31. децембра 2016.
„Blesavosti“ – neknjiževni, narodski izraz, ali – rado koristim ovakve reči, možda se primetilo, jer često znaju da budu značenjski „ubojitije“ od standardno dozvoljenih.
Ko bi sve te novogodišnje blesavosti pobrojao, potrudimo se da uočimo bar neke glavne… Da se potrudim da ih „apsolviram“ preko nego što „otkuca ponoć“…!
1. Zašto se Nova godina slavi 31. decembra, odnosno, zašto se početak nove godine vezuje za prvi januar? Da nije direktnih podvala, preko datuma, od strane „Sila Tame“, postoje tekstovi o tome, ko želi, naći će ih, ovaj dan bi ispao kao posledica izbora po principu „eci-peci-pec“. Jer tu neke dublje logike nema. Da je uzet, na primer, kao što se na nekim mestioma kaže – prvi dan proleća, dan kada se posle zimske hibernacije priroda, dakle i NOVI život, ponovo bude, već bi tu bilo neke logike. – No, neka je sam datum manje bitan… mada ne i sasvim nebitan, jer svakako ima tu nekih dubljih uticaja preko izbora, PODMETANJA IZBORA, naopakog dana, u nekoj energetici cifara…
2. Šta se to slavi? Činjenica da se, po opšteprihvaćenoj šemi, završava jedna, a počinje nova godina. Da li se u prirodi ili na planeti tog dana nešto posebno, objektivno, samo po sebi, dešava? Slavimo, proslavljamo – jer smo odlučili, kao čovečanstvo, odavno, da taj dan slavimo. Kada neko nešto dobije, postigne, onda već i imamo, kakve-takve, razloge i racionalna objašnjenja za slavlje. U ovom slučaju – nema ih, pa nema!
3. Ne samo ovo, svako slavlje se vezuje za INDUKCIJU specijalnog raspoloženja, ushićenja, sreće, zadovoljstva, nešto što bi bilo kao surogat, tačnije PARODIJA UZVIŠENIJEG STANJA. I tek tu kreće ona blažena sinergija, kroz PLANETARNO ili u užim krugovima kolektivno udruživanje energija na „dobrom raspoloženju“, a koje u suštini znači udruživanje energija na podržavanju i pothranjivanju iluzija. Oni koji nas drže zatočenima svakako da imaju i te kakvu energetsku dobit sa ovim, inače nas ne bi programirali da se ponašamo ovako blesavo. Dakle, mi ovog dana (i u dane drugih slavlja) nismo dobro raspoloženi zato što spontano dođemo do takvog stanja, ili zato što nas zahvate neki prirodni planetarni energetski procesi… Ne, MI SAME SEBE PROGRAMIRAMO „NA DOBRO RASPOLOŽENJE“ u ove dane. A ko se malo razabire u ovim tokovima energetike zna da se ovde na silu ništa ne postiže bez posledica: ne možete nekoliko sati slavlja da budete „samo-prisilno“ dobro raspoloženi, a da vam to ne dođe „ na naplatu“ kroz emocionalnu otupelost ili neku bolnu prazninu, kada ostanete sami.
4. Slavlja i dobro raspoloženje vezuju se, NEIZOSTAVNO – ZA HRANU! Za obilje hrane, za kvalitetnu i specijalnu hranu, za prejedanje. Da i ne spominjemo piće, kao univerzalni stimulans raspoloženja, jer nije vezan samo za slavlja. KAKVA CIVILIZACIJSKA PROGRAMIRANOST, da ne kažemo – zaglupljenost! Slavlje i „dobro raspoloženje“ ne idu, ne bivaju – BEZ DOBRE I OBILNE HRANE! Valjda bi bilo normalno da mi imamo jedan svoj ritam ishrane, sa ustaljenim obrocima, za koje se zna kada je koji. I VALJDA BI TREBALO DA JE NORMALNO DA JEDEMO ZATO ŠTO SMO GLADNI, ODNOSNO ONDA KADA PO SVOM RITMU ISHRANE OGLADNIMO. A NE ZATO DA BISMO PREKO HRANE BILI U SVEČANOM I DOBROM RASPOLOŽENJU?!
5. Slično je sa pesmom i igrom, koje su takođe, uz hranu, neizostavni dekor proslava – one iniciraju dobro raspoloženje, odnosno, na njih se preliva već indukovano dobro raspoloženje, kroz naprezanje na tome, ka tome. U suštini, ovo vezivanje dobrog raspoloženja, izazivanja dobrog raspoloženja, slavljenja, za pesmu i igru isti je tip iracionalnosti kao i vezivanje za piće i za hranu: STIMULUS ILI STIMULANS. Tu dobro raspoloženje nije refleks spontanih procesa u nama, već – spoljašnjih stimulanasa. Dakle, mi u spoljašnjem jurimo za pokretačima i potkrepljivačima nečeg unutrašnjeg – raspoloženja ili emocionalnog stanja. Eto kako nam je, civilizacijski, iščašeno težište…! A šta ako nam se dobro raspoloženje neodoljivo ispoljilo kroz pesmu i igru? Ako nas takve jake emocije snađu, da zbog njih zapevamo ili zaigramo, onda znači da smo sa takvim intenzitetom emocija van Ravnoteže. I ne treba da u takvom ospoljenju emocija vidimo nešto najnormalnije, već da nam ono bude znak da sa intenzitetom naših emocija nešto nije u redu, dakle, ako hoćemo – da na tom putu tražimo šta i kako da menjamo.
Valjda ima još tih blesavosti, no, ko da ih sve pretražuje… A i ponoć se bliži, da mi ovaj tekst ne zakači nova godina…!
Одговори
31. децембра 2016.
Već je bila (ovde) priča o ovoj civilizacijskoj i naučnoj pojavi, o natprirodnoj pojavi davljenja u informacionom smeću, da se ovom prilikom ona konkretno ilustruje, uz korišćenje i Liptonovih objašnjenja.
Već je ranije (ovde) citirano Don Huanovo (Kastanedino, tj. nekog lika iz „Don Huana“) objašnjenje, po kojem nam je Predator (ili: bogovi Paraziti-Zlotvori-Bitange) darovao svoj um (ne kaže se kako, recimo – preko DNK-brljanja), svoj „barokni um“. Barokni um označava um orijetisan ka detaljima, ka umnožavanju detalja, ka uživanju u detaljima i u hiperprodukciji detalja.
Dakle, već time naš je um NAOPAKO PROGRAMIRAN I USMEREN. I, kad se neko na pitanje: jesu li zaista naše misli – naše, naroguši: „A šta drugo mogu da mislim, do svoju sopstvenu misao?!“, samo osmotrite da li je on miljenik detalja ili suština, i biće vam jasno koliko je kod njega sati.
Gubljenja u lavirintima detalja imamo na svakom koraku, u našim životima i u našoj civilizaciji. Od naših svakodnevnih razgovora, od onoga čime se u svom radu bavimo, preko obrazovanja, dakle, preko škola kroz čiji dreš programiranja smo morali da prođemo, do – samih naših svetih nauka.
Naravno, ne možemo mi apsolutno bez detalja! ALI, RAZLIKA JE KADA SE BAVIMO SUŠTINAMA, PA IH SAMO POTKREPLJUJEMO ILI FINO FILUJEMO DETALJIMA, DOPUNJUJEMO, RAZRAĐUJEMO DETALJIMA, DRUGO JE KADA NAM JE SAMA STRATEGIJA MIŠLJENJA PRIMARNO USMERENA KA DETALJIMA, KA LAVIRINTIMA DETALJA.
Za onoga ko se ovim pitanjima nije ni bavio – tu i nema neke razlike, takve razlike on i ne vidi. Ali, ovde će na ilustracijama biti pokazane do vidljivosti i onima koji ih do sada nisu videli, ako tako što uopšte i žele da vide, jer ovo je i stvar opredeljenja u percpeciji.
Pođimo od obrazovanja, jer ovo pitanje je baš u obrazovanju „goruće“, pošto se tiče prenošenja znanja, shvatanja znanja, vrednovanja znanja. Nemački pedagog Disterveg, JOŠ PRE DVESTA GODINA (naglašavam, jer mi u našim balkanskim obrazovnim sistemima, a priča nije nešto ružičastija ni na planetarnom nivou, još koju svetlosnu godinu smo daleko od Distervegovih ideja od pre 200 godina), dao je jedan od glavnih principa za MISAONO AKTIVIZIRANJE UČENIKA, za navođenje na misaono angažovanje: „Učenike treba zaposliti samo suštinama, suštinskim pitanjima! Od mnoštva znanja samo se postaje gluplji!“. „Mnoštvo znanja“ svakako se odnosi na mnoštvo detalja, mnoštvo informacija.
