Otkrivenja našeg doba

Author Archives: Miroslav

Ja kažem (odavno pišem): živimo u svetu dualnosti.

Negde se kaže (odavno piše): u ovom svetu su lažne dualnosti.

Jesu lažne – iz perspektive transcendencije (kaže se: „s onu stranu našeg iskustva“).

Posmatrano iz transcendencije – ovo je KPZ-Iluzija, dakle – i dualnost je iluzorna.

(KPZ – Karantin-Pakao-Zatvor.)

Ali…!

Mi nismo u toj svojoj transcendenciji!

Nama je ovaj svet ovde – realnost, najrealističnija moguća.

Naravno, možemo mi, neki od nas, većina nas, da imamo iluzije unutar ove KPZ-Iluzije.

To je druga priča.

U ovom svetu, kao realnosti u ovom životu – mi se snalazimo i rešavamo zadatke: sa stanovišta te realnosti. Shvatajući i upotrebljavajući u svoju korist, u korist svog Oslobađanja, principe te realnosti.

Možda ključni princip tog/ovog sveta je: princip dualnosti.

On je u osnovi ovog sveta.

Uzmimo samo dva para dualnosti: dan – noć i udisaj – izdisaj.

Možemo li da zamislimo ovaj svet i nas u njemu bez samo ta dva para dualnosti?!

Da ne govorimo o ostalima koji čine tkanje ovog sveta.

Sa jačanjem mudrosti – ovladavamo i tajnama dualnosti i, kao što je rečeno: stavljamo ih u službu Oslobađanja i gospodarenja sobom i ovim svetom. Preambiciozno i dalekosežno, ali – u ime svog ljudskog dostojanstva treba da postavljamo i takve ciljeve.

Ako u ovakvom teškom-preteškom i komplikovanom svetu u svemu tome makar koliko budemo napredovali – kakvi ćemo… kakvi bismo tek duhovni „maheri“ bili u nekim drugim, „lakšim“ svetovima?! Možda i u svetovima u koje odlazimo nakon ovog…

Jer mi, po indoktrinacijama iz „dobre“ duhovne literature: odlaženjem iz/sa ovog sveta rešavamo sve probleme koje ovde imamo, jer ih tamo nemamo. A šta ako je to varka/zamka?! Ako ovde nerešeni problemi i opterećenja ostaju problemi i opterećenja koja prenosimo i tamo. Što bi značilo da se problemi koje imamo van ovog sveta – rešavaju upravo u ovom svetu.

A u njemu, kao što je rečeno, rešavanje enigmi principa dualnosti, i njihova praktična upotreba su svakako ključniji nego što se sada smatra.


Fundamentalni značaj Ravnoteže.

Shvatio sam ga po-po-podavno!

I po-po-podavno tragao za Formulom Ravnoteže, eksperimentisao…

Načelno… princip je savršeno jasan!

Na osnovu principa u prirodi.

U svetu smo dualnosti. (Neki smatraju da je ta dualnost lažna… „o tom – potom“!)

Naprezanje – opuštanje kao polovi dualnosti.

Ravnoteža bi bila: koliko opuštanja – toliko naprezanja, proporcionalno.

Propadali mi svi (dosadašnji) pokušaji uklapanja te Formule u naše (svako)dnevne „šeme“.

Posebno u situaciji naše osmo i višečasovne tzv. radne Zarobljenosti.

A onda mi se (nedavno) otkrila nova postavka, nadam se – konačno rešenje ove enigme.

8 sati spavanja – već jesu „resurs“ opuštanja (i to najdublji) u okviru 24 sata.

Dakle, jednostavno i logično…!

Da bismo imali proporcionalnost u Formuli Ravnoteže…

Mi treba da „namaknemo“ još 4 sata opuštanja u toku dana!

Da bismo bili u Ravnoteži.

Bitno je…!

Da ta 4 sata budu „u bloku“, „izjedna“.

A po mogućstvu – i u onih 12 sati angažovanja, kada se može, poneko (kraće) opuštanje (dobro dođe u Dobu Entropije i Hibernacije).


1.

