Otkrivenja našeg doba

Monthly Archives: април 2017

1. Uoči objašnjenja ključnog poligona za nadilaženje dualnosti, sintezu dualnosti, pomirenje dualnosti – tema ili pitanje koje je nebitno za novu duhovnu paradigmu, ali jeste ključno ishodište bolesti, trulosti, neefektivnosti i duhovno-civilizacijskih zastranjenja stare duhovne paradigme.

2. MEDITACIJA, MOLITVA, MANTRA, JOGA – KAO GRANDIOZNE, VRHUNSKE DUHOVNO-PLANETARNE PODVALE. Zaista je bila vrhunska veština bogova Kolonizatora da ovakva opaka sredstva smisle i podmetnu čovečanstvu!

3. Podvale, koje su omogućile da se ljudi okreću duhovnosti, da se bave duhovnošću, da imaju iluzije čak velikog duhovnog rasta i širenja svesti, a da ipak i dalje ostaju podjednako isti zarobljenici Karantina-Pakla-Zatvora kao i oni nemaju veze sa duhovnošću.

4. Što je po novoj duhovnoj paradigmi – contradictio in adjecto, protivurečnost iskaza u njemu samom ili sa samim sobom: sa pravim, neiluzornim velikim duhovnim rastom moraju da počnu da pucaju lanci kojima smo okovani u Karantinu-Paklu-Zatvoru. Mora se početi zalaziti u zonu postajanja Gospodarem Iluzije, u sferi svog misaono-morfičkog Polja i na svojim sudbinskim tokovima.

5. Lepo je rekao H. Hand (Skrivena Ruka): niko od poznatih učitelja čovečanstva nije bio, kao što se po pripisanom im značaju podrazumeva – Gospodar Iluzije.

6. Sa pravim velikim duhovnim rastom, sa stupanjem na prag pravog velikog duhovnog rasta. A tačno je da dotle, za one koji odmiču ovim putem, Karantin-Pakao-Zatvor baš postaje neuporedivo teži i opakiji, nepodnošljiviji nego za one koji do te tačke na putu nisu još došli, a pogotovu za one koji nisu na njega ni stupili.

7. Svaki od nabrojanih vidova svetih duhovnih metoda ili praksi – drži praktikante zarobljenima ili zaglavljenima „ni na nebu, ni na zemlji“.

8. Kao u hrišćanskom limbu: odakle se ne može ni u Pakao, ni u Raj.

9. Što znači da ovim duhovnim metodama, kod meditacije je to najuočljivije – praktikanti:

10. A) Niti razgrađuju energije koje nose u svojoj podsvesti;

11. B) Niti imaju težnje ka izvođenju promena svog statusa u Karantinu-Paklu-Zatvoru.

12. Naravno, stepen zarobljenosti, zaglavljenosti u „limbu“ meditacije, molitve, mantri, joge – zavisi od posvećenosti njima i od intenziteta u toj posvećenosti: onaj ko se tek pomalo dnevno odaje ovim podvalama – nije na većoj duhovnoj šteti, kao oni koji su im posvećeniji.


1. Da je ovo svet dualnosti, znamo i sami, vidimo i sami oni mi koji to hoćemo da vidimo, kažu nam to i podvaldžijska duhovna dela.

2. Da je glavni, temeljni, krucijalni princip za Izlaz iz Karantina-Pakla-Zatvora: nadilaženje dualnosti, sinteza dualnosti, pomirenje dualnosti, takođe nam kažu i drevna ili manje drevna podvaldžijska duhovna dela.

3. Ako su podvaldžije, otkuda Istina u ovome što kažu?

4. A) Da bi mamac podvala bio progutan – mora da ima „crve“ Istine, mora da ima razbacana zrnca Istine, inače stopostotna podvala nema prođu, kroz um do duše zainteresovanih.