Rekao bi neupućeni (a takvih neupućenih, nažalost, ima masovno i među samim stručnjacima za ovu oblast!) – ali: učenik (student) mora da shvata ono što pamti, zar taj čin shvatanja nije isto što i – misaona aktivnost. Da, shvatanje onoga što čitamo jeste nekakav vid misaone aktivnosti, koje nema ako umesto čitanja sedimo i gledamo u zid (a što takođe ima svoju, ali drugačiju funkciju). Ali, jasno je da je jedan tip misaonog angažovanja ako samo nastojimo da shvatimo ono što čitamo, a drugi ako samostalno promišljamo ono što čitamo.
No, i nije stvar u ovome, STVAR JE U MASAMA INFORMACIJA ILI DETALJA. Ako smo prisiljeni da se bavimo masama informacija ili detalja, onda, MISLILI, NE MISLILI, mi um zatrpavamo tim masama. AKO UM ZATRPAVAMO MASAMA INFORMACIJA-DETALJA, MI SE NEMINOVNO UDALJAVAMO OD SUŠTINA. Ako ih samo čitamo, bez napora da ih memorišemo, još i kako, jer um će se nekako sam snaći, tako što će spontano nešto pamtiti, a nešto zaboravljati. Ali, ako smo, u tzv. obrazovnom procesu, prisiljeni da memorišemo sve te informacije, onda jao nama! Onda upravo ide proces koji je Disterveg konstatovao: „Od mnoštva znanja samo se postaje gluplji!“. A postaje se gluplji – jer smo od suština sve dalji.
Kako do suština? Kako smo svi prošli kroz dreš obrazovnog zaglupljivanja i programiranja, prisilno smo bili orijentisani da memorišemo velike količine gluposti, ili irelevantnih detalja. Te smo i USPEŠNO ONESPOSOBLJENI da uviđamo suštine, da se njima bavimo, da njih u onome što čitamo ili učimo – „lovimo“. Ako bismo ipak nekako hteli da krenemo, onda možda bude od pomoći savet koji sam u jednoj poruci poslao:
Pokušajte najpre na ili sa tekstovima iz književnosti. Pročitajte tekst jedanput ili dva-tri puta. ONDA ZATVORITE ČITANKU I ZAPIŠITE ONO ŠTO VAM JE OSTALO KAO PREDSTAVA ILI SLIKA NAKON ČITANJA. Svejedno koliko da u početku slabo i nejasno bude (kao i u svemu, i ovde treba vremena da se uvežba). Još je lepše ako može i uz sama vaša, ma kakva, razmišljanja. Možete da povremeno „zavirite“ u Čitanku, da biste videle tačnije neki detalj, ali, glavno je da se oslanjate na svoju sliku pročitanog
Za ostale predmete problem je što tamo MORATE da pamtite sve detalje, ali, POČETNI POSTUPAK JE ISTI: do dva-tri čitanja lekcije, zatvorite i zabeležite sliku ili suštinu onako kako vam je ostala „u glavi“, a onda idete na svoj način „učenja“ ili memorisanja lekcije. Ali je dobro da vam ove vaše izdvojene, zabeležene suštine za svaku lekciju budu u nizu jedna do druge, pa i kad obnavljate, da najpre krenete od njih, a onda da zalazite u detalje.
A kako, CIVILIZACIJSKI UOBIČAJENO, ide proces učenja? Učenik, ako ne već sa prvim, a ono svakako u toku drugog čitanja nekog teksta, krene sa podvlačenjem „BITNOG“ u tekstu. I onda to „BITNO“ usiljeno memoriše, kljuka se, kao tovna ćurka. Nismo daleko od ovog postupka ni svi mi koji čitamo nešto što nam je važno, za šta smo posebno zaniteresovani, na primer, neko značajno delo iz oblasti duhovnosti, pri čemu želimo da izvučemo suštine, u ovom slučaju su to „suštine“.
NEMA UOČAVANJA SUŠTINA DOK NAM JE PAŽNJA NA MASAMA INFORMACIJA KOJE TVORE JEDAN (uzmimo) TEKST! Nema pravog uočavanja bitnog dok nam je pažnja okupirana masama informacija! Ako smo pročitali tekst ili neko poglavlje, A ŽELIMO DA UOČIMO ILI IZVUČEMO SUŠTINU – „UDALJIMO“ SE OD TEKSTA-POGLAVLJA, TJ. ZATVOPRIMO KNJIGU, PA (kao u gornjoj preporuci) ZABELEŽIMO ONO ŠTO NAM JE KAO SLIKA SUŠINE OSTALO U UMU. Dok se pri tom misaono naprežemo – MI SE NAPREŽEMO NA SUŠTINI ILI KA SUŠTINI (TEKSTA, POGLAVLJA).
Naravno, ne mora uočena suština biti ista kod svakoga, to može da zavisi od raznih faktora, ali – NEPROCENJIVA JE GENERALNA ORIJENTISANOST KA UOČAVANJU SUŠTINA I KA BAVLJENJU SUŠTINAMA.
I NARAVNO DA MI, PREKO TAKO UOČENIH SUŠTINA SVIH POGLAVLJA (ili svih odvojenih segmenata) U JEDNOJ (na primer) KNJIZI – MOŽEMO DA SKLOPIMO CELOVITU SLIKU KNJIGE, SLIKU CELOVITOG IDEJNOG KONCEPTA KNJIGE. Preko podvlačenih ili bilo kako drugačije fiksiranih pojedinačnih ideja, preko te široke šeme – NEMA ŠANSE DA USPEŠNO OVLADAMO SUŠTINOM CELE KNJIGE. (Kao što je već rečeno – detalji imaju svoju, drugu, funkciju…)
No, da vidimo u jednom poređenju, o kakvim obrazovnim, naučnim i civilizacijskim distorzijama se radi…!
Počeli smo da se u ovoj maloj seriji tekstova bavimo Liptonovim idejama, a u njima su ključni koncepti o ćelijama i o DNK, pa – uzmimo same ove koncepte.
Zatrpavanje detaljima!
Uzimimo objašnjenje ovih pojmova iz Wikipedije, jer se ono suštinski podudara sa objašnjenjima iz udžbenika, dakle, iz naučnih radova (pa i da ima nekih sitnih nepodudarnosti, one su nam ovde potpuno nebitne, bavimo se relacijom suštine-detalji; uostalom, ova objašnjenja su iz tih udžbenika i radova, valjda, i preuzimana):
Dezoksiribonukleinska kiselina (akronimi DNK ili DNA, od engl. deoxyribonucleic acid), nukleinska kiselinakoja sadrži uputstva za razvoj i pravilno funkcionisanje svih živih organizama. Zajedno sa RNK i proteinima, DNK je jedan od tri glavna tipa makromolekula koji su esencijalni za sve poznate forme života. Sva živa bića svoj genetički materijal nose u obliku DNK, sa izuzetkom nekih virusa koji imaju ribonukleinsku kiselinu (RNK). DNK ima veoma važnu ulogu ne samo u prenosu genetičkih informacija sa jedne na drugu generaciju, već sadrži i uputstva za građenje neophodnih ćelijskih organela, proteina i RNK molekula. DNK segment koji prenosi ova važna uputstva se naziva gen.
U eukariotima, organizmima kao što su životinje, biljke, gljive i protiste, najveći broj DNK molekula se nalazi u jedru ćelije, a manji broj je u organelama, kao što su mitohondrije ili hloroplasti. U prokariotima (npr.bakterijama) DNK se nalazi u citoplazmi ćelije. Za razliku od enzima, DNK molekul ne utiče direktno na druge molekule, već različiti enzimi sarađuju sa DNK i realizuju informacije bilo u obliku RNK molekula ili u obliku proteina. Ovakav odnos je deo centralne dogme molekularne biologije.
Ćelije sadrže DNK organizovan u duge strukture koje se zovu hromozomi. Tokom pripreme za ćelijsku deobu hromozomi se dupliraju procesom replikacije DNK, tako da svaka od novonastalih ćelija ima kompletan set hromozoma. U hromozomima, hromatinski proteini, kao što su histoni, organizuju DNK na takav način da molekul postaje veoma kompaktan i može da stane u ćelije koje su na hiljade puta manje od raspletenih DNK molekula. Ove kompaktne strukture uslovljavaju interakcije između DNK i drugih proteina, i pomažu u kontrolisanju delova DNK koji se transkribuju.
