Otkrivenja našeg doba

Monthly Archives: новембар 2017

Da podtemama iz naslova dodamo i komprimovanost (sabijenost) vremena, pa da se na miru zapitamo: A KAKVA JE VEZA IZMEĐU SVIH NJIH?! Te da u potrazi za vezom i vezama krenemo redom.

U objavama (V. Esen, E. Valentajn) iz 80-ih godina rečeno je da upravo u tim godinama vreme počinje da se sabija za 20-ak posto. U izlaganju po principu „red istine + red laži i podvala“, koji nije mogao da mimoiđe ni te objave, ovu informaciju možemo da okvalifikujemo kao istinitu.

Ko je svesnijim delom svog života mogao da zakači ovaj prelaz, zaista je mogao da uoči tu razliku (tada, sada smo već daleko od tog vremena, a rekonstruisati ovakvo zapažanje na osnovu sećanja nije moguće). Do 80-ih život kao da je tekao laganije i usporenije, posle toga – počeo je da se pokreće zamajac ubrzanja, ka našem dobu sve brže i brže. (Usput sam video, ranije još, dve-tri scene iz dve serije snimljene po romanima Mir-Jam, taj nekadašnji laganica-životni tempo je odlično dočaran.)

Ovo zapažanje jeste u domenu subjektivno-introspektivnog. Ali dodaćemo mu kasnije i neke objektivnije pokazatelje. Obratimo malo detaljnije pažnju na taj fenomen komprimovanja vremena.

U nekim radovima iz metafizike naći ćemo koncept po kojem vreme kao dimenzija i ne postoji. Da je ono jedna od iluzija. U kojem smislu? Kako vreme može da ne postoji, kada znamo da svi starimo? A kako se drugačije stari do – na osnovu protoka vremena?!

U stvari: postoje dešavanja, procedure, procesi, ciklusi. Oni se smenjuju i nadovezuju jedni na druge. Njihova smenjivanja, nadovezivanja jednih na druge, čine da starimo. Sve je to povezano sa DNK, tzv. sudbinskim i ostalim programima u koje inkarniranjem upadnemo, povezano je i sa našom energetikom, i kao posledicu imamo starenje i smrt. Postoji tu manja ili veća podudarnost u trošenju kroz procedure i cikluse, i onoga što nazivamo protokom vremena, ali, u suštini – ne starimo mi zbog vremena, NIJE VREME NEKAKAV FAKTOR KOJI DELUJE NA NAS.

Dan smo izdelili na sate (pa i na sitnije delove), dane grupišemo u nedelje, itd, imamo instrumente koji sve to objektivno registruju. I ovakva postavka sa vremenom naravno da nam je korisna za funkcionisanje, i lično, i cele civilizacije. Međutim, zbog našeg snalaženja sa energetikom korisno nam da je ove stvari razlučimo.

ODLIČNO NAM JE POZNATO DA JE NAŠ OSEĆAJ, NAŠA PROCENA PROTOKA VREMENA U RASKORAKU SA OBJEKTIVNIM KOJI MERIMO INSTRUMENTIMA. I baš taj raskorak je povezan sa našim NE-ANGAŽOVANJEM, tj. sa našom energetikom (energetika – procesi i energetska dešavanja u nama, sa nama).

Rekoh: odlično nam je poznato. Kada smo angažovani, pogotovu na aktivnostima u kojima nam je to angažovanje intenzivno, pa još ako nam je zanimljivo – VREME U NAŠEM OSEĆAJU BRŽE TEČE, SABIJENIJE JE (KOMPRIMOVANO). Na primer: oni koji vole angažovanje u razgovorima, u društvu… kad pogledaju na sat, začude se: „Kad pre?!“. Razgovori su trajali dva-tri sata, a njima se čini da je prošao tek jedan sat.

I suprotno: u opuštanjima ili pri našem slabijem angažovanju – VREME KAO DA USPORAVA, KAO DA SE RASTEŽE. Čekamo autobus koji kasni ili negde u redu (pred šalterom, itd.). Kaže se za takve situacije: „Svaki minut je kao večnost!“. Tako za jedan sat čekanja može da nam se učini da je prošlo dva sata, možda i više.

DAKLE, MI NE OSLUŠKUJEMO U SVEMU OVOME  PROTOK VREMENA (JER ONO NE POSTOJI), VEĆ – INTENZITET DEŠAVANJA, PROCESA, CIKLUSA U NAMA (SA NAMA)! Dešavanja, procesi, ciklusi… na primer, rad celog organizma (protok krvi, rad organa, srca, itd.), rad uma, itd. I mi pritom konstatujemo: za prvu situaciju jake intenzitete, jakim intenzitetima angažovanja smo izloženi, za drugu situaciju konstatujemo slabe ili nikakve intenzitete našeg angažovanja. Uzmimo protok krvi i misaoni rad: u jačem angažovanju sve je ubrzanije, u slabijem – sve slabo, do izazivanja pospanosti. (Sa misaonim radom je malo komplikovaniji slučaj, njemu treba više vremena da počne da pada u klonulost. Odnosno, ako je u pitanju čekanje u redu – pojavljuje se nervoza, ali su tu drugi faktori u pitanju: raskorak između postojeće pozicije i drugih planova koje imamo, a u kojima nas to čekanje ometa.)

Dakle, od 80-ih godina (prošlog veka) – sabijanje vremena za 20-ak posto. Evo zanimljivog pokazatelja u prilog ovoj informaciji.

V. Abramović (odavno sam pogledao insert iz nekog njegovog govora, verovatno ni cifre nisam dobro zapamtio, ali – suštinu svakako jesam) objašnjava fenomen koji su uočili monasi na Svetoj Gori (da li u nekom određenom manastiru ili svuda, ne sećam se). Zna se da su oni, kao izolovani, čvrsto učaureni u svojim ceremonijama i „ritualima“, koji, može se reći, datiraju od samih osnivanja manastira. Između ostalog – neprikosnoveni su redosled i dužina onoga što se radi ili čita na službama. Što je rezultiralo USTALJENOM dužinom službe od, recimo – osam sati. (Možda na Svetoj Gori i ne koriste satove, ali – radi se o činjenici koja se može uočiti i jednostavnim praćenjem kretanja sunca.) U toku ove dve decenije o kojima govorimo – primećeno je da te iste službe, sa istim sadržajem, redosledom, tempom izvođenja – traju duže, recimo – deset sati. Potpuno isti sadržaj, potpuno iste aktivnosti, koji su pre osamdesetih godina (prošlog veka) trajali osam sati – sada traju deset sati.

Oni su to mogli da uoče, ili je to kod njih moglo da se uoči, jer nisu vezani za vreme i za merenje vremena, već – za aktivnosti. Mi se, van manastira, ključno vezujemo za vreme, dinamiku realizacije nečega vezujemo za vreme (uraditi to i to za toliko sati). Pa ovaj fenomen i ne možemo da uočimo.

Šta ova činjenica znači za nas van manastira? Radno vreme traje osam sati. Teško je reći da li mi baš za tih osam sati uradimo količinu poslova koju smo nekada mogli da uradimo za deset sati (tačnije, za 9,6 sati, što je 20% više) ALI NAŠE FUNKCIONISANJE SVAKAKO JESTE OTPRILIKE NA TOM NIVOU. Zar ne primećujemo da smo svi mi, i mi i ljudi oko nas, nervozniji, ili potencijalno nervozniji (zavisi to od stila življenja i od upražnjavanja opuštanja)? Već sam u nekoliko tekstova (ne ovde na blogu) navodio brojne podatke o enormnom povećavanju konzumiranja lekova „za smirenje“, i u balkanskim zemljama, i šire. Kaže se: takav je savremeni tempo života, zahteva od nas da funkcionišemo „sto na sat“! Pa valjda taj tempo proizilazi iz stanja u kojem smo, iz naše  pobuđenosti na takvo funkcionisanje!

Da vidimo otkuda, i to sabijanje vremena, i ovakvo naše funkcionisanje „sto na sat“.

G. Braden (ali i drugi), takođe za osamdesete godine vezuje povišavanje frekvencije Zemlje, tzv. Šumanovu rezonancu ili „puls Zemlje“. Zemlja rotira oko svoje ose i jasno je da u tom kretanju stvara vibracije. Do osamdesetih godina, već sto godina (otkako se meri) „puls Zemlje“ je bio na stabilnih 7,8 Hz, od osamdesetih počinje rast, trebalo bi da je sada na 13 Hz. Dakle, Zemlja je na višim frekvencijama. Više frekvencije znače brže treperenje, veću učestalost, u jedinici vremena. Uzmimo najtanju i najdeblju žicu na gitari. Ako su na istoj udaljenosti od nulte tačke, pa ih pustimo, tanka žica će za isto vreme izvesti više kretanja od deblje žice.

Mi živimo na Zemlji (što je verovatno većini poznato). Može li da prođe da povišavanje frekvencija Zemlje ostane bez uticaja na nas? Zadržimo se još malo u sektoru „obične“ fizike. Ako uzmemo nekoliko zvučnih viljušaka koje vibriraju, postavimo ih u krug, pa u sredinu ubacimo „mirnu“ zvučnu viljušku, tj. jednu koja ne vibrira. Šta će se desiti? Doći će do interferencije, dakle – i ona će da zatreperi. ŠTO ZNAČI: SVI MI, CELO ČOVEČANSTVO, ZBOG ZEMLJINIH 13 HZ TREPERIMO NA VIŠIM FREKVENCIJAMA.

