: može neko i na sedećem radnom mestu (mada i ova veza dođe paradoksalna – sedeće radno mesto, ali ne možemo sad odjednom da menjamo sve ustaljenosti) da bude osam sati u grču, sa funkcionisanjem „sto na sat“. Te je pogrešna percepcija, da je bio izložen izuzetnim naprezanjima (te se dovukao kući „mrtav umoran“) – sasvim opravdana. Opravdana, ali ne iskazuje realno stanje stvari.

E, sad, pratimo šta se dalje dešava! Onaj ko se u ovakvoj autopercepciji „mrtav umoran“ dovukao kući – naravno da će nastojati da se u preostalom dnevnom vremenu OPUŠTA! Nebitno je da li su to: televizija, internet (instagram i viber), slušanje muzike, neumorni, „beskrajni“ razgovori… TAKAV SE SAMO SVE DUBLJE UKOPAVA U SVOJOJ PODNAPREGNUTOSTI ILI PRETERANOJ OPUŠTENOSTI. TO MU POSTAJE RITAM I STIL ŽIVLJENJA. I normalno je i očekivano da takav stil življenja vremenom počne da daje svoje loše psihosomatske efekte.

Ako takav još pokazuje interesovanje za duhovnost, E ONDA SU TU ZLOTVORI DA MU PREKO PODVALA KOJE SU PODMETNULI ČOVEČANSTVU – ZABIBERE SITUACIJU! Naravno da neko ko ima opisani stil življenja ne može da odlično funkcioniše, ne može da se dobro i stabilno oseća, jer nije – u Ravnoteži. Ako počne da traži izlaz ili rešenje: najčešće su mu na dohvat ruke (internet, jutjub, itd) ŠARENE LAŽE U RAZNIM AMBALAŽAMA SA MISTIČNIM ETIKETAMA: „MEDITACIJA“, „JOGA“, AUTOGENI TRENING“, ITD. ONI SE U DUHOVNOM MARKETINGU PRIKAZUJU LJUDIMA KAO ČAROBNI ŠTAPIĆI KOJI INSTANT REŠAVAJU PROBLEME SA NAPETOŠĆU. Najpre, ljudi, sa ometanom percepcijom i rezonovanjem, POGREŠNO DETEKTUJU I SHVATAJU PROBLEM. To nije napetost usled preteranog naprezanja, već usled – preteranog opuštanja. A PROBLEM PRETERANOG OPUŠTANJA SE NE REŠAVA TAKO ŠTO SE JOŠ DODATNO OPUŠTATE, preko meditacije, joge, autogenog treninga, itd.

Eto u čemu je jedno od generalnih ishodišta podvale sa ovim istočnjačkim (izuzev auto-treninga) TZV. duhovnim metodama: niko od marketinških stručnjaka-propovednika ovih metoda ne nastoji da sagleda nečiji životni kontekst, brojne uslovljavajuće faktore u tom kontekstu, nego – govore o jogi i meditaciji kao o nekim univerzalnim čarobnim štapićima potpuno nezavisno od stila življenja. Pa se tu još na celu tu tarapanu nadoda i DUHOVNI PLACEBO, o kojem je ovde bilo reči, i – guranje na duhovnu stranputicu je vešto kompletirano.

Naravno, nisu sve sedeće aktivnosti ili neaktivnosti u istom košu. Generalno, sve one jesu OPUŠTAJUĆE u odnosu na merni faktor – fizičko naprezanje, ali i ove aktivnosti imaju svoje razne nivoe i vidove, i nije duhovno-psihološki svejedno o kakvim kombinacijama se radi, što je opet druga priča. Na primer: jedno je sat, dva ili više biti u sedećoj interakciji sa masom, drugo – čekati jedan sat autobus, treće – sedeti sam u svojoj sobi, u tišini, i gledati u zid (sa kafom ili bez nje, svejedno). Ovde samo nastojimo da razjasnimo generalni princip, odnosno, da ukažemo na generalnu zabludu.

Kao što već rekosmo: REŠENJA SU INDIVIDUALNA. Svako treba da traga, ili da mu se pomogne da nađe SVOJU formulu Ravnoteže, na osnovu svih elemenata njegovog stila življenja. Ako bismo i u ovom slučaju uzeli nešto što može da bude generalni ključ: TO BI BILA BAR JEDNA DNEVNA SEANSA, OD OKO POLA SATA, INTENZIVNIJIH FIZIČKIH NAPREZANJA. Ali – intenzivnijih fizičkih naprezanja od kojih se bukvalno preznojimo, ne neko pešačenje sa kojim se vučemo kao prebijeni. Trčanje, vežbe sa nekim lakšim tegovima, „taebo“, gimnastika, itd. Podrazumeva se: ako neko već ima neka veća fizička naprezanja u toku dana – ništa od ovoga mu nije potrebno.

Otmeni kancelarijski duhovnjaci, recimo oni u indijskim togama ili haljinama, bi rekli: „ALI, KAKVE VEZE SVE OVO IMA SA RAZVOJEM SVESTI?!“.

Tačno je – fizičko naprezanje ne razvija samo po sebi svest! Kao što ni meditacija ili bilo koji vid opuštanja ne razvijaju sami po sebi svest. FIZIČKO NAPREZANJE JE OSNOVA ZA STABILNOST I ZA DOBRO FUNKCIONISANJE TELA. Telo je deo kompleksa telo-um&duša-duh. TELO KOJE STABILNO FUNKCIONIŠE – OMOGUĆUJE SNAGU UMA. SNAŽAN UM ZNAČI JAČE POLJE NAŠE SVESTI I ZNAČI VEĆU SPOZNAJNU I PREOBRAŽAJNU SNAGU ILI PRODORNOST UMA.

A šta sa onima koji su poremećajima ili urođenim defektima onemogućeni u fizičkoj aktivnosti? Stečeni „defekti“ obično su posledica neravnoteže u smislu u kojem smo o tome već govorili. Da li bi se oni vrlo postupnom promenom stila življenja mogli preinačiti i dovesti u nekakvo „pređašnje stanje“ – pitanje je za debelo individualno preispitivanje. Urođeni poremećaji ili deformiteti… Ne znamo, ali postoji velika verovatnoća da su se takvi našli u takvoj telesnoj poziciji – BAŠ ZATO ŠTO SU U PRETHODNOJ (ili u nekoj od prethodnih) INKARNACIJI DO KRAJNOSTI FIZIČKOM AKTIVNOŠĆU ISCRPLJIVALI SVOJE TELO. Pogledajte samo sportiste koji radi besmislenih iluzornih sportskih postignuća idu do krajnosti u vezi sa posvećenošću telesnim naprezanjima, i sve će vam biti jasno. Tu bi se radilo o zakonomernosti INKARNACIJSKE POUKE, na koju Zlotvori ne mogu da utiču, uostalom, u ovom slučaju nečija patnja njima ide na ruku, pa će je svakako pozdraviti i neće smetati da se ona ispolji. Čak će je i pojačavati koliko mogu. Pa za takve osobe ovaj život tek postaje pakao nad paklom, da nije ovakvog ambijenta – izvlačenje međuinkarnacijske pouke bi išlo mnogo blaže, podnošljivije i svesnije.

Dakle, ko preferira sedeći stil življenja – neka se jedanput dnevno, u trajanju od 30-40′, priključi na preznojavajuće fizičko naprezanje, pa da ga, što narod kaže – Bog vidi (koji Bog, nije bitno, samo da ga vidi; a šta će taj Bog da pomisli kad ga vidi – ni to nije važno).


9. Možda da se kolektivno potrudimo da budemo bolji?

COREY: Da, zavisi od toga kako gledamo na stvari. Ova grupa koja je krajem 80-tih i početkom 90-tih došla se zove Sphere Being Alliance. Oni su me kontaktirali, i kontaktirali su tajni svemirski program zahtijevajući da ja sarađujem s njima. Postoji grupa koja se zove Blue Avians, to su bića iz šeste dimenzije, visoka su oko 8 stopa (oko 2,5 m) i podsjećaju na bića sa ptičjim odlikama ali humanoidna.

VODITELJ: Da li djeluju zastrašujuće?

COREY: Ne, veoma su miroljubiva. Veoma. Komuniciraju telepatski i istovremeno koriste jezik znakova.

VODITELJ:Jesu li ih ljudi viđali na Zemlji? Kao Mothman-a?

COREY: Ne, ovi su nešto potpuno drugačije. Sve više ljudi počinje da govori da su u kontaktu sa ovim bićima, ali ja jedino znam jednu osobu koja je s njima u kontaktu i to je potpukovnik Gonzales. Oni šalju poruku da mi moramo da postanemo humaniji i skloniji praštanju, i sebi i drugima.

VODITELJ: Ja se slažem s tim.

COREY: Trebamo da se svakodnevno fokusiramo na to da budemo više od koristi drugima, da razvijamo svoju svijest, a time i vibraciju našeg bića. Na taj način ćemo promijeniti i ovaj naš svijet.

Nesporno, plemenit je to i dobronameran umišljaj: preporučiš ljudima, masama, „da postanemo humaniji i skloniji praštanju, i sebi i drugima”, “da se svakodnevno fokusiramo na to da budemo više od koristi drugima, da razvijamo svoju svijest, a time i vibraciju našeg bića”, i – pozitivne posledice nas neće mimoići: “Na taj način ćemo promijeniti i ovaj naš svijet”. Još samo da ovaj koncept nije naivan “do bola”, pa da i bude neka korist od njega.

No, za utehu, nisu ovi Sfer Big Alijans i Blu Avijans-vanzemaljci (u slobodnoj transkripciji nekoga ko i ne zna engleski jezik), za koje, iskreno, prvi put čujem, ni Corey – prvi koji nastupaju sa ovim naivnim konceptom! Najpoznatiji ovakav duhovni naivčina… tj. bio bi naivčina da nije bio podvaldžija po opredeljenju, beše Isus glavom i bradom. ON NIŠTA DRUGO NIJE NI RADIO, NEGO SAMO IŠAO I PROSIPAO OVAKVE NAIVNE, TJ. U NJEGOVOM SLUČAJU PODVALDŽIJSKE KONCEPTE, koji su u vidu mudrih saveta upućivanih masi.

Čuli ste da je rečeno: »Oko za oko i zub za zub«. A ja vam kažem da se ne protivite zlu; nego ako te ko udari po tvom desnom obrazu, okreni mu i drugi; i onome koji hoće da se parniči s tobom i da ti uzme haljinu, podaj mu i ogrtač; i ko te potera jednu milju, idi sa njim dve. (Jevanđelje po Mateju, 5:38-41)

To ispričaš ljudima, a oni – POHRLE da se ne protive zlu, pojure, da ih neko udari po obrazu, a oni još da mu daju pripremljenu tojagu (neku kao što je Kremenko nosio u lov): “Što samo po obrazu, evo ti tojaga, pa me pošteno premlati k’o stoku! Hoću da DOSLEDNO ispoštujem Isusovu reč!”

