Otkrivenja našeg doba

Monthly Archives: април 2019

1. Malo poetski iskazana tema, ako je u ova vremena nekome uopšte do poetičnosti…

2. Tema o parazitskim mislima će, izgleda, da potraje. U međuvremenu, dok ona traje, upadaće neki kraći osvrti, sa značajnijim zapažanjima, a koja ne mogu da čekaju kraj parazitskih misli (kao teme).

3. Već sam ranije isticao URGENTNOST opuštanja. Ili, malo potpunije rečeno: DOMINACIJU opuštanja. Ležećeg, poluležećeg, ovakvog ili onakvog – to je stvar afiniteta.

4. Povezano sa tim je isticano: u svojim bavljenjima i planovima – birajmo prioritete.

5. Deluje kao krajnost, ovako iskazana preporuka. Jeste ona krajnost za nekoga ko nije ni u kakvom zarobljeničkom aranžmanu, nije pritisnut nikakvim obavezama, pa ga previše opuštanja može psihički destabilizovati.

6. Da li takvih uopšte i ima?

7. Naviknutima na stereotipe i logiku ponašanja i življenja postojeće-stare-propadajuće civilizacije: OVAKVA PREPORUKA DELUJE NE UVRNUTO, NEGO MOŽDA POMALO I BOLESNO.

8. Kakva dominacija opuštanja?! PA U TEMELJIMA ZAPADNJAČKOG DRUŠTVA JE PANAKTIVIZAM KAO VRHUNSKA MORALNA I ŽIVOTNA KATEGORIJA!

9. A što je u paketu sa problemima koji se sa dosta opuštanja pokreću, a koji su samo ODLIČNI PREVARNI mehanizmi za opstajanje u prenapregnutosti.

10. Jednom rečju: masi sa metafizičkom kataraktom u vezi sa ovim besmisleno je bilo šta dokazivati.

11. A izneta preporuka ima duboku simboličku utemeljenost u prirodi, bar u dešavanjima za koja možemo verovati da su izvorna.

12. HIBERNACIJA ZA BILJKE I ŽIVOTINJE ZNAČI – SVOĐENJE SVIH AKTIVNOSTI NA MINIMUM, DA BI SE ŠTEDELA ENERGIJA ZA PREŽIVLJAVANJE TEŠKIH I NEPOVOLJNIH USLOVA.

13. Ko ne vidi da doba Tranzicije i Transformacije znači i – doba Hibernacije, zaista metafizički ne vidi trenutna osnovna planetarna dešavanja!

14. NA ENTROPIJU I NA POVIŠAVANJE VIBRACIJA JEDINO MUDRO SE MOŽE REAGOVATI PRELASKOM NA REŽIM HIBERNACIJE!

15. U našem slučaju on znači – dominaciju opuštanja!

16. Toliko je znakova u nama i oko nas, na sve strane, i biće ih sve više, koji prethodno rečeno dramatično potvrđuju. Samo ne treba biti (metafizički) „slep kod očiju“…


II Drugi o parazitskim mislima (2): „Наши мысли нам не принадлежат“

1

https://www.bebamur.com/blog/nase-misli-ne-pripadaju-nama

http://www.esotericblog.ru/2014/12/blog-post_73.html

1.

Navikli smo da mislimo da sve naše misli, sve ideje i porive, generišemo upravo mi. Ali nije sve tako jednostavno.

Kao što rekoh – odavno to rekoh, odavno sam u potrazi za onim što se dešava iza ovoga “navikli smo (da mislimo da sve naše misli, sve ideje i porive, generišemo upravo mi)”.

Ovde je zanimljiv ovaj naglasak na “navikli smo”.

U stvari, to je civilizacijski obrazac koji odrastanjem usvojimo i sa kojim onda živimo, osećajući ga kao jedan od principa očigledne (“zdravorazumske”) logike.

2.

Željeli to ili ne, čovjek je neraskidivo povezan sa svim ostalim stvorenjima na nivou svijesti. I misli različitih ljudi se veoma tijesno međusobno prepliću. Štaviše, čovjek o kome mislite može tačno da čuje vaše misli u svojoj glavi, samo ne pridaje tome nikakav značaj.

Na nekom nivou koji nam postojećoj senzibilnosti nije vidljiv i dostupan (bar za sada) – možda jeste sve upravo baš ovako.

I baš bi bilo zanimljivo, ako je baš ovako, da možemo da vidimo kako se to naše, svih nas, misli međusobno prepliću, bore, utiču jedne na druge, stapaju se ili potiru, itd.

Za sada smo daleko od toga da “čujemo” tuđe misli “u svojoj glavi”.

Tačnije, nešto nalik na to svakako već “radi” kod onih koji su sa pojačanom empatičnošću.

Nezavisno od svesnih uvida i praćenja – moguće je da deo impulsa za parazitske misli potiče od tuđih misli kojima smo “bombardovani” sa svih strana.

Ali je sigurno da se problem sa parazitskim mislima ne iscrpljuje sa tuđim uticajima.

Provedite nekoliko dana u izolaciji, daleko od drugih, bez kontakata sa drugima. Ne samo da nećete imati “nirvanu” bezmisaonosti, nego baš tada parazitske misli mogu da krenu pojačano da “satiru”.

3.

Pored ljudi u misli ulaze egregori i astralni paraziti. Poslednji to rade posebno žestoko i grubo: pronađu ranjivu žrtvu, koja ih privlači svojim mislima i raspoloženjem, posle toga se implementiraju u njenom suptilnom tijelu i djelimično preuzmu kontrolu nad sviješću. Žrtva to ne primjećuje, kao i do tada čini joj se da je sve pod kontrolom, i strani uticaj ne osjeća. Zatim počinje da se mijenja karakter, mogu se pojaviti nove najvjerovatnije pogubne navike. Sva čovjekova pažnja usmjerena je na parazita, koji ga kontroliše, što mu u stvari, i obezbjeđuje kontrolu. To je potrebno samo zbog jednog: da se on zasiti. Parazitiraju niska astralna bića, još nerazvijene duše, duše umrlih koje nijesu našle mir, i te esencije koje mi sami stvaramo.

Ima razloga da dozvolimo postojanje nečeg u smislu onoga što se opisuje kao Astral i astralni uticaji.

I sam bih mogao ponešto da o tome kažem (a možda nakon ovog serijala i kažem), a na osnovu dešavanja nakon smrti dve osobe iz familije.

U vezi sa ovim i prethodnim citatom da razlučimo dva momenta.

I – Parazitske misli moraju imati veze sa uticajima van našeg uma (ljudi oko nas i njihove misli, mogući astralni i/ili neki slični uticaji, itd.).

II – Glavni genetator parazitskih misli svakako mora biti mehanizam koji mi imamo u sebi, koji je deo programa u koje smo inkarniranjem uskočili.

Koji je u okviru našeg mentalnog, psihološkog sklopa.

Iz čega proizilazi dvosmernost našeg poduhvata:

a) treba da učinimo da nam mehanizam parazitskih misli ATROFIRA;

b) treba da imamo, izgradimo zaštitu od tuđih, fizičkih i nadfizičkih uticaja.

4.

Onaj istinski dio, koji mi i jesmo, je ugušen. To se dešavalo od djetinjstva: oduvijek smo učeni da naše mišljenje ništa ne vrijedi, ubacuju nas u okvire i nameću obrasce: kako da se ponašamo, kakvi da budemo i kako da razmišljamo. U tom trenutku i počinje kontrola misli, koja ne proizilazi od nas, već od drugih ljudi. Neophodno je da se on pritisne spolja, da bi se istovremeno uspostavio unutrašnji kanal veze, a novajlija će se već nesvjesno potčiniti volji drugih. Pored toga, teče moćna sila nezadovoljstva, koju osjeća čovjek, trudeći se da ga ne iskaže. Tako je ustrojen cio sistem, čija je osnova porobljavanje razuma u cilju eksploatacije.

„Onaj istinski dio, koji mi i jesmo, je ugušen“… Oduvek sam smatrao i naglašavao: da su naša izvorna priroda i izvorna moć deformisani i osakaćeni, „skrajnuti“ ili „zatureni“. Uz uporno verovanje da možemo naći načine da ih obnovimo i/ili ponovno aktiviramo.

A da je to posledica spoljašnjih pritisaka i društvenih programiranja, kojima smo od detinjstva izloženi… ima toga, SVAKAKO, ali ovakva redukcija je PREVIŠE POJEDNOSTAVLJENO stanovište.

Mehanizam parazitskih misli mora biti mnogo dublji i ko zna kada i kako uspostavljen poremećaj u našoj izvornoj prirodi, a koji se nasleđem prenosi.