DNK je dugačak polimer, sastavljen od manjih jedinica koje se nazivaju nukleotidi. DNK se sastoji od dva polimerna lanca koji imaju antiparalelnu orijentaciju. Međusobno povezani nukleotidi čine skelet DNK molekula formiran od šećera dezoksiriboze i fosfatnih grupa. Ovaj skelet takođe sadrži četiri različite nukleobaze, vezane za dezoksiribozu. Redosled ove četiri baze je osnova kodiranja genetičkog materijala. Informacija se čita koristeći genetički kod, kojim se specificira sekvenca aminokiselina u proteinima. Kod se čita kopiranjem delova DNK u molekule RNK u procesu koji se naziva transkripcija.
DNK svake osobe, njihov genom, naslijeđen je od oba roditelja. Majčina mitohondrijska DNK zajedno sa 23 kromosoma od svakog roditelja kombinira se u tvorbi genoma zigote tj. oplođene jajne stanice. Kao rezultat, uz pojedine iznimke npr. crvene krvne stanice, većina ljudskih stanica sadrži 23 para kromosoma, zajedno sa mitohondrijskom DNK naslijeđene od majke.
Bezlični opisi, OPISI KOJI NEMAJU DUŠU! Još ranije, dok sam čitao „Novu biologiju“: čitate delo koje ima postupak osporavanja starih naučnih gledišta, i postupak dokazivanja novih. Jasno osećate da autor ulaže snagu svojih gledišta, da ne kažemo baš – posvećenost i dobre emocije, u ono što piše, ulaže Energiju svoje duše, osećate strast u otkrivanju istine. Kad sam, paralelno sa tim, uzimao neke od udžbenika biologije da potražim neke dodatne informacije – NAJEŽIŠ se od hladnih i bezličnih, bezdušnih informacija. Udžbenici kao da su pisani sa ciljem da učenicima (studentima) omrznu, OGADE znanje.
Dakle, to je dodatna korist od obrazovne toksikacije i programiranja.
Bavljenje suštinama!
E, a pogledajmo Liptonovo objašnjenje, svedeno na suštine, a za koje nam i nije potrebno neko dublje poznavanje same „struke“ ili specifične nauke. To je jedna od koristi bavljenja suštinama: ŠTO SADRŽAJ SVIH NAUKA MOŽE DA SE, UGLAVNOM, SVEDE NA OBJAŠNJENJA KOJA SU, DAKLE – UGLAVNOM, JASNA I NESTRUČNJACIMA ZA DATU OBLAST.
Zaključak konvencionalne nauke, o „primatu (primarnosti) DNK“. Vi ste protein. Odakle potiče vaš protein? Potiče iz DNK, jer je on nacrt za proteine. DNK stvara svoju kopiju, RNK, i ta kopija ulazi u ćeliju. I onda se RNK konvertuje u protein. Shvatanje je ovakvo: ako vaš karakter proizilazi iz vašeg proteina, otkuda potiče vaš protein? Proizašao je iz DNK. Stoga je vaš karakter navodno određen DNK-om. Zato je misao „primata DNK“: ono što ste vi je predodređeno u nacrtu DNK. Tako da vi postajete očitavanje DNK. Pa prepoznaju da nije samo naša fizička struktura navodno određena našim DNK-om, već i naše ponašanje, agresivnost, teskoba, sreća, alkoholizam… (…) Koji je njihov sistem verovanja? Ako možemo razumeti sve gene, onda se može zameniti bilo koji vaš oštećen gen, i tako unaprediti zdravlje. Projekat humanog genoma.
Po njima – jezgro je zapovedni centar ćelije. Unutar ćelije nalaze se minijaturni organi – organele. Nervni sistem bi bio zapovedni centar ćelije, a to je jezgro ćelije. Zašto konvencionalna nauka tako tvrdi? Jer su DNK u jezgru ćelije. Ako geni kontrolišu ono što jesmo, onda jezgro kao pohranilac svih tih gena predstavlja izvor kontrole. Na osnovu tog razmišljanja došli su do zaključka da je jezgro (jedro) ekvivalent mozga.
Odatle se sve raspada. Ako uklonimo mozak iz bilo kojeg živog organizma, sledi smrt. Možete ukloniti jezgro iz ćelije, a ćelija ne uminre i može živeti dva ili više meseci, bez ikakvih gena. Ona pri tom kreće, raste, komunicira sa drugim ćelijama… prepoznaje i izbegava toksine, drugim rečima, nisam joj promenio ponašanje time što sam joj uklonio sve gene. Šta to znači? Mislite logično! Očito, geni ne kontrolišu život ćelije.
„Geni kontrolišu biološki izražaj“ je pogrešna pretpostavka. Ako geni ne kontrolišu ćeliju, šta je onda kontroliše? Tu me je odvelo moje istraživanje 1985. kako bih razumeo vezu koju geni imaju sa ćelijom.
U glavnostrujanskoj nauci brkaju se pojmovi: korelacija i uzročnost. Korelacija označava povezanost između stvari.Geni koreliraju sa vašim telom, to je činjenica. Uzročnost je delovanje ili posredovanje koje stvara određeni učinak. GENI NIŠTA NE UZROKUJU. Pronašli su gen koji korelira sa debljinom. Geni su potencijali. Aktivira li vam se gen ili ne, to nije na zahtev gena. Šta onda selekcioniše gene? Šta su geni? Šta aktivira gene? Kad bih znao šta aktivira gene, približio bih se spoznaji šta to kontroliše gene.
Kada su Watson i Crick 1953. otkirli tajnu DNK-koda stvorena je hipoteza da geni kontrolišu biologiju. To je bilo pre 50 godina. Problem je u tome, ako to ponavljate iznova i iznova, onda zaboravljate kako je to samo hipoteza i u međuvremenu postane činjenica. I onda „padamo“ na te činjenice koje se nalaze u svim udžbenicima, geni kontrolišu ovo, geni kontrolišu ono.
Nijhout: „SIGNAL iz okoline gena, a koji ne proizilazni iz samog gena, aktivira ekspresiju, izražaj tog gena“. Što znači: geni su nacrti. Nacrti nemaju on/off opciju. Imate nacrt kuće. Ima li on on/off opciju? Nema. NACRT SE NE MOŽE UKLJUČITI/ISKLJUČITI, VEĆ SE UKLJUČUJE/ISKLJUČUJE ONO ŠTO OČITAVA NACRT. Stvar je u tome da su geni nacrti, ali oni ne određuju da li će se očitati. Signal iz okoline očitava gen. Kako signali deluju?
https://www.youtube.com/watch?v=GAVBC0w4JU8
30. децембра 2016.
Ranije još, čitao „Novu biologiju“, čisto biološki deo nešto teže pratio, ali, kao suština ostalo mi u pamćenju: pogrešan (kao što ovde kažemo – obmanjivački) postulat, sveti postulat savremene medicine, genetike – mi smo genetski determinisani, a nasuprot tome Liptonova istraživanja: nismo genetski determinisani, možemo uticati na svoje gene, naša misao kao sila koja na njih može uticati.
Sada slučajno (ili nije slučajno) naiđem na Liptonova predavanja, sa jasnije i sažetije izloženom ovom koncepcijom iz „Nove biologije“, dodatno što ju je on dalje razrađivao u svoju duhovnu koncepciju. Ni za šta u ovom postojećem, propadajućem Starom svetu ne možemo tvrditi da je kao naznaka ili put ka Novom svetu dovršeno i jasno, paradigme Starog sveta se žilavo drže, tako da „dovršeno i jasno“ ne možemo reći ni za Liptonov duhovni koncept, kao što ne možemo reći ni za koncept koji se promišlja na ovom blogu, ali – ima dosta „zdravog tkiva“ kod Liptona, pa vredi da se malo prođe kroz njegova istraživanja i ideje, makar da posluže kao inspirativni povodi da se neke od njegovih ideja ili postavki osvetle iz perspektive duhovnog koncepta sa ovog bloga, ili obratno.
Odnosno, da posluže kao teren za korisno kritičko preispitivanje, kao i za povremeno malo širu korekciju i nadogradnju „zdravog tkiva“ iz njegovih istraživanja, zaključaka iz istraživanja, same njegove teorije. Pretenciozno, rekao bi neko, možda jeste, možda nije, rekao bih ja, tj. „kako da ne“, rekao bi neki zajedljivi komentator.
