Otkrivenja našeg doba

Monthly Archives: март 2022

1.

Kako smo navikli?

Da se pitamo:

– nad efektima i smislom onoga što radimo?

Ili da se ne pitamo.

Nego: “Vozi, Miško!”

Po nekoj inerciji.

Po kojoj većina živi.

I živi, i misli…

2.

Naravno, ima poslova i poslova!

I onih koje moramo da radimo.

A možda baš i ne bismo.

I onih koje svojevoljno radimo.

3.

U oba slučaja:

– prethodno pitanje nam “visi nad glavom”.

Ili bi trebalo (da visi).

4.

Ako nam se omakne da se zapitamo…

Pa uočimo da baš i nema (ono što radimo):

– smisla i efekta…

Da li to nešto menja?

Trebalo bi (da menja)!

Mišljenje/zaključivanje:

– tome i služi.

Da menjamo:

– nešto kod sebe,

– u onome što ne-radimo,

– kako se ponašamo/postupamo.

5.

Ako smisao i efekti manjkaju…

U svojevoljnom poslu:

– obustavićemo ga.

U prinudnom poslu:

– preći ćemo na režim otaljavanja.

(U)koliko je to moguće.

Ali svakako:

– nećemo se zdušno angažovati.

Nije razumno, za razumno biće.

(Ako se tako osećamo/smatramo.)

6.

U ovom drugom slučaju:

– da li smo nešto promenili?

Naizgled: ništa.

Posao k’o posao:

– svakako mora da se uradi.

A u stvari – razlika postoji.

Na planu energetike.

Zdušnim angažovanjem:

– otiče nam mnogo više Energije.

I kroz angažovanje.

I kroz posvećenost.

7.

Dakle…!

Ima smisla i efekta:

– zapitati se nad smislom i efektom.

Onoga što radimo:

– svojevoljno ili prinudno.


1.

Unikatna dešavanja.

Izloženost naprezanjima.

Uticajima/ometanjima.

Pritiscima/procesima.

Od 80-ih godina prošlog veka:

– u nekim počecima.

A od 2020. godine:

– baš-baš svima sve očiglednije.

Kako se snaći?

Orijentisati, postaviti?

U kom smeru delovati?

Ako su duh i svest:

– vrhovni ciljevi.

2.

Za početak:

– gde NEMAMO oslonce?

Paradoksalno:

– tamo gde ih najviše očekujemo.

U duhovnoj/metafizičkoj literaturi.

Tj. u svekolikom iskustvu.

Dosadašnjim iskustvima:

– iz ovih oblasti.

Kilogrami, tone napisanog.

Izgovorenih, zapisanih ideja.

Tumačenja, teorija…

“A pomoći ni otkuda!”

3.

Planetarno resetovanje.

Svih znanja/iskustava.

Iz ovih domena.

Kao da je to na delu.

U ovim vremenima.

Unikatnim.

4.

Uzmimo jednu ilustraciju.

Dotiče se samih temelja.

Duhovnosti/metafizike.

5.

Predunikatna vremena.

Praktikovanje meditacije.

Vodilo blaženim stanjima.

Legende o nirvani:

– tu su vrhunac.

Čak da njih i zaobiđemo.

Ali – neko duboko opuštanje.

Korist i prijatnost.

Praktikovanjem meditacije.

Jesu bili obezbeđeni.

U nekim ranijim vremenima.

Pa čak i do pre deceniju i po.

I sam sam tako što iskusi(va)o.

6.

A onda kreću TUMBANJA.

Nekakve INVERZIJE.

Obrnuti “redosledi”.

Suprotni efekti.

Postići DANAS:

– dubinsku opuštenost.

I biti u blaženom stanju…

NEMA ŠANSE!

Baš suprotno!

Otvaraju se podrumi pakla.

Nekog pakla u nama.

Ili nekog na koji smo konektovani.

Bolesti, bolovi, težine…

Muke, poteškoće, psihosomatika…

Te sudbinska dešavanja…

Kod nas, sa nama.