Da uzgred spomenemo jednu od podvala mnogih duhovnih dela. (Stalno se saplićem o te podvale, nikako da ih se ratosiljam!) Govori se o tome kako su svest, um, telo – na višim frekvencijama vrednosti sami po sebi. TELO I UM LJUDI DANAŠNJICE SU NA VIŠIM FREKVENCIJAMA, PA FUNKCIONIŠU GORE, TEŽE I LUĐE NEGO IKADA U POZNATOJ NAM ISTORIJI! Više frekvencije tela i uma, a svest je vezana za njih, jesu velika mogućnost, izuzetna prilika, ALI NISU VREDNOST PO SEBI. ONI KOJI UĐU U TAJNE NAŠE ENERGETIKE I RAVNOTEŽE – ZAISTA MOGU DA OSTVARE IZUZETAN RAST SVOG BIĆA, ALI NE ZNAČI DA SE TO SPONTANO DEŠAVA SVIMA!

Dakle, naše više frekvencije (tela, uma, svesti) znače naše BRŽE „TREPERENJE“. Kao kod one tanke žice na gitari.

E, pa sad lepo povežimo ili posložimo ovo sa svim konstatacijama od početka…

U ANGAŽOVANJU SA VEĆIM INTENZITETOM MI IMAMO OSEĆAJ BRŽEG PROTOKA VREMENA, ODNOSNO, OSEĆAJ DA JE VREME SABIJENO. Naše intenzivnije funkcionisanje i angažovanje „prešli“ su na nas (interferencija) sa Zemlje, koja je na povišenim frekvencijama. Eto otkuda onih 20% „skraćenja“ vremena…

Veza sa našom energijom (fizičkom, koju dobijamo na osnovu hrane), Energiijom (kao suptilnom, koja nam je enigma) i energetikom – skoro da se podrazumeva.

INTENZIVNIJA AKTIVNOST ZNAČI INTENZIVNIJE TROŠENJE ENERGIJE.

Čak i ne moramo da budemo u nekoj „velikoj“ aktivnosti, samo naše vibriranje na višoj frekvenciji znači funkcionisanje organizma po ubrzanijem ritmu, pa čak ako radimo i neke sitnije poslove. Ubrzaniji ritam znači povlačenje, trošenje više Energije. Energiju koju smo nekada za rad potrošili (recimo) za deset sati aktivnosti – danas potrošimo već za osam sati. Što znači da mi za 16 budnih sati, pod pretpostavkom da smo sve vreme u nekom smislu aktivni, potrošimo Energiju (i energiju) od nekadašnjih dvadesetak sati.

Te nije ni čudno da ljudi koji ne umeju da se opuste, koji ne uklapaju dovoljno opuštanja u svoj ritam življenja – „PUCAJU“, u sitnijim ili krupnijim koracima, zavisno od akumuliranog naboja ili energetskog deficita. A energetski deficit je (po prihvatljivom objašnjenju S. N. Lazareva) osnova bolesti. (Više se i ne sećam da li sam tekst o tome postavio, ili sam samo pomislio da ga napišem i postavim.)

Eto i objašnjenja za planetarnu Entropiju! Manjak Energije u zatvorenom KPZ-sistemu, enormno iscrpljivanje svih aktera u sistemu (svih živih bića, ljudi posebno), pojačavanje sila Haosa, itd.

ETO I IZ TREĆEG UGLA OBJAŠNJENJA PRIORITETNOSTI I URGENTNOSTI VIŠE OPUŠTANJA! Ne samo za one koji žele da u ovo doba ostanu „čitavi“, nego i za one koji žele da povišene frekvencije iskoriste za svoj rast.

Sva ova dešavanja nam i ne bi bila ovoliko dramatično gorka i čemerna, nepodnošljiva, da nam nije kosmičkih dasa koje već stalno i spominjem – kosmičke bulumente bogova Zlotvora. Da nam se oni nisu nakačili da nas energetski ekspolatišu – još bismo nekako i izlazili na kraj sa svim ovim teškim dešavanjima. Uz njih – od nemogućnosti da se snađemo dođe nam da samo kukamo. JER UZ NJIHOVO EKPOLATISANJE I MILIMETARSKA GREŠKA U DNEVNOM RITMU OBIJE NAM SE O GLAVU KAO KRUPNA GREŠKA. Za one koji svemu u prkos uporno idu putem OSLOBAĐANJA I RASTA život u ovo doba je opasni hod na visoko podignutoj žici (hod bez motke, kišobrana ili nekog drugog pomoćnog sredstva za balansiranje).

A nekakav Viši Plan u vezi sa ovim? Koji, naravno, tek možemo slutiti.

Na ovaj način ljudi se odvraćaju od trošenja okeana Energije na ojačavanje planetarnih gluposti i KPZ-Iluzije. Nema više, i biće sve manje, manevarskog prostora za ARČENJE Energije, svako arčenje Energije počinje i tek će ljudima da se obija o glavu, kroz kolapse, kroz bolesti, kroz „kvrcnjavanja“, dakle, kroz sasvim iracionalne postupke, kao mašine kod kojih se prespoje žice, pa pobrljave. Itd.

Ovim se čovečanstvo indirektno navodi i na štednju Energije, i na njeno ulaganje u rast. (Ako ljudi još ne razmišljaju o Slobodi – neka ona i ostane za sada po strani, mada se i ona kao pitanje mora jednom otvoriti, jer nema potpunijeg rasta bez Slobode. Koji rast uz psihofizičko i duhovno mrcvarenje od strane Zlotvora, direktno ili indirektno, preko okolnosti, programa i ljudi sa kojima smo?!)


Da ne bude iskrivljeno shvaćen savet iz prethodnog teksta:

Dakle, što više opuštanja.

Kao prioritet nad prioritetima u planetarnoj izloženosti Entropiji. (Svakako Entropija trese i Zlotvore, stoga nas oni pojačano dave.)

Preko što više opuštanja: najpre obnoviti, koliko-toliko, ili do nekog minimum-minimuma, energije duše.

A neće, nije bio krivo shvaćen ako je postavljen u kontekst ranijih tekstova o Ravnoteži. Ravnoteža podrazumeva proporcionalnost naprezanja i opuštanja. Naprezanje i opuštanje su komplementarni tasovi na vagi. Izrazito dominantno samo jedno ili samo drugo vode krajnostima, različitim, ali krajnostima – neravnoteže. A svaka od njih ima svoje psihosomatske tegobe i ispoljavanja.

Prethodno (pre)naglašavanje opuštanja. Prosto je iznuđeno onim što je dominantno u postojećem svetu.

Preko obaveza, što nametnuih, što svojevoljno izabranih, ljudi današnjice su (opet – u dominantnom procentu) u hroničnoj neravnoteži na strani prenapregnutosti.

Preko nje, preko previše angažovanja, i nastaje, logično, energetski deficit.

Mreže tih obaveza, POVEZANE SA INERCIJOM, obično su tako učvršćene, da je čovek današnjice, povrh opšte KPZ-zarobljenosti dodatno, a svakako povezano sa prethodnim, i zarobljenik mreža (svako)dnevnih angažovanja.

Situaciju mu komplikuju aktivnosti koje su NI TAMO, NI OVAMO, ni naprezanje, ni opuštanje, a oba pomalo. Npr: opsesivna jurnjava za društvom i razgovorima, televizija i filmovi, sedenje za (uključenim) kompjuterom, u sopstvenom raspoređivanju dnevnih aktivnosti i opuštanja računaju se U OPUŠTANJA, A NISU. Tj. jesu opuštanja u odnosu na teža fizička angažovanja, ali generalno nisu opuštanja.

Princip (okvirne) proporcionalnosti naprezanja i opuštanja, u formuli Ravnoteže. Takođe komplikuje situaciju. Čak i da imamo idealne uslove na raspolaganju, da možemo svojevoljno da kombinujemo vreme za naprezanje i vreme za opuštanje, opet – energetski deficit znači da i sa primenom formule Ravnoteže samo održavamo deficit na istom niovu. Što bi značilo da bi opuštanje moralo da bude nešto dominantnije. KOLIKO?! Ne bi nam ovaj KPZ-Zlotvorski ambijent bio toliko težak i gorak da nije satkan od mora ovakvih teško rešivih zagonetki, od prinuđenosti da se uklapaju neuklopivi elementi!

Nema tu univerzalne, svevažeće formule! Svako ima svoju osobenu „mapu“ dnevnih aktivnosti i opuštanja (ako ovih poslednjih u pravom smislu uopšte i ima). Ukoliko mu na osnovu iskustva principi koji se ovde izlažu „piju vodu“, nekako do svoje najbolje „mape“, koja ga vodi vidu njemu postižive Ravnoteže svakako će vremenom doći. Idealno bi bilo da možemo da imamo u prvoj polovini dana naizmeničnost naprezanja i opuštanja, uz dominantnost naprezanja, a u drugoj polovini dana suprotno. (A tek sve to uklapati sa vremenom ili prilikama za fokus na oslobađanju i na izvođenju promena…!)

Uzalud su sve ove priče u situaciji u kojoj čovek današnjice ima onih fiksiranih osam tzv. radnih sati, na to mu se samo od sebe nadoveže, ili on sam iz neznanja nadoveže, još obično dosta tih angažovanja, i – ETO ZAROBLJENOSTI U ENERGETSKOM DEFICITU. Koji se ovakvim STILOM ŽIVLJENJA samo progresivno povećava.