Čuli ste da je kazano: Ljubi bližnjeg svog, i mrzi na neprijatelja svog. A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone; Da budete sinovi Oca svog koji je na nebesima; jer On zapoveda suncu te obasjava i zle i dobre i daje dažd pravednima i nepravednima. (5:43-45)

Eto Isusa kao utemeljivača njuejdžestva, kao vešte Zlotvorske podvale! Mada pouka ima svoju neumoljivu logiku: zamislimo u ratu, neprijatelj te zarobi, pa se dvoumi da l’ da te baci na muke ili da te strelja, a ti, logično, šta ćeš, zavoliš ga kao najrođenijeg. Jednostavno, postane ti drag, počneš da se moliš Bogu za njega, neka mu Bog da zdravlja, iskoristiš vreme, dok još nije počeo da te secira ili mrcvari.

Dobro, Isus ovde nastupa kao podvaldžija koji se pretvara u šaljivdžiju. Međutim, ovaj naivni koncept, po kojem je dovoljno da masi daš neki savet i – masa se očas posla preobrazi, ima svoje suptilne varijante, u kojima nije baš lako snaći se kao kada su ove Isusove podvale u pitanju. Spominjao sam već negde: jedino duhovno učenje koje sam nešto duže, možda dve godine, pratio i prihvatao savete u njemu kao duhovne orijentire je učenje T. Mikušine, objave koje su joj slala “Bića Hijerarhije Svetlosti”. A tu su se natrpali u jedan koš svi živi i mrtvi, čak i pojmovi kao bogovi (npr. boginja Pravda), svi koji su ikada imali značajnije veze sa duhovnošću. I sa Istoka i sa Zapada. Neka drevna slovenska (od Sloveni) poetičnost me je privukla ovom učenju, kao i spoj duhovnih ideja Istoka i Zapada.

I upravo sam i počeo najpre da uočavam naprsline u ovom učenju kroz ovakve naivne savete koje su “Bića Svetlosti” upućivala ČOVEČANSTVU. Na primer: mi smo vam već objašnjavali, ali vi opet činite iste greške; upućivali smo vas da krenete putem dobra, itd. I, U NEKOM TRENUTKU TAKAV NASTUP SAM POČEO DA UOČAVAM KAO ČISTU GLUPOST, koja je počela da mi smeta. Neka bude da je oko hiljadu ljudi čitalo te objave, svetlucava bića umišljaju da se obraćaju čovečanstvu. Pa hajde što to umišljaju, ali – DA UMIŠLJAŠ DA SE ČOVEČANSTVO MENJA PREKO OVAKVIH SAVETA, moraš da budeš, kod mene u narodu se kaže – udaren mokrom krpom po čelu, pa makar da si svetlucavo biće kao sam svitac.

LJUDI KAO INDIVIDUE SE NE MENJAJU PREKO SAVETA KOJE IM NEKO DA, A ŠTA TEK REĆI ZA ČOVEČANSTVO?! Onaj ko ovako zamišlja da je dovoljno ljudima dati nekoliko ovakvih mudrih saveta, te da je to dovoljno da ih pokrene na promene – zaista pojma nema o složenosti ljudske prirode, odnosno, pojma nema (ili se pravi lud da ne zna) kakvu dubinu isprogramiranosti ljudi nose u sebi, odnosno, sa kakvim opakim mehanizmima koji ih koče u najjednostavnijim promenama ljudi funkcionišu.

Dakle, premudri saveti koje su čovečanstvu davali ili daju veliki duhovnjaci, a tek vanzemaljci kategorije Sfer Big Alijans i Blu Avijans – neće inicirati, ne mogu incirati šire promene (u čovečanstvu, na Zemlji).


Mario

„A možda i ne treba da se menjamo. Možda smo baš savršeni sa svim manama koje imamo“
Toga sam se naslusao, radi se o mixu new agea i istocnjacke duhovnosti potpuno u prilog zlotvorima koji su izmjenili i nas i naš život po njihovim željama a sada bi da prihvatimo takvu situaciju kao da je sve svršeno. Očito intuicija te prevarila u pitanju kome prenijeti znanje a tu bi se mogla uklopiti i ova dolje definicija:
„Većina ima potrebe da ispriča neke svoje priče, A DA UOPŠTE I NE KONSTATUJE DA LI TE PRIČE DOPIRU DO DRUGIH. Tu iskrsava, dakle, i drugi problem: daj da ispričam ono što hoću, ono što znam, ne zanima me da li to „slušaoca“ zanima. Onda možemo da pričamo zidovima, ispada na isto.“

To, što sam spominjao kao uslovni „kurs metafizike“, i što je zaista moglo, da nije složenosti sveta dualnosti u kojem smo, da bude zaista kurs metafizike – ostalo mi je i danas kao enigma. Da kažem: nemam nijedno delo iz duhovnosti koje mi deluje enigmatično, ali pojedine situacije u životu – da, i ne samo kao enigme, već kao, za sada, nerešive enigme. Eto nam SASVIM DOSTUPNOG I ŽIVOG POPRIŠTA suočavanja sa Zlotvorima i njihovim delovanjem, ne baze na mesecu ili pod Zemljom, ne neka daleka prošlost, piramide, kristalna lobanja, itd, čije razrešavanje nam ništa ne bi ni značilo. Već naše, i ljudi oko nas funkcionisanje, funkcionisanje društava u kojima smo, celog čovečanstva – pravi su tereni za spoznajno savlađivanje Zlotvora, te za, paralelno sa tim, pronalaženje ključeva za izbavljenje.

Te dve devojke nisu imale skoro nikakve predstave o metafizici ili o duhovnosti, osim što su pročitale poneki tekst o Iluminatima, nešto od L. Hej, još poneki tekst ili video snimak. Dakle, suštinski – počinjali smo od nule. Te ovde nije mogao mehanički da se primeni princip koji je ranije spomenut: kada počnemo sa nekim da razgovaramo o duhovnim/metafizičkim temama, a nakon dve-tri rečenice primetimo da naše ideje nemaju odjeka – mudrije da prestanemo da se ubeđujemo i da pređemo na neke druge, neutralne teme. U ovom slučaju: one nisu imale izgrađene svoje stavove o duhovnosti, nismo imali o čemu da razmenjujemo mišljenja. A njihovo istrajno dolaženje je bilo i znak zainteresovanosti i podsticaj da se sa izlaganjem ideja iz ove oblasti nastavi.

Najplodotvornije u ovom slučaju bi bilo da su i one pokušale da primenjuju nešto od onoga o čemu smo pričali, dakle, nešto po svom izboru i po svojoj proceni, pa da onda pratimo kako ide sa primenom. Opravdavao sam nekretanje u ovakve „avanture“ njihovim obavezama prva tri-četiri meseca. Međutim, onda, kada su zašle u zonu sa manje obaveza, više nije bilo opravdanja za nepokretanje u ovom praktičnom delu, isplivao je na površinu i njihov stav koji sam već citirao: „A možda i ne treba da se menjamo. Možda smo ovakvi kakvi smo savršeni, sa svim našim manama.“ Tek tada je postalo jasno da obostrano gubimo vreme…

E, sad stupaju na scenu složenosti sveta dualnosti! Enigma je: ako nije bilo pravog, dubinskog interesovanja za ideje koje su dolazile da slušaju – ZAŠTO SU UOPŠTE ISTRAJNO DOLAZILE, nekoliko meseci, čak i po najvećim vrućinama?! I dolazile, i, reklo bi se, pažljivo i zaniteresovano slušale. Enigma koju, za sada, nikako ne mogu da razrešim, JER SVET DUALNOSTI SVE USLOŽNJAVA TAKO DA ČESTO U IGRI BUDU RAVNOPRAVNO DVE OPREČNE OPCIJE. Naravno da celu ovu priču, za druge nebitnu, i ne pričam kao jednu svoju priču, već kao jednu od ilustracija o složenostima u kojima smo, složenostima sveta dualnosti.

Kod njih su svakako pravi razlozi prikriveni, jer je to jasno i u vezi sa drugim psihološkim mehanizmima koji su mogli da se naslute, a na moje navođenje nije bilo njihove spremnosti da se sa tim mehanizmima zajednički suočimo. ZNAČAJNA NESVESNOST PREKRIVA PRAVE RAZLOGE NA NJIHOVOJ STRANI. Ne bih olako prihvatio kao prave razloge ni razloge koje one možda imaju za sebe, a nisu spremne da mi ih otvoreno iskažu. Zar je jedan slučaj da mi svesno imamo u vidu jedan uzrok za svoje ponašanje, a da je pravi uzrok u nekom našem nesvesnom polju? Ubeđen sam, kada se saberu svi pokazatelji, a naravno da ne mogu sve redom da ih ovde nabrajam, u vezi sa ovom temom nisu ni bitni – da se radi o nekim jakim dubinskim razlozima, dakle, ne o tome da su dve tinejdžerke krenule na neka predavanja, koja ih u suštini i ne privlače nešto bogznašta, ali – po inerciji su išle nekoliko meseci. NIKO NIJE, kao što se kaže – LUD DA NEKOLIKO MESECI IDE NA PREDAVANJA KOJA MU NIŠTA NE ZNAČE. A po onome što je opisano na kraju – ispada da im zaista nije ništa posebno značilo.

1.Dakle, jedna opcija dualnosti je: da su one nesvesno bile podvrgnute maltene direktnijim Zlotvorskim uticajima, preko kojih su me izazivale, ali na način u kojem nisam mogao, priznajem, po svim signalima, da se snađem – da ulažem značajnu Energiju u nešto što mi je delovalo izuzetno obećavajuće. To moje naprezanje je išlo nakon onih tzv. obaveza na radnom mestu. I to je tako vešto ispalo, da je moglo da potraje nekoliko meseci.

2. Ili negde kod njih dubinski ipak postoji, na osnovu preinkarancijskog dogovora, nekakva naša zajednička misija, ali – u ovom slučaju bi Zlotvorska ometanja bila uključena u smislu ojačavanja njihovog konzervativizma, početnoj želji da se upoznaju sa nečim korisnim u prkos. Ometanja usmerena na to da se konačno udaljimo. Situacija je takva da ostaje otvorena opcija za nastavljanje sa svim ovim, ali – uz iskustva koja bismo zajednički izvukli, i U DRUGAČIJOJ VARIJANTI. Videćemo vremenom, moje iskustvo je da se i velike enigme vremenom nekako raspetljaju, ako ne sasvim, a ono delimično.

Nastavljanje u drugačijoj varijanti… Ona, a vezana za naslov teksta, pala mi je na pamet opet kao jedan fenomen interesovanja za duhovnost/metafiziku. Ja sam u prethodnom periodu očekivao da se one aktivno uključe u eksperimente, a zbog svoje koristi, naravno ne zbog mojih duhovnih istraživanja. Nisu pokazivale volju za to, pa sam ja izveo zaključak da ih ova oblast i ne zanima. Onda sam shvatio da se ne mora stavljati znak jednakosti između interesovanja i neke minimalne koristi od tog interesovanja za duhovnost/metafiziku, i praktičnog delovanja u okviru nje. U tom smislu da: ako se neko zanima za ovu oblast – mora u njoj i praktično da deluje, ako ne deluje – znači da se i ne zanima zaista za nju.