Kod onih sa kojima smo povezani.

Pravo je majstorstvo:

– snalaziti se u svemu tome.

7.

Da li je to neko Zlo?

I JESTE I NIJE!

(“Istina je u paradoksu”.)

Kratkoročno Zlo.

Dugoročno Dobro.

(“Deo sam sile…

Koja teži Zlu…

Koje ispada kao Dobro…”)

8.

Stabilnosti i miline.

Postizanja “kosmičke svesti”.

Sa nekadašnjim smirivanjima.

Posvećenostima meditaciji.

Samo su bili zona:

– iznad Podruma bića.

Smirenost i očišćenost:

– bez silaska u Podrum.

Jeste to bilo lakše, zahvalnije…

Ali jeste bilo i:

– zasnovano na iluzijama.

Velika duhovna postignuća.

Bez temeljnog Čišćenja Podruma:

– samo su ILUZIJE postignuća.

Sve ima svoje pluseve i minuse.

I nekadašnje stabilnosti.

Uz duhovne iluzije.

I sadašnje muke Čišćenja.

Sa realnim Rastom.

I otapanjem svih iluzija.

9.

Kažu/misle duhovno neupućeni…

Naše vanovoinkarnacijsko biće…

Ako je sa većim potencijalima:

– duha/svesti…

Silaženjem ovde:

– obezbeđuje lakše/prijatnije uslove.

Možda: u duhovnim bajkama!

10.

Uzmimo pouzdaniji oslonac: DNK.

(Da zaobiđemo nepoznanice:

– svakakve druge programe.)

U bilo koji DNK-sklop da siđete:

– silazite u PAKAO!

DNK čuva programe/kodove:

– svih iscrpljivanja i obogaljivanja.

Ko zna dokle unazad.

B. Lipton dokazao…

Reflekse stresova u današnjem DNK:

– koji potiču kolektivno iz (pra)davnih vremena.

11.

Suočavanje sa svim tim programima…

Raščišćavanje enormnih energija…

Energetskih deficita…

I ko zna čega sve…

Nema bez otvaranja Podruma.

Bez raščišćavanja Podruma.

Kad to krene…

I duhovnom gigantu je teško.

(Što reče Mikušina.)

12.

E, u tom smo “fazonu” sada…!

I možda smo u nekoj završnici…

Da li godina-dve… ne znamo.

Tek… negde pred Svitanje:

– svakako jeste.

Samo:

– “ne lipši, magarče, do zelene trave”!


1.

Nezahvalna tema!

Pametnije – i ne upuštati se u nju!

Hiljadama godina se njome bavimo (kao čovečanstvo).

Na hiljade odgovora i praktičnih načina.

A „ovde i sada“ proverljivog delatnog/efikasnog modela – ni od korova!

2.

Ako nije pamteno upuštati se – što se upuštam?!

Jer mi/nam unikatno vreme u kojem smo otvara neka vrata.

Teško-preteško vreme.

Jeziva iskušenja.

KPZ-Mrcvarilište maksimalizovano.

Ali, na drugoj strani…

I KPZ-Iluzija slabi.

Istina i istine dostupnije.

Bar onima (nam) koji umeju da traže, gledaju i ispravno procenjuju.

3.

Za sada… bar ja… vidim dva domena ili „polja“ sa uslovljivačima/uzročnicima/faktorima.

Jedan je vezan za um, za delatnost i napor uma.

O njemu sledeći put, ako mi taj put pođe za rukom/umom.

Drugi da nazovem domenom/“poljem“ Čišćenja.

4.

Da kažem – Čišćenje.

Ali i da kažem da ne znam(o) o čemu se sasvim tačno radi.

Niti ja znam, niti to bilo ko pouzdano u svetu duhovnosti/metafizike zna.

Naravno, možemo mi, i imamo mi na hiljade vešto ispredanih priča o ovome…

Koje su nam samo nastojanje na pronalaženju odgovora.