OTUDA ONO (PRE)NAGLAŠAVANJE, u citatu sa početka teksta, tj. u prethodnom tekstu, PRIORITETNOSTI OPUŠTANJA. Dakle, da neko, ko je i inače u hroničnoj opuštenosti (mada su takvi danas „rariteti“), prethodni savet ne shvati na svoju štetu…


Odnosi telo – um – duša – duh – svest: NEJASNI nam. Možemo da krojimo teorije o njima, ali, u smislu praktičnog razgraničavanja: NEJASNI nam.

Uzmimo da duša posreduje u trouglu:

duša

Uzmimo da je fizički u grudima, da iz nje izlaze i u nju se ulivaju energetski meridijani tela.

Uzmimo da patnju doživljavamo preko duše.

Patnja može da potiče od tela (jasno nam je kako).

Patnja može da potiče od uma (valjda nam je i ovo jasno kako).

Um može da inicira patnju, ali je i konstatuje, a može i da je promišlja: otkuda je, kako je prevazići, otkloniti.

Prvo generalno ishodište patnje duše: KPZ-ZAROBLJENIŠTVO. Duša pati, jer je zarobljena.

Drugo generalno ishodište patnje duše: energetska eksploatisanost.

Drugim rečima: svesne osobe direktno pate zbog: a) KPZ-zarobljeništva; b) energetske eksploatisanosti.

Kod nesvesnih, koji nisu svesni KPZ-zarobljeništva i energetske eksploatisanosti, patnja duše se projektuje na sve i svašta u fizičkom svetu.

U KPZ-zarobljeništvu čovek, svestan ili nesvestan, PRINUĐEN je na trošenje Energije na gluposti i iluzije Planetarne Ludnice.

PRINUDNO – duša mu se energetski skvrčava.

Opuštanje, kao netrošenje Energije, kao akumuliranje NEUTROŠENE Energije.

Način da se obnove energije duše.

Dakle, što više opuštanja.

Kao prioritet nad prioritetima u planetarnoj izloženosti Entropiji. (Svakako Entropija trese i Zlotvore, stoga nas oni pojačano dave.)

Preko što više opuštanja: najpre obnoviti, koliko-toliko, ili do nekog minimum-minimuma, energije duše.

Pa tek onda, ili pomalo paralelno, deo te Energije, u vidu misaone Energije, usmeravati na projekte oslobađanja i razvoja.

Mudrost postupanja u vreme Entropije KODIRANA je u Prirodi (i Priroda je, kao i čovek, Zlotvorskom marljivošću, oštećena, ali i u njoj ima izvornih kodova).

Životinje u nepovoljnim uslovima pribegavaju – hibernaciji.

Ostavimo sve poslove koji nam nisu prioritet, pribegnimo i mi – Hibernaciji!


Dakle, videli smo na ćelijsko-molekularnom niovu naše (ali i celokupnog živog sveta na Zemlji) veličanstveno ustrojstvo, te skoro pa savršeno precizno funkcionisanje. Kao što reče prof. Terzin: svaka najprostija deoba ćelije, A DA NE GOVORIMO O NASTAJANJU CELOG ORGANIZMA, I O NJEGOVOM FUNKCIONISANJU, je pravo čudo, da dodamo – nama još neshvatljiva misterija.

Čudo i neshvatljiva misterija na fizičkom niovu. A ako krenemo putem logičnog sleda koji se nadovezuje na ovu bazičnu misteriju… Na primer – „DODIR“ Materije (ćelijsko-molekularni nivo) i Duha, odnosno, kako se iz našeg skoro pa savršenog funkcionisanja na ćelijsko-molekularnom nivou rađa funkcionisanje uma, duše, svesti, duha.

UZ TO, SVE OVE MISTERIJE, VELIČANSTVENOSTI, FASCINANTNOSTI SU – NA ZEMALJSKOM MIKRO-PLANU! Unutar Zemlje i njenog zatvorenog sveta. Ako samo ZAKORAČIMO na makro-plan, neka to bude samo domen Sunčevog sistema, tek tu i ne znamo u ovakvim sagledavanjima gde pre pamet da nam stane! Opet i opet suočavamo se sa neshvatljvim složenostima, i svake planete koja je posebni, nama tajnoviti, svet za sebe, suočavamo se sa ogromnošću Sunca (koje je tek „patuljak“ u odnosu na druge zvezde u Galaksiji), suočavamo se sa takoreći savršeno preciznim uklapanjima, u rotaciji, u udaljenostima, u međusobnim odnosima svih tela, itd, itd, itd.

1. Uzmimo da je sve ovo kreiralo neko Neopisivo Moćno Biće, mada ne znamo o Kome ili o Čemu se radi, možda je više takvih Bića, možda i nisu u pitanju Bića, već neki drugi vid Postojanja. Budimo mudri, pa recimo da ne znamo, A NISMO KRIVI ŠTO NE ZNAMO. Dakle, nemoguće je, i nema logike, da je ovakvo savršenstvo na ćelijsko-molekularnom nivou kreiralo neko Neopisivo Moćno Biće, A ZATO DA BI LJUDSKA BIĆA SA TAKVOM BAZIČNOM FASCINANTNOŠĆU (na ćeijsko-molekularnom nivou) DRŽALO U KPZ-ZATOČENIŠTVU, zato da bi ljudska bića prekomerno i duhovno potpuno nefunkcionalno maltretiralo, DA BI PARAZITIRALO NA NJIMA, da bi tražilo njihovu poslušnost, molitve, slavljenje, divljenje…

Što znači da je nemoguće da je veličanstvenu složenost na ćelijsko-molekularnom nivou, što znači i sama ljudska bića, i ostala živa bića na Zemlji – MOGLO DA KREIRA NEKO ZLOTVORSKO NEOPISIVO MOĆNO BIĆE.

2. Ako je to Neopisivo Moćno Biće, Izvorni Kreator Čoveka, moglo da kreira, da stvori ovakav veličanstveni program na ćelijsko-molekularnom nivou, LOGIČNO JE – DA JE TAKVO BIĆE MORALO DA UME DA NASTAVI SA TAKVIM VELIČANSTVENIM KREIRANJEM, U DALJEM SLEDU POTEZA, OD ĆELIJA, PREKO TKIVA I ORGANA DO CELOG LJUDSKOG ORZANIZMA, TJ. DO CELOKUPNOSTI LJUDSKOG FUNKCIONISANJA. Drugim rečima ovo isto rečeno: NEMOGUĆE JE da takvo Neopisivo Moćno Biće kreira skoro pa savršeno funkcionisanje čoveka na ćelijsko-molekularnom nivou, a da NE UME U KREIRANJU DA NASTAVI DO FORMIRANJA CELOKUPNOG SKORO PA SAVRŠENOG ČOVEKA I SKORO PA SAVRŠENOG NJEGOVOG FUNKCIONISANJA. Čovek je, sudeći po ustrojstvu na ćelijsko-molekularnom nivou: morao izvorno da bude skoro pa savršeno biće po građi i po funkcionisanju. Čovek, izvorni Čovek, skoro pa savršeno biće, MORAO BI DA ORGANIZUJE I FORMIRA SKORO PA SAVRŠENA DRUŠTVA U KOJIMA JE BIO, DAKLE, I CELU ORGANIZACIJU ZEMALJSKOG ŽIVOTA. Ne može iz takvog (skoro pa) savršenstva da proizađe ovakav Karantin-Pakao-Zatvor, i ne mogu da proizađu sve štete koje čovek, PROGRAMIRAN I OMETEN, SAMOM SEBI NANOSI. Tako nešto ne bi činila bića moćnog, već bića OSAKAĆENOG UMA.

Odnosno, drugačije ovo isto rečeno: savršeno ustrojstvo na ćelijsko-molekularnom nivou MORA SAMO PO PO SEBI DA SADRŽI PROGRAME ZA SAVRŠENO BIĆE. („Savršeno“ i „skoro pa savršeno“ – jasno nam je da u pravom smislu savršenstvo može da postoji samo u neispoljenim svetovima. Ali, u odnosu na Pakao u kojem smo – svako normalnije, smislenije življenje nam dođe kao savršeno ili skoro pa savršeno. Dakle, da se ima u vidu na šta se ovi epiteti odnose.)

3. Šta danas imamo, kakvog čoveka? Kratkovekog, degradiranog do nivoa stada, degenerisanog, sa osakaćenim i ometenim rezonovanjem, nerazvijene svesti, izmučenog bolestima, energetski iscrpljenog i eksploatisanog, itd, itd, itd. Dakle, jasno je, LOGIČNO, da su neka druga moćna bića, ali „šaka jada“ u odnosu na Neopisivo Moćno Biće, banula na Zemlju i osakatila čoveka. Možda u raznim fazama istorije Zemlje razna takva bića, ovde ih sve imenujemo sintagmom „bogovi Zlotvori“ (i dalje u nizu marljivo zasluženih epiteta: Paraziti, kosmičke Bitange). Postavka je takva da bogovi Zlotvori nisu mogli da diraju u ŽIVOTNU BAZU, u ustrojstvo čoveka i živog sveta na ćelijsko-molekulranom nivou, jer bi tu svaki poremećaj morao da vodi potpunom urušavanju života. Ali su mogli, velikim znanjima u genetskom inženjeringu, da diraju u živi svet preko kombinatorike DNK (prenošenje genetičkog materijala jednog u drugi organizam, itd.), kao i preko frekvencijskih ometanja, koja su mogla da rezultiraju poremećajima u funkcionisanju ljudskog organizma, što znači i poremećajima u funkcionisanju čovekovog uma i svesti.