Zar deca ne pričaju sama sa sobom više od odraslih?!

Zar nisu intenzivnije, bez imalo distance, opterećena mislima i slikama koje im kolaju umom?

5.

Čak i ako se evidentiraju svi materijalni izvori informacija, u polju u kojem se nalazi čovjek, ipak se ispostavi da mu one ne pripadju. Sve informacije, sva mišljenja i stavovi uzimaju se iz drugih izvora.

Impulsi za informacije, misli, ideje, koji su u nekoj… „sferi“, „polju“, u koje smo „zaronjeni“, ili sa kojima smo u kontaktu. Koji se „uzimaju iz drugih izvora“.

I specifično obličje koje one dobijaju u našem umu, ili kroz naš um.

Kao što je već naznačeno: mora se tu raditi o „SUSRETU“ ili interakciji oba faktora, ne može biti da smo mi SAMO PASIVNI PRIJEMNICI (kao radio-prijemnici), i emiteri, „prosleđivači“ pasivno primljenog.

Imamo mi svojstvo lične produkcije (ideja, informacija, misli), kreativnosti.

JER JE APSOLUTNO NEMOGUĆE DA POSTOJE GOTOVE, VEĆ FORMIRANE MISLI, IDEJE, INFORMACIJE – ZA SVAKU NEPONOVLJIVU SPECIFIČNOST (SVAKE) SITUACIJE U KOJOJ SMO!

Zona „susreta“ ili interakcije ova dva momenta nam je (za sada) nedostupna.


II Drugi o parazitskim mislima (1): J. Soul – „Parazitske misli“

паразитс

https://junkiesoul.com/2018/03/07/parazitske-misli/

1.

Da li ste se nekad pitali dok razmišljate i motate silne misli po glavi – odakle vam te misli? Ko je njihov Tvorac? Kakvo im je poreklo i kako to da su se našle baš u vašoj glavi?

Dobra pitanja-podsticaji!

Metanivo: upućivanje na praćenje sebe u nekom procesu.

To znači – „krajičak“ svesti van procesa.

Ko je (a to su pripadnici mase) punom svešću „potopljen“ u procesu: proces ga bacaka, a da nema orijentaciju gde je i šta mu se dešava.

2.

Ili možda, ako imate neke opsesivne misli kojih nikako da se oslobodite – zašto vas proganjanju?

Opsesivne misli.

Može to da im bude drugi, pomoćni naziv.

Ali parazitske predstavljaju širi pojam.

Mogu one biti u vidu razvijanja krerativnih scenarija, a da ipak budu – parazitske.

Opet dobro upućivanje na metanivo: a) želja za oslobađanjem – neko uočava da je zarobljenik takvih misli, ali ne može da ih se oslobodi; b) zapitanost – zašto ga proganjaju, zašto mu ih um „vergla“.

3.

Kako to da su one nekako moćnije od vas, iako im kažete da odu?

Dobro uočavanje da se radi o inerciji u mišljenju, koja je moćnija od naše volje.

Da kažemo: od neupućene i neistrenirane voljnosti.

Akt iz životne prakse: onaj koga opsedaju ili saleću, kao da se pita, ili se bukvalno i zapita – zašto ne odu, zašto ga ne ostave na miru.

4.

Koliko filmova ste već proživeli u sopstvenom umu i koliko puta ste zakoračili u budućnost koja se nije dogodila, a verovatno i neće?

I ja sam koristio izraz (unutrašnji) „film“ ili koloplet u umu.

Budućnost kao tema parazitskih misli.

Već je navedena (u sledećem delu serijala) kao jedan od aspekata.

5.

Mi nismo kreatori naših misli. Mi samo biramo koje misli ćemo da gajimo u glavi.Sve misli koje postoje i koje ljudi “misle” nalaze se u univerzalnom i jedinstvenom polju koje je svuda oko nas i u nama.

Ne kažem da nije tačno, ali se i ne slažem.

Jer niko živ (za mrtve ne znam) na Zemlji ne zna pouzdano kako u vezi sa ovim stvar stoji.

Da u „univerzalnom i jedinstvenom polju“ kolaju i misli o tome da li ćemo da gledamo televiziju, šta da pomislimo o onome što tamo vidimo, ili ćemo da izađemo u šetnju, šta nekome da kažemo, itd.

Nekako „ne pije vodu“!

Dubinska i nepristupačna zona. Zona u kojoj se formiraju, u začetku, u fundamentu, naše misli.

Nismo joj još dorasli, tj. previše smo za nju mentalno osakaćeni. A nije nam sa praktičnog stanovišta ni zapelo da se njome bavimo.

6.

Da li će neka misao doći do nas, odnosno da li ćemo je mi “ukačiti”, zavisi od nas koliko smo spremni i otvoreni za to, kao i kakvo je naše trenutno emotivno stanje.

Interakcija misli i emocija je takođe navedena kao aspekt (u sledećem tekstu).

Interakcije svakako ima, ali je ona mnogo zamršenija.

7.

Sve je već stvoreno, samo nemamo svi pristup tome. Često dajem kao primer zakon elektriciteta koji oduvek postoji, ali jedino je Tesla bio voljan, spreman i otvoren da neke stvari percipira i “spusti” u ovu fizičku realnost. A takvih primera ima mnogo.

Opet i ovde – stvar je u mojoj percepciji znatno komplikovanija.

Za fizičke obrasce i izume – situacija možda i jeste ovakva.

A interakcija naših složenosti i složenosti uslova u kojima smo?

Ubeđen sam da su to nepoznanice i eventualnih viših bića koja nas prate, i koja u ovome uče od nas, tj. sa nama, na onome što nam se dešava.

Kao i u svakom eksperimentu.

8.

Misli imaju magnetišuću prirodu, što znači da ako neku misao ne odbacite odmah, vrlo brzo će se tu okupiti još mnogo takvih i sličnih misli.

Moglo bi se nefunkcionalno umnožavanje misli objasniti, više u uslovnom smislu, „magnetizmom“.

Što je posledica koncepta po kojem samo „pokupimo“ misli koje kolaju oko nas.

Ja bih radije govorio o prisili hiperprodukcije.

Hiperprodukcije informacija sa „dna“ sistema (sistema ideja).

Prisila – aspekt programa u koje inkarniranjem uskačemo.

Na šta se možda dodatno nakače i neki mehanizmi koje Gospodari koriste.

9.

Koju emociju ćete za određenu misao “zakačiti” opet zavisi od vas/nas, jer je pitanje koji značaj mu dajemo. Jedna ista misao nekoga će obradovati, a drugoga rastužiti. Izbor je na nama.

Stav o interakciji sa emocijama je već naznačen.

Ne bih rekao da mi možemo da vladamo emocijama.

Za vladanje mislima se možemo izboriti.

Za vladanje emocijama bolje da ne „plediramo“, nedostupna nam je to zona.

Ono što svakako možemo, kao što je ranije ovde objašnjavano: da razgrađujemo intenzitete emocija, bilo tzv. pozitivnih, bilo tzv. negativnih.

Do sasvim suptilnih manifestacija.

10.

Interesantno je da posle nekog vremena, više sličnih misli na jednom mestu (čitaj, u nečijoj glavi) ima tendenciju da se pretvori u misaoni obrazac – zaseban entitet koji sam sebe održava i hrani. (…) Onaj ko je zaista u opasnosti je misaoni obrazac, jer ako ga se oslobodite ili mu izmenite strukturu, kako će onda moći da se hrani vašom životnom energijom? U tom slučaju bi morao da pronađe drugog domaćina, jer bi kao i svaki drugi parazit ostao bez hrane.

Pretposavljamo da je Kreacija potekla iz Uma Moćnog Tvorca, koji je daleko-daleko iznad ili iza naših bogova Parazita.

Iz Njegovog Uma su možda proistekle „Misli“-entiteti, koji imaju život.

Mi, za sada, nemamo takvu stvaralačku moć.

Maksimum „života“ koji naše misli kao „entiteti“ mogu dobiti su – ospoljenja u formi najsaveremenijih robota koji su sposobni i za neku vrstu komunikacije.

Da su nam misli parazitske – shvatam u prenosnom značenju.

Ne kao da su one entiteti koji parazitiraju na našem misaonom procesu.

Već u smislu u kojem neko naše „verglanje u prazno“ – „parazitira“ na našem angažovanju, crpeći nam Energiju.

11.

Za početak, probajte da se oslobodite bilo čega što ponavljate ili često radite, mislite, govorite.

Generalno – ovakav savet je u redu.

Ali istovremeno i praktično bezvredan.

Sa ovakvim dubinskim, fundamentalnim mehanizmom ne možemo da se poigravamo kao mačka mišem.