Često i neprikriveno zamajavanje.

Pokazatelj da ne znamo je to što hiljade odgovora idu u hiljadu pravaca.

A ne generalno ka nekom zajedničkom imenitelju.

5.

Čišćenje.

Izbijanje nekih energija iz podsvesti.

Suočavanje sa Zlotvorskim programima u nama.

Energetski deficiti.

Lični, ovoinkarnacijski, i nasleđeni.

Karma.

Itd!

Da ne trošim prostor u tekstu za dalja nabrajanja.

Da pređem na nešto konkretnije…

Svima pristupačnije.

Svakodnevnije.

6.

Bolesti.

Bolovi.

Psihosomatski simptomi.

Stresovi.

Psihološki problemi.

Problemi iz okruženja koji nas opsedaju/pritiskuju.

Itd.

7.

Interno, za sebe, ove „stvari“ sam nazvao: „crnim rupama“.

„Crnim rupama“ NEGDE, NEKAKO u nama.

Fizički, nefizički, psihički, metafizički, u našem morfičkom polju, itd.

Ne znam gde/kako, nebitno gde/kako.

ALI JE BITNO DA JASNO MOŽEMO DA PRATIMO ŠTA NAM SE U VEZI SA TIM DEŠAVA!

Pa za početak da to uočimo.

8.

„Crne rupe“ nam magnetski vuku pažnju ka sebi.

Kao strašno jaka sila gravitacije ili kao sila Zemljine teže.

I – usisavaju nam Energiju.

Postoji stari princip, u koji ne verujem zato što je stari, već što ima smisla: „Tamo, gde vam je pažnja – tamo vam otiče Energija“.

(I dodatno, ovde nam ne toliko bitno: „I to sve više privlačite ka sebi (u svoj život)“.)

9.

Da ovde stanem…

Treba da idem na pešačenje.

Pa onda dalje kroz život, u potrazi za faktorima širenja/rasta svesti.


1.

Pravi, potpuniji odnos.

Interakciju i međuuslovljavanja.

Svakako da još ne možemo, nije nam dato, da dokučimo.

Ali bar imamo elemente da slutimo.

I imamo prava da napredujemo u dubljim/daljim naslućivanjima.

2.

Imamo mrak i/ili mesečinu.

Ne vidimo ništa ili tek slutimo.

Ljudi, priroda, objekti, pokreti, dešavanja.

3.

Osvetlimo sve to slabijom baterijskom lampom.

Vidimo bolje.

Osvetlimo još jačom.

Još bolje vidimo, tj. sve je pred nama još jasnije.

Osvetlimo jakim reflektorom… sve bolje i bolje.

I – najjasnije, najpotpunije vidimo: kada (nam) svane (dan).

4.

Recimo…

Neki od nas imaju probleme sa vidom.

Neki vidovi “slabovidosti”, katarakta, itd.

(Pretpostavimo da u datoj situaciji, radi analogije, nemaju naočare.)

Oni koji vidimo opisujemo im šta vidimo.

Na osnovu nekakvog čula oni procenjuju, formiraju sliku u umu.

Ali nisu u prilici da se lično uvere SVOJIM VIĐENJEM u opisano.

A i pitanje je kako im, koliko ispravno i vešto opisujemo ono što MI vidimo.

5.

Oni koji imaju širu, razvijeniju, otvoreniju svest…

Svest, kako se kaže u duhovnosti/metafizici – na višem nivou.

Teško je i da nađemo najbolje odrednice, jer su nam ove zone još uvek u “mraku”.

Svest i, povezana sa njom – samosvest.

Na osnovu opisanog – i oni bolje, potpunije, jasnije vide/shvataju.

U rasponu od slabije baterijske lampe do osvetljenosti situacije dnevnim svetlom.

6.

Onaj ko bolje, potpunije, jasnije vidi/shvata opisuje šta vidi/shvata.

To je Istina ili istina koju vidi/shvata.