U STVARI, i u ovoj oblasti možemo imati, na delu i imamo, dve „kategorije“ osoba, možda je ovde najbolja analogija sa sportom: one koji se aktivnije bave sportom, i one koji su u ulozi gledalaca, posmatrača. Prvi su u areni istraživanja, preispitivanja, isprobavanja svega i svačega, aktivno se bore da dođu do rešenja i ključeva, drugi – nemaju volje i snage, nemaju dovoljno jake pokretače u sebi za iste poduhvate, ali – sa izuzetnim interesovanjem vole da prate „šta se zbiva na sceni“. Eventualno: i oni pomalo „igraju“, kao što i gledaoci mogu ponekad da malo zaigraju, za sebe, u svom društvu, sport koji pasionirano prate kao gledaoci. U ovom statusu su svi oni koji pomalo: meditiraju, upražnjavaju jogu ili neku drugu tzv. praksu (EFT, reiki, itd).

UPRAŽNJAVATI SVE TO, TJ. PONEŠTO OD TOGA, POMALO – NIŠTA SUŠTINSKI NE MOŽE DA PROMENI U NAŠEM ŽIVOTU, U NAŠEM FUNKCIONISANJU. Za ozbiljnije promene potrebna je temeljnija reorganizacija našeg ritma življenja i naših nazora. Te su ovi, dakle, ipak sa statusom posmatrača. Opet i ovde je, iz neke valjda bliskije budućnosti posmatrano – bitno da neko na svetu, ili neko od nas (što da ne?!) dođe do ključeva našeg izbavljenja, ali tako da se primena tih ključeva jasno ispolji u maltene čudima koja njegovo funkcionisanje znači, onda bi time jako nadahnuo i sadašnje gledaoce da uđu u arenu i postanu i sami igrači. Što su mnogi sada sa statusom gledalaca na polju duhovnosti: I OPRAVDANO JE. Toliko je priča i priča u ovoj oblasti, svi govore o velikim idejama, o oslobađanju, o moćima, a nigde da se sve to vidi kao jasno ispoljeno kroz lična postignuća koja se ne završavaju na pričama o kosmosu, nirvani, kosmičkoj svesti, o maglama koje niko živ ovde ne može da proveri. KADA BUDEMO IMALI NEDVOSMISLENO ISPOLJAVANJE NA DELU POSTIGNUĆA KOJA SU U RANGU MANJIH ILI VEĆIH ČUDA – IMAĆEMO I SUGESTIVNIJU INSPIRACIJU ZA SVE NAS, bar one nas koji samo sada samo – gledaoci.



Već sam i kroz odgovore na neke komentare naglašavao kako nam je pogrešan istraživački smer bavljenje spoljašnjim i tehničkim pitanjima u vezi sa Zlotvorima, ili sa raznim pripadnicima njihove sorte („Sivi“, Reptili, Iluminati, itd): da li su im baze na Mesecu, da li su pod Zemljom, da li su postavili frekvencijsku rešetu oko Zemlje ili neko drugo neviđeno i nama nepojmljivo čudo, itd. Ljudima usmerenim ka spoljašnjem, a takav je i generalni smer celokupne nauke, takva otkrića bi bila prava saznajna poslastica. ALI – ŠTA SA TIM?! Da li bi se i kako takva eventualna saznanja mogla I NAJMANJE upotrebiti za eskiviranje njihovog (Zlotvorskog) delovanja na nas i na zemaljski život, za eskiviranje i za otklanjanje njihovog uticaja? NI NAJMANJE!

A pogledajmo plan nama bliskih unutrašnjih ili unutrašnje-spoljašnjih zbivanja i fenomena, na svakom koraku u nama i oko nas. BAVIMO SE TIM FENOMENIMA I ZBIVANJIMA, U NJIMA SU NAM KLJUČEVI ZA IZBAVLJENJE! Ne na nekoj Mesečevoj bazi, ne u eventualnoj šupljini Zemlje, ne u saznanjima pravih imena naših Zlotvora… Uzgred, a šta fali ovom uopštenom nazivu: bogovi ili bića Paraziti-Zlotvori-Bitange (kosmičke)?! Zar to nisu sadržajniji, simpatičniji i sveobuhvatniji nazivi od: „Reptil“, „Iluminat“…?

Unutrašnje-spoljašnja zbivanja i fenomeni…

Već sam u prošlom tekstu naznačio podvale sa „slušanjem svog srca“, osluškivanja intuicije. Što bi zaista trebalo da nam je veliki oslonac u orijentisanju u životu, ali, nažalost, taj „kanal“ ne radi ni približno onako kako se misli i kako ga shvatamo i objašnjavamo. UOSTALOM, DA TAJ NAŠ „KANAL“ ZAISTA RADI TAKO DOBRO KAO ŠTO SE MISLI – ZAR BI LJUDI, I KAO INDIVIDUE, I KAO „GRAĐA“ MASE, BILI OVOLIKO DUBOKO NESVESNI, ZAR BI SE GRČEVITO OPIRALI PROMENAMA, SA OKAMENJENIM KONZERVATIVIZMOM, SA ROBOVANJEM ILUZIJAMA, BEZ ELEMENTARNE SVESNOSTI KPZ-REALNOSTI? NARAVNO DA NE BI, INTUICIJA BI IH NEPOGREŠIVO VODILA KROZ VELOVE RASKRINKAVANJA I SHVATANJA SVEGA TOGA.

Dakle, fenomen koji je i pravi povod za ovaj tekst, već i stoji u naslovu. Spoljašnje-unutrašnji… Za mene je to spoljašnji fenomen, jer ga primećujem kod drugih, a i vezan je za spoljašnje „stvari“: mobilni telefon i društvenu mrežu instagram. Ali, preko njih se prelamaju unutrašnje funkcionisanje i programi, problemi onih koji im robuju, videćmo u kojem smislu.

U prošlom tekstu sam već spomenuo neke novine koje sam pokušao da uvedem u nastavu (a da je to prvi put!), uz opis kako je u jednom odeljenju išlo sa njihovom molbom da se vratimo na stari način rada.

Ukratko, u pitanju je kretanje kroz sistem ideja udžbenika (ili – knjige uopšte), tako da se, uz korišćenje tzv. savremene tehnologije, ovladava udžbenikom kao celinom. Jer ono što imamo kao dosadašnji, A PRIMITIVNI način rada je: KRETANJE IZ LEKCIJE U LEKCIJU, to je kao da idete kroz šumu i pamtite svaki list na drvetu, umesto da se povremeno podignete (npr. helikopterom) i pogledate ceo predeo kojim se krećete. U tom načinu su oblasti spakovane svaka posebno u power point-prezentaciji, tako da linkovi (hipertekst) vode kroz hijerarhiju organizacije ideja, do „dna“ hijerarhije, dakle do – lekcija, a opet linkovi vode nazad odakle se ka određenoj lekciji krenulo. U tri-četiri takve prezentacije „spakujete“ ceo jedan udžbenik, dakle ono što se radi cele školske godine.  Itd, u ovom kontekstu je to nebitno.

Dakle, započeo sam sa tim u dva odeljenja (srednje škole), učenici su skinuli prve dve prezentzacije koje sam im pripremio, imaju ih u mobilnim telefonima (svemoćni i sveprisutni, sveprožimajući androidi!), njih mogu da koriste na času, a radi se o uređajima od kojih se, takoreći , ne odvajaju. I zanimljivo urađeno, sa fotografijama pisaca, sa „šejps“ crtežima, itd, dakle, trebalo bi da im je maksimalno pristupačno. I BILO BI, DA NAM NEMA MEHANIZMA KONZERVATIVIZMA KOJI NAS-IH OKIVA! Kad pređu u novu školsku sredinu, iz osnovne u srednju školu, učenici su suočeni sa tim da se prilagođavaju novom načinu rada svakog profesora. Znaju da to mora da se izvede, te tu nema otpora: „A što moramo da radimo drugačije?“. Mada to „drugačije“ je u našem sistemu relativno: dominantno se radi na primitivan način od pre sto godina, kroz držanje predavanja, nebitne razlike u neijansama su samo u tome kako koji profesor izlaže, možda ubacuje i još ponešto u predavanje, kako ocenjuje, itd. Nakon tog „ustoličavanja“ u svesti učenika svih tih novih profesorskih „faca“ u novoj sredini, SVE TO SE KONZERVIRA u toku prve godine. IZUZETNO TEŠKO IDE SA PROMENAMA NAKON TOGA!

Dakle, krenuli smo sa ovim novinama, a onda nešto, za nekoga ko ne poznaje Zlotvorske mehanizme u nama i oko nas – zapanjujuće: učenici u prvom odeljenju su mi zatražili da se vratimo na prošlogodišnji način rada, koji se, naravno, ne sastoji od držanja predavanja, ali sam im u jednom delu diktirao rezime lekcija. Dakle, umesto zanimljivih prezentacija u kojima je na njima pristupačan način spakovano gradivo za svaku (celu) oblast, oni žele da se vratimo diktiranju!

– Dakle, hoćete da se vratimo na primitavan način rada?!

– Da, mi hoćemo primitivan način rada, NA NJEGA SMO NAVIKLI!

To je bilo pre nekoliko dana. A evo danas reakcije drugog odeljenja, reakcije koja me je zaista zapanjila (u suptilnom smislu, jakih emocija sam se, što kaže narod – „hvala Bogu“, otresao odavno). Tačnije – nije me zapanjila reakcija, nego obrazloženje.

Dakle, i oni su tražili da se vratimo starom načinu rada, sa diktiranjem rezimea, itd. A onda je jedna devojka ovako objasnila: prezentacije su zaista odlične, zanimljive, lako mogu da koriste, u njima je lepo spakovano gradivo, itd. ALI…!

Čim uzme mobilni telefon da otvori prezentacije, da bi učila – PRSTI PO AUTOMATIZMU JOJ KREĆU DA JE „SKRENU“ KA INSTAGRAMU! Da najpre vidi šta ima novo, pa će, kaže, posle da se vrati prezentaciji. A to skretanje na kratko – bude na sat i više, pa i zaboravi zašto je uzela mobilni – da bi učila lekciju.

Pomislio sam da je ovo izuzetak devojke koja je možda nešto više opsednuta instagramom, ali – ispostavilo se da samo za jednu devojku u tom odeljenju (a u pitanju je jedno od najboljih odeljenja u školi) magnetizam instagrama nije problem. Kod dečaka je šarolika situacija. Ostale su navodile razne varijante tih situacija: čak i krenu da uče iz prezentacija, ali u međuvremenu stigne neka poruka, one zađu tamo, i – gotovo; ili, drugi slučajevi – u trenutku se seti da drugarici nešto važno javi, i – opet, ode na sat vremena, pa posle i ne zna dokle je stigla sa kretanjima kroz sistem u prezentaciji. Ostale su takođe navodile razne varijante, ali uvek se radilo o tome da one uzmu mobilne telefone da bi zašle u prezentacije, a nešto ih u međuvremenu odvede na drugu stranu: jedna čak kaže – sledila je poruku koja joj je stigla dok je prelistaval slajdove prezentacije, zašla na jutjub, tamo joj se otvorio neki film, i – dva sata je ostala uz film.