Pa kad više nećemo da se igramo „mišem“ samo ga „otpustimo“.

„Odgovor“ na probleme ovog našeg izuzetno komplikovanog, bazičnog mehanizma je – ako ne baš izuzetno, a ono svakako prilično komplikovana strategija (ili metodologija, niz postupaka).

Valjda je i logično…?!

12.

Ako sa bilo čim od navedenog imate problem, ili se problem javi posle nekog vremena, ili vam se aktiviraju razne sumnje, strepnje, strahovi, nesigurnosti – budite sigurni da nešto pokušava da vas veže, nešto što se vama hranilo pokušava i dalje da vas drži u ropstvu, jer mu ne odgovara da traži drugog domaćina. Parazit je ipak parazit.

„Nešto što se vama hranilo“…

Ne ide mi da NEŠTO, što je PRODUKT NAŠE AKTIVNOSTI, čak – produkt funkcionisanja našeg tela (mozga), bude parazitski entitet koji se hrani našom Energijom.

Pre će biti da se Neko (ili neki&Neki), koristeći i mehanizam parazitskih misli (a on ili Neko drugi nam je taj mehanizam instalirao) – parazitira na nama.

Dakle, parazitske misli pre mogu biti INSTRUMENT Nečijeg parazitiranja na nama.

13.

Pitanje iz Accessa koje može biti veliki doprinos: za svaku tačku gledišta, verovanje, stav ili misao koja vam prođe kroz glavu, pitajte čija je? Kome ona pripada? I svuda gde osećate nelagodu pri pomisli da to otpustite, kao i svuda gde ste sebe kao beskonačno biće definisali i ograničili na ovaj ili onaj način – prvo osvestite sa kim imate posla, a onda se razvežite, obrišite i transformišite to – kroz sva vremena, prostore, dimenzije i realnosti.

Predložena procedura ili metoda može biti od koristi za vežbanje u obraćanju pažnje na parazitske misli, za postajanje svesnim njihove tiranije.

Borbom protiv MANIFESTACIJA mehanizma parazitskih misli mi ne ELIMINIŠEMO korene ovog mehanizma.

Mi moramo uspostaviti svoj, nimalo jednostavan „kontra“-mehanizam.

No, o njemu – „o tom – potom“, kroz (možda) niz nastavaka…

14.

Uvek može drugačije. Da li ćete hraniti sebe ili svoje parazitske misli i fiksirane tačke gledišta – izbor je na vama.

Ovo je istovremeno i tačno, i cinično!

Tačno, jer zaista od nas zavisi hoćemo li se uhvatiti u koštac sa svojim parazitskim mislima.

Kao što rekosmo: uopšte je pomak da ih budem svesni.

A nehotice je cinično: jer se radi o složenom, jedva izvodljivom poduhvatu (skoro pa „nemogućoj misiji“). Te ispada kao da zarobljeniku koji ima minimum minimuma šanse za oslobađanje kažemo: da od njega zavisi hoće li biti slobodan.


I Davnašnje muke sa parazitskim mislima

1. Odavno sam bio na tragu svesnosti njihove tiranije.

2. Odavno kuburim (imati muke sa nekim/nečim) sa njima, pokušavam da im doakam, da ih kao fantome raskrinkam…

муке са

вал.jpg

ману.jpg

3. Ali nisu se dale! Zlotvori su se perfidno infiltrirali u naše sopstveno rukovođenje svojim mislima i sobom. A u stilu podmetnutog kukavičjeg jajeta: „izležemo“ mi stalno svoje misli, neke od njih su naše, a neke – „naše“, deluju kao naše, a podmetnute nam.

4. Pa, hajde budi normalan i mudar i snađi se!

haarp-sustav-antene-mozak-3

5. Muke nad mukama i muke jedna u drugoj kao babuška u babuški!

баб.jpg

6. VELIKI POMAK KA MUDROSTI JE DA DOPREMO DO STAVA DA „NAŠE“ MISLI NISU NAŠE, ILI DA TO NISU UVEK I SASVIM!

7. Ali nam taj uvid ne pomaže da se u tom fenomenu snađemo!

8. Slutim iluziju da mislim svoju misao, ali ne mogu da SASVIM ISKORAČIM iz te iluzije, JER JE ONA DEO MOG FUNKCIONISANJA, deo funkcionisanja mog mišljenja, fiziološkog i metafizičkog programa koji mi je nabačen kao konju očalnici, pa gleda samo napred i vidni pregled može da mu bude samo u uskom vidnom polju na koje ga gazda uzdom usmeri.

војска

9. ČIINI MI SE DA MI ZNAČAJAN POMAK NEKAKO, NA JEDVITE JADE, POLAZI ZA RUKOM SA NEKIM POMACIMA U RASPETLJAVANJU PARAZITSKOG MIŠLJENJA!

10. „ČINI MI SE“, jer sa Zlotvorima i sveprožimajućim individualnim, društvenim i civilizacijskim programima koji su nam davno nabačeni (upravo kao konjima uzde i očalnici), a njima ostavljeni u nasleđe – nikako nismo sigurni i kad nam se čini da smo sigurni u neka svoja saznanja i rešenja.

землја, тас.jpg


1. Informacije o skoro dramatičnom pomeranju Severnog pola.

сев пол

2. Negde ranije ovde navođeni su podaci o dramatičnom povišavanju vibracija planete, „Šumanove rezonance“, sa stogodišnjih-merenih 7,8 Hz na oko 30 Hz.

реѕ.jpg

3. Krupna planetarna, tehnički merljiva dešavanja.

4. Da ne govorimo o unutrašnjim (u nama) njihovim odrazima.

5. Koja su takođe skoro dramatično uočljiva, ali ih ne možemo lako objektivno konstatovati.

црно.jpg

4. A mi?!

5. Zagnjureni u svakodnevne životne… što drame, što sitnice, igrice i vejavice!

6. Od mnogih tih bavljenja nam zavisi opstanak tela, od kojeg nam zavisi ovozemaljski opstanak.

4с.jpg

7. Ali u tolikima se gubimo.

8. Gubeći šire slike našeg življenja.

землја

9. Te ne uočavamo da nam se nešto veliko (u smislu promena) iza brda valja…

10. Da je da nas makar znaci dati na početku navedu na neku masovniju zapitanost.

запит

11. Ali, ni tektonski poremećaji masi nisu u tom smislu od pomoći.

12. Kolektivna začaranost opstaje.

бодлје.jpg


OVO JE NAPISAO MOJ DUHOVNI BRAT:
„A Mooji i slicni kazu da samo budes, da se ne brines, da budes srecan tu gdje jesi. To je mozda upuceno za njegovu publiku koja je sa zapada i koja lijepo zivi pa u svoje slobodno vrijeme se zanima za duhovnost. A sta ce covjek koji radi u rudniku, ili neko ko je tesko bolestan u bolnici, koji trpi bolove… I on valjda treba da samo bude i da je srecan tu gdje jeste.“

JA BIH DODAO A GDJE JE NJIHOVO OPD OPREDJELJENJE KADA NEVIDE PATNJU DRUGIH

1. „Duhovni brat“ je na dobrom putu sa kritičkim tretmanom Muđija, tj. njegovih ideja, odnosno, ako je tome naklonjen – sa zdravim kritičkim tretmanom svega postojećeg (a pravo kritičko mišljenje ne znači puko osporavanje, kao što se misli, već – preispitivanje i dobrog i lošeg, u nastojanju da se dopre do suštine).

2. Negde sam „u prolazu“ video još jedno umesno kritičko zapažanje na Muđijev račun. U smislu: i na šta to liči, da on sedi kao na nekom zlatnom prestolu, sa onim peškirom preko kolena, a mi, slušaoci, sedimo na panjevima, kao niža klasa.

3. U redu su sva ta uočavanja, mada… kada čovek malo sveobuhvatnije sagleda – jadni Muđi! Ipak on jeste, kao što se kaže – dobrica. Ipak je i on jedna NESNAĐENA DUŠA! Očigledno je da ima dobre, najbolje moguće namere, da želi najveću duhovnu korist za ljude koji mu dolaze. Nažalost, te namere ispadaju „u konačnici“ kao duhovno podvaldžijstvo. Znamo već – dobre namere nas ne oslobađaju odgovornosti za loše posledice koji iz tih namera porizilaze. Dobre namere jesu „olakšavajuća okolnost“, ali – loše posledice su loše posledice.

4. Dakle, u tom delu je „duhovni brat“ u pravu, ali je „u krivu“ sa suštinom ovog konkretnog zapažanja, tj. promašuje suštinu.