(Sa velikim početnim slovom – viša, nadfizička Istina, sa malim – “obična”, iz fizičkog domena zemaljskog postojanja.)

Oni koji slabije vide/shvataju – upoznaju se sa tim Istinama/istinama.

Od čega zavisi da li će te Istine/istine prihvatati?

Od SVES(NOST)I!

7.

Neko može da prihvati Istinu/istinu koja je “u narednoj zoni razvoja” (L. Vigotski, vezano za proces sticanja znanja u obrazovanju).

Tj. koja je nešto ispred njegovog domena svesnosti, ali ne predaleko.

Ako je predaleko – Istina/istina ne da neće biti prihvaćena, već može i da iritira, te da izazove na agresivnu reakciju.

8.

Kako ta dešavanja ili ti procesi kolektivno izgledaju, na planetarnom nivou – mogli smo da se uverimo tokom prethodne dve godine (fol-pandemija i sve oko i u vezi sa njom).

I pored svih histerija i cenzura – do informacija (istina) kojima se otkrivaju pozadine fol-pandemije ipak je moglo da se dođe.

Mogao je da dođe ko je bio zainteresovan.

A od čega je zavisilo da lie neko bio zainteresovan za potpunije informacije ili sliku o fol-pandemiji?

Nije u celoj konfuziji, u “obaveštajnom” i “kontraobaveštajnom” delovanju bilo lako snalaziti se, ali – moglo je…

Dakle, svi jesu imali na raspolaganju potrebne informacije kojima se bar stavljaju pod znak pitanja “istine” koje su plasirali zvanični mediji i državna/medicinska vođstva.

I pored tih mogućnosti, i pored rečitih paradoksa (slučajevi u kojima paradoks otkriva laž, manipulaciju) – ljudi su masovno odbijali da VIDE/SHVATAJU očigledne činjenice.

9.

Dakle, i dešavanja sa koronom…

Kao i tekuća sa ratom u Ukrajini…

Jesu grandiozni planetarni testovi za sves(nos)t ljudi.

Mada su testovi naizgled, sa duhovnog/metafizičkog stanovišta, banalni – sasvim su duhovno/metafizički legitimni.

Banalni su za neki koncept “kancelarijske” ili “otmene” duhovnosti/metafizike.

Prava duhovnost/metafizika ima sveobuhvatnost u obuhvatanju/vaganju svega što postoji u okvirima zemaljskog Postojanja, zemaljskog Karantina-Pakla-Zatvora.

10.

Kad smo već kod zemaljskog KPZ-Mrcvarilišta…

Problem sa našom svešću/svesnošću i ne bi bio toliko PRE-KOMPLIKOVAN: da na Zemlji ne deluju ljudska (možda i neljudska) bića, sile, principi… koji su usmereni na SKRIVANJE I IZVITOPERAVANJE ISTINE, na zloupotrebu činjenica, ideja, ljudi, svega što postoji na Zemlji.

Zato je pitanje razvoja svesti/svesnosti MNOGO-MNOGO VIŠE od privrženosti nekom duhovnom/metafizičkom pravcu, školi, konceptu…

11.

Uopšte, generalno nam je nerešiva (za sada) enigma!

Koji sve to, ili koji su glavni faktori u razvoju svesti/svesnosti?

Šta u tome zavisi od pojedinca?

Šta je stvar nekih širih dešavanja, uticaja, “kretanja” čiji su Pokretači i Uzroci/Uzročnici daleko od moći i sfere uticaja onih Parazita-Zlotvora koji očigledno, što iz zemaljske ravni, što iz bliže nam transcendencije, vladaju Zemljom.

12.

Još uvek!


Joj Miroslave, tvoj stil pisanja mi je težak, pa mi je teško čitati postove.

Što mislite da napravimo malu kratku jasnu anketu a anketno pitanje glasi

Čiji je Putin igrač?