Tema, pitanje, sociopsihološki fenomen…

Koji su bitni za nas lično.

Ali i u sklopu naše pozicije vaspitača.

2.

Budući društvena bića…

Upućeni smo na komunikaciju sa drugima.

Na interakciju sa drugima.

3.

Šta nam je neminovni pratilac te komunikacije/interakcije?

Posmatranje, praćenje, shvatanje drugih.

I njih kao ličnosti, njihovih postupaka, delanja, njihovog života…

4.

I u toj zoni nastaje, može da nastane „ršum“.

.Jer se radi o izuzetno delikatnoj zoni.

U kojoj možemo da „skliznemo“ i upustimo u „suđenje“ drugima.

5.

Spontano posmatranje i shvatanje drugih…

I upuštanje u „suđenje“ drugima.

Kako da se orijentišemo, ako želimo – da se korektno postavimo?

6.

„Teorijski“ – „stvar“ je dosta jasna.

I svako bi umeo lako da objasni šta je ispravno.

Praktično, u „živim“ životnim situacijama ispada komplikovanije.

7.

Jedno je neutralnost, koliko nam je moguća.

U smislu shvatanja drugih i njihovih života.

U meri u kojoj su oni deo našeg života i našeg okruženja.

8.

U tom smislu možemo da učimo.

Da izvlačimo pouke za sebe.

U vezi sa ponašanjem, sa načinom življenja, itd.

9.

Pritom, mi možemo da dajemo svoje savete i mišljenja.

Ako nam drugi traže.

O sebi.

10.

A ako nam oni to ne traže…

Što bismo se upuštali u „presude“ i „direktive“…

Kako da se ponašaju, šta da rade, kako da organizuju svoj život.

11.

U tom smislu su književna dela dosta korisna.

Tačnije – nastava književnosti u delu analize likova.

Shvatanja likova, njihovih postupaka i života.

12.

Naravno, u pitanju je umetnička kreacija.

Ne predstavlja ona bukvalni „transfer“…

Ličnosti iz realnosti u književne likove.

13.

Zato je analiza likova povezana sa drugim aspektima.

Koje nemamo u bavljenju ličnostima u realnosti.

A to su: složenost, ubedljivost, motivisanost postupaka, itd.

14.

Nezavisno od svega toga…

Jedan od dobrih vaspitnih potencijala nastave književnosti…

Jeste sadržan u činu analize likova.

15.

E, sad…! U meri u kojoj mi imamo ispravan stav prema drugima u realnosti…

Primenićemo ga i u delu analize likova.

I demonstriraćemo taj ispravan stav učenicima.


1.
S. N. Lazarev, Rus koji je davno najavio 2020.
Ne u smislu proricanja.
Nego u smislu procene energetike ljudi, čovečanstva.

2.
Već sam ranije naznačio…
Celokupna teorija mu je promašaj…
Ali, ideje o energetici, o njenom značaju – odlične.

3.
Poslednji, ili jedan od poslednjih videa.
Objašnjava: imao je teži oblik covid-a.
Takođe, nekadašnji protivnik vakcinisanja – vakcinisao se.

4.
Ne „petljam“ se u njegove lične aspekte…
U smislu „suđenja“ i „popovanja“.
U ovakvim „stvarima“: svakakvi faktori se sustiču.

5.
Pokušavam da izvučem pouke (za sebe i za druge).
Baš primenom njegovih dobrih ideja.
Što ih i sam nije doslednije primenjivao – druga je priča.

6.
Dobra energetika i stabilnost.
Donosi ih Ravnoteža.
Oba faktora na fizičkom planu znače dobar imunitet.

7.
A i u medicinskim radovima se naglašava…
Od imuniteta ključno zavisi suočavanje sa koronom.
Druga je stvar što je sada to, umesto naglašavanja, skoro cenzurisano.

8.
A Ravnoteža znači: koliko opuštanja – toliko naprezanja.
Ako imamo osam sati opuštanja kroz spavanje…
Onda znači da nam još nedostaju četiri sata dnevnog opuštanja.