5. Publika na Zapadu, koja lepo živi, pa u slobodnom vremenu može da se bavi duhovnošću. A čovek koji radi u rudniku, tj. ljudi u ekonomski nesređenim sredinama i državama, koji s mukom zarađuju za hleb… Bolesni su posebna kategorija, tj. posebna tema u ovom razlučivanju.

6. Radno vreme i na Zapadu i na Istoku, tj. u ekonomski nerazvijenim zemljama, traje isto – osam sati. Čak je češći slučaj da na Zapadu traje duže.

7. Intenzitet fizičkih naprezanja nije pravi kriterijum u ovom slučaju, već: a) stanje energetike, b) stav ili odnos prema poslu koji se radi, tj. prema životnim iznuđenostima.

8. Sa dobrom energetikom i najveća fizička naprezanja su čoveku – ZABAVA. Uostalom, zar to ne dokazuju sportovi koji se zasnivaju i na ekstremnim fizičkim naprezanjima. A za njih je „volumen“ angažovanja ili „radno vreme“, sličan ili i isti kao i u slučajevima rudara i sličnih zanimanja.

9. Posmatrano sa stanovišta pravih kriterijuma – čovek na Zapadu češće može da bude (može, a ne mora obavezno) teži zarobljenik svog posla nego čovek na Istoku (tj. u nerazvijenim zemljama).

10. U oba slučaja imamo posao koji se mora raditi, da bi se imao Zlotvorski instrument novac, kao osnova fizičkog ovozemaljskog postojanja. Zato govorimo o iznuđenostima, o, metafizički posmatrano, robijaškim radnim prinudama.

11. Da li smo tim robijaškim iznuđenostima ZDUŠNO posvećeni ili nismo, da li u njima vidimo i punu smisaonost i lično ljudsko ISPUNJENJE – naizgled je potpuno nebitno. Tačno je da taj naš unutrašnji stav nije presudan za Oslobađanje, jer bilo kakav da je, mi ostajemo zarobljenici koji moraju da ispunjavaju te iznuđenosti. Ali od ovog stava ili odnosa dosta zavisi IZLIV ENERGIJE, pokretanje i natapanje Energijom posla koji se obavlja.

12. Od toga zavisi da li nam se svest UTOPILA u poslu-iznuđenosti, ili ipak ima kakvu-takvu Distancu.

13. Ja svoj posao nastojim da otaljavam, koliko je moguće, ali svakako mi je jasno da imam posla sa glupostima koje bih rado mimoišao, drugi oko mene se polomiše boreći se da glupostima daju smisao i status vrednog angažovanja.

14. Srećom, povišavanje vibracija prilično rašćišćuje „scenu“, ogoljuje stvari, pa ljudi sve više gube „polet“ sa kojim su nekada „izgarali“ u svom poslu. Nekako im sami od sebe malo-pomalo spadaju ovoji iluzija koje su imali o svom poslu, o njegovim efektima, o njegovom značaju, Entropija ih dosta koči, mada naizgled sve loše, sve ide dobrim smerom, itd. Imao sam neke prilike da posmatram zdravstvene radnike – naravno, bore se oni kao i nekada da svom poslu daju smisao i veliki značaj, ali – nekako ispada kao da „s bede“ leče ljude. A primera je sve više na sve strane, PLANETARNI PROCES JE U PUNOM ZAMAHU.

15. Dakle, sa ovog stanovišta, unutrašnji stav prema poslu ili Distanca je uslov da se bar u nekom smislu „bude“, a ne to da li je posao lak ili nije, da li se živi u ekonomski sređenim uslovima ili ne. Ako čovek ima tu Distancu, reći će: „Moram da ovo otaljavam, daj da „budem“ uz ovo (ne – u ovome) koliko moram, pa da se sklonim…“.

16. Ako on vidi smisao, vrednost i ispunjenje u tom poslu, „sjedinjenost“ u svesti sa njim – džaba mu što posle takvog posla može po Muđijevoj recepturi da „bude“ van ŽARIŠTA ŽIVOTNE BORBE (osmosatne robijaške iznuđenosti), „poklopljen“ je u žarištu, a ova igrarija sa fokusom van žarišta ništa mu suštinski ne pomaže.


Prihvatite sve što vam se događa kao neizbježno

Budite jednako ravnodušni i prema užitku i prema boli

Svaki čovjek uvijek teži užitku, a pod svaku cijenu izbjegava bol. No Marko Aurelije smatra da je grijeh na užitak isključivo gledati kao na nešto dobro, a bol s druge strane smatrati zlom.
https://hr.sott.net/article/22219-Stoicka-filozofija-Savjeti-rimskog-cara-Marka-Aurelija

EVO PRIMJERA JOS JEDNOG PAMETNJAKOVICA SLIJEPOG ZA KARANTIN-PAKAO-ZATVOR ZEMLJU. BAS BI GA TREBALO MALO MUČITI PA DA VIDIMO KAKO JE RAVNODUŠAN PREMA BOLI

1. Evo povoda da pokažemo koliko je teško orijentisati se u KPZ-Zavrzlami! I koliko je lako onima koji se očas posla ugnezde u jednoj duhovnoj teoriji, pa se sa njom, uglavnom neizmenjenom, „surfuju“ celog života, pri čemu im samoispitivanje i preispitivanje, usled obavezanosti na tobožnju dolednost, sasvim atrofiraju.

2. Na sve strane po duhovnoj/metafizičkoj litaraturi imamo ovakve, ovima slične savete i objašnjenja (kao u gore citiranom tekstu) koji su, načelno ili in abstracto posmatrani – SASVIM U REDU ili skoro sasvim u redu.

3. Postaju gluposti i besmislice kada ih kontekstualizujemo, kada ih smestimo u postojećem, živom planetarnom ambijentu (KPZ-Mrcvarilište). Ako u njemu pokušate da ih primenjujete, ako je to uopšte i moguće, onda deluje kao da ste „pali s kruške“. Da ne koristimo neki grublji, a značenjski adekvatniji izraz – delujete kao budala.

4. Da navedem analogiju iz užeg kruga, iz kruga profesije u kojoj sam (iz kruga Ćelije u kojoj sam). Već sam ispisao stotine tekstova o jednom bolesnom i anahronom obrazovanju, o nekim od njegovih „nebrojenih“ simptoma. Začkoljica slična onome što je prethodno konstatovano na duhovnom/metafizičkom planu sastoji se u sledećem…

5. Naredbe, koncepti, modeli, itd. koji nam po školama stižu iz nemuštog i slepog Ministartsva prosvete – načelno su u redu ili bi mogli da budu u redu. Načelno, dakle – ako bi se primenjivali u nekom NORMALNOM OBRAZOVNOM SISTEMU. Ubačeni u bolesni sistem – postaju gluposti „do neba“, koje kao da su smišljene i ubačene u sistem samo da bi svi akteri u njemu (i učenici i nastavnici podjednako) popadali, kolabirali OD ZAGLUPLJIVANJA I BESKORISNOG ISCRPLJIVANJA.

6. Da ne navodim primere, jer su već nekakvog (kao) užestručnog karaktera, ali – neka niko ne sumnja da bi tek tu, na terenu sasvim konkretnog, vrlo zanimljivo moglo sve konstatovano da se dokaže. Neki od tih upadljivijih, da ne kažem baš – maloumnih, izuma su: ishodi i standardi, te timovi. Na primer timovi. Timski rad, načelno, van ovog urušavajućeg obrazovnog sistema, mogao bi zaista da lepo funkcionioniše, da ima smisla i da daje rezultate. U ovom sistemu: on se svodi na GOMILANJE PISANIJA U“DOBROM“ SOCIJALISTIČKOM MANIRU: pišeš do iznemoglosti planove rada, vodiš zapisnike sa brojnih sastanaka, na kojima se priča nešto bez veze, tek da bi se pričalo i da bismo ispadali mudri, donose se „akcioni planovi“, pa onda obimni izveštaji o radu. Pa tako ukrug, iz godine u godinu, a da niko živ (ni mrtav, kada bi bio zainteresovan) ne uočava MA MRVICU efekata od toga. Jer planovi rada, zapisnici, izveštaji, itd. trebalo bi da su u funkciji nekih vidljviih efekata, a ono – oni ispadaju kao efekti sami za sebe. Pišu se – da bi ludo „mudre glave“ koje dolaze da kontrolišu rad škola imale za šta da se zakače u vrednovanju rada škola.

7. Potpuno istu matricu imamo i u citiranim, ali i u tolikom mnoštvu drugih duhovnih/metafizičkih tumačenja i saveta, rasutih „diljem“ literature. I U TOME JE TA VEŠTA ZLOTVORSKA ZAMKA: LJUDI MOGU LAKO DA SE PREVARE, i da ideje koje su načelno, VAN AMBIJENTA KARANTINA-PAKLA-ZATVORA, u redu, prihvate kao da su one u redu i UNUTAR KPZ-Prostora. A one su, u stvari, u jezivom KPZ-kontekstu: neupotrebljive besmislice.