Ja sam sa novim načinom rada hteo da iskoristim sredstva i medij koji su im bliski i pristupačni, pretpostavljajući da se sa problemom učenja mogu suočiti na lakši način. NISAM NI SLUTIO U KOJOJ MERI SU ONI ZAROBLJENICI MOBILNIH TELEFONA I DRUŠTVENIH MREŽA! Viđam ih stalno sa mobilnim telefonima, znam da su vezani za njih, ali – razmere ovog „droga“-efekta zaista nisam pretpostavljao.

Zar ovo (samo)programiranje mladih nije posledica izuzetno uspešnog delovanja Zlotvora?!

Sociolozi i psiholozi se u tumačenju ovog fenomena drže ovozemaljske ravni, ali – u okviru nje nema šanse da dođete do prihvatljivog i potpunog objašnjenja. Kao – mladi odrastaju uz ove uređaje, sistem vrednosti kod mladih je takav, otuđenost uz ove savremene medije komunikacije je već sociološka konstanta, itd. Mora se biti civilizaijski ograničen, pa da se ne vidi da iza svega toga moraju stojati, tj. DELOVATI dublji uslovljivači! DA DUŠE MLADIH, TAKOREĆI OD SAMOG ROĐENJA, NISU U OVOLIKOJ MERI ZBUNJENE I SLUĐENE, ZAR BI BILO KAKVA OPSENARSKA VIRTUELNA MAGLA MOGLA OVAKO OPAKO DA IH MAGNETIZUJE?! U redu, ima nekih lepih sličica na instagramu, mogu malo da ih pogledam, ali – IMA SILA U REALNOSTI KOJE ME VIŠE VUKU, KOJE JAČE PRIVLAČE MOJU ZNATIŽELJU. Tako bi normalno bilo da nisu u svemu ovome, kao i u toliko drugih „stvari“, nečiji viši i moćniji uticaji.

Čim čovek nešto radi na sopstvenu štetu, ili na štetu svog razvoja – tu ne mogu biti „čista posla“, tu se ne može raditi o njegovom slobodnom izboru, jer se takav izbor kosi i sa logikom i sa zdravim razumom, koji negde prikriven bar vegetira u njemu.


7. A neki Mesija, Spasitelj ili neko slično čovekoliko čudo?!

Bilo je tih najava ranije dosta, najviše za „Isusov Drugi Dolazak“. Poslednjih godina ih nema, možda i na one koji su bili spremni da veruju u takav planetarni scenario sve više deluju zatamnjenja ovog Paklu, pa im više nije do nekih spasiteljskih dolazaka.

A po tim opsenarskim scenarijima – doći će neko moćno biće, neko moćno čudo, koje će spasiti ljude od zemaljskih zala, te – ljudi uzneti, uzdići na viši nivo svesti. Zar nije Isus na Golgoti preuzeo karmu čovečanstva? Kažu. Čak je i Štajner verovao u takav moćni događaj. Ja ne znam, nisam to ni video, niti osetio, ko zna gde sam tada bio.

No, HAJDE DA SE UOZBILJIMO! Što bi u Vojvodini rekli: „Ta, Zlotvori su prave lole (mangupi, šaljivdžije)! Ta, man’te ih, lole jedne!“ VALA I JESU, KOSMIČKE LOLE! Kako su oni vešto uspeli, najpre da osakate umove ljudi, a onda da im, osakaćenima, prodaju takve šarene laže, da to nije više ni zabavno, već je odavno postalo planetarno žalosno.

Uključimo malo logiku i zdrav razum, za koje su nas oni programirali da ih stalno isključujemo, da se ne bi pregrejali, kao ono kod kompjutera: kad ne dodiruješ „miš“ ili tastaturu – isključuje se. SMISAO KARANTINA-PAKLA-ZATVORA JE DA VEČNO OSTANE – KARANTIN-PAKAO-ZATVOR. Otuda ugrađeni nam konzervativizam i otpor promenama (valjda je on u domenu R-kompleksa). To je naš unutrašnji, individualni i kolektivni deo. Zlotvori na taj deo nadovezuju svoja spoljašnja obezbeđenja: MEHANIZME UTIRANJA, ZATIRANJA, ONEMOGUĆAVANJA SVIH MOGUĆNOSTI I VIDOVA ZA EVOLUCIONISTIČKO DELOVANJE, za javljanje i širenje razvojnih ideja, za delovanje onih koji bi da šire takve ideje i da nešto, u narodu se kaže – rčkaju, tj. deluju na nekim promenama.

A TEK ŠTO BI ONI PROPUSTILI KROZ BEDEME KARANTINA-PAKLA-ZATVORA NEKO MOĆNO BIĆE KOJE BI RADILO NA OSLOBAĐANJU LJUDI…! Eeee, načekao bi se onaj ko u to veruje do sledeće večnosti da to vidi! Dakle, nema šanse da se neko U STARTU KAO MOĆNO BIĆE inkarnira u Karantinu-Paklu-Zatvoru, te da svojim moćima deluje na oslobađanju ljudi, na pomaganju ljudima.

A Isus, Krišna i drugi duhovni moćnici? Pa, svakome ko ume da sabere prethodni račun 2 + 2 jasno je čiji su mogli da budu igrači duhovni moćnici koji su se kao moćna bića inkarnirala na Zemlji.

Koja varijanta može da bude moguća i logična? Da se neko inkarnira kao i svaki najobičniji čovek, da bude spreman i sposoban da izdrži najpaklenije pritiske i iskušenja, da u tom izdržavanju, pritiscima i Zlotvorima u prkos, napravi „kvantni skok“, te da tek onda iz njega probiju, prorade one izvorne moći koje svaki čovek potencijalno nosi u sebi, samo što su mu duboko potisnute i potkresane. E, a da li neko uopšte može da izvede takav „kvantni skok“… drugo je pitanje, ne znam da li čak i u dimenzijama iznad Zlotvora imaju odgovor na to pitanje. Možda ovim zemaljskim generacijama, tj. nekim pojedincima u njima, pada u deo da ludački provere da li je takav nemogući scenario moguć.

8. Ili nam je možda evolucijski skok za petama?

Kao: juri nas, a nama se kolektivno još ne ide u viši nivo svesti, hoćemo još malo da uživamo u čarima Karantina-Pakla-Zatvora, ako se uzdignemo – faliće nam sumporasto-smolasta KPZ-atmosfera.

Ova varijanta ima u osnovi ideju o tome da će neke specijalne energije zahvatiti Zemlju, u nekoj od objava se kaže: da će zapljusnuti Zemlju, te da ništa na Zemlji, živo i neživo, neće „odoleti“ promenama, neće moći da se odupre promenama. Bio bi to lep scenario, svakako, ali – koliko je on REALNO, dakle – neiluzorno, moguć?

Priča br. 1: Mariova rodica

MI NISTA NEMOZEMO PROMIJENITI. Dosla mi rodica, starija, oko 60 gosina, sto starija to cesce u crkvu ide. Dobra, ispravna, moralna osoba. Pocmem s njome razgovor o religijama. Malo po malo objasnim joj ja sve zlocine crkve, nelogoicnosti, idiotarije, osvete, inceste iz starog zavjeta. kazem joj kako bi bilo normalno da izgleda duhovnost bez ceremonija, kićenih uniformi, crkvi i oltara. Sve joj to lijepo objasnim cak na kraju dodam da je najbitnije biti dobra osoba a ostalo ce polako dolaziti.
Sutra ona pocme pricati okolo kao sam ja sigurno u nekoj sekti i da sam vjerojatno opsjednut. Pocme davati savjete mojoj obitelji za moje iscjeljenje.
Dodju glasine i do mene. Razmislim, prije 6-7 godina sam volio mnogima pricati i pokusavati ih odprogramirati sa religije, kako su godine prolazile pricaom sam samo izabranima a u zadnje vrijeme pricam rjetko odabranima. Prije i sada nikoga nisam uspio u nista uvjeriti, nikoga nisam promjenio ako vec sam nije posao prema promjenama. Sav moj rad je uzaludan jer ljudi ili se ne mjenjaju ili su krenuli putem mjenjanja bez obzira na mene.
Jedna moja uporna prijateljica mi kaze da moramo nastaviti jer da smo mi pločice domina koje ce gurnuti ostale domine. Ja joj uporno objasnjavam da su domine ukopane u zemlju i da ih nista nemoze pokrenuti.

Priča br. 2: metafizičke „kursistkinje“

Već sam negde ranije spominjao da sam do kraja juna bio posvećen izvesnom „kursu metafizike“ (zbog čega je blog trpeo, ćutao i trpeo), sa dvema devojkama koje su tada pokazivale neobično interesovanje za ovu oblast. Kako je vreme odmicalo ka kraju juna – sve više se probijao na površinu onaj isti konzervativizam, duhovni konzervativizam, koji je specifkum masa u koje smo zaronjeni: ne menjati se, ne isprobavati ništa što donosi rizik od razvojnih promena, što sam šaljivo „prevodio“: „Neću da se menjam! Neka se menja ko hoće, ja neću da rizikujem!“ Da ne opisujem događaje preko kojih se to ispoljavalo, tek, u nekim pisanim oblicima komunikacije davale su ovakve komentare: „A možda i ne treba da se menjamo. Možda smo baš savršeni sa svim manama koje imamo“. Kod jedne je jasno došao do izražaja mehanizam inercije, kojim otpor promenama opravdavamo „pozivanjem“ na spontanost, ili na savet koji se često može čuti: „Treba slušati svoje srce“. Fenomen zapadanja u zablude, koji bi ovde tek trebalo malo rasvetliti. Uzgred, sasvim kratko: može da „sluša svoje srce“ neko ko nije izložen ometajućim zvrčkama. U ovim sluđujućim uslovima umesto pasivnog „slušanja srca“ ili osluškivanja intuicije – „radi“ aktivno promišljanje i kontemplacija kao načini dopiranja do pravih odgovora i orijentira. NIŠTA NAM OVDE NE PADA SAMO OD SEBE U TANJIR, tj. nikakva čista ideja neće nam doći tako što ćemo pasivno sedeti i čekati je; podignemo pogled ka nebu, zinemo i – čekamo da nam u usta padne neki pečeni batak, ili za vegetarijance neki kuvani krompir. Kod nje je to bilo u sledećem konkretnom smislu: ako bi krenula da primenjuje neke od preporuka koje sam im davao – javljao se otpor. Pa se pitala: DA LI UOPŠTE I TREBA DA „NATERAVA“ SEBE NA NEŠTO ŠTO JOJ „SRCE“ KAŽE DA NE TREBA DA RADI, TJ. ŠTO JOJ SE NE RADI. PRI ČEMU ONA NE VIDI STRAHOVITO VEŠTU ZLOTVORSKU ZAMKU: otpor prema promenama ti ne dozvoljava da nešto u nekom dužem periodu probaš (tek u tom periodu ti ćeš proveriti da li to daje efekte ili ne, ako ne daje – normalno je da ćeš prestati sa praktikovanjem), življenje po inerciji ti se prikazuje kao intucija koja ti preporučuje da budeš spontan i da ne radiš ono što ti se ne radi.