9.
Budući da smo u Dobu Entropije/Hibernacije…
I dnevni deo naprezanja ili raznih aktivnosti…
Kada je moguće – treba da budu „ispresecani“ pauzama.

10.
A sam proces opuštanja, računati na to…
Ima funkciju razgradnje pri izbijanju svega i svačega iz podsvesti.
Kao i funkciju homeostaze, za telo.

11.
Time je, možda, kompletirana temeljna strategija.
Za orijentisanje, postavljanje, življenje…
U teškom-preteškom Dobu Preobražaja.


Masa je moćna.

Za sada – izuzetno moćna.

Jer ima sinergiju.

Saglasje energija i mišljenja svih članova.

Unificiranost mišljenja, stavova, reakcija, postupaka…

Posto je sve to „članska karta“ za pripadanje Masi.

Naravno…!

Pojedinci u Masi imaju jedan domen individualnosti.

Domen slobode u svemu prethodnom.

Ali taj domen je maltene jasno ograničen.

Zna se kako i koliko pojedinac može da „rastegne“ svoju individualnost…

A da ne bude shvaćen i proglašen za neuklopivog ili za „jeretika“.

U tom smislu – pripadnici Mase su BEZUMNI.

Bezumni, u metaforičnom značenju.

A u skladu sa analogijom R. Štajnera.

On kaže: životinje se ne inkarniraju sa individualnom dušom.

(Duša i status duše neka ostanu kao posebno pitanje.)

One imaju, smatra Štajner, svoju kolektivnu dušu, koja ostaje u Duhovnom svetu iz kojeg životinje dolaze u ovaj svet.

Analogija sa kolektivnim umom Mase je ne odlična, nego skoro bukvalna.

Koji je cilj Mase?

Ovakvog njenog „ustrojstva“?

Cilj je jasan i u okviru nenadfizičkih nauka koje se bave ovim fenomenom.

Misija Mase je da se ZADRŽI STATUS QUO (postojeće stanje)!

Dakle, Masa se „nakostreši“ na razvojne ideje, ponašanje, delanje.

Masa ih doživljava kao kompjuterski „virus“.

I reaguje svojim „antivurusnim programom“.

Dokle tako?

Dok Preobražajni Proces ne promeni „POLARITET“ Masi.

Taj Preobražajni Proces je u toku.

On polako, „nevidljivo“, ali ipak ne i sasvim neprimetno, „otapa“ „boje“ dosadašnjih misli, vrednosti, stavova, i svih ostalih aspekata Mase.

Do uočljivijih promena još je daleko, vrlo daleko.

Ali Proces svakako jeste započet.

Oni koji imaju individualni um…

Koji su se istrgnuli magnetizmu Kolektivnog uma Mase…

Postajaće sve više – jezgra Novog sveta.

Možda i začeci „magneta“ novog „polariteta“ Mase.

U tom smislu su sva poznata učenja, Isusova i svih drugih u nizu, bila besmislena.

Ne menja se „polaritet“ Mase delovanjem bilo kojeg pojedinca.

Ma koliko on moćan bio.

Menja ga širok Preobražajni Proces, njegove Energije…

Daleko izvan svih sfera postojanja i delovanja sadašnjih gospodara Zemlje.

Pojedinci i/ili „učitelji“ (sa individualnim umom) mogu da budu tu…

Kao „jezgra“ novog polariteta Mase.

Da se nađu kad treba da na zemlji krene širi razmah Novog sveta.

Da ne bude…

Da Novi svet treba da se uspostavlja „sa strane“, negde iz nekih drugih kosmičkih zona.

Od nekih vanzemaljskih bića.

U Preobražajnom Procesu nikome nije lako.

Možda: ne zna se kome je teže.

Masi koja se protresa u „korenima“.

Uzalud njena moćna sinergija u ovakvim neshvatljivo moćnim kosmičkim „talasima“!

Ili pojedincu/pojedincima koji imaju individualni um.

I čekaju vreme da pritisci i davljenja Mase počnu da slabe.

Jer njima su sinergija Mase, pritisci i gušenja od strane samog polja Mase, nepodnošljivo teški.

Za sada, dok je „polaritet“ Mase usmeren na konzerviranje postojećeg.