* * *
Zanimljiva stvar je sledeća: nakon godina istraživanja počeo sam primećivati kako neka ustaljena uverenja i istine u medicini uopšte nisu tačna. (…) Stvarno smo zbrkani nekim idejama koje nisu potpuno tačne. (…) Drugačija istina o genetskom determinizmu, istina koja govori da nismo pod kontrolom gena. (…) Ispada da je stvar u tome kako su geni odabrani i pročitani od strane našeg sistema verovanja. (…) I kada se DNK ukloni – ćelija funkcioniše. Šta onda kontroliše ćeliju? Tako dolazimo do onoga što je pravi „mozak“ ćelije. (…) Konvencionalni ljudi, moje kolege, sve to su i razumeli, ali su i postali zabrinuti, jer smo toliko novca uložili u uverenja o genima i o lekovima. Bilo im je vrlo teško promeniti pravac gledišta i usredsrediti se na druga, alternativna uverenja. (…) Postali smo uvereni u tačnost genetskog determinizma. Karakteristika genetskog determinizma je: postoji uverenje da u trenutku oplodnje, kada se spoje spermatozoid i jajna ćelija, selekcionirani su geni za vaš život. A da se ostatak vašeg života razvija, teče na osnovu očitavanja tih gena. (…) Ako je to istina, onda smo mi žrtve našeg nasledstva. Kako se onda možemo „izvući“ iz naših gena? Ugrađeni su u nas, ne možemo se izvući!
Tri pogrešne pretpostavke na kojima se temelji savremena nauka. 1. Biološki procesi uključuju Njutnovu fiziku. Svet je kao mašina sastavljena od delova, ako se razume kako delovi međusobno funkcionišu, onda se shvata sama mašina. Tu nema mesta za energiju. Zato medicina ne priznaje stanovište da je energija uključena u procese ozdravljenje. Njutnovoj fizici je istekao rok pre 75 godina (predavanje – 2000. god.), otkada smo ušli u razdoblje kvantne fizike, 1925. godine. Medicina je još uvek zaglavljena u Njutnovoj fazi. 2. Geni kontrolišu biološku ekspresiju. Što je netačno, jer se geni ne mogu sami aktivirati ili inhibirati, dakle, ne mogu sami sebe da kontrolišu, a ne mogu ni nešto drugo. 3. „Darvinova“ evolucija omogućuje postojanje biološke raznolikosti. Pogrešno, ne „Darvinova“, već pre „Lamarkova“: organizmi se uvek usklađuju sa svojom okolinom. I kako se okolina menja, tako se i organizam menja, kako bi se adaptirao na novu okolinu. Što znači: okolina u kojoj živite i vaš sistem verovanja postaju veoma ključni, jer se vaši geni adaptiraju na vaša verovanja, uverenja.
https://www.youtube.com/watch?v=074eCgpjiQw
Nauke takoreći „po difoltu“ vezujemo za progres i za osvajanje novih znanja, VEZUJEMO ZA POUZDANOST. Imaju svakako one toga u sebi, ali – ne onako neprikosnoveno kao što to mi imamo u svojim predstavama o njima. Nauke mogu biti na pogrešnim najširim ili primordijalnim osnovama, a unutar njih mogu da napreduju u osvajanju novih činjenica i otkrića, mogu da ih gomilaju do iznemoglosti. A sve je uzalud ili beskorisno, jer je to zidanje zdanja od otkrića i saznanja, a na – trulim osnovama.
Zbog delovanja sile inercije u naukama i u svetu naučnika – do generalnog preispitivanja samih primordijalnih osnova dolazi tek kad stari koncepti baš postanu zaista neodrživi.
I tu je jedna zanimljiva protivurečnost: svako od naučnika, zbog ličnog doprinosa i afirmisanja, rado bi da dođe do nekog velikog radikalno novog otkrića, a opet – postoji bojazan od zalaženja, sa tim otkrićima, van zone klasične naučnosti. A RIZIK OD ZALAŽENJA VAN ZONE KLASIČNE NAUČNOSTI POSTOJI UVEK KADA SE PRIBLIŽAVA ZONI DUHOVNOSTI. A NJOJ SE MORA PRIBLIŽAVATI SVAKI POKUŠAJ RADIKALNIJEG PREISPITIVANJA SUŠTINE I SMISLA SVAKE NAUKE, NJENE FUNKCIJE I DOMETA.
Zato i imamo paradoks, jedan od brojnih vezan za nauke: da su nam one, po civilizacijskoj proceni, izuzetno razvijene, a opet, daleko od ključeva nas samih i suštine i smisla zemaljskog života, o nekim širim spoznajama i da ne govorimo. U vezi sa svim ovim pitanjima, nauke, što im ne smeta da budu pune gordosti i samopouzdanja, samo se vrte u istom krugu svojih tzv. egzaktnih zanimacija.
Taj paradoksalni naučni konzervativizam nam uglavnom i nije nešto presudan, u oblastima koje nas se nešto lično i ne dotiču. Ali u mnogim domenima taj konzervativizam može da bude opasan, presudno opasan po nas. Uzmimo one nauke koje se tiču ili se mogu ticati svakog pojedinca: medicina i biologija, te psihologija i pedagogija… NA POGREŠNIM OSNOVAMA ZASNOVANE OVE, NARAVNO, I NE SAMO OVE, NAUKE – NE SAMO DA NAM NE MOGU BITI OD SUŠTINSKE KORISTI, VEĆ NAS MOGU OPAKO PROGRAMIRATI. Dakle, mogu doprinositi da sami sebe, kao pojedinci i kao čovečanstvo, držimo u idejnom, konceptualnom zatvoru, koji znači i osnovu ili podršku spoljašnjem Zatvoru.
Pošto ovde (na blogu) sve naopakosti na Zemlji vezujemo za delatnosti bogova Parazita-Zlotvora-Bitangi, u slučaju nauka i naučnika bi se reklo: pa možda se baš ne radi o podvalama, možda jednostavno naučnici još nisu dorasli mnogim spoznajama. U redu je, ima toga, ali – mi se svuda suočavamo sa podvalama i mahinacijama, i jasno vidimo da se iza toga, što neka otkrića ne postaju opšteprihvaćena, kriju nečiji interesi, ti neki sa interesima ulažu sredstva i uticaje da velika otkrića ne postanu opšteporihvaćena. Zamislimo, u slučaju Liptovonih otkrića, da dođe do opšteg prihvatanja: to bi značilo urušavanje medicine, urušavanje farmaceutskih industrija, i toliko toga, potrese u svesti naučnika iz ove oblasti, potrese u svesti lekara, itd. Dakle, ne radi se o tome da u ovom slučaju naučnici iz date struke ili celo čovečanstvo nisu dorasli ovim otkrićima, već o mehanizmima koje nezemaljski Vladari svakako inkorporiraju u zemaljski život i zemaljsku civilizaciju preko svojih zemaljskih predstavnika, zemaljskih vladara, „u senci“ i van senki, kao i raznih tipova moćnika. Uostalom, mehanizmi udaljavanja istina od opšteg masovnog prihvatanja postoijali su i uspešno delovali uvek, kroz istoriju. Nekada je to bilo na grublje načine – proganjani su oni koji su bili donosioci istina, knjige su spaljivane, danas je to suptilnije, tj. perfidnije.
DAKLE, DISTORZIJA ISTINE U NAUČNIM „ISTINAMA“ – NA SVE STRANE!
Prethodni mehanizam se može opisati na drugi način, ili iz drugog ugla.
Princip konačnosti znanja. Mada je svakom naučniku jasno da je postojao istorijski hod svake nauke i svakog ljudskog znanja, ideje, teorije, dakle, da je postojalo menjanje i sazrevanje kroz istoriju, ipak, ako ne baš uvek, a ono često imamo postavljanje nauka i naučnika kao da se u njihovom slučaju došlo do konačnih znanja (Hegel-sindrom). AKO UMIŠLJAJU DA SU DOŠLI DO KONAČNIH ZNANJA – ONI SE KONZERVATIVISTIČKI ZATVARAJU. Kao što je već naglašeno – za preispitivanja fundamenata, ne za detalje koje neumorno u okviru trulih fundamenata hiperprodukuju.
Da nije tako, naučnici bar iz nabrojanih „struka“, rado bi „za ozbiljno“ prihvatali tolike ideje koje su prognali iz svoje velike naučnosti i etiketirali ih kao alternativne. U datom slučaju: prihvatili bi otkrića Liptona, ali i toliko toga u ostalim nabrojanim oblastima (psihologija, pedagogija…).