4. Raskorak između: a) užasnog stanja u kojem se čovek današnjice (i čovek do istorijski nam poznate današnjice), b) i njegovog skoro pa savršenog funkcionisanja na ćelijsko-molekulranom nivou: OTKRIVA NAM DOKAZ DA BOGOVI ZA KOJE NA ZEMLJI ZNAMO – NISU I NE MOGU BITI NEOPISIVO MOĆNO BIĆE KOJE JE KREIRALO ČOVEKA. Od drevnih bogova sumersko-vavilonskih, egipatskih, starogrčkih, te istočnjačkih, Brahme sa „trojstvom“ Krišna-Šiva-Višnu, preko starozavetnog Jahvea do novozavetnog „Boga Oca“, dakle, cela ta BULUMENTA (surova Manguparija) bogova Zlotvora: NIKAKO NE MOŽE BITI, NIKO OD NJIH POJEDINAČNO, NI SVI ONI SKUPA – NEOPISIVO MOĆNO BIĆE KOJE JE IZVORNO KREIRALO ČOVEKA. Ne mogu biti, jer se logički ne uklapa: da neko kreira, videli smo već kakvo savršenstvo na ćelijsko-molekularnom nivou, a da nastavi sa stvaranjem celog ljudskog organizma, a posebno sa uspostavljanjem veza u kompleksu telo-um&duša-duh, KAO NEKAKAV OBIČAN KREATOR-POČETNIK, iz čega u sledu poteza proizilaze pakleni međuljudski, društveni odnosi i ceo pakleni civilizacijski ambijent. Da nastavi da stvara, da stvaraju ljudsko biće, ljudska bića na kojima će parazitirati, i preko takvih bića da stvaraju civilizacije preko kojih će se to parazitiranje održavati i podržavati.

5. Neopisivo Moćno Biće, Izvorni Kreator Čoveka, nije moglo da bude kratkovido i ograničeno. Da kreira Čoveka sa pokazanim savršenstvom na ćelijsko-molekularnom nivou, a onda da u svojoj kreativnoj ograničenosti dopusti da sa Čovekom kroz milenijume bude kako bude, da ga se i ne tiče kako sve može da mu bude.

A) Neopisivo Moćno Biće moralo je, ako je zaista takvo, a vidimo da jeste, da ima pregled dešavanja u Sve-Postojanju, ili, recimo – u našoj Galaksiji. U tom pregledu ili poznavanju dešavanja moralo je da pretpostavi i scenario po kojem u Izvornu Zemaljsku Kreaciju MOGU DA BANU Zlotvorska bića sa raznih strana. Moralo je da zna da Zlotvorska bića – tamo gde banu: izopačuju, ruše, preinačavaju, degradiraju. Sve u skladu sa logikom svoje prirode i u skladu sa logikom svojih potreba.

B) Neopisivo Moćno Biće moralo je, ako je uistinu to što se na ćelijsko-molekularnom nivou pokazuje da jeste, da u telu ili biću Čoveka – kodira informacije i/ili programe za Čovekovo oslobađanje, za Čovekovo savlađivanje ili nadilaženje svih mogućih najgorih scenarija u kojima se pretpostavljenim Zlotvorskim delovanjima može naći, koji ga mogu snaći, u koje može zapasti. Pa valjda i mi, na svom banalnom nivou, za mnogo toga što kreiramo predviđamo i potencijalne najgore uslove, te u kreiranju nečega (mašine, itd.) ugrađujemo i rešenja za „preživljavanje“ takvih uslova, za „nadjačavanje“, eliminisanje takvih uslova.

6. Podsetimo se objašnjenja prof. Terzina: „Jedan jedini molekul DNK čoveka ima tri milijarde slova (koja nastaju kombinacijom ona četiri bazična slova), kada bi se to prepisalo slovima – bilo bi potrebno 500 tomova, tako da je svaki tom od po 500 strana. (Dopuna: to znači da na oko tri metra dugoj polici spakujemo, uspravne, jedan do drugog sve te tomove.) U svakoj od 100.000 milijardi ćelija mi imamo tri milijarde slova (dakle, 500 tomova od po 500 stranica). I TO – U DVE KOPIJE!“ Tek neznatni deo, beše 2-3% tih informacija, služi kao poznati nam nasledni faktor, za formiranje tela, ponašanja i osnovnog funkcionisanja čoveka. Ostalo je „DNK-smeće“, koje za sada i ne znamo čemu služi. Možda nam je i to „DNK-smeće“ nastalo delovanjem raznih bogova Zlotvora, a možda je ono i za njih nepoznanica. Sve da je „DNK-smeće“ njihov produkt, opet je nelogično da i u okviru tog informacionog materijala nema delova, informacionih paketa, koji su tajna i za same Zlotvore, čak i za one koji su bili tehnološki najrazvijeniji. DELOVA, KOJI UPRAVO SADRŽE KODOVE ZA ČOVEKOVO OSLOBAĐANJE I IZ NAJTEŽIH DEFORMACIJA, KODOVE ZA POVRATAK IZVORNOM SJAJU I VELIČANSTVENOSTI LJUDSKOG BIĆA. Stvar je u tome da Čovek, tj. MI, počnemo da tražimo načine da počnemo da otključavamo u sebi samima kodove ili informacione pakete za oslobađanje i za aktiviranje svojih izvornih moći. Bezizgledan i jalov posao, ali sa kojim se u nekom trenutku mora započeti, DA BI SE DOŠLO DO TRENUTKA U KOJEM ĆE TAJ ZA SADA BEZIZGLEDAN I JALOV POSAO POČETI DA DAJE PRVE REZULTATE!

7. Jesu ovo pretpostavke, ALI NAS NEUMOLJIVA LOGIKA VODI DO NJIH, kao do zaključaka. Prisiljeni smo da govorimo o pretpostavkama, jer su nam dometi uma ograničeni, a i nemamo na raspolaganju sve potrebne informacije. Ali – da li su ovo samo pretpostavke? NISU! MEŠAJU NAM SE U SVEMU PRETHODNOM PRETPOSTAVKE I DOKAZI! Evo u kojem smislu.

8. Kolika je verovatnoća da u dogledno vreme slonovima i krokodilima počnu da izastaju krila i oni počnu da lepršaju kao kolibri? Kolika je verovatnoća da u dogledno vreme orlovima počnu da izrastaju škrge i peraja, te da pređu da žive u vodi? Svakako – nulta! Otkuda znamo?! Jer u poznatoj nam istoriji kod ovih životinja nije bilo ni najsitnije jedne jedine manifestacije koja bi ovakve verovatnoće dozvoljavala. Zakonitost je, valjda, jasna: SVAKO BIĆE NA ZEMLJI MOŽE DA ISPOLJI SAMO ONO ŠTO NOSI U SVOJIM PROGRAMIMA, DNK i ostalim. Svaka od navedenih, i svih ostalih životinja, može da ispolji, na svom telu i u svom ponašanju, NEKU SPECIFIČNOST koja nije tipična za njenu vrstu, što može da deluje (samo može da deluje, ali nije) kao anomalija, da nema potrebnog koda u njenom programu, ne bi ni mogla to da ispolji.

9. Druga je stvar sa specifičnostima koje kao anomalije radikalno prevazilaze okvire jedne vrste. Prave anomalije ne spadaju u ono što jedna vrsta nosi u svojim programima i svakako su baš posledica brljanja Zlotvora po DNK te vrste, ili posledica mutacija do kojih je došlo zbog brljanja po DNK. Znamo da se i kod ljudi, doduše izuzetno retko, pojavljuju takve anomalije. Mi ovde govorimo o prikrivenim kodovima koje svaki pripadnik vrste nosi u svojm programima, kao „legitimne“, u izvornoj bazi koju je kreiralo Neopisivo Moćno Biće. Da podsetimo na konstataciju prof. Terzina: ćelija ima mehanizme popravke DNK i daje sve od sebe da do mutacija ne dođe. Dešavanje koje opovrgava zvaničnu naučnu glupost po kojoj je čovek nastao kao plod evolucije, pri čemu je mutacija DNK mehanizam evolucije.

10. Nabrojmo samo u vidu teza ponešto od FASCINANTNIH ispoljavanja očigledno prikrivenih sposobnosti ili moći Čoveka (dosta toga je već ranije na blogu navođeno).

– Dobio sam obaveštenje o nekom „dokumentarcu“, ali samo prepričano, bez linka, nebitno, suština je zanimljiva. Radi se o nekom čoveku koji je u eksperimentu uspeo da u ledenoj vodi valjda skoro sat vremena izdrži bez promene telesne temperature. Takođe, eksperimentalno, ubrizgali su mu otrov (ne znam koje jačine, što je takođe nebitno) i pratili kako mu organizam eliminiše otrov. On to objašnjavao time što dnevno satima meditira, što je glupost koja proizilazi iz nepoznavanja prave baze – iz odličnog stanja energetike, ono se ne postiže specijalno meditacijom, već ostvarenim dovoljnim zalihama Energije, pri čemu je ona samo jedan od vidova opuštanja, koje je neophodno za priliv Energije. No, ostavimo po strani kako je on do tih posebnih moći došao, jer sve to jeste vid posebih moći, suština je u tome da je nekako – došao.