Moguči odgovori

1) On je igrač novog svjetskog poretka
2) On je suverenist i nastoji se otrgnuti od Novog Svjetskog Poretka
3) Nešto treče – ukratko opisati koja je to treča opcija.

Nadam se da je odgovor #2 onaj pravi. Jer ako nije teško svima nama. Čak ako i ne pobijedi u Ukrajini barem će donekle usporiti Agendu zagovornika globalizma, tj Novog Svjetskog Poretka.

1.

Stilova ima svakakvih.

I podosta teških i lakih.

Stvar može biti u piscu.

Može biti i u čitaocu.

Može da bude i u temi.

Uz naviknutost na složenija sagledavanja…

Složenije se percipiraju dešavanja.

A pritom je u objašnjenju teško mimoići komplikovanosti.

2.

Odnosno…

Kao i kod dve slike sa različitim rezolucijama.

Slaba rezolucija: slika je mutna, tek se naziru objekti.

Jača rezolucija: iskrsava više detalja, složenije njihove veze i slika je jasnija.

Naravno, do mere da mnogo detaljisanja ne uguši suštine.

3.

Tzv. mudre izreke, sentence, poslovice, itd.

Velika, a sažeta mudrost?

I jeste i nije.

Ne može se u jednoj rečenici iskazati preciznije neka složenost.

Zato te tzv. mudre izreke, sentence, poslovice, itd. – „pate“ od značajne nedoređenosti i nedorečenosti.

Ali, kome su lakše, pristupačnije, primamljivije – što da ne, priklanjati im se više od dužih složenosti.

I taj ih onda dopunjuje svojim dopunskim smislom.

4.

Evo primera u samim pitanjima koja si postavio…

Da li ovde može da odmah, lako odgovori neko ko se prethodno nije upoznao sa složenostima koje stoje iza samih pitanja?

Koje su čak uslov da se pitanja uopšte i shvate.

Ako mu se do sada to nije dalo u životu, da se sa tim upozna, a ti želiš da ti odgovori – ponudićeš mu malo šira objašnjenja i argumentaciju.


1.

Zašto “Kaubojske SAD”? Jasno je svakome iole upućenom…

“AMERIKA ODGOVORNA ZA 200 RATOVA I 20 MILIONA MRTVIH: Spisi potvrđuju pogubnu huškačku ulogu SAD Od Drugog svetskog rata pa do danas”

Da izdvojimo samo neke akcente…

“Statistika je još strašnija kada se prebroje žrtve, ali je porazno da je njihov broj praktično bio nepoznat dok ga 2015. nije izneo psiholog prof. dr Rajner Mausfeld na predavanju o tehnikama menadžmenta javnog mnjenja:

– Na osnovu zvaničnih dokumenata možemo zaključiti da su SAD od Drugog svetskog rata do danas odgovorne za smrt 20 do 30 miliona ljudi. Budući da je reč o tako velikim brojkama, moramo da se zapitamo: kako je te stravične razmere uopšte moguće sakriti od stanovništva? Činjenice su poznate. Samo su postale nevidljive kao posledica raščlanjavanja i izostavljanja konteksta. To znači da se jednostavno nije dogodilo. A i ako se dogodilo, ne igra veliku ulogu. To nikoga ne zanima.”

“Dr Ganzer je u izuzetnoj knjizi „Nezakoniti ratovi“ objasnio kako ta mašinerija tajnih operacija SAD funkcioniše kroz istorijske primere pripreme i izvođenja ratova, državnih udara i terorističkih akcija. Uspešni poduhvati iz pedesetih i šezdesetih godina 20. veka su model i za današnje operacije.”

https://www.novosti.rs/planeta/svet/1092986/amerika-odgovorna-200-ratova-20-miliona-mrtvih-spisi-potvrdjuju-pogubnu-huskacku-ulogu-sad-drugog-svetskog-rata-danas

Počeci tih “uspeha” Kaubojske SAD, same ili uz pomoć NATO-satelita.