Da tu duhovno-psihološku klackalicu osvetlim i iz drugog ugla, tj. na svom primeru. Već sam naglašavao ključni značaj fizičkih aktivnosti. Ponekad, kada treba, po rasporedu, da trčim, javi se otpor (trčanje, naravno, kada nema mogućnosti za neke druge fizičke aktivnosti, ko je lud da trči ako je imao pre toga neke teže fizičke poslove?!). Nekada sam i ja taj otpor shvatao kao GOVOR INTUICIJE, koji mi kaže – pogrešno je ili štetno sada trčati. SADA ZNAM DA TAJ GOVOR NIJE GOVOR INTUICIJE, NEGO GOVOR INERCIJE: AKO STE ZAŠLI U DUBLJU DNEVNU OPUŠTENOST – LOGIČNO JE DA ĆE SE JAVLJATI OTPOR POKRETANJU NA FIZIČKE AKTIVNOSTI. Što ste u dublju opuštenost zašli – to će sila inercije biti jača, te se vi teže pokrenuti. Kao i suprotno: što ste u dublja naprezanja zašli, to ćete teže ulaziti u opuštanje.

Priča br. 3: „Hoćemo primitivan način rada!“

U nekom komentaru sam spomenuo: ima pokazatelja koji mi dopuštaju da smatram da sam pronašao najefikasniji način učenja (učenja u postojećim okvirima, naravno da mi ne možemo maštati o tome da imamo neke normalne obrazovne zahteve u situaciji u kojoj ni sami elementarno normalno ne funkcionišemo), bar kada ga uporedim sa svim onim što mi je u ovoj oblasti poznato (a ako kažem da sam u ovoj oblasti, pedagogija, pisao i stručne radove, da se pohvalim i nečim što mi uopšte nije interesantno za hvaljenje, onda znači da mi ova oblast baš i nije nepoznata). Ako bude neke prilike, a setim se, možda ga malo šire ovde prikažem.

Ukratko, u pitanju je kretanje kroz sistem ideja udžbenika (ili – knjige uopšte), tako da se, uz korišćenje tzv. savremene tehnologije, ovladava udžbenikom kao celinom. Jer ono što imamo kao dosadašnji, A PRIMITIVNI način rada je: KRETANJE IZ LEKCIJE U LEKCIJU, to je kao da idete kroz šumu i pamtite svaki list na drvetu, umesto da se povremeno podignete (npr. helikopterom) i pogledate ceo predeo kojim se krećete. U tom načinu su oblasti spakovane svaka posebno u power point-prezentaciji, tako da linkovi (hipertekst) vode kroz hijerarhiju organizacije ideja, do „dna“ hijerarhije, dakle do – lekcija, a opet linkovi u lekcijama vode nazad odakle se ka određenoj lekciji krenulo. U tri-četiri takve prezentacije „spakujete“ ceo jedan udžbenik, dakle ono što se radi cele školske godine.  Itd, u ovom kontekstu je to nebitno.

Dakle, započeo sam sa tim u dva odeljenja (srednje škole), učenici su skinuli prve dve prezentzacije koje sam im pripremio, imaju ih u mobilnim telefonima (svemoćni i sveprisutni, sveprožimajući androidi!), njih mogu da koriste na času, a radi se o uređajima od kojih se, takoreći , ne odvajaju. I zanimljivo urađeno, sa fotografijama pisaca, sa „šejps“ crtežima, itd, dakle, trebalo bi da im je maksimalno pristupačno. I BILO BI, DA NAM NEMA MEHANIZMA KONZERVATIVIZMA KOJI NAS-IH OKIVA! Kad pređu u novu školsku sredinu, iz osnovne u srednju školu, učenici su suočeni sa tim da se prilagođavaju novom načinu rada svakog profesora. Znaju da to mora da se izvede, te tu nema otpora: „A što moramo da radimo drugačije?“. Mada to „drugačije“ je u našem sistemu relativno: dominantno se radi na primitivan način od pre sto godina, kroz držanje predavanja, nebitne razlike u nijansama su samo u tome kako koji profesor izlaže, možda ubacuje i još ponešto u predavanje, kako ocenjuje, itd. Nakon tog „ustoličavanja“ u svesti učenika svih tih novih profesorskih „faca“ u novoj sredini, SVE TO SE KONZERVIRA u toku prve godine. IZUZETNO TEŠKO IDE SA PROMENAMA NAKON TOGA!

Dakle, krenuli smo sa ovim novinama, a onda nešto, za nekoga ko ne poznaje Zlotvorske mehanizme u nama i oko nas – zapanjujuće: učenici u prvom odeljenju su mi zatražili da se vratimo na prošlogodišnji način rada, koji se, naravno, ne sastoji od držanja predavanja, ali sam im u jednom delu diktirao rezime lekcija. Dakle, umesto zanimljivih prezentacija u kojima je na njima pristupačan način spakovano gradivo za svaku (celu) oblast, oni žele da se vratimo diktiranju!

– Dakle, hoćete da se vratimo na primitavan način rada?!

– Da, mi hoćemo primitivan način rada, NA NJEGA SMO NAVIKLI!

Zaključak iz ovih poučnih priča

KOLIKE SU ŠANSE DA KONZERVATIVNE AKTERE IZ OVIH PRIČA ZAPLJUSNE NEKI KOSMIČKI PREOBRAŽAJNI TALAS I DA IM SE ODJEDNOM, PREKO NOĆI, SLOME BRANE KONZERVATIVIZMA U SVESTI, A DA ONI POSTANU OTVORENI ZA PROMENE?! Naravno, otvorenost za promene ne znači da se nekritički prihvata ili pokušava sve i svašta, ali znači – da se ipak prihvata ono što obećava da je dobro, da se preispituje, da se isprobava… U klađenju, koju biste „kvotu“ u kladionici dali da će se to desiti? KOLIKE SU ŠANSE?! – NEMA ŠANSE!

Nema šanse da se desi „evolucijski skok“ u kojem će neki kosmički uticaji kolektivno podići ljude na viši nivo svesti, svim ovim zacemantiranim branama u njihovoj svesti u prkos! Kao što je rečeno u prethodnom tekstu: ne možete pomagati nekome, ako ne želi da mu se pomaže. Dakle, ne možete nekoga gurati ka promenama, ako se on svim svojim bićem opire.


Mario

Neznam u cemu je problem, zivim sa nekim mnogo godina, objasnjavam mu duhovnost, zlocine crkve, okupaciju zemlje, staru povjest itd, i osoba nije ni za milimetar promjenila svoje stavove, dali je pitanje programiranja, ili pitanje zrelosti duse ili utjecaj proslih zivota, ali je nevjerojatno i ubija mi svaku volju da ikome ista objasnjavam

Mozda je problem sto su okupatori inkarnirali svoje na zemlju kako bi ucvrstili i zacementirali stanje, ako je to tako onda mi je jasno zasto ih nemozemo promijeniti

Dodatne ilustracije za tu konzervisanost svesti mase su i u sledećem nastavku (teksta o promenama). Otpor promenama je, najverovatnije, sprega tri faktora: a) primarno tu su DNK-mreža i naš R-kopmleks, kažu da je on sedište našeg konzervativizma; b) sredinski programi po kojima masa funkcioniše, od porodičnih, preko obrazovnih i užedruštevnih do društveno-planetarnih koncentričnih krugova; da li su ljudi najpre konzervatorski programirani, pa onda oni kreirali sredinske kozervatorske uslove i programe, ili su Zlotvori paralelno brljali i u jednom i u drugom – ne znamo, tek – jasno je da se konzervativizam prenosi sa generacije na generaciju; c) stalna aktuelna ometanja, frekvencijska ili već kakva, nije nam presudno ni da znamo, a preko kojih smo stalno sluđivani i u pokušajima da se menjamo; jer onaj ko se upusti u promene – TEK STUPA NA KLIZAV TEREN, na kojem je savršeno teško orijentisati se, pa zaista i ispada lakše da se drži okoštalih orijentira.

Inače, pogrešno je, Mario, da nastojiš na tome da nekome pomažeš u onome u čemu on ne želi da mu se pomaže! Plemenite namere su u redu, ali – to je samo gubljenje Energije. Drugo je kada se drugima stavljaju ideje na raspolaganje, pa – ko hoće, poslužiće se, ko neće, zaobići će ih. Kao ovde na blogu. Za mene je svačija primarna misija da pronađe svoju individualnu formulu Ravnoteže, da sa njom uspostavi najveću snagu uma koju ima, a to znači i da bude najmanje što moguće podložan ometanjima, da tu snagu uma usmeri na izvođenje promena u svom životu, a kada u tome bude postajao sve uspešniji – onda će mu i drugi više verovati, više nego njegovim pričama. U TOME JE I ODGOVOR NA PITANJE KOJE SAM POSTAVIO U NASLOVU, a koji će na kraju biti detaljnije objašnjen.


4. Možda „ljubav i oproštaj“ menaju ovaj svet i pomažu ljudima u njemu da se menjaju?

COREY: To je ta moć, moć svijesti koju i oni koriste protiv nas, ali i koju mi možemo koristiti da njih svrgnemo. Njima se ne sviđa i da koristimo ljubav i oproštaj. To nisu njihovi koncepti ni oruđa.

Mogu da se satrem od upućivanja ljubavi samim bogovima Zlotvorima, te ljudima koji me okružuju, a većina je sa statusom mojih zatvorskih stražara (po čemu bi se moglo zaključiti da za Zlotvore nisam baš sasvim beznačajan igrač). Mogu da im opraštam, ali – šta sa tim? Koji je efekat, i po mene i po njih? U kojem smislu da im opraštam? ŠTO ME MALTRETIRAJU I DRŽE U ZAROBLJENIŠTVU?! Ja opraštam Zlotvorima i i njihovim produženim rukama oko sebe koji me maltretiraju, oni opraštaju meni što me maltretiraju, po receptu Kovačevićevog junaka: „Oprostiće ti Đura što te je maltretirao!“.

Sad – sami programi u kojima sam, te osobe među koje sam inkarniranjem upao: sračunati su na to da budem potpuni zarobljenik, da me se maksimalno energetski iscrpljuje, čime sam stalno i stalno guran u neravnotežu u kojoj niti imam stabilnost, niti mi um i percepcija normalno funkcionišu, A JA DA JURIM DA OPRAŠTAM I DA VOLIM! Koja je moja perspektiva sa opraštanjem i voljenjem? Ako se ne potrudim da se iskobeljam iz zarobljeničke pozicije, ostajem KONZERVISAN u opisanom stanju (u neravnoteži, energetski iscrpljivan, itd), a ja se odrah od ljubavi i opraštanja. E, dragi Corey, opraštam ti što si ove sluđujuće gluposti izrekao, znam da ti je namera bila dobra, ali, nažalost, to ne znači automatski i da ispada kao korisna za one koji bi pokušali da je primenjuju, BAŠ NAPROTIV, ispada kao štetna.