Rudolf Štajner je možda prvi nastojao na približavanju nauka i duhovnosti, da li je baš njegov model prihvatljiv, može da bude za diskusiju, ali sama ideja generalno je svakako prihvatljiva, budući da se nauke, bez približavanja duhovnosti ili duhovnom poimanju sveta i čoveka – udaljavaju od suština i gube u gomilanju spoznaja koje postaju samo deo „informacionog smeća“, a to su spoznaje koje su do besmislenosti irelevantne. Primer iz Liptonovog tumačenja: možemo gomilati stotine informacija, gomile novih otkrića o fizičkoj strani ćelije, možemo pratiti i proučavati njeno funkcionisanje, a da se ni za milimetar ne približimo spoznavanju njene suštine, onako kako joj se Lipton približava.
Odnosno, postavimo i ovaj problem drugačije…
Uzmimo proučavaoca koji se sve dublje uglibljuje u detalje građe i funkcionisanja ćelije i DNK, gomila istraživanja i činjenice, ali i dileme koje mu se pri tom, normalno, otvaraju. Tipično savremeno rasplinjavanje nauka i naučnih bavljenja, gubljenja u lavirintima otkrivenih detalja.
1. Ima li takav proučavalac sve vreme u vidu CELINU, uzmimo samo širu sliku i celinu kojoj ćelija pripada? Na primer, ako sve dublje zalazi u tajne nukleotida u DNK, u tajne njihovog prevođenja u strukturu proteina – IMA LI ON PRI TOM, PARALELNO, U VIDU I ŽIVO FUNKCIONISANJE ORGANIZMA KOJEM TE ĆELIJE I TI, POSMATRANI, DNK PRIPADAJU? Ovo je samo jedno žalosno retoričko pitanje, NARAVNO DA IH NEMA U VIDU. On, kao što reče Lipton, prati funkcionisanje DNK i ćelija kao delova jedne „mašine“, i posmatra ih izolovano od same „mašine“. „Mašina“ može biti pod pozitivnim ili negativnim stresom, može biti u Ravnoteži ili van nje, za ovog proučavaoca je sve to irelevantno, suštinski, za funkcionisanje ćelije nikako ne može da bude irelevantno.
2. Ima li dasa-naučnik u vidu širu sliku zemaljskog života, čije su proučavane ćelije i DNK samo čestice? Drugo žalosno retoričko pitanje! U TOJ ŠIROJ SLICI LJUDI SU ROBOVI, NAVOĐENE FIGURE („DRONOVI“), NEMAJU SEBE U ONOME ŠTO RADE, U ONOME ŠTO I KAKO MISLE, a naš dasa-naučnik sve dublje porinjuje u detalje DNK i ćelija. I NARAVNO DA ON TAMO, NA TOM PLANU, NA TOM MIKRO-MIKRO-PLANU NEĆE DOĆI DO ODRAZA JEDNOG TEŠKOG KARANTINA-PAKLA-ZATVORA, ŠTO ZNAČI – NI DO GOSPODARA I ČUVARA TOG KARANTINA-PAKLA-ZATVORA, KOJI SU I DISTORZIČARI ZEMALJSKOG ŽIVOTA. ŠTO ZNAČI DA NAŠ DASA-NAUČNIK NE MOŽE DOĆI NI DO PRAVIH TAJNI DNK I ĆELIJA!
3. Mutatis mutandis: A GDE JE ON U CELOJ TOJ PRIČI, NAŠ DASA-NAUČNIK, on, tj. njegova svest?! Iz dana u dan, kao gordi, moćni naučnik na svom naučno-istraživačkom radu, po bar osam, a svakako često i više sati, on je svojom glavom, tj. svojom pažnjom i svešću zagnjuren u DNK i u ćelije. A KAKO ON SAM FUNKCIONIŠE VAN TE ZAGNJURENOSTI, PA I U NJOJ?! Ima li ON sebe, kako je ON organizovao svoj život? Živi li u blaženoj Ravnoteži ili u haosu neravnoteže? Mogu li mu makar i otkrivene najspektakularnije naučne tajne o DNK i o ćeliji – NADOMESTITI SVE TO ŠTO NEMA U SVOM ŽIVOTU VAN TOG PROUČAVANJA DNK I ĆELIJA?!
Treći set žalosnih retoričkih pitanja!
27. децембра 2016.
(Iz prepiske, nevažno sa kim i u kojoj situaciji, ali uz izdvajanje ideja koje su opštijeg karaktera, te potencijalno korisne i van samog konteksta iz kojeg su…)
* * *
Čitala sam o ljudima koji su pokušali da razotkriju Iluminate. Koji su javno govorili o njima i pokušali da probude narod…, ali su brzo ućutkani, ili su ih ubili, ili su ih strpali u ludnicu. Tako nam pokazuju da ne možemo ništa da uradimo i da su nam ruke vezane. Ali to me i najviše guši što ne mogu ništa da uradim… Ili je sve to opet samo predstava za nas, kojom žele da nas uplaše da se ne bismo bavili time?
Sigurno je bilo takvih slučajeva. Međutim, sigurno nisi naišla na dobre izvore. Dejvid Ajk spade u one koji već dvadesetak godina uspešno razotkrivaju pozadinu i mahinacije… neka bude – Iluminata. Imao je razne probleme, ali – niti je ućutkan, niti je (bar za sada) u ludnici.
***, svakako da nije loše da imaš u vidu i ove informacije. Posebno zato što ti one kao prve razotkrivaju jednu drugačiju sliku naše ralnosti. A i atraktivne su, ovakve informacije, za čitanje.
Međutim, preporučujem ti da nakon nekog vremena upoznavanja sa ovim informacijama ipak prestaneš da se baviš njima. Zato što one mogu da budu “mač sa dve oštrice”, na jednoj strani rezotkrivaju ti nešto, na drugoj – mogu da izazovu nešto kao egzitencijalnu jezu.
Dalje: SVE OVO JE SAMO SPOLJAŠNJA STRANA. Probleme ne rešavamo u spoljašnjem, nego u unutrašnjem.
Zato bih ti radije, ako želiš, slao neke akcente iz tekstova koje budem postavljao, a koji se odnose na naše unutrašnje snalaženje u, kao što kažem – Karantinu-Paklu-Zatvoru, kao i ideje koje predstavljaju rešenja za našu zarobljenost.
I – mnogo bi bilo korisnije da pokušavaš da ponešto od tih rešenja primenjuješ, nego da se neumorno baviš informacijama o Iluminatima ili Reptilima.
Odnosno, korisnija su razna razotkrivanja podvala u svemu oko nas, nezavisno od imenovanja onih koji stoje iza tih podvala.
No, naravno, ti odlučuješ čime ćeš da se baviš.
Evo linka za tekst sa intervjuom sa Dejvidom Ajkom, tekst je dobar jer ti daje odličan sažet pregled celog istorijata sa Iluminatima, po mojoj preporuci – ON TI JE SASVIM DOVOLJAN ZA UPOZNAVANJE SA OVIM FENOMENOM, ne moraš više ništa iz ove oblasti da dodatno tražiš…
A ja ću ti, bar za početak, slati sažetke iz onih otkrića do kojih ja na unutrašnjem planu dolazim, pa… videćemo da li ti nešto znače. Ako ti ne budu bliski – tragaćemo zajednički za delima ili autorima koji su ti pristupačniji. Ali, kao što ti rekoh – ne bih ti preporučivao da ideš dublje u upoznavanje sa pričom o Iluminatima. Uostalom, dovoljno nam je i podvala na svakom koraku, i samih naših ličnih zarobljenosti, sa čime treba da se uhvatimo u koštac, tako da su nam priče o Iluminatima luksuz.
A… da… ovo što kažeš: “to me najviše guši”… A JA SE U SVOJIM TEKSTOVIMA UPRAVO TIME I BAVIM: REŠENJIMA. Jeste izuzetno teško i komplikovano, ali – rešenja postoje. A postupno ću ti slati ideje koje su u vezi sa tim. I KORISNIJE JE DA RAZMENJUJEMO MIŠLJENJA O REŠENJIMA.
http://www.galaksija.com/david%20icke%20int.htm
* * *
„Sa opuštanjem ((napomena: u pitanju je preporuka za redovno uključivanje seansi opuštanja))… ništa posebno… ja sam i inače smirena…“
JEDNO JE SMIRENOST (meni je od poznatih „arhetip“ za nju Klint Istvud, i kao ličnost, i u svojim ulogama), A DRUGO SU RAVNOTEŽA ILI NERAVNOTEŽA.
Ima nas onih koji smo uglavnom, nekako „po prirodi“ smireni, u svom držanju, pokretima, itd. Ali, to ne znači da smo time konstantno „pretplaćeni“ na Ravnotežu.