5. B) Izgleda da i njih Zakon (kosmički) obavezuje da otkrivaju zrnca Istine.

6. A ta zrnca Istine pravom duhovnom tragaocu ništa ne znače, niti su od bilo kakve pomoći. Načelno nam u nekim detaljima, ili kroz poneki detalj kažu istinu, ali beskorisnu istinu.

7. Takve istine nisu nam gotova rešenja od kojih krećemo dalje u istraživanje, ili sa kojima krećemo u praktičnu primenu.

8. Krećući se svojim putevima, „kroz pustinju i prašumu“, između Scila i Haribdi, mi moramo sami da dođemo do etapnih i celovitih rešenja (u vezi sa Izlazom iz Karantina-Pakla-Zatvora).

9. I tada, kada i sami dođemo do njih, možemo da kažemo: „Da, taj i taj veliki učitelj čovečanstva (podvaldžija) to je već rekao“. Ali nam je on prikrio ili nije otkrio (nije znao?!) mnoštvo drugih, pomoćnih detalja, ili širu, celovitu sliku, bez kojih je istina koju nam je rekao – totalno konceptualno i praktično beskorisna.

10. Na primer, podvaldžija (nekanonski) Isus, u vezi sa nadilaženjem dualnosti, sintezom dualnosti, pomirenjem dualnosti kaže: „48. (…) „Ako se dvojica pomire u ovoj kući, oni će reći gori: ’Pomeri se!’, i ona će se pomeriti.““ („Jevanđelje po Tomi“)

11. Kao što je već rečeno: ovo jeste glavni, temeljni, krucijalni princip za Izlaz iz Karantina-Pakla-Zatvora, ali, hajde, neka se nađe neko kome je ovaj princip, onako kako ga je izrekao podvaldžija Isus, od mrvice bilo kakve konceptualne, a pogotovu od duhovno-praktične koristi!

12. A radi se o tome da smo mi u jezivom Karantinu-Paklu-Zatvoru opako i duhovno opasno zarobljeni ili u jednom polu dualnosti, ili negde u nekoj poziciji između njih. Ali – zarobljeni, daleko od bilo kakve sinteze ili nadilaženja, pomirenja „dvojice u kući“.

13. U duhovnosti, kojoj je planetarno ton dala istočnjačka provinijencija, forsiraju se mir i smirenost, bazično preko meditacije. Do često i bukvalne umrtvljenosti, atrofiranja uma i tela.

14. Ni hrišćanstvo ne zaostaje mnogo za njom, bazično-praktično preko molitvene prakse.

15. Duhovni rast im se vezuje presudno za ove bazične momente.

16. Svi oni beže od pakla koji nosimo u sebi!

17. Tim paklom se bave, ne baš sve, ali brojne orijentacije u okviru psihologije. Ali – zaglavljene u njemu.

18. Zapadnjački tzv. preduzetnički svet, i „duh“ (česta mahinalna upotreba ove reči, daleko je to od duha!), zaglavljeni su u spoljašnjem, u aktivizmu koji postaje opsesija.

19. U jednim duhovnim ili pseudoduhovnim pravcima imamo zaglavljenost u „pozitivnosti“, u „pozitivnom mišljenju“, u drugima – zaglavljenost fokusa na Karantinu-Paklu-Zatvoru.

20. I šta bi u celoj toj duhovno i vanduhovno-planetarnoj rašomonijadi značilo konceptualno i praktično primenljivo nadilaženje dualnosti, sinteza dualnosti, pomirenje dualnosti?

21. ČIK DA NEKO NAĐE JASAN I CELOVIT, TE JASNO PRAKTIČNO PRIMENLJIV ODGOVOR U MORIMA ILI TONAMA POSTOJEĆIH DUHOVNIH DELA!

22. Čikanje kao prilog tezi da je sva duhovnost koju imamo – ili nehotice jako, do neupotrebljivosti distorzirana, ili, češće, presudnije, hotimice podvaldžijska.