8. Moram da ponovim razliku, jer se većina saveta iz citiranog teksta odnose na tu razliku: jedno je KPZ-Mrcvarilište, u kojem su ljudi podvrgnuti sluđivanju, obogaljivanju i iscrpljivanju, zato da bi bili satrti, obezglavljeni, da bi bili poslušna Hrana, a drugo je planetarni ambijent, za koji sam ubeđen da mora postojati u Postojanju, u kojem imamo Mučilište koje je Učilište.

9. Ali takvim Mučilištem-Učilištem gospodare MUDRA MOĆNA BIĆA, koja OČINSKI BRINU  da podvrgavanje mučenju i iskušenjima BUDE DOZIRANO I FAZNO, do nekih individualnih granica podnošljivosti, a u funkciji navođenja ljudi na zapitanosti i spoznaje, na kaljenje i jačanje.

10. U datoj KPZ-situaciji ljudi su već sasvim mentalno obogaljeni, bilo bi kasno i da se sutra uspostavi režim Mučilišta-Učilišta, tako da su za zapitanosti i uvida koji su inicirani mukama i iskušenjima – SASVIM ONESPOSOBLJENI.

11. Da se ovlaš dotaknemo nekih razlika (opozicija), da bi se uočila suština…

12.

Prihvatite sve što vam se događa kao neizbježno

13. U Mučilištu-Učilištu bi čovek zaista morao, RADI SVOG DUHOVNOG RASTA, da nastoji da se drži ove devize i da je primenjuje u životu. Jer bi ga ona vodila ojačavanju i kaljenju. Snalaze me muke i iskušenja, ja se borim da ih izdržim, time pomeram granice svoje izdržljivosti, granice mogućeg na svom individualnom planu, postajem fazno sve jači.

14. ALI JE USLOV DA JA IMAM VIŠI PLAN KOJI ME U SVEMU TOME VODI, DA GA VIDIM, TJ. DA MI SE ON JASNO MANIFESTUJE U RAZNIM ŽIVOTNIM SITUACIJAMA! Na osnovu toga ja stičem poverenje. Meni bi se, u takvom Ambijentu, na svakom koraku POKAZIVALO I DOKAZIVALO da imam posla sa silama, sa planetarnim Gospodarima ili Učiteljima – koji BRINU o mom duhovnom rastu. Pri čemu ja mogu da konstatujem: da mi se daju dozirane muke i iskušenja, fazno, tako da mogu da ih ili relativno lako ili neka bude i dosta teško ali koje ipak mogu  – da izdržim, tako da mi se daju pauze u sagledavanju onoga što mi se desilo, pri čemu ja mogu da konstatujem svoje napredovanje, te tako da, u nizu godina, mogu sasvim jasno i očigledno da uočim kako mi se ostvaruje ona Kueova fraza: “Svakog dana sve više i više napredujem!”. I logično je da bih ja u tom slučaju imao poverenja u Biće ili Bića koja su Gospodari planete, logično je da bih se SA POVERENJEM prepuštao njihovom uzvišenom vođstvu.

15. A DA LI BIH BIO NORMALAN I IOLE MUDAR DA PRIHVATAM KAO DOBRO I NORMALNO ONO ŠTO MI SE SADA NA PLANETI DEŠAVA?! Da prihvatam sa poverenjem i sa stavom da sve to ima jednu PO MENE (I PO DRUGE) KORISNU DUHOVNU SVRHU?! To mogu samo ili lakoverni poput onih jadnika koji su već nabrojani u prethodnom tekstu, ili budale, tj. ne moraju biti baš budale, ali svakako – pripadnici Stada, bez svog Ja.

16. U istom smislu se može govoriti i o skoro svakom drugom (u citiranom tekstu) datom savetu.

17. U redu je da se čovek bori da bude ravnodušan “i prema užitku i prema boli”, u situaciji kada su UŽITAK I BOL deo PROGRAMA PLANETARNOG UČENJA.

18. To nastojanje vodi samokontroli i unutrašnjem jačanju.

19. Mi smo i u KPZ-Mrcvarilištu prisiljeni, HTELI-NE HTELI, da savlađujemo boli, traume i sve slično, da ih nekako razgrađujemo, a kako i po koju cenu – “to naša duša zna”. O užicima i da ne govorimo, onaj ko se probudi u KPZ-Jezi, otupi i gubi volju za bilo kakve užitke, tako da mu se oni i ne pojavljuju kao iskušenje.

20. Da imamo boli i muke, traume, koji su u jednom repertoaru UČENJA I KALJENJA, onda bi se radilo o jednom njihovom “volumenu” ili “resursu” koji se vremenom istroši (da smo u Mučilištu-Učilištu), a tako da mi postajemo sa izdržavanjem – sve jači. Kao što se konju postupno ubrizgava zmijski otrov, do jedne granice nakon koje se prestane, jer je već izgradio resitentnost. A zamislimo da se, dok je živ, nastavi sa tim ubrizgavanjem, pa i još sve većih i većih količina, naglo, bez postupnosti! Da li bi onda to bilo u funkciji jačanja njegove rezistentnosti ili u funkciji njegovog uništenja?!

21. Da zaključim: mudro je imati u vidu ovu zamku “bezbrojnih” duhovnih/metafizičkih tumačenja i saveta: koji načelno, in abstracto, jesu u redu, bili bi u redu da je Zemlja Mučilište-Učilište.

22. A postaju podmukla, perfidna prevara, čista maloumnost u postojećem zemaljskom kontekstu: u našem dragom i nikada dovoljno navođenom Karantinu-Paklu-Zatvoru!


osim toga u meni se mjesa tuga, napustenost razocaranost ljtnja…do prije 7 – 8 godina tjerao sam sebe da mislim da smo mi iskrica koja ce zapaliti citav svijet ali nakon brutalnog suocavanja sa stvarnosti i zombijima oko sebe sada mi je jedina nada da u nekoj sumi napravim kolibu i da pobjegnem od svega. ovaj zadnji zivot na zemlji pokusati cu provesti u tisini i miru i potpuno mi je svejedno sta se sa svijetom dogadja. prizivam propast cijele ove poludjele civilizacije, Sa nevidljivima cu rjesiti neke stvari vjerojatni nakon smrti fizickog tijela a pokusati cu i ranije Ovu ludnicu ostavljam zombijima, zlocincima, svemirskim bitangama samoproglasenim bogovima , nju agerima, „velikim“ duhovnim vodjama, duhovnim pogresno-savjetnicima, svemirskim „pomagacima“, duhovnoj hijerarhiji kojoj je sve kako treba biti, svim mogucim autoritetima koji su me 67 zivota na zemlji iscrpljivali, lagali, napustili i zaboravili. Nakon ovoga nezaboravnog iskustva na zemlji netrebaju mi nikakvi savjetniici pomagaci ili bilo kakvi veliki duhovnjaci, Savjete i drustvo cu prihvatiti samo od onih koji su kao i ja patili na ovoj cudnoj planeti. Oni mene i ja njih razumijem. I porucujem svim onima koji su sa nebeskih visina zaogrnuti u plašt duhovnosti i nedodirljivosti davali smisao ovoj zemaljskoj ludnici da nisu i nemogu biti nikakav uzor dok ih i same ne snadje ovo sto su nama omogucili a to ih i ceka po zakonu jednakosti iako misle da su sada iznad toga.

1. Već je rečeno ovde: doba povišavanja vibracija ogoljuje sva dešavanja na planeti, pa, između ostalog, i pitanje odgovornosti Onoga ili Onih koji su dozvolili planetarno Mrcvarilište ovakvih razmera.

2. Ako se osvrnemo unazad: nema, ili bar meni nije poznata – duhovna ili metafizička teorija u kojoj se dolazi do ovog pitanja.

3. Ono što je loše, naopako, protivrazvojno na Zemlji i u ljudima, u ljudskoj civilizaciji: pripisuje se nekim „Silama Tame“, nekom Luciferu, samoj ljudskoj prirodi koja je „podložna Zlu“… Ili se i ono što je gadno – MISTIFIKUJE tobožnjim savršenim Višim planom, u smislu: u Božjoj savršenoj Kreaciji sve ima svoju svrhu, samo što je mi ne vidimo, ne shvatamo. I najgore gadosti – ko zna zašto su dobre! Tj. imaju neku funkciju koja nam nije znana.

4. U ovom Dobu sve te priče i pokušaji opravdavanja raskrinkavaju se! Bar za one koji su spremni da uoče šta je iza krinke.