Ravnoteža proizilazi iz RITMA AKTIVNOSTI I OPUŠTANJA, i kada se ogrešimo o taj ritam – zapadamo u neravnotežu, bilo preko previše aktivnosti, bilo preko previše opuštanja, TU NAM SMIRENOST U POKRETIMA NIŠTA NE ZNAČI I NIŠTA NAM NE POMAŽE.
Kad smo u neravnoteži – najpre iznutra ne funkcionišemo harmonično, no… opis takvog funkcionisanja je druga priča.
Za početak je važno imati u vidu ovu razliku.
* * *
Uzgred videh citat iz onog Ajkovog teksta koji sam slao… Primer za situaciju pune konfuzije u vezi sa mnogim tumačenjima i stavovima iz ove oblasti (metafizike ili duhovnosti):
Treće: Održavanje ravnoteže tj. nepokušavanje nametanja svojih pogleda i stavova drugima, što bi značilo – i poštovanje slobodne volje drugih.
U suštini, savet je dobar, odličan, ali – NEMA VEZE SA RAVNOTEŽOM. Ravnoteža je vezana za neke potpuno drugačije faktore. (Ovo samo uzgred, da ne dokazujem(o)…) Dakle, ako biste pokušale da sledite ovaj (Ajkov) savet, da biste bile u Ravnoteži – Ravnotežu ne biste ni postigle
* * *
***, moraš da računaš na to da je tvoje zalaženje u ovu oblast (ako to budeš želela) veoma komplikovano i za tebe i za mene. U pitanju je nešto što se naziva shvatanjem iluzija, čišćenjem, reprogramiranjem i rastom svesti, ono što pojednostavljeno nazivam evolucionizmom, napredovanjem u duhu (nije istovetno sa biološkim značenjem). Za tebe komplikovano, jer je sama oblast veoma komplikovana, za mene – jer ovde još nema gotovih recepata i metoda, pa da ih samo treba primeniti i – uživati, odnosno, koje bih ti ja preporučio i – da se dalje sama snalaziš.
Treba da imaš u vidu da se nalazimo na prelazu iz jedne epohe čovečanstva u drugu, iz Starog u Novi svet. Možda ne bukvalno sve, ali maltene sve u ovom Starom svetu zanovano je na podvalama, mahinacijama i iluzijama. Ako si stigla da pročitaš Ajkov tekst, mogla si da uvidiš otkuda to.
Dakle, i ti bi morala da budeš spremna na istraživanja, a razmenjivaćemo mišljenja o tome… Ima „stvari“ koje su mi pouzdano jasne, oko kojih nemam dileme (na primer – iluzije kojima podležu mase, iluzije na kojima se zasnivaju religije, iluzije kojima je natopljeno obrazovanje, itd.). Međutim, kada su sami načini prevazilaženja svega u pitanju – tu ima još nedoumica. Ima dosta toga što mi je jasno, ima toga što mi je još uvek enigma. Nažalost, ni u ovome se ne možemo oslanjati, čak ni najmanje, na postojeća iskustva u duhovnosti ili u metafizici, uprkos tome što ima na hiljade knjiga o ovome, i na hiljade ispričanih iskustava. Isprobavao sam i sam godinama mnogo toga, od meditacije i joge do čega sve ne, i, konačni zaključak – sve podvala do podvale.
Zato je ovde važna interakcija, da mi daješ svoje mišljenje (kad imaš vremena za to) o onome što ti predložim ili o onome što, eventualno, budeš probala. Bez nekakvih povratnih informacija ja nemam predstavu da li ti je i koliko šta od toga korisno.
Za početak bi to mogla da ti bude kao orijentacija dvosmerna pažnja.
1. Praćenje sebe, svog funkcionisanja, funkcionisanja drugih, svakako najviše onih koji su u inetraciji sa tobom. Uočavanje i raskrinkavanje obmana i programiranosti. Mi robujemo i DNK i sudbinskoj programiranosti (između ostalog). Otkrivanje podvala – na širem planu (bez zalaženja u priče o Iluminatima i o spoljašanjim momentima).
2. Da polako razmišljaš o nekakvoj svojoj viziji promena kojoj težiš, ili viziji svog ličnog napredovanja. Ona bi imala primarni i sekundarni deo. Primarni je vezan za sferu duha i duhovnosti, za sva ova suštinska pitanja, za uočavanje i oslobađanje od loših mehanizama (psihološki, navike, itd.) kojima svi mi, manje ili više, podležemo, od programa po kojima funkcionišemo (možda deluje neobično, ali – samo naše mišljenje podleže iskrivljavanjima). Sekundarni – za naše funkcionisanje u društvu (završavanje škole, fakulteta, itd.).
25. децембра 2016.
Dakle, pod „pokroviteljstvom“ bogova Parazita-Zlotvora, dodatno i kosmičkih Bitangi, na Zemlji ubedljivo, više nego ubedljivo za one koji su „zdravo“ (baš dobro) Budni – vladaju Haos i Besmisao. Gigantski napor je na onima koji su se zaputili stazama NEILUZORNE duhovnosti – da u sebi, u svom misaono-morfičkom i bioenergetskom Polju nastoje na preinačavanju Haosa i Besmisla u Red i Smisao, i u sve drugo u nizu što se podrazumeva, u: Moć, Slobodu, itd, naravno, sve u meri u kojoj su ovakva svojstva i ovakvi potencijali mogući uz još-uvek-bivanje unutar Karantina-Pakla-Zatvora.
A NIŠTA OD TOGA NIJE NAM MOGUĆE DOK JOŠ UVEK ROBUJEMO – NAJOPASNIJIM ILUZIJAMA: DUHOVNIM ILUZIJAMA! ZATO NOVA DUHOVNA PARADIGMA (koja je tek u nesigurnom osnivanju) I POZIVA NA RADIKALNO ODBACIVANJE SVIH DUHOVNIH PODVALA I NA ZASNIVANJE SASVIM NOVIH DUHOVNIH ORIJENTIRA I VREDNOSTI!
Da se ne osvrćemo na duhovne podvale raznih pravaca, uzmimo jednu od krunskih, neke od temeljnih istočnjačkih duhovnih podvala: duhovnim rastom postiže se prosvetljenje, kosmička svest, koja znači da nam svest ode u neke univerzume i kosmose, dok telo ostaje da se valja u zemaljskom blatu, totalno zarobljeno svim determinizmima, bukvalno isto kao i kod svakog duhovno najnedostojnijeg i najnenaprednijeg ljudskog bića. Čak ispada da su i bogovi Paraziti-Zlotvori dosta preterali sa ovim podvalama, ne da nam podvaljuju, nego baš prave budale od nas, pa ko još prihvati ove njihove igre…
Po ovoj podvaldžijskoj duhovnosti, a to je, svakako najveći deo dosadašnje duhovnosti, one koju označavamo kao staru-postojeću duhovnu paradigmu: mi smo ovde da bismo sticali iskustva i da bismo duhovno rasli, a po nekom savršenom Božjem Planu koji na Zemlji funkcioniše i iza onoga što nekima možda deluje kao haos.
Vraga smo ovde zbog sticanja duhovnog iskustva i duhovnog rasta! OVDE SMO ZATO DA BI NAS BOGOVI PARAZITI-ZLOTVORI-BITANGE ENERGETSKI ISCRPLJIVALI, ODNOSNO, DA BI IMALI HRANU KOJA IH ODRŽAVA U POSTOJANJU! Jedni smo „ludaci“ ovde uhvaćeni u mrežu inkarniranja iz vaninkarnacijskog neiskustva, naivnosti, lakovernosti, tj. jednostavno zarobljeni u ovim uslovima, sa dolaskom bogova Parazita-Zlotvora-Bitangi u ovu zonu, pri čemu je sasvim moguća teza iz nekog od trezvenijih duhovnoh tekstova – da iz ovog Karantina-Pakla-Zatvora nema inkarnacijskog iskoraka, vraćamo se ovde stalno i stalno, da bismo stalno i stalno služili kao hrana bogovima Parazitima-Zlotvorima-Bitangama. Drugi smo „ludaci“ ovde zato što smo ušli u nemoguću misiju – REALNOG OSLOBAĐANJA U TOTALNO NEMOGUĆIM USLOVIMA. I takvi drugi „ludaci“ se svakako gorko kajemo što smo upali u ovakav aranžman.