23. I prilog tezi da nam je nasušno potrebno formiranje NOVE DUHOVNE PARADIGME.

24. Na kojoj, evo, skromno i uz strašna ometanja, počinjemo da radimo, ili počinjemo da je promišljamo… (Direktnije, mada je mnogo toga na ovom blogu već rečeno u duhu ili bilo usmereno ka duhu takve paradigme.)


1. Nova duhovna paradigma, za Novi svet, koji mora da počne mučno da niče na truleži ovog postojećeg i propadajućeg Starog sveta.

2. Aksiomi („’temeljne istine’ koje se ne dokazuju“) – proizilaze iz Viđenja, koje proizilazi iz dugotrajnog, do nepodnošljivosti teškog, duhovno očišćujućeg procesa.

3. Koji znači višegodišnji hod po nepodnošljivim mukama, a uz stalni, koliko je uz to moguć, fokus ka evolucionizmu.

4. Time se katarakta u svesti skida, budi se Viđenje Iluzije.

5. Što znači novi veliki teret, a još uvek ne moć po sebi.

6. Viđenje Iluzije znači viđenje Karantina-Pakla-Zatvora u svoj njegovoj ogoljenosti i surovosti.

7. Viđenje Karantina-Pakla-Zatvora u svoj njegovoj surovosti znači pad energetike, znači pad u bezvoljnost i beznađe.

8. Aktiviranje Moći i moći je poduhvat koji se tek nakon toga, nimalo manje mučno i teško, a posebno izvodi.

9. Između Viđenja i aktiviranja Moći – već se naziru aksiomi nove duhovne paradigme.

10. Aksiomi su refleks Viđenja, ne mišljenja (u meri u kojoj se oni mogu razdvojiti).

11. Mišljenje i argumentacija se mogu uključivati uz Viđenje, a i ne moraju.

12. Mišljenje i argumentacija bi bili, mogu biti potpora za lakši prijem aksioma, ali ne znače mnogo sami po sebi za percipijenta: čijoj svesti su aksiomi bliski – blisku su, čijoj su daleki – ni najjača argumentacija mu ih neće približiti.

13. Duhovno čišćenje, otvaranjem kapija podsvesti, proces koji se u postojećim uslovima Karantina-Pakla-Zatvora, uz zaronjenost u masovnu svest koja je neprikosnoveni konzervator postojećeg, ne može se tako lako završiti u toku jedne inkarnacije.

14. I kod višegodišnjeg trajanja – ostaju tragovi katarakte u svesti.

15. Što znači – i aksiomi koji budu davani, neki od njih, iako ne suštinski pogrešni, vremenom mogu da dožive korekcije, finiširanje.

16. Tek, izvesno, generalni smer, za snalaženje onima koji nisu previše zatrovani pogrešnim duhovnim učenjima, za reorganizaciju svog života i svesti, svakako su pouzdani.

17. Gde su i kada provereni, proveravani?

18. U ovim vremenima, kada je sva postojeća duhovnost, kao repertoar postojećeg Starog sveta, ili podvaldžijska ili previše distorzirana – ne mogu se čekati provere koncepata koji proizilaze iz Viđenja.

18. Situacija je urgentna, te treba hitati i stavljati drugima na raspolaganje svaku korisnu, uistinu korisnu, ideju kojom se nadilaze duhovne distorzije i davljenja od strane postojećeg Starog sveta.

20. Ako je Viđenje dobro – i greške u sadašnjim aksiomima mogu biti minimalne, što ne utiče na učinkovitost celog modela koji aksiomi tvore.

21. Takođe, treba imati u vidu da Istina nije statična (kao što u postojećoj staroj duhovnoj i naučnoj paradigmi uspešno umišljaju njihovi delatnici): ona je kao spirala kojom se penjemo naviše, pa, kad dođemo do tačke na kojoj smo idući kružno spiralom već bili – govorimo o istim „stvarima“  o kojima smo već govorili, ali uz korekcije koje nam nameće viša tačka gledišta.

22. Što znači da nam prethodno viđenje i tumačenje Istine nije bilo pogrešno, ali nije bilo ni potpuno tačno.