Upućivati ljubav, voleti TEK TAKO, iz neke duhovne zabave, BAŠ JESTE ŠTETNO! Ljubav je most, ona znači naše pružanje pontonskog mosta ka drugoj obali, ka drugome, znači naše nastojanje na uspostavljanju unutrašnje konekcije. A preko nje se uspostavlja i RAZMENA ENERGIJE. I JA DA USPOSTAVLJAM TAKAV „PONTONSKI MOST“ SA ONIMA KOJI BI TO JEDVA ČEKALI DA POJURE KA MENI DA ME OPELJEŠE?! Hvala, takvo odašiljanje ljubavi mi ne pada na pamet.

Šta umesto ove njuejdžerske patetike? Sasvim je dovoljno da mi ljudski uvažavamo svakog čoveka. Apriori neutralno, a onda, sa uspostavljanjem odnosa sa svakim posebno – određujemo od slučaja do slučaja u kojoj meri možemo imati poverenje, dakle i uspostavljati neku unutrašnju vezu, sa kojom ide i razmena energija.

Opraštanje? OPRAŠTANJE IMA SMISLA JEDINO U TRAUMATIČNIM SITUACIJAMA U KOJIMA SMO BILI ILI JESMO U PREPLETU SA DRUGIM OSOBAMA, U NEKIM TEŠKIM INTERAKCIJAMA, PA NAS ONE, TE OSOBE, VEZUJU ZA SEBE NABOJEM KOJI IZAZIVAJU U NAMA. Opraštanjem se, dakle, mi oslobađamo takve stege, koju smo sami sebi nabacili. Opraštanje, iskazano bez te dramske duhovne patetike znači: razvijanje unutrašnje distance. A do nje se ne stiže tako što počnemo da primenjujemo FORMALNI POSTUPAK OPRAŠTANJA, kao – idemo redom i opraštamo, kao što su to činili i čine hooponono-zanesenajci. (Reći će neko: ali onaj njihov začetnik je preobrazio ceo zatvor. Dajte da ne zalazimo u te gluposti! Ne tvrdim da je laž to postignuće, ali tek debelo može da se polemiše kako je na energetskom planu do toga došlo, šta iza toga stoji, i koliko je cela ta rizična igrarija dobra ili štetna za samog izvođača.) Ovde nazvano opraštanje, a tačnije – unutrašnja distanca ili neutralnost: veštine su ili stanja koji se postižu sveobuhvatnim razvojem svesti, preko hiper-extra-mega-komplikacija, a ne pukim opredeljenjem da se prašta, u smislu u kojem se opredelimo da budemo članovi nekog kluba i da nešto treniramo.

Dakle, ni „ljubav i oproštaj“ ne menaju ovaj svet, niti ljudima u njemu pomažu da se menjaju!

5. „Čudesa“ kolektivnih meditacija

COREY: (…)  Rand korporacija je napravila jednu naučnu studiju o učinku grupne meditacije, mislim da je bilo 7000 učesnika, na smanjenje kriminala i terorizma u cijelom svijetu. I uspjeli su, smanjili su za 71%. To djeluje.

VODITELJ: I mi smo uradili eksperiment u radio emisiji „From coast to coast am“, kada smo uspjeli da „stvorimo“ kišu, iako po prognozama nije bila očekivana. Lynne McTaggart je uradila eksperiment sa slušaocima naše emisije i postigla smanjenje nasilja u Vašingtonu. To stvarno djeluje.

Bilo je više ovakvih eksperimenata, pokušaja, ustanovljenih učinaka. Nije li, možda, ovo način da se menja planetarna situacija, da se čine pomaci ka kolektivnom oslobađanju? Uzgredna napomena u vezi sa ovom glupošću sa kišom: da li je suština u tome da KPZ-zarobljenici i zatvorenici umeju da menaju atmosferske prilike, ili je suština u tome da KPZ-zatvorenici i zarobljenici VIŠE NISU KPZ-zatvorenici i zarobljenici, a da uopšte nemaju moć da utiču na atmosferske prilike?!

U gornjim i u eksperimentima sličnim gornjima stoji jedna činjenična stvar: tamo gde se ljudi masovnije udruže na izazivanju nekog efekta – deluje sinergija i efekat, delimično ili u potpunosti, a toliko toga zavisi i od prirode onoga što se postavlja kao cilj, može se postizati. Princip sinergije i kolektivnog fokusa. I to je u redu, i taj princip će svakako biti od velikog značaja nakon prvih značajnijih promena u kolektivnoj svesti čovečanstva. ALI NE PRE TOGA!

A) U kakvom su stanju svesti oni koji učestvuju u ovakvim akcijama? To se niko od organizatora ovakvih akcija ne pita. Ne samo u vezi sa kvalitetom skupne energije koja se investira u neki cilj, već i na individualnom planu: od kakvog je značaja nečije učestvovanje u ovakvoj akciji – ako čovek ne ume da izađe na kraj sa teretima koje u sebi i sa sobom nosi, ili, ako robuje iluzijama, koje mu tek pojačavaju zarobljenički status.

B) Da su ovo akcije koje se organizovano u kontinuitetu održavaju, čak sa tendencijom da se šire, pa i da se dozvoli, nezavisno od prethodnih primedbi, neki značaj i uticaj na kolektivne planetarne promene. Ovako, to što se sporadično tu i tamo, ponekad, izvede poneka ovakva akcija – ostaje kao marginalna besmislena igrica nekih tamo zanesenjaka. Od koje će Zlotvori znaš kako da zastrepe!

C) Ostvareni uticaji u ovakvim slučajevima na smanjenje „kriminala, terorizma i nasilja“. Ovde se već zalazi na teren komedije! Čak i ako koristimo aparaturu podvaldžijskih nauka i naučnog dokaznog postupka, lako uočavamo šupljinu ovakvog tobože dokaznog postupka: vi morate da imate niz ovakvih akcija, i da uvek u njima imate ponovljene rezultate, u određenim oscilacijama, da biste izveli zaključak: da, kolektivna meditacija ili kolektivni fokus je taj koji je uzrokovao promene. Ovako, izvedete jednu ili dve ovakve akcije, na dešavanjima kod kojih su toliki, toliko brojni faktori u igri (faktori od kojih zavisi da li će i koliko biti kriminala i nasilja) – i izvedete zaključak: „Aaa, grupna meditacija ‘razbija’ kriminalce i teroriste!“. Zar to nije područje prvoklasne duhovne komedije?! U meri u kojoj mi je poznata narav Zlotvora: NE ISKLJUČUJEM MOGUĆNOST da su oni upravo u svim ovim slučajevima BAŠ NAMEŠTALI EFEKTE KOJE SU IZVOĐAČI ŽELELI. Jer – za njih je upravo milina jedna, jedno zahvalno polje manipulacija: da se ovako kolektivno udružuju ljudi čija svest nije sazrela za ovakva udruživanja ili povezivanja.

D) Čak i da dozvolimo da u ovim slučajevima jeste kolektivni fokus bio uzrok: zar ne osećamo kako nešto drugo tu ne štima?! Narušavanje principa slobodne volje! I ne radi li se ovim eksperimentima upravo isto ono, samo prefinjenije i sa naizgled dobrim namerama, što nama rade Zlotvori: krši se princip slobodne volje? Jer kriminalci po svojoj slobodnoj volji čine to što čine (da li su i koliko u tome navođeni ili isprogramirani – drugo je pitanje). Oni koji su učestvovali u ovim akcijama – smatraju se pozvanima da suzbijaju te impulse u njima. Rekli bi oni: a zar se kriminalcima ne ukida slobodna volja kada ih državni organi osude za zlodela? Tu je druga stvar u pitanju, tu je logika funkcionisanja društva, logika koja je i samim kriminalcima jasna, i nastojanje na njihovom preobražavanju kroz kaznene mere je domen druge priče. Oni svojom slobodnom voljom biraju kriminal i nasilje, pri čemu imaju u vidu i kaznene mere koje mogu da im slede. A druga je priča kada učesnici u ovim akcijama na suptilnom planu nastoje na uticaju na nečije ponašanje, na kreiranje, menjanje nečijeg ponašanja. JA SE NIKADA NE BIH USUĐIVAO DA OVAKO NEŠTO RADIM, DA U OVAKO NEČEM UČESTVUJEM!

Dakle, bar za sada, ni udruživanja ljudi sa fokusom na nekim kolektivnim akcijama izvođenja širih promena, „čudesa“ kolektivne meditacije, itd. – ne menjaju čovečanstvo, ne pomažu ljudima da se kolektivno promene.

6. A uragani, zemljotresi, katastrofe?

Po nekakvoj očekivanoj kauzalnosti: katastrofe izazivaju egzistencijalne potrese kod ljudi, suočavaju ljude sa suštinskim pitanjima postojanja. Sve to se svakako zaista i desi u zoni samih takvih dešavanja i u nekom periodu nakon njih, međutim, prođe neko vreme I SVE SE NASTAVI ONIM SVOJIM UOBIČAJENIM TOKOM KOJIM SE KRETALO I PRE TIH DEŠAVANJA. Uobičajenim tokom: ne samo u smislu nastavljanja sa životom kakav je bio pre toga, već – u smislu nastavljanja sa funkcionisanjem svesti ljudi kao i pre tih dešavanja.

O ovome mogu da govorim i na osnovu izvesnog svedočenja iz prve ruke. Ne radi se baš o nekim velikim katastrofama, ali – nekakve mini-katastrofe to svakako jesu bile. Naime, u kući (koja je do gradića u kojem ovo pišem, a ovde sam u stanu, ali ne svom) sam doživeo dve poplave, voda u sobama je bila iznad metar i po, u oba slučaja se zadržala po nedelju dana. Jasno je, tu sve od nameštaja propada, elektični uređaji takođe, itd. Da ne govorim o smradu koji se mesecima nakon toga širi iz zidova, o borbi sa muljem koji ostane u sobama, itd.

U takvim egzistencijalnim potresima, ako je čovek bar nešto otvorenije svesti, shvata iluzornost svojih opsesivnih nastojanja u fizičkom svetu, a koja su usmerena ka materijalnim vrednostima: može da se celog života skapava nad tim da se što više stekne, da se ima sve sređeno, uređeno, ulepšano, naiđe tako nešto što takoreći u trenutku uruši sav taj trud. O zemljotresima i da ne govorimo. Kad bi ljudi umeli da izvlače pouke iz ovakvih dešavanja, onda bi se drugačije postavljali prema onome što rade: u redu je, normalno je da se čovek trudi da ima normalne uslove za život. Ali nije normalno da je sav opsednut tim uslovima, DA ZAPADA U NERAVNOTEŽU, da bi sve to stekao, sredio i imao, da protraći glavne životne energetske resurse na nešto što bi trebalo tek da je fon, pozadina za suštinska pitanja i težnje kojima bi trebalo da se posveti.