GDE JE MOGUĆ DUHOVNI RAST U ZONI PSIHOFIZIČKOG I DUHOVNOG MRCVARENJA?! Ko je iole pri čistoj svesti i zdravoj pameti mora da zaključi kako je to nemoguće. Naravno, ima tu nekih SITNIH mogućnosti koje starije duše iskoriste, ali generalno: NEMA NAM OVDE PRAVOG DUHOVNOG RASTA! One sitne mogućnosti koje starije duše iskoriste je PLAFON duhovnih postignuća, i – NADALJE SE DUHOVNO TAVORI. Stagnira!
Već sam ranije, i ovde i na drugim mestima, vapio: dajte nam jasnije pokazatelje duhovnih postignuća kod onih koji slove za uzore i ideale najviših duhovnih postignuća, iz tolikih kolona prosvetljenih, blaženih, uzašlih, svetih, i kakvih sve dovitljivih kvalifikacija nema! Dajte nam mrvicu ubedljivih pokazatelja! A DA TO NE BUDU NJIHOVE KOSMIČKE I KOSMOLOŠKE PRIČE O NEKIM DUHOVNIM MAGLAMA KOJE SU ILI NEPROVERLJIVE, ILI KOJE KAO PRIČE MOŽE DA NAUČI BILO KOJA OSOBA NA ZEMLJI I DA JE PAPAGAJSKI PONAVLJA SVOJIM „UČENICIMA“. Realno posmatrano – po čemu se toliki duhovnjaci razlikuju od masa i masa neduhovnjaka?! Krišnamurti, Ošo, Meher Baba, Babađi, Papađi, Mohanđi, Muđi, Andranđi, itd, itd, itd. Tu nisu izuzeci ni zapadnjački: Štajner, Gurđijev, itd. Oni svakako jesu postigli onaj spomenuti NISKI duhovni plafon koji je u datim karantinsko-pakleno-zatvorskim uslovima moguć i – NAKON TOGA SU SE, OČEKIVANO, VRTELI U ISTOM KRUGU SVOJIH IDEJA. SAMO ŠTO SU IH VARIRALI NA STO I JEDAN NAČIN!
SVE ŠTO SU DALI ILI OSTAVILI SU VEŠTE, RAZNOVRSNE DUHOVNO-INTELEKTUALISTIČKE PRIČE! Jeste tu demonstrirana viša svesnost u odnosu na one koji su u nekom sirovijem stanju svesti, skoro bliskom životinjskoj, ali – SUŠTINSKI NE MNOGO DALEKO OD TOGA. NIKO OD NJIH NIJE JASNO DEMONSTRIRAO OSLOBOĐENJE, PODVIG SLAMANJA DNK I SUDBINSKIH DETERMINIZAMA. A o takvim demonstracijama se ne pričaju slatke i sugestivne duhovne priče, ne svode se takve demonstracije na „pričam ti priču“, nego su to podvizi koji odjekuju, morali bi da odjeknu sami po sebi. Jače od bilo kakvih dešavanja u „džet-setu“ (valjda se tako kaže, nisam upućen). Takav neko bi, između ostalog – MORAO DA VEŠTO VLADA NOVCEM KAO JEDNIM OD KLJUČNIH INSTRUMENATA ZEMALJSKE POROBLJENOSTI. Koja je to velika duhovna moć, a preko koje se ne vlada „pišljivim“ novčanicama, nego onaj ko je postao prosvetljen, sveti, blaženi, itd. – mora da živi od milostinje drugih, u nekom manastiru ili van njega, ili mora da bude u nekom od porobljivačkih radnih aranžmana, itd. Ili, koje je to izuzetno duhovno postignuće koje se nije prelilo na bar značajnu, ne mora izuzetnu, vitalnost i zdravlje tela, nego jedan prosvetljeni mesecima pred smrt u komi na bolničkim aparatima, druga dvojica krhkog zdravlja, treći, zapadnjački, sav sagoreo u radu, umro dosta mlad, itd. GDE TU NEKO BEZ ILUZIJA MOŽE DA VIDI IZUZETNA DUHOVNA POSTIGNUĆA?! NEMA IH I NE MOŽE IH BITI, SVE DOK SE NE UHVATIMO U KOŠTAC SA SOPSTEVNIM POROBLJIVAČIMA, SVE DOK POROBLJIVAČE NE PROTERAMO IZ SEBE, IZ SVOG POLJA, SVE DOK NE OSLOBODIMO OD NJIH I NJIHOVIH UTICAJA SVOJE POLJE I SVOJE ŽIVOTNE TOKOVE, DOK NE POSTANEMO GOSPODARI SEBE I SVOG POLJA, SVOJE (tzv.) SUDBINE!
Možda ovo deluje kao duhovni pesimizam, ali – pesimizam je koliko i svaki realizam koji ogoljeno sagledava realnost. Ako nešto uistinu hoćemo da postignemo, onda moramo da znamo kakva je realna situacija! A realna situacija je sledeća: BEZ SLAMANJA DNK, SUDBINSKIH I OSTALIH DETERMINIZAMA MI MOŽEMO DOSTIĆI JEDAN DOSTA NIZAK PLATO DUHOVNIH POSTIGNUĆA (koje možemo popakovati u raznovrsne duhovne i kosmološke teorije, ali ništa ne pomaže), AKO HOĆEMO DALJE: NAJPRE MORAMO SLOMITI SVE TE DETERMINIZME I OSLOBODITI SEBE, SVOJE POLJE, SVOJE ŽIVOTNE TOKOVE, OSLOBODITI SE OD SVIH ARANŽMANA DUHOVNOG MRCVARENJA KOJEM SMO SADA IZLOŽENI! Valjda ima čak i neke zdravorazumske logike ovakva postavka?!
Pogledajmo samo razne te podvale, iz raznih uglova!
Da uzmemo u duhovnosti maltene konsenzusom prihvaćeni koncept, koji je već naveden: duše su ovde da bi sticale iskustva i rasle, po Božjem Planu. U jednoj od podebljih knjiga (ne mogu da se setim ni autora ni naslova, uostalom, nije ona jedina iz ove podvaldžijske sfere) detaljno se opisuju iskustva brojnih ljudi, duša, sa vođenom hipnozom, kojom ih je autor vodio iza rođenja, da bi dopro do toga šta se dešava pre inkarniranja. Pa su tu (koliko se sećam) svakakve svetlosne prostorije, svakakva svetlosna bića, DA SE NAJEŽIŠ OD LEPOTE I MILINE! Pa se igraju nekim svetlosnim loptama, u pauzama pripremanja za sledeću inkarnaciju, itd. A tek kad se dođe do zajedničkog planiranja sledeće inkarnacije! Uuuu, to ti je kao zasedanje Generalne skuštine Ujedninjenih nacija! TU TI SE BRIŽLJIVO PLANIRA MALTENE SVAKI DETALJ, i kad će da se zaradi grip, i kad će da se ide u wc! A teška iskustva? E, TU DUŠE MOLE JEDNA DRUGU DA SE MEĐUSOBNO MALTRETIRAJU, RADI DUHOVNE DOBROBITI! Pa jedna duša kaže: „Ali, Džone, ja te volim!“. A ova joj odgovori: „Margaret, i ja tebe volim! Ali ti moraš da me zakolješ sekirom na spavanju, da bih ja shvatio šta je to kazna za neverstvo!“ „U redu, Džone, za tvoje dobro – zaklaću te. Ali, dok te koljem, seti se da te mnogo volim!“. Malo sam karikirao, ali – nije daleko od suštine dešavanja koja su ispričana u toj knjizi, tj. u ovakvim knjigama.
Što kaže jedan političar: kao da smo mi blesavi, pa ne vidimo da ništa od toga u realnosti ne „radi“!
Mlade duše, koje dominiraju na Zemlji, možeš da podvrgavaš kakvim god hoćeš testovima i iskušenjima, da ih maltretiraš koliko god hoćeš – NITI IZVLAČE POUKE IZ TOGA, NITI ĆE IM TO NEŠTO DUHOVNO ZNAČITI. Poznajem, kao što i svako od nas ima u svom okruženju suštinski slične slučajeve, brojne osobe koji su doživeljavale i teške lične i porodične tragedije, TEŠKE TRAGEDIJE BI OČEKIVANO BILE INICIJALNE KAPISLE ZA DUHOVNO BUĐENJE, međutim, te osobe su ostale na istim duhovnim pozicijama. Ostaju da robuju istim iluzijama i obmanama, istim psihološkim mehanizmima, sa istim životnim nazorima, eventualno ako se neke od njih okrenu jače religiji, ali – okretanje religiji, kao okretanje institucionalizovanim duhovnim podvalama, ne znači duhovni pomak. Što su sve činjenice koje se lako konstatuju maltene u kraćem razgovoru (bar za onoga ko ima sluha za ovakve procene). Možda kod njih ima nekih sitnijih psiholoških i duhovnih pomeranja koja mi ne možemo da vidimo, ali, svakako sasvim nedovoljno za veliku cenu – teška životna dešavanja.