– Zadivljujućih primera vitalnosti je takođe bilo dosta na blogu: T. Sing, koji u 104-oj godini trči svoj redvoni maraton, gospođa koja u 92-oj radi kompletno sve gimnastičke vežbe (greda, vratilo…), gospodin koji sa osamdeset i nekoliko nastupa na bodi-bilding takmičenju, Kineskinja koja u devedeset i nekoj doktorira, itd.

– Primeri podmlađivanja ili biološke „reverzibilnosti“. N. Sitin je to izveo u medicinski kontrolisanim i dokazivim uslovima. Pukovnik koji je svom prijatelju preneo (sa Tibeta ili negde sa Himalaja, ne sećam se) koncept „pet Tibetanaca“, kada se pojavio na prvom seminaru – svi na seminaru su se složili da on ima oko 40 godina, a on je bio u 70-oj. Ovo je subjektivna procena, ali – ako se oko nje složi cela jedna grupa, onda procena nije bez značaja.

– Izlečenja snagom misli… Danas već imamo brojne takve primere, zahvaljujući internetu i društvenim mrežama oni su šire poznati. Ima toliko primera izlečenja i od nekih najtežih bolesti (npr. od tumora). Ovde bih samo dodao dva tipa izlečenja koji ne spadaju u zlokobne bolesti, ali su dosta neočekivani, jer se radi o anuliranju skoro pa telesnih deformacija. U jednom slučaju su to izlečenja proširenih vena, ljudi su se izlečili pomoću Sitinovih tzv. nastroja (dakle, snagom misli), jedan od njih je otvorio poseban jutjub-kanal radi propagiranja svega toga, kao i Sitinovog rada. Drugi je slučaj – isceljenje zuba. Na jednom mestu je jedna žena navela da joj je pošlo za rukom da počnu da joj izrastaju izvađeni zubi, a pomoću Sitinovih nastoja, što nam je nepouzdano kao informacija (ali ne i nemoguće). Ali, slučaj o kome su pisali neki mediji: mladiću kome su jedan ili dva-tri zuba bila sa oštećenjima – izraslo je koštano tkivo i zubi zaceljeni.

– Brojni parapsihološki fenomeni su takođe poznati, postoje i knjige, naučna istraživanja i dokumentacije o njima: sposobnost pomeranja predmeta snagom misli (možda kao najpoznatiji U. Geler koji je čak mogao da savija snagom misli metalni pribor za jelo), sposobnost levitacije, itd. Mogu se pronaći i opisi raznih čuda koja izvode i šaolinski monasi.

11. Jasno je da ovde nisu u pitanju anomalije kao u slučaju kada muškarcima izrastu ženske grudi, u slučaju osoba sa zametkom repa ili sa reptilskim rasporedom zuba. Ovde su jasno u pitanju FASCINANTNA ispoljavanja očigledno prikrivenih sposobnosti ili moći Čoveka, neka slučajna aktiviranja nekih od kodova moći koje nosimo u sebi. Ove KODOVI MOĆI, koji su sporadično probijali kod nekih ljudi – MORAJU DA NOSE SVI LJUDI U SEBI, MORAMO DA IH IMAMO SVI U SEBI.

12. SAMO JE STVAR U TOME, TEK SITNICA JEDNA, DA NAĐEMO NAČINE DA IH OTKLJUČAMO I AKTIVIRAMO, TE DA CELIM PROCESOM SVESNO UPRAVLJAMO.

13. Recimo – to bi bila varijanta koju je možda predvidelo Neopisivo Moćno Biće: u Karantinu-Paklu-Zatvoru neće imati ko da nam pomaže u aktiviranju naših moći, jer kosmički Karantin znači da nećemo imati komunikaciju sa drugim bićima koja bi nas u te tajne uputila, u kosmičkom Karantinu u kojem će nam, u kojem su nam sve tajne u vezi sa tim zakopane, spaljene, sklonjene, van dometa pažnje i misli. DAKLE, NEMA NAM DOTURANJA INFORMACIJA O OSLOBAĐANJU I O AKTIVIRANJU MOĆI SA STRANE, VAN KARANTINA-PAKLA-ZATVORA, SVE ŠTO NAM JE POTREBNO IMAMO U SEBI.

14. Počnimo da kopamo po sebi, što jeste bezizgledno nezahvalno, teško i neizvesno, a ne da tražimo po duhovnim knjigama, te da čekamo da nam tajne otkriju neki tamo Kasiopejci-Lažovi (ako su to uopšte Kasiopejci, Plejađani, Arkturijanci, ili se iza ovih „kodova“ ko zna ko i šta krije), kao i drugi „kanalizacijski“ Lažovi.


Dakle, prvi (šahovski) potez (teza) – SKORO PA NAŠE SAVRŠENO FUNKCIONISANJE NA MOLEKULARNO-ĆELIJSKOM NIVOU.

Snimak izlaganja (predavanja) prof. dr Tomislava Terzina (link je ispod teksta). (Zaobiđimo naslov videa koji je: a) tendenciozan – „srpski“, kao da je u ovom slučaju bitno da li je to srpski ili azerbejdžanski naučnik; b) i pogrešan – u izlaganju nisu u pitanju aluzije na „vanzemaljsku tehnologiju“, već – na izvornog Kreatora, s tim što se on povezuje sa bibilijskim bogovima, a izarz „tehnologija“ se koristi u biološkom i uzvišenom, ne u ovozemaljski uobičajenom smislu.) Ovde je izvučena suština izlaganja (kombinacijom prepričavanja i citiranja, sa navodnicima i bez njih). U izlaganju su komplikovana genetička objašnjenja data vrlo slikovito, tako da ih može pratiti i neko ko, kao i ja, nije ništa posebno upućen u genetiku.

Dakle, prof. dr T. Terzin, profesor biologije, tj. genetike, konstatuje: „Kakva se čudesa dešavaju u nama na nivou svake ćelije!“. I to pri najobičnojoj deobi ćelije (na primer, u slučaju kada nam zarasta najmanja rana).

U telu imamo 100.000 milijardi ćelija koje su usaglašene. Neopisiva komplikovanost deobe samo jedne jedine ćelije. A GDE SU TEK NEOPISIVO KOMPLIKOVANI DRUGI TELESNI I VANTELESNI PROCESI?!

Do koje mere su neka znanja, čak i u udžbenicima, cenzurisana, jer se ljudima ne predstavlja pravo značenje.

Zvaničan naučni stav, ateistički: mi smo proizvod slučaja, evolucija na Zemlji je trajala milionima godina, pri čemu su naši majmunoliki preci u jednom momentu postali ljudi.

Kako izgleda funkcionisanje žive ćelije na molekularnom nivou?

U jedru je DNK, to je molekul koji daje čoveku kompletnu instrukciju kako da se načini ljudsko biće, od oplođene jajne ćelije; ona se deli na dve, pa na četiri, itd, za devet meseci – eto bebe. Genetički program kako se stvara ljudsko biće nalazi se unutar jedra, svaka od naših 100.000 milijardi ćelija ima kompletnu informaciju o tome kako da se sačini ljudsko biće. I zato mogu da se koriste telesne ćelije da se prave klonovi.

Jedro je neka vrsta zabranjenog grada, kao u carskoj Kini… DNK ne izlazi iz jedra, ona ostaje tamo. DNK-informacija je zapisana linearno, kao kada se zapiše poruka. Da bi se prevela u naše trodimenzionalno telo, ta informacija mora da kroz pore jedra putuje unutar ćelije, da pronađe 3D (trodimenzionalne)-„štampače“, unutar ćelije imamo hiljade 3D-„štampača“. Matrica DNK koja je prepisana na RNK-molekul će na „štampačima“, a to su ribozomi, biti štampana u formi belančevina (proteina). A one su molekularne „mašine“ koje rade sve poslove u našem telu. Proces u kojem se ide od DNK, preko RNK do belančevina je – proces dekodiranja. Postoji jezik u DNK, softver, i to je jezik četiri različita slova. Sve informacije u našem telu su zapisane samo sa četiri različita slova. Taj jezik od četiri različita slova treba da se prevede u jezik belančevina koje koriste 20 aminokiselina, da bi se sklopile belančevine. Taj recept, kako se jedan jezik prenosi ili translira u drugi jezik, izvodi se putem genetičkog koda. Genetički kod je potpuno identičan, od bakterija, preko beskičmenjaka, biljaka, sisara do čoveka, sva živa bića na planeti imaju identičan genetički kod.

Darvin nije znao ništa o genetici, pa ipak njegova teorija i dan-danas važi „kao da je juče izašla iz štampe“. A mnogi biolozi i u 21. veku su darvinisti, to je „neka biologija iz naftalina“. Nema evolucije genetičkog koda, jer imamo istu tehnologiju koja funkcioniše isto od bakterije do čoveka. „Ako je priroda nastala evolucijom, očekivali bismo da tehnologija koja funkcioniše u jednoj bakteriji bude slabija kao tehnologija u pekarskom kvascu, a ona slabija od tehnologije u leptiru, a ta slabija od one u nekoj ptici, i konačno dođete do čoveka. Očekivali biste da je tehnologija na molekularnom nivou najsavršenija kod čoveka. Ali, to nije slučaj. Od bakterije do čoveka isti je genetički kod, isti 3D-„štampači“, itd. Različita je složenost organizama, ali, na nivou ćelije barata se sa istom tehnologijom. Kako onda možemo da verujemo da je prosti slučaj izgradio u nama sve to izuzetno složeno? Ništa ne ide u prilog teoriji evolucije.“

Od četiri slova u DNK treba da se stvori  tri milijarde slova da bi se stvorilo ljudsko biće. Jedan jedini molekul DNK čoveka ima tri milijarde slova (koja nastaju kombinacijom ona četiri), kada bi se to prepisalo slovima – bilo bi potrebno 500 tomova, tako da je svaki od po 500 strana. U svakoj od 100.000 milijardi ćelija mi imamo tri milijarde slova (dakle, 500 tomova od po 500 stranica). I TO – U DVE KOPIJE! Kao kada imamo važan dokument, pa radi sigurnosti napravimo dve kopije. „Tako je to Bog učinio.“ Jedna se nasledi od oca, jedna od majke. Dakle, imamo praktično šest milijardi slova.