I – jasno sam mogao da pratim scenario koji se, dakle, dva puta ponovio, na isti način: uz izvestan (izvestan, jer poplava nije stravična kao jak zemljotres) egzistencijalni potres, ljude prodrma jedno prolazno beznađe, bezvoljnost, itd. Uz sve to, šta će, ipak idu i bore se da najpre otklone posledice tih dešavanja, a onda mesecima i godinama potom da stanje u domaćinstvu dovedu u pređašnje, pre poplave, stanje. PA SE SA TIM I ONI VRATE U PREĐAŠNJE STANJE SVESTI, sa onim istim vrednostima i ciljevima koje su imali i pre toga, sa onim istim lošim psihološkim mehanizmima, SA ISTIM ROBOVANJIMA ILUZIJAMA…!

Naravno da je priča ista u područjima koja su zahvatale teže i šire katastrofe.

Dakle, ni kataklizme ne pokreću ljude na evolucionističke kolektivne promene!


Da li nam je evolucijski skok za petama, ili mi sami moramo da skačemo?

1. Neuhvatljive peripetije sa Ravnotežom

Poslednja dva-tri meseca jeste mi se izbistrio krug pravih uslovljavajućih faktora Ravnoteže, njihovo konačno sklapanje mi jeste sve bliže i bliže, ali – to su zaista tako NEUHVATLJIVE PERIPETIJE SA RAVNOTEŽOM, da bi bili potrebni tomovi romana da se na konkretnim dešavanjima opišu. Imate određeni sklop, konstelaciju dešavanja, aktivnosti. I mislite da ste u njoj pohvatali uzročno-posledične veze. Bilo zbog svoje greške, a češće zbog dobrostivosti Zlotvora, koji te guraju što dalje od pravih rešenja: promeni se jedan sitan detalj u tom sklopu dešavanja i aktivnosti, odmah vam se RESETUJE cela slika uzročno-posledičnih veza, odmah vam se ono što ste uočili kao principe – dovodi u pitanje. I vi opet, i opet nanovo sklapate, istražujete, osluškujete, što kažu u hercegovačkom kolu: „I jopet, i jopet, i jopet“.

Uzgred, mada nije ovde suština u obelodanjivanju poslednje varijante, a uvek mi se svaka poslednja čini konačnom, ali se izmeni neki od detalja, pa se sve resetuje… (Ne mogu, a da uvek u ovakvim prilikama ne pozavidim našoj braći, što kažu u žitijima, „istočnoga zakona“, tj. istočnjačkim, i ne samo njima, duhovnjacima, kojima se sve ove NERAZMRSIVE ENIGME našeg funkcionisanja, sva muka našeg suočavanja sa njima, olako, tako olako da ti je milina jedna, svodi na praktikovanje jedne metode, joge ili meditacije. Nema suočavanja sa enigmama od kojih može da se poludi, samo sediš kao panj, „zapanjiš“ se ili „pripanjiš“, i – sklizneš u kosmičku svest! Kad samo na njih pomislim, dođe mi da kukam nad svojim – neuhvatljivim peripetijama sa Ravnotežom. Zar sam morao da se inkarniram u ovoj životnoj situaciji?! Zar nisam mogao lepo da se inkarniram kao neki indijski prosvetljeni, pa da, što opet kažu Hercegovci: stavim prst u uvo i da pevam, i još pride da vodam sledbenike, sav važan i naduven od važnosti!)

Dakle, u poslednjoj varijanti, a voleo bih da je ona blizu konačne: zaista jeste ključna fizička aktivnost, naravno, kao uslov koji je nedostajao. I fizička aktivnost u sklopu ritma dnevnih aktivnosti, ne ona sama po sebi. Neka ovo bude smešno onome ko je daleko od DUBINA OVIH PRAVIH TAJNI, a valjda će mi poći za rukom da ih jasnije dokazujem na svojim postignućima; nadam se, ako ne zbog samih postignuća, a ono da bi ispalo da sam u pravu, baš mi je ćef da tako ispadne. Dakle, ne fizička aktivnost sama po sebi, ne samo ona, već – u sklopu Formule Ravnoteže. Odavno sam to već i zapisao negde ovde, odavno se u tom krugu istraživanja i krećem, ali – NIKAKO DA UHVATIM PRAVU DOZU, ili pravu meru u sklopu svega što ne-radimo u toku dana. Jer – dovoljno je da se doza fizičke aktivnosti ne uklapa, eto vas van prave Ravnoteže. Fizička aktivnost nam podiže energetiku, TEK SA PODIGNUTOM ENERGETIKOM I NAŠA MISAO IMA SNAGU, a tek sa mislima koje nam imaju snagu mi možemo da imamo stabilnost, možemo da spoznajno prodiremo u najveće dubine svega što nas okružuje, postajemo REZISTENTNI na treskanja i gušenja, i Zlotvora, i svega i svih oko nas.

Žao mi je što su ove PRAVE VELIKE TAJNE značajne za naše oslobađanje i za aktiviranje naših izvornih moći „daleko od očiju javnosti“, tj. daleko od smislenosti onih koji eventualno ovako nešto čitaju, ipak je to domen koji nekako „ne pije vodu“, ne uklapa se u velike i otmene duhovne priče, u kosmologiju od koje ti pamet stane… Šta sad tu, neke kombinacije fizičkih i duhovno-intelektualnih aktivnosti i – tu je kao rešenje?! To pre dođe kao blesavo, nego kao duhovno uzvišeno ili mistično.

Šta ja tu mogu?! To i jeste jedan od efekata Zlotvorskih ometanja: da baš prava rešenja budu u zoni onoga što je zaniteresovanima za duhovnost  čista banalnost i besmislica.

Da zaključim ovo poglavlje, a širi dokazni postupak spektra onoga što nije rešenje tek sledi: za mene je ovaj, tek samo naznačeni pravac, domen, polje dešavanja i uzročnih faktora – ZONA REŠENJA ZA INDIVIDUALNE PROMENE. Kako do individualnih promena? Uz zagledanost u polje ovih tajni, u polje tajni našeg SVAKODNEVNOG FUNKCIONISANJA, u faktore koji uzrokuju našu Ravnotežu, uz nastojanja da se svakodnevno, iz časa u čas borimo da principe koje na tom polju otkrijemo i primenjujemo, što je tek teška borba, uz sve životne zadatosti. Da, podrazumeva se, uz misaonu delatnost koja je usmerena ka promenama, ali – sve prethodno je baza, misaona delatnost bez te baze: može da da ili iskrivljene ili mršave rezultate.

2. A šire promene?!

Pošao sam od individualnih promena, od nastojanja i faktora koji su bitni za individualne promene, jer su one osnova i prethodnica kolektivnih promena. Na koji konkretniji način, biće objašnjeno kasnije.

Dakle, kolektivne promene, u jednom društvu, u čovečanstvu.

Da vidimo na koje nas sve visprene načine Zlotvori zatrpavaju besmislicama o izvođenju tih širih promena. Zlotvori zatrpavaju… Kao i u vek, i kao i u svemu kroz istoriju, oni su to radili i rade: a) preko ljudi koji su svesno u njihovoj službi; b) preko konceptualnih iskivljavanja, preko misaonih distorzija ljudi koji, upravo suprotno, žele da deluju na raskrinkavanju samih Zlotvora; te Zlotvori tu vodu, koja je usmerena protiv njih, vešto preko distorzija preusmere na svoju vodenicu; i onda dobronamerni jadnici, nevešti i bez dovoljno duhovne snage i otpornosti, a koji se posvećeno trude da raskinkaju Zlotvore – ispadaju kao naivčine, da ne kažem baš – ponekad i kao blesani, kojima niko, zbog neutemeljenih priča, i ne može da veruje (ili tek retki mogu da im veruju), a, uostalom, verovalo im se ili ne verovalo – priče im ostaju kao skroz šuplje i neupotrebljive, dakle, po Zlotvore potpuno bezopasne. I – Zlotvori mogu zadovoljno da likuju: svoj efekat, izvlačenje koristi od nečega što je bila potencijalna opasnost za njih – postigli su.

Dakle, da vidimo neke od tih naivnih koncepata o izvođenju, što individualnih, što širih promena. Izvestan njihov pregled imamo u tekstu koji je naveden u jednom od komentara na blogu:

http://www.4dportal.com/hr/kolumne-aida-sljivic/4364-je-li-veliki-evolucijski-skok-pred-nama-4

pa da pođemo od ideja iz tih koncepata, ne po sledu u tom tekstu, već onako kako odgovara razvijanju argumentacije ovog teksta.

 

3. „Zviždači“ ne menaju ovaj svet, niti ljudima u njemu pomažu da se menjaju!

VODITELJ: Corey, naš prijatelj David Wilcock ima mnogo povjerenja u tebe i smatra da si možda jedan od najvećih zviždača koje je ikad susreo, pa je s tobom napravio emisiju „Cosmic Disclosure“. Jesi li zabrinut da ćeš možda reći i previše?

COREY: Moj posao sada je da kažem „previše“.

VODITELJ: Moglo bi se desiti da u sred snimanja sa Davidom neko upadne u studio…

COREY: To je moguće.

VODITELJ: Znam da se David stalno osvrće i gleda iza sebe.

COREY: Da.

VODITELJ: Da li je tvoja porodica svjesna opasnosti?

COREY: Da.

VODITELJ: Jesu li zabrinuti, supruga…?

COREY: Da. Bilo je nekih sigurnosnih incidenata o kojima ne bih sad govorio a koji su bili veoma uznemiravajući…meni je obezbijeđena određena zaštita.

VODITELJ: Da li nam govoriš sve što želiš u ovoj emisiji sada?

COREY: Ima mnogo toga što će još biti objelodanjeno u emisiji Cosmic Disclosure. Na početku smo bili veoma oprezni da ne govorimo o stvarima koje bi ljudi nazvali zastrašujućima, ali biće mnogo veoma neprijatnih informacija koje će tu biti objavljene, a moj posao nije da iznosim dokaze, moj posao je da informaciju ljudima „provučem kroz uši“, da informacija dospije do svijesti ljudi, da bi oni bili pripremljeni kada dođe momenat u kojem će svi dokumenti i dokazi biti odjednom prezentirani.

VODITELJ: Koliko još ima ljudi u ovoj zemlji koji pokušavaju da prenesu ove informacije.

COREY: Znam da su bili drugi koji su pokušavali, ali su bili ometeni i ubijeni.

VODITELJ: Ubijeni?

COREY: Da. Znam da se to i meni može desiti, ali u ovom trenutku mislim da kada bi mi se nešto desilo onda bi to još više privuklo pažnju na ono što ja govorim. Trenutno njihovo najbolje oružje je da ismijavaju ono što govorim.

VODITELJ: Da li to rade?

COREY: Da, jer ja nemam dokumente, fotografije, tako da im je sada najbolja opcija da me ismijavaju.