5. Pa, mi brinemo i imamo saosećanja za neke sitne životinje, a ovamo Nekome je svejedno ovo totalno duhovno nefunkcionalno mrcvarenje milijardi i milijardi ljudi tokom istorije!

6. I da u tome nalazimo neku transcendentnu višu svrhu koju ne shvatamo?! U datim uslovima to će sve teže polaziti za rukom svakome ko je iole „čiste svesti i zdrave pameti“! Pa ne sudi se o svrsi i efektima negde sa strane, već ovde, odavde, „iznutra“. Ne može general koji u svom štabu prati borbu da bolje oseća stanje na terenu od onih koji su na terenu. On može da ima informacije sa raznih tačaka terena, da ima uopštenu širu sliku, ali nije u koži onih koji su na terenu i nema prava da o tome u njihovo ime da govori.

7. PA ZAR JE TEŠKO SAGLEDATI „TRAJEKTORIJU“ ILI „VEKTOR“ „KRETANJA“ SVOJE SVESTI I UMA, tokom svog i života ljudi oko sebe?! Tu nema rasta ni od korova! Ni u jednom vremenu, ni kroz istoriju, ni individualno, ni kolektivno. Samo se tavori i živi se život BUKVALNO ISTO ONOLIKO SMISLEN KOLIKO I ŽIVOT ŽIVOTINJA. Daj da se nekako proživi, po inerciji po kojoj ga žive i svi drugi u „Stadu“.

8. Koji je smisao života stoke? Da nam bude hrana! A koji je smisao života Čoveka? Da bude Hrana! Nekome. Na načine koji nam nisu vidljivi, ali koje po energetskom iscrpljivanju više nego jasno vidimo u posledicama.

9. To je to – Mrcvarilište! U Mučilištu koje je Učilište, ČIJI SMISAO JE U KALJENJU I RASTU, u navođenju na naprezanja i izdržavanja muka i iskušenja, a koji su u razvojnoj funkciji – priča je potpuno drugačija.

10. Dakle, opravdana ozlojeđenost na Onoga ili One koji su svesne duše šutnuli u ovo Mrcvarilište… Neko bi rekao: možda je u pitanju neka misija. Što je čist cinizam!

11. Možete da govorite o misiji u izuzetno teškim uslovima, ali u kojima postoji bar procenat u rangu 20-ak ili 10-ak na uspeh. U kojima postoje ELEMENTARNO VITEŠKI USLOVI ZA BORBU.

12. Kao što je već rečeno: i kosmički blesav, ako ovaj Karantin-Pakao-Zatvor posmatra sa strane, tj. da nije u njemu – jasno vidi i shvata da su ovde šanse za uspeh 0,0001%, a da je neumesno govoriti o elementarno viteškim uslovima za borbu kada možete da budete maksimalno koliko je moguće i Budni i svesni, a da time ne dobijate Moć, znanje i načine za Oslobađanje, kada treba da se borite vezanih ruku, nogu i OČIJU, a sa punim džakom na leđima.

13. Zanimljivo je pitanje dokle će „furati svoj (iluzionistički) fazon“ njuejdžeri, tajnaši, koučizanti i duhovnjaci „tipa“ Muđija i sličnih mu!

14. Sve mi se čini da povišavanje vibracija neumoljivo i njih protresa u korenu, samo što o tome još nisu „obavešteni“, što im to još ne dopire do svesti. OBRATITE PAŽNJU SAMO NA SVE VEĆA NAPREZANJA KOJA SU IM POTREBNA DA BI „FURALI SVOJ FAZON“ sa fokusom na pozitivu!

15. Neki od videa koji mi je ranije bio slučajno iskočio, sa Muđijevim propovedima o tome kako je sve dobro, samo to treba videti… „Ne brinite ni o čemu, samo budite srećni…I što god da se desi u životu, na kraju krajeva – sve je u redu.“

16. Gledate i pitate se, a već vam ih je žao: šta li im teže pada, da foliraju sebe same ili druge. On sa takvim naprezanjem govori, naprezanje mu je u „temeljima“ „facijalne ekspresije“, odaje utisak čoveka koji nekoliko dana nije mogao oka da sklopi. Ovo nije slika osobe koja je „puna mira i ljubavi“! (Već sam ranije negde dao video sa devojčicom koja na „audiciji“ pokušava da peva i koja bi mogla da bude obrazac za nekoga ko je „pun mira i ljubavi“.)

16. Naravno, njegova stvar kako izgleda i za šta se zalaže, ali, kako je javna ličnost koja duhovno vodi mase, imamo prava da ga „koristimo“ kao primer za sopstveno učenje i izvlačenje pouka.


Upravo sam pročitao „Stvarnost onkraj dualnosti“ – Armin Risi, gde je objašnjeno, sa filozofske strane, kako koje frakcije sagledavaju stvarnost i sve, manje-više, svojataju da su u pravu. Ne bih da ulazim u detalje, ko želi može potražiti i iščitata na oslobodjenje. com.

Tema je izazovna, možda mi pođe za rukom da pogledam.

Ono što htedoh reći jeste da sam osetio u Vašoj argumentaciji u ovim zadnjim tekstovima, koja je po meni na mestu, neku vrstu frustracije, odnosno , shvatanje da u ovom „životu“ nema mogućnosti da se učini neki pomak.

Moglo bi se to nazvati frustracijom, ali – kosmičkom!

Ne verujem da je po Planu da se formira KPZ-Mrcvarilište.

Kosmičko Mrcvarilište je duhovno nefunkcionalno Mučilište.

Mučitelj može da bude Učitelj, Mučilište može da bude Učilište.

Ako je mučenje usmereno na slamanje i uništenje, onda ništa od toga.

Sve mi se čini da je ovde, u vezi sa KPZ-Mrcvarilištem, u kosmičkom smislu Neko debelo zakazao.

I Njega treba zagnjuriti u Mučilište koje je Mrvarilište, neka raspetljava ovo što je dozvolio!

„Ukus“ (naše) kosmičke OZLOJEĐENOSTI I IZNEVERENOSTI je u ovakvoj tarapani normalan i očekivan.

Izvinite, da ja pošaljem nekoga u neku opasnu i nemoguću misiju, i da ga pustim da se zlopati „do neba“, a da mene bude baš briga za to što mu se dešava…?!

Ponavljam odličnu i normalnu brižnost koju iskazuje (podvaldžija) Ra (bar sudeći po primljenoj objavi): „Mi ne šaljemo pripadnike svog siciomemorijskog kompleksa u zone teških vibracija (ili u zone Tame, ne sećam se odrednice), jer bi to bilo kao da ih šaljemo na najtežu robiju“.

Što nije bar malo kao Ra kosmički brižan i odgovoran Onaj ko je nešto svesnija bića zagnjurio u ovaj KPZ-Mulj?!

 Ja lično mislim, da u ovom životu, tu sam, gde sam, trebam da prikupljam infomacije sa namerom da kad izdahnem kažem ovima „gore“ ja se ne vraćam ovde a vi vidite šta dalje.

ALI, DEJANE, ČIME DA PRIKUPLJAŠ INFORMACIJE I KOJE INFORMACIJE?!

Ko ne vidi da smo i koliko smo menatlno obogaljeni – ne skrozira elementarnu iluziju o našim spoznajnim moćima!

Ako pogledaš bilo koju nauku (da ostavimo po strani duhovnost koja može da bude „okrugla pa na ćoše“) – to je nizanje teorija i gledišta do besvesti, i – nekih konačnijih istina ni na pomolu.

A tek koliko bih mogao lično o tome da svedočim!

Taman da dođeš do nekog konačnijeg rešenja, a ono ti se sve odjednom „resetuje“. I tu treba stvarno da si duhovni gigant, pa da izdržiš.

Koliko puta sam započinjao priču o sistemskom mišljenju, a nikako da pohvatam suštinske konce! Tj. da sklopim celovitiju sliku. (Na stranu to što ga je nemoguće dočarati na blogu, tekstualno, „dvodimenzionalno“. Pomoću pauerpointa, sa hiperlinkom/hiprtekstom, to već ide mnogo lepše, maltene facinantno.)

A to – da ću nešto da kažem nekome ili nekima Gore…! Baš će da bude tako! Kad pojma nemamo ni kako je, ni gde to „Gore“, ni da li je Gore, ili je to ko zna kakva Nedođija ili Pustolina ili bogtepita kakva Zona postojanja.

„O tom – potom!“ (Kad se umre i ode tamo.)

Daj da uradim najviše što mogu u poziciji u kojoj sam!

Kao i kasnije u svakoj drugoj poziciji „Gore“ ili „Dole“ u koju budem bačen.