„Svaki put, kada se ćelija deli, kada od jedne nastanu dve (kada se peruta koža, itd.), DA BI SE NAPRAVILA NOVA ĆELIJA – SVIH ŠEST MILIJARDI SLOVA MORA DA SE PREPIŠE, I TO BEZ GREŠKE, tako da svaka ćelija može da nasledi kompletnu informaciju.“

Kako prepisati DNK- molekul? I za to su potrebne „mašine“. DNK je spakovana u 23 para ili 23 toma, to su hromozomi; to su molekuli DNK, kada se oni spoje dobija se tri milijarde slova. Kako se ti tomovi knjiga prepisuju? Toliko informacija mora da stane u jedru. Toliko slova. Da bi stala, moraju da se spakuju, sabiju, komprimuju. Kao kada se šalje fajl, pa se „zipuje“, spakuje, a onda raspakuje. Tako je DNK u hromozomima zapakovana, i pre nego što se prepiše tih šest milijardi slova, mora da se raspakuju informacije iz hromozoma. „I zamislite toliki konci sa tri milijarde slova, kada bi se zapleli…!“ Molekularne mašine moraju da otpakuju i zapakuju tu DNK SVAKI PUT KADA SE ĆELIJA DELI. Uvijaju se kao spirale na više nivoa, da bi se komprimovale, sabile tolike informacije. „To je tehnologija koju možemo da razumemo kako funkcionišemo, ali ne možemo da shvatimo da je tako nešto moguće. Deoba svake ćelije našeg tela je čudo! Svaki put kad se posečete, pa vam zaraste rana, to je čudo, to su tehnološka čuda, za koja mi do danas nemamo objašnjenje.“ Prepisivanje, kao proces, zove se DNK-replikacija. Tako svaka ćelija ima kompletnu informaciju kako da se stvori ljudsko biće.

Teorija evolucije kao mehanizam napredovanja vidi mutacije ili nasumične greške u prepisivanju DNK. Ispada da su sve sposobnosti koje čovek ima – proizvod grešaka u prepisivanju DNK. „To je zvanična nauka, to je ono što naša deca uče u školi! Po meni to predstavlja zločin. Da je dozvoljeno da se tako nešto uči u školi. A to je zvanična nauka!“

DNK ne može samu sebe da kopira, tu su belančevine koje to izvode. U DNK je zapisano kako će DNK, pomoću belančevina, biti kopiran, a bez belančevina se ne može kopirati DNK. A bez DNK ne mogu da se naprave belančevine, jer nema informacija za to. „Šta je starije, kokoška ili jaje? Morate da imate i jedno i drugo, od samog početka.“

Postoji i mašina za popravku DNK. Teorija evolucije kaže da su greške u prepisivanju DNK, mutacije, motor evolucije, da nema mutacija, ne bi bilo evolucije. A u stvari, sva živa bića, od bakterije do čoveka, imaju izuzetno komplikovane mehanizme kojima se bore protiv grešaka. Živa ćelija čini sve da do mutacija ne bi došlo.

Ovo je bilo prepisivanje. A onda dolazi prevođenje DNK u belančevine. Protok informacija ide od DNK, preko RNK, putem transkripcije (prepisivanja), do belančevina, putem translacije ili prevođenja. Mora da postoji „glasnik“ koji će da prenese informacije od DNK do belančevina. Ali, mora da se zna koji gen da se prepiše. Mi imamo oko 20.000 gena, a svaki gen ima oko 100.000 slova. Ako se prepiše pogrešan gen u pogrešnoj ćeliji – dolazi do anomalija. Moramo da imamo tačnu informaciju za svaki korak izgradnje tela tokom celog života. I mora tačno da se zna koji gen da se prepiše, kada i u kojoj ćeliji. Svaka ćelija ima „kompjuter“ koji paralelno radi na milijardama kanala, da bi svaka ćelija dobila belančevine koje su joj potrebne. To je regulacija transkripcije. „Samo da vidimo koliko je kompleksno to za šta teorija evolucije kaže da je proizvod slučaja.“

Pa komplikovani proces u kojem RNK, kao prepis DNK, prolazi zid jedra i ulazi u citoplazmu. Taj prolaz pušta da iz jedra izađe zapis koji može da ima hiljade slova, a pritom ne dozvoljava da nijedan molekul vode iz citoplazme ne uđe u jedro. Sad RNK-prepis, od četiri bazična slova, treba da se prepiše u belančevine, koje imaju 20 slova (aminokiselina). Potreban je molekul koji će da čita DNK i da zna koja belančevina gde da se zakači. Molekul koji je dvojezičan: zna i jezik DNK i jezik belančevina. 3D-„štampač“ napravi belančevinu. Ta belančevina se ne sklopi u trodimenzionalnu funkcionalnu strukturu, nego ima više načina kako da se spoji. On napravi traku od hiljadu amino-kiselina, ali treba da se sklope trodimenzionalno. U ćeliji postoji „mašina“ koja to obavlja, kao bure u koje se ubaci traka amino-kiselina. Neke belančevine idu nazad u jedro (za nova kopiranja), neke u mitohondrije, za proizvodnju energije, neke funkcionišu u citoplazmi, a neke treba da isporučimo izvan ćelije (imamo tkiva izvan ćelija, koja su izgradile ćelije, ali su eksportovale napolje: kosti, hrskavica). Svaka belančevina ima adresu i sistem pomoću kojeg će je ćelija prebaciti na njeno odgovarajuće mesto. Da bi se to dogodilo – unutar ćelije mora da postoji infrastruktura, moraju postojati izgrađeni putevi. I moraju postojati „kuriri“ koji će nositi belančevine. A „kuriri“ su molekularni roboti koji zaista hodaju na dve noge – kinezin. Postoje animacije koje to prikazuju: kinezin-„kuriri“ bukvalno hodaju na dve noge i na leđima vuku sintetisane belančevine, putevima unutar ćelije.

https://www.youtube.com/watch?time_continue=3902&v=8HdY0ZYKa8E

Drugi (šahovski) potez (teza) – OVAKVO SKORO PA SAVRŠENO FUNKCIONISANJE ČOVEKA (i svekolikog zemaljskog živog sveta) NA ĆELIJSKO-MOLEKULARNOM NIVOU NIJE KREIRALO NI NEKO MOĆNO ZLOTVORSKO BIĆE, NI NEKO KRATKOVIDO, MUSAVO, NAIVNO MOĆNO BIĆE!


Bitka za dusu je odavno izgubljena. Prvo, vecina ljudi nema sta da izgubi. Drugo, same duse nisu nista posebno. Lijepo zvuci kada se kaze – sustina, nesto sto je mocno, jako… Ipak to nije tako. Same duse su kao mala djeca. Programirane i zatocene. Zato se i inkarniraju. Zato sve zaboravljaju.
Ovo sto cu reci je strasno. Duse se radjaju u ovom paklu. Poslije smrti, duse takodje idu u pakao. I „tamo“ je paklena realnost. Nema tu nikakvog ucenja duse, nema tu karme. To je zatvor, i tamo i ovdje. Pita li se neko – pa sta je smisao… Pa nema ga. Takvo je ovo mjesto gdje zivimo. Ovce se kolju, pilici se peku, raste cvijece, sija Sunce, umires…
Kada covjek umre, u dusi ostane tek djelic uspomena. Zivio sam, jeo sam, nekoga sam volio… Totalna smrt nastaje novim rodjenjem u novom tijelu. Besmisleno, odvratno, okrutno. Nema tu nikakvog kontinuiteta postojanja.
Sama sjecanja na prosle zivote su vecninom lazna. Mogu ih imati i ljudi bez duse sto je neobicno. Sta bi se to sjecalo kada prvi i zadnji put postoje? Ljudi mogu imati neka sjecanja na prosle zivote koja se podudaraju i tako izgleda da imaju tezinu i da su realna. Recimo da su zivjeli na Atlnatidi i slicno. Istovremeno se moze dogoditi da takvi ljudi nemaju dusu. Sve je to igra uma. Astralni i etericni svjetovi su igre uma.
Zato na putu individualnosti, covjek ne ide u takve svjetove. Covjek ne otvara trece oko. Sve to je obmana. Neko ce reci trece oko je oko duse. Nije. Otvaraju ga i ljudi bez duse.
Tek rijetko, jaaaako rijetko, dusa u sebi sakupi ljubavi kroz besmislene zivote koje je „prozivjela“. Sakupi i odredjenu mudrost. i sada ako se podesi da se rodi u takvom tijelu, u takvim okolnostima, gdje ce moci „kucati“ na licnost… moguce je da dusa sve vise ima uticaja na licnost i da se jednom krenu povezivati