“Prvi put posle Drugog svetskog rata, Amerikanci su vojevali u Koreji. Za to su imali nepotpunu podršku UN: socijalistički blok se sa intervencijom nije slagao. Od 1950. do 1953. poginulo je nešto manje od 37.000 američkih vojnika, a kraj rata poklopio se sa krajem mandata predsednika Harija Trumana.(…)

Sredinom 1958. na teritoriju Libana iskrcalo se 3.200 američkih marinaca, kako bi “zaštitili američke živote i pomogli libanskoj vladi”. Američke živote su zaštitili, ali je Liban narednih decenija prošao kroz pakao intervencija, građanskog rata, bombardovanja, etničkog čišćenja…
Pod predsednikom DŽonom Ficdžeraldom Kenedijem, 1961. godine, CIA je u Zalivu svinja na Kubi pokrenula tajnu operaciju, sa kubanskim iseljenicima, kako bi svrgla režim Fidela Kastra. Operacija se završila neuspešno, a nuklearni rat SAD i SSSR jedva je izbegnut.
Kenedijev potpredsednik Lindon DŽonson, koji je u Belu kuću ušao posle ubistva predsednika u Dalasu, uveo je Ameriku u – ljudskim životima mereno – najskuplju avanturu u novijoj istoriji. U ratu u Vijetnamu poginulo je oko 58.000 Amerikanaca, hiljade njih su ostale invalidi, neznan je broj onih sa “vijetnamskim sindromom”… U Vijetnamu je Amerika ratovala i za vreme Ričarda Niksona, i tek je sledeći predsednik, DŽerald Ford, priznao 1975. američki poraz.”

Do naših prostora:

“Američki predsednik Klinton je crnim slovima ubeležen i u novijoj istoriji Balkana. Amerikanci su, najpre, 1995. bombardovali Republiku Srpsku, obilato koristeći zabranjene bombe sa osiromašenim uranijumom.
Ovih dana navršila se četvrta godišnjica (napomena: tekst napisan 2003. godine) bombardovanja Srbije. Deklarisana namera NATO, predvođenog Amerikom, bila je da “spasi kosovske Albance od Slobodana Miloševića”. Sada se vidi da je broj “nevinih ljudi, koje su ubile jugoslovenske snage” nekoliko desetina (možda i stotina) puta manji od broja “kolateralno” stradalih civila širom zemlje.”

https://www.novosti.rs/vesti/planeta.70.html:146208-Svi-ameri269ki-ratovi

Tolika širokoplanetarna razaranja i ubijanja od strane Kaubojskih SAD (i NATO-satelita), a nikada, BUKVALNO NIKADA:

– nijedan od američkih predsednika nije naširoko označavan kao “novi Hitler”,

– nije pokretana široka planetarna propaganda protiv tih ratova, stradanja ljudi i razaranja,

– nisu SAD-u uvođene sankcije (a ko je i smeo to da pokuša?!).

2.

Neprihvatljivost napada na jednu, kao što se kaže – suverenu zemlju, razaranja i stradanja civila u Ukrajini – SASVIM SU U REDU.

Ali to, što su iste ili slične akcije, sa istim ili sličnim posledicama, a koje su izvodile SAD i NATO – prolazile neopaženo, zabašurivane, prihvatane kao nekakavo marginalno uvođenje reda u neke zemlje (“izvoz demokratije”, “borba za američke nacionalne interese”, a daleko od SAD, itd.) – SASVIM NIJE U REDU.

Odnosno, upućuje na pozadinu sa “Novim svetskim poretkom”.

Koja može da nam zvuči kao “floskula” “teretičara zavere”, ali – već su nam prethodna dvogodišnja dešavanja sa tzv. pandemijom pokazala i dokazala da koncept “Novi svetski poredak” i te kako ima smisla.

3.

Dakle: razaranja koja su izazivale Kaubojske SAD i NATO-sateliti – nisu bila razaranja, žrtve njihovih napada nisu bile žrtve, već “kolateralna šteta” u “milosrednim” akcijama.