A ne želim da imam bilo kakvo promišljanje o tome šta ću i kako da radim u bilo kojim, kakvim transcendentnim predelima koji su mi sada nespoznatljiva enigma.

Nadam se da postoji Zakon Slobodne Volje. Šta više, i moja supruga, koja me ne podržava u duhovnom ili metafizičkom smislu, i štaviše smatra poludelim, u jednom trenutku (svoje frustracije) na tekuće dogadjaje, je rekla svom bratu: Deki je u pravu (možda sam u pravu) , ja se ne vraćam ovamo kad umrem.

I ja mislim da je negde ima (slobodne volje), ili da negde deluje taj Zakon.

Sve mi se čini da je u KPZ-Mrcvarilištu sve istumbano, pa i zakoni Karme i slobodne volje.

I u Mučilištu-Učilištu bi mogla da se poštuje slobodna volja. Dakle, oni se sami po sebi ne isključuju.

Pa: ako vešt bog ili neko moćno biće koje vlada planetom – tako “prevesla” bića koja su mu podređena, da oni pod kataraktom iluzija svojevoljno prihvataju zarobljeništvo, jer ga, opsednuti, doživljavaju kao zonu pune Slobode – onda, svaka čast tome moćnom biću ili bogu.

Ali, u toj situaciji bilo bi normalno – DA ONAJ ILI ONI KOJI POSTANU SVESNI ZAROBLJENIŠTVA, i požele da se ispetljaju iz zarobljeničkih stega, to mogu i da izvedu. Odnosno, da im sam rast svesti aktivira moći kojima se lako oslobađaju.

A ovo ovako postavljeno, kao što je u KPZ-Mrcvarilištu, potpuno je besmisleno i duhovno totalno nefunkcionalno!

Vaše sagledavanje stvarnosti je, sa moje tačke gledišta OK, ali sam u zadnjim tekstovima , kroz reči osetio neku vrstu besa i pojačanu energiju besa kroz reči, iako se priča o Ravnoteži, EKG metod itd.

Slažem se da pri čitanju, “s one strane” bloga, ovakva Energija može da deluje kao bes. A radi se samo o pojačanoj energičnosti sa kojom ovo pišem. Kao u situaciji kada sa nekim raspravljate, pa poneti svojom argumentacijom pojačavate ili povišavate ton. Ništa drugo i ništa više od toga.

Bes mi nije svojstven ni u realnim komunikacijama (možda trenutno i ne prejako probije u nekim ljudski opravdanim baš-baš ekstremnim situacijama), a tek ne može biti ovde dok sam u pisanju sam sa sobom…

Hoću reći, i Vi ste shvatili da u ovom životu, ne možemo uraditi mnogo, bez obzira koliko se trudili, ali bar smo se probudili. I TO JE DOVOLJNO.

Možda je to priča o ambicijama po kojima se razlikujemo, i van duhovnosti.

MENI TO NIJE DOVOLJNO!

Sa nekom ludačkom istrajnošću, bar za sada, idem na “sve ili ništa”.

“Ništa” već imam(o), toliko da mi (nam) iha-ha pretiče, pa je svaki sitni pomak gratis dobitak.

Šta više, Vi ste pokrenuli nešto, što zdušno podržavam i prolongiram, a ko hoće može da vidi i pročita. Ujedno i u meni ste pokrenuli istraaživački duh. Moje pitanje je da li ste i Vi shvatili da nema smisla boriti se sa zlotvorima (malim slovima, u nekim tekstovima su velika, kao da su bitni), sad trenutno, već sačekati naš sudnji dan i tamo im reći FY MF?

Uzgred: “Zlotvori” su sa velikim slovima – PONAJMANJE IZ POŠTOVANJA! Jeste da se veliko slovo koristi i za te svrhe, ali ne samo za njih…

ONO JE OVDE NA BLOGU OZNAKA RANGIRANJA POJMOVA.

Bogovi Zlotvori jesu nam kosmički nadređena i moćnija bića (ZA SADA). Na taj način ih razlikujem od zemaljskih zlotvora… (Mada je tu, sa zemaljskima, priča komplikovana, kao što sam negde spomenuo: ima dosta onih koji zlotvorski deluju prema nama, ne zato što su zlotvorske prirode, već što su – “nesnađene” duše.)

MADA IH STALNO ETIKETIRAM, logično, jer su Gospodari ovog Mrcvarilišta, IPAK – NIJE MOJA BORBA ILI NASTOJANJE USMERENO KA NJIMA.

Ja shvatam da su oni takvi kakvi su, takva im je „po konstrukciji“ priroda, kao što i lavovi, hijene, itd. – ne mogu, a da ne satiru i ne mrcvare srne i druge nezlobive i nezaštićene životinje.

Nisu mi krivi Zlotvori, nego Onaj ko me je gurnuo među Zlotvore.

A protiv Njega nema borbe, već samo želja da više za svog individualnog postojanja nemam više nikakva posla sa Njim! Od takvih kosmičkih „Staratelja“ treba bežati kao đavo od krsta.

A U PRAVOM SMISLU MOJA BORBA JE USMERENA:

1. Ka tome da u svim ovim zarobljeničkim aranžmanima „izdejstvujem“ stalni manevarski prostor za Ravnotežu (za sada je to sa stalnim fluktuacijama, steknem je, pa izgubim; a izgubim – ne zato što sam nesmotren, već zbog uznuđenosti koje nas nemilosrdno guraju u neravnotežu).

2. Da doprem do principa našeg izvornog funkcionisanja. Mnogo toga mi se, čini mi se, u vezi sa tim već otkrilo (na primer – dosta toga vezano za homeostazu i za funkcionisanje naših misli), ali – daleko je to od potrebnog za Oslobađanje.

3. Ka onim vidovima Oslobađanja koja sam sebi projektovao.


I „Golotinja“ ispod velova Iluzije/iluzija

1. Nekakva satisfakcija za unikatne muke kojima smo u doba Tranzicije počašćeni, ako u tome može biti neke satisfakcije, su mogućnosti za šira i dublja shvatanja svega oko nas, za šta su bili uskraćeni duhovnjaci ili metafizičari u nekim ranijim vremenima.

2. Povišavanje vibracija, kao što je već rečeno: ubrzava i ogoljuje (ubrzano) sve u nama i oko nas. Ljušti nemoguće ubrzano ovoje iluzija oko svega živog i neživog na Zemlji. Samo čovek treba da je podešen, da se podesi, i da je beskompromisan da vidi „golotinju“ koja se otkriva iza velova koji spadaju.

3. Da li smo srećni zbog ekskluzivne pozicije sa ovim konačnim raskrinkavanjem svega u  nama i oko nas? Naravno da nismo („nismo“, tj. govorim u ime onih sa meni sličnim gledištem), previsoka je cena! Srećniji bih bio da ne vidim sve što vidim, a da mi je darovana neka mirna luka, sa slobodnim životarenjem i brčkanjem u vodi (ne bukvalno luka)…

II Velike duhovne vođe

1. Sada shvatam(o) tzv. velike duhovne vođe i gromade iluzija u koje su „uspevali“ da se uvaljuju.

2. Takođe razumem(o) kako to da su uspevali da umisle velika duhovna postignuća, a ovamo ostajali SLEPI za temeljnu planetarnu činjenicu: o Karantinu-Paklu-Zatvoru.

3. Da sam bio „u njihovim cipelama“, isto bi mi bilo, i, da budemo iskreni – i ne bih se nešto žalio!

4. Proživiš život sa punoćom iluzornih postignuća, i, brate, „u konačnici“, ipak ti je lakše nego nama u Doba Tranzicije, kada ti jedino preostaje da proklinješ onoga moćnog koji je iznad Zlotvora-Parazita, koji te je gurnuo u ovaj Pakao&Zatvor, a u vreme Tranzicije, koju je i bez Pakla&Zatvora teško preživeti.

5. Naime, oni (ranije duhovne vođe) su uspevali da izbore neki svoj vid Slobode. Uglavnom to nije bilo u aranžmanu sa Partnerkom, sa kojom bi ostvarili potpunu uzvišenu sintezu (dualnosti), ali – njihov izbor i njihova duhovna procena.

6. „Neki svoj vid Slobode“ – bez izuzetka je to bilo van RALJA MASE, u nekoj usamljeničkoj poziciji, negde podalje od društva i njegovih zarobljeničkih mehanizama.

7. Na Slobodi, u onim okvirima Slobode koje su oni i imali kao svoju težnju, oni su mogli da imaju neke domete, često i dosta dobre, u spoznajama. Mogli su da prožive u Ravnoteži, mnogi su je i imati, kao što su van društvenih stega intuitivno uspevali da je imaju i mnogi koji nisu imali veze sa duhovnošću.