REPTILSKI DNK PROGRAM U NAMA
P: Koja je razlika između njenih i mojih misli?
O: To je ono što vas veže. Vidite, to je samo program.
P: To je samo program da mislimo da smo odvojene individue?
O: Nije bit u tome.
P: U čemu je bit? Što nas veže skupa? Odakle program dolazi?
O: Odakle dolaze svi vaši programi?
P: 7. denzitet? Od nas samih? Od Lizzija?
O: Mi smo pitali o programima u vašim kompjuterijma.
P: U mojem kompjuteru? S raznih mjesta. Pribavim ih i usnimim ih. Da li su programi napravljeni – da li oni egzistiraju kao „misaoni centri“ – i da li ih mi samo usnimimo u sebe?
O: Zašto ste zaboravili? 309000…
P: Oh. Vi govorite o „preuzimanju“ od strane OPS-a iz 4. denziteta. Ali, još uvijek, ono na što želim doći jest – da mi imamo DNA – ali vi ne možete reprogramirati DNA ako tu nema DNA s kojom bi mogli početi. Ako tu nema nečeg u što bi mogli učitati program. Koji je sastav ovog realiteta u kojemu mi egzistiramo?
O: Upravo ste odgovorili.
P: Ne razumijem.
O: Ne možete ga učitati u nešto ako tu nema nečeg za započeti.
P: Lijepo! Što je to nešto s čime se počinje?
O: Vaša prethodna DNA struktura.
P: Odakle je ta prethodna DNA struktura došla?
O: Od prethodnog programa

NIKOG NIJE BRIGA ZA NAS
P: Znam to. Ali Phillip je samo želio znati da li može pitati pitanje i dobiti odgovore specijalno za njega. Mislim da je samo želio vidjeti ima li nekog u kozmosu tko mari za njega i njegovu sestru.
O: Nitko ne mari.
P: Nitko ne mari za njega i njegovu sestru?
O: Nitko ne „mari“ za individualne jedinice kolektivne svijesti.
P: Shvaćamo to, ali mi, kao jedinice u tijelima od mesa…
O: Netko mora izbaciti ideju o tome da postoji neka vrsta „navijačkog odreda“ koji je zakačen za individualne jedinice svijesti ako taj hoće napredovati… to jednostavno ne ide na taj način!

MI SMO U VREMENSKOJ PETLJI
P: L: To nije dobro. Ako oni mogu ići natrag kroz vrijeme/prostor i promjeniti događaj u našoj prošlosti, da li bi ta promjena u prošlosti trenutno izmjenila našu sadašnjost također?
O: Kao što već je i to radi opet i opet i opet.
P: D: Dakle to oni rade opet i opet i opet, konstantno? L: Dakle, na svakom…
O: Vi jednostavno još niste svjesni, i nemate ideje o posljedicama!!!
P: Mi pomalo tinjamo sve više i više! Pa da, ja da, malo! T: Posljedice sposobnosti da se krećete u i izvan vremena i da manipulirate na način na koji želite ( JR/Laura ). I posljedice onoga što nam rade; što su nam radili i što će nam raditi, opet i opet. ( Frank ) Što su rekli pod opet i opet? L: Dakle, drugim rječima, naša jedina nada jest da izađemo iz ove mrkle situacije, da izađemo iz ovog nivoa denziteta. To je ono što nam govore, tako bar to meni zvuči.
O: Blizu.
P: Jer, ako to ne napravimo, mi ćemo doslovce, kao što je opisano u toj knjizi, zaglaviti i ponavljati opet i opet iz početka, i holokast se može dogoditi opet i opet, i mi bi jedino mogli… Ghengis Khan, Atilla the Hun… opet i opet ponovo. T: Mi smo zaglavljeni u vremenskoj petlji, oni su nas stavili u vremensku petlju. J: Da li smo mi u vremenskoj petlji?
O: Da

DUSA MJENJA GENETIKU
P: (L) Dakle da li tvrdite da ako duša odabere tijelo ili dobije tijelo s približno odgovarajućom frekvencijom koje želi koristiti, da može modificirati to tijelo prema vlastitim potrebama ako joj je to nužno i ako podudaranje DNA-a nije baš po ukusu ili prema potrebama?

O: Da.

P: (Andromeda) Dakle naše duše mogu uzrokovati mutacije?

O: Da.

P: (Perceval) Da li se to događa prije rođenja?

O: Ne, to je moguće jednom kada se duša ugnijezdi i po potrebi.

P: (L) Dakle, koji procesi mogu imati ovakav učinak u fizičkom smislu?

O: Prehrana je jedan od njih. Također „razmještaj“ kako bi se oboljelo od potrebne bolesti.

P: (Pierre) Dakle obolite od bolesti jer duša želi nešto naučiti i nešto iskusiti, i pomoću te bolesti se odvija to učenje?

O: Ne. Duša i njeni pomagači žele pokrenuti modifikaciju DNA

MANIPULACIJA KARME
O: Nije proces inkarnacije, prirodnog biološkog procesa. Inkarnacija uključuje striktno eteričko na 5. denzitetu i niže, i tako je zamotano u trostrukom ciklusu „zavjese“ prijenosa koji je nepropusan za bilo što. Pa ipak, neki ili svi procesi 1.,2.,3. i 4. nivoa mogu biti manipulirani po želji i u bilo kojoj mjeri ako je tehnologija dovoljno napredna.

 

Već smo konstatovali i za ove kasiopejsko-„kanalizacijske“ „mačke u džakovima“ isto što i za sav postojeći „kanalizacijski“ materijal: manipulativna usmerenost, a kako se ona uspešno može sprovoditi do primenom ovde na blogu vešto otkrivenog njihovog principa (i njihovog, i naših drevnih duhovnih dela): RED ISTINE + RED LAŽI&PODVALA. S tim što u „kanalizacijskom“ materijalu laži i podvale uveliko dominiraju, čak često toliko da su otužni i za čitanje.

Te se ovde ne bih bavio polemikom sa „Kasiopejcima“ kroz detalje, već je to (uspešno) činjeno ranije kroz dva-tri teksta, radije ću da uštedim vreme (Energiju), ali bih pokušao da ih matiram u sledeća dva poteza (nastavka). (Pokušaću, mada šah znam tek koliko da pomeram figure, ali ne smeta da pokušam…)

Uz prethodni generalni osvrt.

I ja stalno ovde „trubim“, pišem o Karantinu-Paklu-Zatvoru, o bogovima Štetočinama-Zlotvorima-Parazitima-Bitangama (kosmičkim), o svojoj i našoj teškoj-preteškoj zarobljenosti, isprogramiranosti, ometenostima, obogaljenostima… Ni perspektiva koja zapahnjuje iz mojih tekstova nije ružičasta, JER NAM JE KPZ-REALNOST DALEKO OD RUŽIČASTE.

Ali postoji suštinska razlika u mojoj sumornoj perspektivi i SUMORNO-ZATVORENO-OBEZGLAVLJUJUĆOJ perspektivi kojom VONJAJU ovi „transkripti“.

JA SAM UBEĐEN DA MOŽEMO (kolektivno ili neki pojedinac, neki pojedinci, što na osnovu naših kolektivnih uzglobljenosti pomalo dolazi na isto) IZVESTI NE-MOGUĆU MISIJU I NAĆI, SKLOPITI I UPOTREBITI KLJUČEVE ZA OSLOBOĐENJE (kao što sam naglašavao: najpre onaj ko dotle dospe – na individualnom planu, a onda bi to moglo da se širi; što je trebalo da bude poslednji nastavak nezavršenog serijala „Kako do širih promena?“, a možda i bude, od problema i uvida se ne stiže).

Dakle, prvi potez: kraljica na G6 – SKORO PA NAŠE SAVRŠENO FUNKCIONISANJE NA MOLEKULARNO-ĆELIJSKOM NIVOU.


U prethodnom tekstu o Zlotvorskom antikopernikanskom obrtu pokazano je kako naopaka životna perspektiva izgleda na individualnom planu, na ciljevima koje ljudi sasvim ustaljeno i uobičajeno sebi postavljaju. Reklo bi se – spontano, daleko lepa kuća takvoj spontanosti!

Da svemu tome dodamo istu priču na kolektivnom planu celog čovečanstva.

Na Zemlji postoje razna jela, postoje namirnice od kojih se ona pripremaju, postoje recepti i procedure. SUŠTINSKI, nama je SASVIM-SASVIM dovoljan određeni, ne veliki, pogotovu ne preveliki broj jela. Koji, otprilike, obuhvata poneko jelo za sve glavne namirnice, u određenim podnebljima.

Međutim, pogledajmo našu Planetarnu Ludnicu, koju su nam Zlotvori kreirali! Mi imamo hiljade i hiljade, desetine hiljada, možda i stotine hiljada jela, a za svako od njih – recepte, procedure… I ZAR TO NIJE KOLEKTIVNI PRIMER KAKO NAM SE NEŠTO ŠTO NAM JE ŽIVOTNO APSOLUTNO MARGINALNO – PRETVARA U VEEEELIKU ŽIVOTNU SUŠTINU. Pa poslušajte (meni se to dešavalo sasvim usput, ni takve sadržaje, ni televiziju uopšte već godinama ne gledam) i pogledajte samo sa kojom filozofskom posvećenošću kulinari raspravljaju o hrani, o raznim vrstama jela, pogledajte takmičenja u kulinarskim veštinama! Da vam se u trenutku život smuči!