Ne tvrdim da su ovi vanzemaljski kontakti i opasnosti o kojima on govori lažni. Naravno da ne mogu da znam da li su istiniti, šta je i do koje mere tu istina, a šta laž, ali – i ne odbijam da ih prihvatam kao moguće. Uostalom, upravo zbog Karantina-Pakla-Zavora mi i imamo iskrivljenu predstavu o tome kako smo maltene jedina živa bića u svemiru, a o bilo kakvim, i najsitnijim, tragovima postojanja drugih bića – govorimo kao o nemogućim situacijama ili kao o senzacijama, što je sve daleko od opšteg rezonovanja i percepcije KPZ-mase, tj. čovečanstva. Van zemaljskog KPZ-ustrojstva, naravno, ili očekivano je, trebalo bi da je normalno da sve vrvi od drugih bića, bića sa drugih planeta, bića iz drugih dimenzija. Što smo mi ometeni u tome da ih registrujemo, a pogotovu u tome da komuniciramo sa njima – opet, stvar je KPZ-oglava (oglav, deo opreme za konje, koji ih ograničava da samo gledaju pravo, kuda ih vozač tera).

No, nama to nije tema, tema je druga vrsta zabluda, a u sklopu viđenja načina koji mogu da izazovu šire promene u čovečanstvu.

Nije ovo prvi i jedini izvor u kojem se iznosi ovakav stav: obelodanjivanje informacija o raznim Zlotvorskim strukturama, delatnostima, organizaciji – sami po sebi počeće da budi ljude, što je početak promena. Naravno, sve te, takve informacije jesu korisne, sam proboj takvih informacija je napredak u odnosu na planetarnu situaciju u kojoj ljudi uopšte nemaju takvu vrstu predstava. Ali – SPOLJAŠNJE ČINJENICE, širi proboj spoljašnjih činjenica o onome što stoji i dešava se iza Zavese Karantina-Pakla-Zatvora: niti menjaju svest ljudi niti planetarnu situaciju, ne menjaju oni sami po sebi. Programi i funkcionisanje ljudi, država, celog života na Zemlji tako su zacementirano konzervisani da ih nikakve informacije ovakve prirode ni za nijasnu neće protresti. Ta eto, na primer, Ajka koji se toliko akao sa informacijama o Iluminatima, Reptilima i ostalim Zlotvorskim fenomenima, toliko se trudio na širenju i popularizovanju tih ideja, činjenica i otkrića, imao je čak u Engleskoj pun stadion na jednom nastupu, i – ŠTA SA TIM?! Eno, tresu se Tramp, Putin i EU, samo što nisu popadali sa svojih pijedestala! A i svest običnih ljudi, ma kakvi, eno, uzleće ka Nebu!

Dakle, ni „Zviždači“ ili ljudi koji otkrivaju i šire informacije o Zlotvorskoj pozadini Karantina-Pakla-Zatvora: ne menjaju ovaj svet, niti pomažu ljudima da se promene!


1. Što dublje, neopisivo komplikovano i teško, ali ipak lagano i nekako kako-tako odmičem na svom putu, malo-malo pa mi osvane poneka od duhovnih gluposti&podvala kojima su nam Zlotvori i njihovi emisari-veliki učitelji čovečanstva zaslađivali, i zaslađuju, žešće nego nekadašnjim šerelemama, bavljenje duhovnošću. Naravno da mi nije sada prioritet da se bavim tim glupostima&podvalama, neke osnovne sam već raskrinkavao (bar za sebe, a drugi neka se ne ustručavaju zbog mene da im veruju i dalje), te se usuđujem ta pitanja smatrati rešenima. No, maločas, pade mi na pamet glupost&podvala vezana za nirvanu,

nirvana

pa kako osvrt na nju može biti sažet, evo ga.

2. Najpre: glupost je da nekome padne na pamet da može TELOM da bude u sveprožimajućim ometajućim frekvencijama Karantina-Pakla-Zatvora, uopšte u takvom-ovakvom jednom paklenom ambijentu, a da može da postigne apsolutni mir, apsolutnu utišanost uma, koja je krštena kao nirvana, koja ispada kao rastvaranje, rastakanje svesti u svemu-i-ničemu, i da sve to može da postigne kroz sve dublje opuštanje.

3. Pri čemu takođe zaboravlja da su telo-um-duša-duh kompleks povezanih „delova“, tek kao kompleks su celina i kao takva celina funkcionišu. Ne mogu um i duša da funkcionišu odvojeno, za svoj ćef, A DA IPAK I DALJE BUDU U SPREZI SA TELOM. (Ne bavimo se ekstremnim bolesnim slučajevima, u kojima je to ipak nekako moguće, već se bavimo tobožnjim uzvišenim duhovnim težnjama.) Dovoljno je da se povrede neki centri u mozgu, koji je deo tela, i – nema mišljenja, nema želja, nema namere i koncepta o nirvani, nema nirvane.

4. Um i svest su tobože postigli apsolutni mir, u nirvani, a telo – MORA I DALJE DA NORMALNO FUNKCIONIŠE, E DA BI MOGLO DA SE KAŽE DA JE NEKO UOPŠTE U OVOZEMALJSKOJ FORMI POSTOJANJA. A u tom telu, i u toku nirvane – srce mora da radi, mozak takođe, svi organi takođe… Pa gde je tu apsolutni mir, ako su telo-um-duša-duh u sprezi, a telo nije u apsolutnom miru?! Tj. moglo bi i ono da bude u apsolutnom miru, ali – da bude zaleđeno na -273 stepena. A da je moguće da telo bude tako zaleđeno – da li bi onaj ko zamišlja da je u nirvani, mogao da nakon zalaska na -273 stepena da konstatuje bilo šta, pa i to da je u nirvani ili da je bilo gde, ili da nije nigde?

zamrznuti

5. U najdubljoj NORMALNOJ I PRIRODNOJ OPUŠTENOSTI, čak takvoj da i nismo u svesnom stanju, pri spavanju – UM I DALJE RADI, UM NIJE APSOLUTNO MIRAN. Jesu nama snovi debela enigma: da li su sva dešavanja u snovima u umu, ili mi nekako svešću zalazimo u neke prostore van tela, ne znamo. ALI DA UMOM KONSTATUJEMO TO GDE ZALAZIMO ILI TO ŠTO NAM SE DEŠAVA – JASNO JE KAO DAN, jer se mi svega toga sećamo, onoga čega se setimo, što nam dopre do svesti, pomoću UMA, um sve to ne bi mogao da konstatuje i da pamti da nije RADIO I U SNU.

6. A nirvanisti zamišljaju da mogu postići apsolutnu smirenost uma u svesnom stanju, dok su preko tela priključeni na sve i svašta u ovom svetu! Tj. smatraju da iz te priključenosti mogu svesno da uđu u stanje svega-i-ničega.

7. Naravno da se na nirvanu kao pseudoduhovnu glupost ne bih ni osvrtao, rekoh – bavljenje postojećim duhovnostima mi nije prioritet, da mi nirvana kao uzgredna asocijacija nije iskrsla u važnijim mi istraživanjima odnosa rad uma – opuštanje, a sve, NARAVNO, u sklopu nastojanja na razrešavanju tajni Ravnoteže.


1. Ako se uporedimo sa bićima sa drugih planeta, koja nam nisu poznata, ali nam to ne smeta, šta vidimo?

Vanzemaljci

2. Vidimo da smo mi mnogo komplikovaniji od njih, ne samo po telesnoj građi i funkcionisanju tela, nego i po sprezi tela-uma-duše-duha.

3. Takođe, u neuporedivo komplikovanijim uslovima živimo, ako se, na primer, uporedimo sa uslovima u kojima žive Marsovci:

Mars2

4. Dakle, i bez frekvencijskih ometanja – sami sebi smo velika enigma. A tek sa ometanjima i Zlotvorskim treskanjima…!

5. A Zlotvori

Taz - tasmanijski đavo u crtacima

su sve lepo postavili, tu zamerke nema!

6. Prva ometačinska postavka: dakle, mi smo sami po sebi komplikovani, teško možemo da dopremo do principa našeg najboljeg funkcionisanja, koje znači i aktiviranje naših skrivenih moći, njihovo izvlačenje na svetlost dana iz nekih naših podruma ili sa tavana.

7. Druga ometačinska postavka: Zlotvori su nam (nama kao čovečanstvu) pažnju preusmerili, i svakodnevno uspešno preusmeravaju, na marginalije, odvraćaju nam uspešno pažnju od puteva preko kojih možemo doći do rešenja naših enigmi.

hqdefault

8. Na primer: Ravnoteža!

zadarsnova1

9. Nije mi poznato duhovno delo, ako ga neko zna neka ga navede dole, u kojem se naglašava ključni značaj Ravnoteže. A Ravnoteža je vezana za Ritam našeg funkcionisanja, na ritmovima funkcionisanja zasniva se sve u našoj ravni Postojanja. Pa, valjda su upravo ritmovi povezani sa frekvencijama, itd.

10. Treća ometačinska postavka: i kada nekako dopremo do nekih rešenja, makar do rešenja nekih parcijalnih enigmi na koje je razložena naša generalna enigma – onda nam Zlotvori priređuju zabavu sa robovsko-robijaški iznuđenim aktivnostima i aranžmanima

robovi-stoka-ljudi

preko kojih mi i ne možemo da otkrivene principe primenjujemo, ili možemo da ih primenjujemo uz natčovečanske napore.

11. Nekako sam naveden da celog svesnijeg ili budnijeg dela života bavim odgonetanjem Ravnoteže, istraživanjima vezanim za Ravnotežu, praktičnim eksperimentima u vezi sa njom.

eksperimentišem

12. Taman uspostavim jedan raspored elemenata ili uslovljavajućih faktora, a ono mi iskrsne nešto od toga u novom, drugačijem svetlu, te se uruši prethodni koncept.

13. Generalni princip je jednostavan i jasan: koliko aktivnosti i naprezanja – toliko odmaranja i opuštanja. Ali, u našim nenormalno složenim životnim prepletima: čik da se snađemo sa tim – koja aktivnost, ili koji vid opuštanja, u kojima uslovima su i u kojoj meri naprezanje ili opuštanje. Gledanje televizije kao opuštanje? Neki „rad“ za kompjuterom kao naprezanje? Na naše postojeće predstave o tome ponajmanje možemo da se oslonimo, a preciznije odrediti za svaku situaciju šta je šta – tek Sizifov posao.

sizif

14. Nekako se nadam da sam blizu toga da skockam sve elemente i faktore, ali – to mi se i ranije toliko puta činilo (eto jedne od njihovih veštih igara!), pa nikada ne mogu da budem siguran. Mada sada ima razloga da verujem da je ovog puta skockavanje u finalu.

15. A tek odmeravanje efekata u eksperimentima sa svim ovim!

glavobolja

16. Priča zaista neuhvatljivo komplikovana! I što mi Zlotvori nisu dozvolili, što se nisam setio da im pre inkarniranja napišem molbu, da se inkarniram lepo kao neki istočnjački guru ili prosvetljeni, DA NATENANE ODMEDITIRAM SVOJ ŽIVOT

medit

16. Da ga prozujim opušteno, bez  problema i glavobolje!

lenjivac