Kako je danas planetarno javno mnjenje vešto pridobijeno za tu logiku – na sitnom detalju pokazuje vešt postupak (Srbina) V. Milićevića: “Sinoć sam na nekoliko sajtova u Americi, Britaniji i Australiji okačio slike bombardovanja i zamolio narod da to osudi, što su oni i učinili.
Na kraju prije nego što su me obrisali sam im se zahvalio i napisao da su to slike kada su oni 1999 bombardovali Srbiju”. (Tj. na tim portalima su mislili da su u pitanju slike iz Ukrajine.)

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3882199/srbin-postavio-na-americke-sajtove-slike-bombardovanja-foto

A vešto pridobijanje planetarnog javnog mnjenja dokazuju i BIZARNOSTI sa uvođenjem sankcija: sankcije uvedene Čajkovskom i sankcije uvedene ruskim mačkama (za međunarodna takmičenja).


1.

Da pokušam u nekoliko nastavaka…

Nešto malo o aktuelnom planetarnom fenomenu…

„Hitler“ Putin… Ukrajina… Kaubojske SAD i NATO-sateliti…

Mobilisano planetarno javno mnjenje… Sankcije…

Stanovište/procene tzv. običnih ljudi.

Reklo bi se: to je čista politika.

To nije metafizika.

Metafizika… najopštije, nadfizičko sagledavanje svega.

Fizičkog i nefizičkog na Zemlji.

Politika je deo i fizičkog i nefizičkog sveta Zemlje.

Deo Zemlje kao Karantina-Pakla-Zatvora.

I baš i jeste izazov… ispravnim metafizičkim horizontom obuhvatati i domen političkog.

2.

Dakle… skoro odjednom “stala” pandemija… u trenutku kada je “krenula” Ukrajina… tj. ruska “specijalna operacija” u Ukrajini/protiv Ukrajine.

Nije to nikakav znak, dokaz…

Ali vrlo zanimljiva indicija svakako jeste…

3.

“Specijalna operacija” ili invazija… svejedno kako da se nazove… posledica su razaranja i žrtve… izbeglice… haos…

Naravno da to izaziva saosećanje, odbojnost, tzv. osudu, uznemirenost.

Na našim prostorima, u Srbiji… kod svih sa preko tridesetak godina još su jasna sećanja na nešto slično iz 1999. godine.

Pa je upravo i bilo komentara… na snimak sa sirenama u Ukrajini… aktivirana sećanja na sirene i svakodnevna bombardovanja sa kojima se ovde pre dvadestak godina živelo tri meseca.

Dakle, sa ovog aspekta… niko ne može da kaže da podržava potez Putina/Rusije.

Da ga opravdava.

Ali, to je JEDAN ASPEKT situacije.

Situacija je složena, mnogo-mnogo složenija i ima brojne aspekte.

Da bismo imali ispravan (metafizički) stav: moramo sagledati, uzeti u obzir sve aspekte.

Osuđujemo napad koji je izazvao žrtve i izbeglice, razaranja, ali – imajmo u vidu ceo kontekst.

A ne da se povodimo, kao Masa/Stado, za UPROŠĆENOM, REDUKOVANOM slikom koju nam podmeću tvorci “Novog svetskog poretka”- u pokušaju: Kaubojske SAD i NATO-sateliti.

A u toj uprošćenoj, redukovanoj slici: Putin je novi Hitler, a Kaubojske SAD i NATO-sateliti su anđeli.

Uzgredna asocijacija…

Operacija Kaubojske SAD i NATO-satelita protiv Srbije 1999. upravo je upravo imala sarkastično-ciničan naziv: “MILOSRDNI ANĐEO”.

Milosrđe razaranja i ubijanja…!

19 moćnih zemalja protiv male zemlje koja je već bila na kolenima, i ekonomski i vojno.

I to sa podmetnutim, lažnim povodom (doći ćemo do te karakteristike nastupa tvoraca “Novog svetskog poretka”).