8. Kao duhovne vođe ili „učitelji“, uglavnom su imali „pri ruci“ i masu, manjeg ili većeg obima, kojoj su se obraćali, koja ih je sledila. Bilo bukvalno fizički, kod istočnjačkih „učitelja“ (što je situacija i dan-danas, npr. Muđi i Mohanđi), bilo preko njihovih (objavljenih) dela – zapadnjački duhovnjaci (Štajner, Gurđijev, itd.).

9. Time su dobijali „na tacni“, „gratis“, još jednu baš značajnu iluziju: duhovno prosvetljujuće i uzdižuće delovanje na mase. Ta iluzija je morala da im donosi iluziju ljudskog  ispunjenja. Iluzija koja se zasniva na našoj ljudskoj potrebi da komuniciramo jedni sa drugima, da razmenjujemo informacije, koje znače i razmenu energija.

10. Sve to je iluzija: jer tek sada jasno kao na dlanu vidimo da je realna situacija takva da sa masovnijim pomacima u svesti ne može da se dolazi na taj način. To tek ako bude „pošlo za rukom“ Tranziciji – sa dubinskim protresanjem ljudskih bića, protresanjem ljudskih bića u dubini, pa… ko izdrži – izdrži.

11. U tekstu „Memento mori“ (slučajno sam ga video) ovde je već ranije pokazano kako ljude čak ni neki veći, jači životni potresi ne opamećuju u duhovnom smislu, tako da postaju Budni za Iluziju i za Karantin-Pakao-Zatvor, te da počnu da se odriču opsednutosti KPZ-Glupostima. Životne tragedije, poplave, zemljotresi… protresu ljude, privremeno izbace iz koloseka. Čim se malo stabilizuju u nekoj ranijoj ustaljenoj životnoj ritmici – opet iste opsednutosti iluzijama i „satiranje“ da se ostvaruju ciljevi-civlizacijske gluposti.

12. Pozdravljam i opravdavam Oslobađanje ovih duhovnih „naprednjaka“. Ali im zameram:

а) što su uz svoju postignutu Slobodu BILI SLEPI ZA ZAROBLJENIŠTVO DRUGIH;

b) što su drugima prodavali priče o vrhunskim duhovnim postignućima, a uz totalno slepilo za Karantin-Pakao-Zatvor; u redu je da neko ne može da vidi najbolje ograničenja u svojim duhovnim postignućima, to se ne usuđujem ni za sebe da kažem, ali – da sam u poziciji da vodim i neke najskromnije mase, „živ ne bih bio“ od stalnih samoispitivanja i preispitivanja: jesu li to što propovedam, kuda ih upućujem i vodim, zaista duhovni vrhunci.

13. Već sam u vezi sa „zamerkom“ pod a) navodio Muđijev primer. On je „pobegao“ sa koledža, na kojem mu je (koliko se sećam) bilo nepodnošljivo. Razumem ga u potpunosti, u istom sam profesionalno-zarobljeničkom aranžmanu! ALI…! Kada je na neki njegov satsang (ti čuveni satsanzi, duhovna zamajavanja!) došao neki jadnik da se požali na potrese koji proizilaze iz skupa obaveza koje ima, a svakako su one vezane za profesiju primarne i sudbonosne, Muđi mu je preporučio: „Samo otpusti i budi!“.

14. PA, BATO, ŠTO TI NISI OTPUSTIO I OSTAO DA „BUDEŠ“ NA SVOM RADNOM MESTU?!

III Zarobljenici probuđenosti za Karantin-Pakao-Zatvor

1. Na drugoj strani su brojni. a u odnosu na prethodne ipak u manjini, duhovnjaci, književnici, umetnici, filozofi, koji su bili Budni za Karantin-Pakao-Zatvor, čak su ovde više puta ponavljani citati iz njihovih dela ili izjava, a koji svedoče o toj probuđenosti.

2. Oni su ostajali žalosni zarobljenici… ne samo Karantina-Pakla-Zatvora, kao i svi mi, već – i sopstvene opsenutosti viđenjem, percpecijom Karantina-Pakla-Zatvora.

3. Svakakvi žalosni slučajevi su tu bili, od navođenih (meni znanih) možda je najžalosniji rumunsko-francuski filozof E. Sioran, koji je do svoje osamedesete godine „teglio“ TEŽINU percepcije „suštinskog Besmisla“ ovozemaljskog života, „teglio“ je, „prizivajući“ i „popularizujući“ samoubistvo kao izlaz, ali za koje „nije imao sreće“ da ga snađe.

4. Ova druga „kategorija“ duhovnjaka, LOGIČNO, imala je dublje i utemeljenije uvide od one prve „kategorije“. Ali im ti uvidi nisu bili od pomoći u oslobađanju.

5. TI LJUDI (i jedni i drugi) SU ŽIVELI U DOBA KADA SE NIJE „KUBURILO“ SA ENERGIJOM, kao u naše Doba Tranzicije! Vrlo bitna, ključna činjenica!

6. Na to upućuju mnogi detalji… Sartr, koji govori o „Ništavilu“ i o „suštinskom Besmislu“, otmeni gospodin, sa učenim raspravama, sa ljubavnicama (po nekim izvorima)… Onaj kome je „duša u nosu“ od teškog suočavanja sa „Ništavilom“ i Besmislom, nije do takvih sitnih ili krupnih uživanja. Sioran je takođe uživao u muzici. Ista stvar…!

7. Da su ovi drugi, Budni za KPZ-Mrcvarilište, imali snage, i… ko zna kakvi su tu još faktori bili potrebni (a nama je najlakše da sada sa distance mudrujemo o tome šta je trebalo da rade), te da su Energiju koju su im očito bile blokirale Probuđenost i opsednutost Karantinom-Paklom-Zatvorom, da su je „odblokirali“ i INVESTIRALI u razvojno-oslobodilačku opsesiju, morali bi uspeti.

IV Energija i „izdržati Tranziciju/Transformaciju!“

1. Dakle, ovoj drugoj kategoriji je bilo moguće Oslobađanje, u domenima koje su oni videli nasuprot zarobljeničkih aranžmana koje su takođe mogli da uoče (ne težite Slobodi tamo gde ne vidite zarobljeništvo). Jer tada nisu bili ovakvi nepodnošljivi problemi sa Entropijom.

2. Neki su u tome i uspevali, ako u takve ubrojimo naučnike koji možda nisu baš u nekom dubljem smislu uočavali Karantin-Pakao-Zatvor, ali su bili negde nadomak toga (G. Frenkl, K. G. Jung).

3. Danas, dok traje Tranzicija – Oslobađanje je nemoguće postići!

4. Naravno da treba po svaku cenu da mu težimo, jer tek bez toga intelekt i svest će nam potonuti u Beznađe u kojem su se zaglavljivali duhovno napredni iz druge kategorije.

5. JEDNOSTAVNO, DANAS NEMAMO DOVOLJNO ENERGIJE NA RASPOLAGANJU ZA OSTVARIVANJE RAZVOJNO-OSLOBODILAČKIH CILJEVA.

6. Energije tek da imamo za otaljavanje iznuđenosti od kojih nam zavisi opstanak tela, i za pomalo usmeravanja pažnje ka ovim, ovakvim temama i promišljanjima.

7. Ali, pogodnost ili satisfakcija za ovaj ćorsokak je – ŠTO JE CEO OVAJ PLANETARNI PROCES RAZVOJNO-OSLOBODILAČKI.

8. Naravno, za one koji su ZA OVAKVU DIMENZIJU DEŠAVANJA OTVORENI, koji su joj svojom duhovno-psihološkom „konstelacijom“ prilagođeni.

9. I naravno, svakako je potrebna mala „logistička podrška“ sa našim promišljanjem razvojno-oslobodilačkih ciljeva, ali – nas već nose nesagledivo veliki talasi dešavanja koja su sa promenama kojima i težimo.

10. U prvoj zoni u kojoj bismo došli do nekog ciljnog platoa sa povišavanjem vibracija, te u kojoj bismo se malo jače energetski stabilizovali: MISLIM DA ĆE NAM SE VEĆ TADA OTKRITI NAŠE NESLUĆENE MOGUĆNOSTI ZA MENJANJE SVEGA ONOGA ŠTO ŽELIMO, U RAZVOJNO-OSLOBODILAČKOM SMISLU, DA MENJAMO.

11. I mnogo toga o čemu danas čak sa mukom SAMO RAZMIŠLJAMO kao o ciljevima, polaziće nam za rukom sa takvom lakoćom i spontanošću, da ćemo se čuditi.