Što je dalekosežnija individualnost takvog uma, a u smeru Preobražajnosti, to su pritisci koje on/oni sada trpe nepodnošljiviji.


1.

Planetarne promene svakako jesu u jeku.

Zavisi da li ih ko i kako registruje.

I kako ih shvata, ako ih registruje.

2.

Retko gde tako očigledno…

Planetarne promene se odlično uočavaju na najmoćnijima.

Na zemljama koje su imale status najmoćnijih.

Mitski status najmoćnijih, nesalomljivih.

3.

SAD!

Poslednjih decenija, a i duže…

Neprikosnoveno najmoćnija svetska sila.

Tu je i moćna Evropska unija.

Ali, SAD su – SAD!

4.

Poslednjih decenija, a i duže…

Koliko je samo zla ta moćna zemlja učinila drugima.

I uvek sa licemernim opravdanjem.

Da pomaže drugima.

A svuda gde je „pomagala“…

Izazivala je i ostavljala: krvoproliće, haos…

Te zemlje od američke „izvezene demokratije“ još nisu stale na noge.

5.

Podrazumevano…!

Predsednik najmoćnije zemlje…

„Po difoltu“ je najmoćniji čovek na planeti.

Logično…!

Ako je na čelu najmoćnije zemlje na svetu.

I do poslednja dva mandata taj mit se uspešno održavao.

Svaki predsednik se postavljao kao najmoćniji.

Imao je auru najmoćnijeg.

Viđen je u celom svetu kao najmoćniji.

6.

A onda…!

Sa svim ovim planetarnim promenama…

Koje su mnogo dublje i sežu iza i ispred aktuelnih korona-dešavanja…

Taj mit najmoćnijeg američkog predsednika se ruši.

Kao kula od karata.

Urušava se…

Da bi se ospoljila simbolika velikih planetarnih promena.

7.

Gospodin Tramp…

Osećao se kao moćan.

A ispadao je kao nesnađen.

Jeste, imao je neki svoj šarm…

Nastojao da u nekom pozitivnom smeru štošta preduzima…

Ali…!

Kao predsednička figura delovao je više kao pajac.

Danas kaže jedno, sutra drugo.

Danas počne da radi jedno, sutra drugo, „puj pike, ne važi!“

A o brojnim njegovim konfuznim izjavama i da ne govorimo.

8.

Onda ga zamenio gospodin Bajden.

Koji je decenijama čučao u nekom zapećku u Beloj kući i čekao svoju priliku.

Bajden nastoji da povrati staro predsedničko dostojanstvo.

Dostojanstvo prvog planetarnog čoveka.

Ali to naprezanje ispada tako nemušto, da ponekad deluje žalosno.

Uzmite kao odličnu simboliku penjanje uz stepenice za avion, kada se dva-tri puta sapleo.

Čovek je star, duša mu je u nosu.

Em je očigledno da je figura koju na koncima drugi pokreću…

Em ni sam nema snagu da imitira snažnog i dostojanstvenog američkog predsednika.

Na poslednjem govoru u Kongresu, kada podiže pesnicu…

Da pobednički pokaže kako se Amerika vraća na planetarnu scenu kao moćna, kao najmoćnija država…

A pesnica mu drhti od staračke slabosti.

9.

Urušavanje mitova o moćnim državama…

Evo i kod Evropske unije.

Sa pandemijom: zdravstveni sistem te moćne Unije u nekim trenucima bio – na kolenima.

Egoizam isplivavao na površinu…

10.

Proces kosmičko-planetarnih promena je nazaustavljiv.

Ludekanja Gejtsa i drugih koji pokreću konce pandemije ili farmakomafije – samo su na površini.

Kao istureni igrači tzv. Zla…

Koji i ne znaju da raščišćuju Scenu u ime nekog nezamislivo šireg Talasa…

Koji je Razvojnog karaktera.

Trebaće još mnogo muka i vremena da se preturi preko glave…

Da bi to postalo očigledno.

Za sada…

Urušavanje opisanih mitova su nam  početni, ali vrlo očigledni signali.