I DA SU U PITANJU SAMO JELA! OVA PARADIGMA PROTEŽE SE VRLO USPEŠNO NA SVE ČIME SE ČOVEK BAVI: na sport, na automobile, na stanove i uređenja stanova i dvorišta, pa tek na cveće, itd. Vojne, farmaceutske i slične direktnije Zlotvorske industrije da i ne spominjemo, prethodno nabrojano su još i bezazleni vidovi rasipanja okeana ljudske Energije.

Da nam nije Planetarne Ludnice: bilo bi dovoljno na celoj planeti stotinak vrsta automobila, s tim što bi se nastojalo na što dužem održavanju postojećih automobila. Ali, ne, ne bi nas Zlotvori pustili da tako lako prođemo sa svojom energetikom! Imamo… da ne „lupam“, sigurno desetine hiljada vrsta i tipova automobila na Zemlji. DA LI NAM JE SVE TO ZAISTA FUNKCIONALNO I POTREBNO, DA BISMO IMALI NEŠTO SASVIM BANALNO: OBIČNO PREVOZNO SREDSTVO?! NARAVNO DA NAM NIJE POTREBNO!

A pogledajte samo koje armije ljudi širom sveta su uključene: u dizajniranje i proizvodnju, te održavanje i sve ostale aktivnosti vezane za automobile! I KOJI OKEANI LJUDSKE ENERGIJE SE TU TROŠE! Za nešto ili na nešto što je samo, što bi trebalo da je samo fon ovozemaljskog postojanja. A što je pretvoreno u SAMU SUŠTINU OVOZEMALJSKOG POSTOJANJA. A U ČEMU JE SMISAO OVOZEMALJSKOG POSTOJANJA ZA NEKOGA KO SE BAVI DIZAJNIRANJEM AUTOMOBILA?! U tome da mu telo-um-duh-svest napreduju što više?! Eh, da je te sreće! Ne, smisao života mu je u tome da osmisli najbolji mogući, idealni model automobila, da u tome bude originalan, da nadmašuje one koji se bave istom „misijom“!

I TAKO U NIZU ZA SVE LJUDSKE DELATNOSTI!

Suština ili smisao života sele se u ono što je marginalno ili sekundarno.

A pritom su rast tela-uma-duha, rast svesti, koji bi trebalo da su primarni, potisnuti sasvim, bar da su sekundarni ili tercijerni, pa bi još i bilo dobro.


Trebalo bi da smo ovde da bismo sticali iskustvo i rasli, u celokupnom kompleksu telo-um&duša-duh, iz inkarnacije u inkarnaciju. Kao što se kaže u nekim podvaldžijskim duhovnim delima, s tim što se u njima tom izjavom opravdava postojeći KPZ-Ambijent, što znači – potkrepljuje naše neosvešćeno robovsko angažovanje.

Dakle, u pravom smislu: zemaljski Ambijent i naši individualni životni ambijenti, uslovi u kojima smo – trebalo bi da su nam od sekundarnog značaja. Tek kao fon, pozadina, scena na kojoj se odvija ono što je glavno, ono što bi trebalo da nam je glavno: PRAVO sticanje iskustava i rast u svim nabrojanim segmentima našeg bića.

Kako su nam Zlotvori podmetnuli antikopernikanski obrt?

NAMA SU FON, POZADINA – PRETVORENI U SUŠTINU ŽIVOTA!

Te ispada da smo mi ovde zato da bismo svoju svest do poslednjeg „delića“ utopili u KPZ-Iluziju. Te nam smisao života postaju i ljudsko ispunjenje donose sledeći ciljevi:

– završiti škole, fakultete,

– imati posao, dobar posao, napredovati u poslu,

– imati dobar stan, dobre sve životne uslove u materijalnom smislu,

– imati porodicu, imati potomstvo (potpuno po uzoru na životinje),

– steći dobru penziju, „krckati“ je dugo,

– itd, do daleke a lake smrti.

Sve nabrojano nije loše, štetno, pogrešno, jeste potrebno, ali – kada sve nabrojano shvatimo tek kao fon, pozadinu za višeinkarnacijsko sticanje iskustava i rast – perspektiva se radikalno menja.


Naslov deluje obećavajuće, kao – ovde će se tajne otkriti. Eee, kad bi te tajne bile tako jednostavne i dostupne nam „na dohvat ruke“…! U njima su neka ključna čvorišta naših najvećih problema unutar Karantina-Pakla-Zatvora, i imaćemo ih raspetljavati još dugo. Ovde samo o nekim naznakama koje su nam, možda, prilično jasne.

Već je bilo objašnjenje, možda kao moj koncept, možda ko zna čiji, nebitno je, o našem energetskom funkcionisanju po analogiji sa pumpom (crpkom) za vodu. Dok pumpa miruje – nema pokretanja vode-Energije, kad se pumpa pokrene, počne da povlači vodu-Energiju iz vode u koju je uronjen jedan kraj creva, a izbacuje vodu na mesto gde je drugi kraj creva.

Mi ne možemo da budemo napunjeni Energijom, kao što se misli (odmaranje kao „punjenje baterija“), pa je samo izlivamo u sadržaje na kojima se angažujemo. Jer nam je poznato da možemo da budemo potpuno neraspoloženi za angažovanje, da osećamo kako nam je energetika na nuli, a ipak, ako situacija zahteva, ako smo prinuđeni ili nas nešto zainteresuje – i te kako se angažujemo, i čak tako i toliko da osećamo kao da nas samo angažovanje energizuje. Što je iluzija, u slučaju da smo u angažovanje krenuli od pozicije u kojoj smo osećali pad energetike.

Dakle, jedino se moglo raditi o dodatnom povlačenju Energije, iako je i nemamo više na raspolaganju.

Ovo je ažuriranje već ranije datog objašnjenja… Da mi opuštanjem ne akumuliramo Energiju dokaz su lenjivci i depresivci, koji su zapali u teški „aranžman“ totalnog ili jedva minimalnog angažovanja. Da mi opuštanjem ili neradom akumuliramo Energiju – oni bi bili najenergizovanija bića, a znamo da je baš suprotno.

Rečeno je negde: mi ne možemo, a da se ne angažujemo, a da ne ostvarujemo cirkulisanje Energije. Ali, na drugoj strani – situacije sa arčenjem Energije, preko kojeg dospevamo u stanje hronične premorenosti, prenapregnutosti, te drugih pratećih manifestacija, takođe su nam poznate.

O čemu se, u vezi sa našim trošenjem Energije, radi?

Izgleda, preko nekog mehanizma koji nam nije jasan, DA MI IMAMO NA RASPOLAGANJU ODREĐENI ENERGETSKI RESURS, kao da nam je u banci, prilikom inkarniranja, data određena količina novca na raspolaganje. Da li je to isparcelisano na (svako)dnevnom nivou, da li celoživotno, ne znamo, u ovom slučaju nije nam ni bitno da znamo.

Ako umereno trošimo taj novac-Energiju, mi smo uglavnom u koridorima Ravnoteže. Ako trošimo neumereno: ZALAZIMO U MINUS. Kao i u banci (ta analogija svakako nije slučajna, novac je takođe vezan za Energiju). Ovde možemo da se oslonimo na sasvim prihvatljiva objašnjenja S. N. Lazareva, koji, između ostalog, ima sposobnost da može da oseća i prati energetske tokove kod ljudi. On smatra da se energetski deficit ispoljava u rasponu od hronične premorenosti do – bolesti. Mi možemo da zalazimo u minuse u jednom životu, i onda su to bolesti vezane za pogrešan stil življenja u ovom životu (tipični primeri oboljenja zapadnjaka, koja nastaju usled skoro opsednutosti radom, kardiovaskularna oboljenja, itd.). A mogu biti minusi koji se prenose iz više inkarnacija, i to su nasledne ili teške bolesti.

BOLEST ZAUSTAVLJA RASIPANJE ENERGIJE.

Možda preko bolova i trpljenja ide i nekakva „PRINUDNA NAPLATA“, ali – to nam nije jasno, da li je baš tako i kako to ide.

Ali, u ovom slučaju nam je dosta jasno nešto drugo.

OPUŠTANJE NIJE AKUMULIRANJE ENERGIJE, ENERGIJU POVLAČIMO ANGAŽOVANJEM.

SMISAO OPUŠTANJA JE U NETROŠENJU ENERGIJE.

To je kao da ne podižemo novac svakog dana, ili svakog dana podižemo samo neke manje sume, ali kad zatreba možemo da „povučemo“ i veću sumu. A možemo da je „povučemo“ zahvaljujući tome što smo racionalno trošili, ŠTO SMO IMALI FAZE NETROŠENJA.

Ko je raspoložen – može sve ovo da preispituje na sopstvenom funkcionisanju, te da izvuče neke praktične pouke.


Kad nam se svest uspne do uočavanja i praćenja u nama i oko nas – KPZ-Entropije…

…Prioritet nam postaju modeli uštede Energije.

Negde je konstatovano (u neduhovnim izvorima) da mi i ne slutimo, neočekivano, koliko Energije (tamo se kaže – energije) utrošimo za najobičnije manuelne pokrete. Uzmimo najprostiji primer: mlataranje rukama dok govorimo.

Posmatrajmo takvo mlataranje u trajanju od (npr.) 30’. I pratimo takve iste, ALI USPORENE, pokrete isto u trajanju od 30’.

Koji zaključak u vezi sa utroškom Energije možemo da izvedemo?

Pa protegnimo taj primer sa mlataranjem rukama na sve pokrete koje u većem delu dana izvodimo.