Starije duše izvuku izvesnu, malo veću korist iz teških životnih dešavanja, ali – tu se postigne duhovni plafon, I DALJIH POMAKA NEMA SVE DOK SE NE „PORADI“ NA OSLOBAĐANJU OD DETERMINIZAMA, DOK SE NE IZVOJUJE SLOBODA U SVOM POLJU I NA SVOJIM ŽIVOTNIM TOKOVIMA.
A „jasan put sa dva koloseka“ je već objašnjen! Još kad bi on bio tako lak kao što se ovako lako i jednostavno formuliše…!
Dakle, kakvi su tu veliki Božji Planovi po kojima se sve u našim životima dešava?! Ako trezveno pogledamo – sve sama slučajnost, tačnije, sve sama haotičnost po nekim opštim principima po kojima je organizovan, po kojem su Oni organizovali ovaj svet. A neki od tih principa…
Ljudi se inkarniraju tako da jedni druge drže u zarobljeništvu, da jedni druge energetski isisavaju, da se guše i ograničavaju. Da jedni druge provociraju na reakcije preko kojih indukuju emocije, bilo pozitivne, bilo negativne, koje su, izgleda, energetska hrana bogovima Parazitima, oba smera. Da, onda, kada se upadne u određene programe, SVE UISTINU TEČE PO TIM PROGRAMIMA, prvenstveno po DNK i astrološkim programima. TU MOMENAT PLANA NAKON TOGA DELUJE, DELUJE – I TE KAKO! Ali planiranja pre toga su smešna, jer je nemoguće da duše nešto planiraju, padajući, kao padobranci, U ZONU HAOSA, KONFUZIJE I BESMISLA. Planirate da sa padobranom dođete do sasvim precizno određene lokacije, a ulazite u zonu guste magle i jakih oluja!
Realno, možemo da uočimo trojaku poziciju: a) jedne duše maltretiraju i energetski isisavaju druge, naravno, najčešće na tako suptilne načine da to uopšte i ne izgleda kao maltretiranje i energetsko isisavanje (normalno je da te šef tera k’o Bog đavola, jer je šrafčić u nekom sistemu, normalno je da služiš bolesnim roditeljima, čak i kad se postavljaju kao posesivni gospodari, itd.); b) drugi su žrtve ovima prvima, uz napomenu – nije uvek i svuda sve tako baš čisto i jasno razgraničeno, ima situacija u kojima se uloge menjaju; c) neutralni odnos, koji ispada kao jedini korektan.
Tako da je u smislu nekakvog planiranja duhovne koristi od življenja na Zemlji, planiranja situacija koje će nam biti na duhovnu dobrobit, situacija slična onoj kod životinja: kao da svaka životinja-jedinka ima svoj plan po kojem će se da rodi (okoti, oteli…), sa kim će u čoporu ili stadu da se druži, od koga koja iskustva da izvlači, te da li će uginuti negde u šumi od bolesti, da li će je ubiti neki lovac ili raščerečiti neki čopor lavova. Svaka od njih ima svoj DNK program po kojem naslepo ide za svojim i za impulsima stada ili čopora kojem pripada…
ZAR SUŠTINSKI KOD LJUDI NIJE ISTO?!
NO, NAŠE DOBA NAM OTVARA, NAPOKON, PERSPEKTIVE DA TO RADIKALNO IZMENIMO! Podvig, najpre na individualnom planu, jeste NEMOGUĆ, „nemoguća misija“, ali – bar su nam perspektive jasne, do sada su nam i one bile zamagljene, pa smo bili dvostruko udaljeni od mogućnosti kretanja „jasnim putem sa dva koloseka“.
P.S. Ovaj Haos i Besmisao u zemaljskom Karantinu-Paklu-Zatvoru ne opovrgavaju tezu o nespoznatljivom Stvoritelju koji je u nekim mislima nedostupnim visinama ili daljinama. Da li se ovde u našem slučaju radi o nekakvom Planu ili Eksperimentu – ne znamo i za sada ne možemo znati, pa je suvišno da se time bavimo. MI SMO U ODREĐENOJ SITUACIJI I U NJOJ TREBA DA SE SNALAZMO! Nije naše da odgonetamo zašto je i kako došlo do ove „eskalacije (kosmičkog) nasilja“. Možda je Stvoritelj kreirao bića i uslove, aktivirao ih, a tako da dalje ne može da se meša u ono što se dešava, s tim što on svakako izvlači pouke za svoj stvaralački domen. Možda je to u pitanju, a možda nešto hiljadito…!
24. децембра 2016.
Surovost…
U naše doba možemo, ako želimo, da budemo dovoljno duhovno zreli da razlikujemo surovost bogova Parazita-Zlotvora, od – IZUZETNO TEŠKIH DUHOVNIH TESTOVA.
Ne može nam se više podvaljivati i ove „stvari“ poistovećivati!
Mučitelj koji je i učitelj – ubacivaće nas u teška iskušenja i stavljaće nas na velike muke. ALI ĆE ON PRI TOM JASNO VODITI RAČUNA O NAŠOJ DUHOVNOJ KORISTI, o duhovnoj funkcionalnosti muka na koje nas stavlja.
Što znači: tu se muke, iskušenja, teška dešavanja – pojačavaju SAMO DO ODREĐENE GRANICE, na kojoj pretpostavljeni mučitelj-učitelj staje. Jer ako nastavi – on onda počinje da nas duhovno ubija, ako sa tim nastavi kontinuirano – onda nas on duhovno mrcvari, kao čopor vukova koji razvlače ovcu koja je još u životu i nemoćno bleji.
A UPRAVO TU KOSMIČKU DUHOVNU „POLITIKU“ DANAS IMAMO NA ZEMLJI!
Duhovno nefunkcionalno mučenje, koje se zbog intenziteta i trajanja pretvorilo u duhovno mrcvarenje, APSOLUTNO BEZ IKAKVE DUHOVNE FUNKCIONALNOSTI.
I jasno na sebi, i kao pojedinci, i kao čovečanstvo, osećamo logiku zveri (Zveri): ili uništiti drugoga, ili propasti. Nema tu milosti, nema dozvoljavanja predaha, nema dozvoljavanja manevarskog prostora za borbu ili za beg…
24. децембра 2016.
Tema im smisla za one koji tu njihovu surovost već uočavaju u koncentričnim krugovima (lični, društveni, planetarni život).
Surovost tzv. krvoločnih životinja, te ljudi u nekim ranijim fazama istorije… hm, šta u ranijim fazama, koncentracioni logori, te sporadična surova savremena dešavanja nisu iz neke dalje „primitivne“ istorije… DAKLE, TA SUROVOST NE MOŽE DA BUDE SAMONIKLA, ovde na Zemlji, nikla u umovima ljudi i u brojnim životinjama (životinjskim vrstama). Ona je morala odnekud da „siđe“ ili da uđe u ljude i u životinje.
Surovost je REFLEKS PROGRAMA!
Odnosno, mi ili oni mi koji nemamo takav program – samu surovost uočavamo, za ljude i životinje koji je ispoljavaju ili „praktikuju“ (praktikuju), ona ne postoji, ona je SAMO JEDNO PRIRODNO SVOJSTVO.
Danas ljudi uistinu masovno ne manifestuju u svom ponašanju i delanju tu surovost, ali im ona kao atavizam TINJA u biću. OTKUDA MASOVNA ZAINTERESOVANOST ZA TZV. SPORTOVE KOJI SE SUŠTINSKI SVODE NA SUROVU BORBU?! Otkuda mase snimaka na jutjubu, a sa „VS“ životinja, ili koje su međusobno surove, ili koje su surove prema drugim, nemoćnim životinjama?
U prvom slučaju, kada su „u ringu“ dve surove životinje: ako je jedna naizgled gotova, pa ova druga možda krene da je ostavi ili da predahne, ova prva i poslednjim atomom snage se diže i kreće u napad. Po principu: ili slomi drugog ili budi uništen.
Ni naši bogovi Paraziti-Zlotvori nisu krivi što su takvi-kakvi su, jer im je takav program. (Bar ovi zlotvorskog kova, svakako da postoje i oni „Svetli“ Paraziti, koji se hrane Energijom njuejdžera, tajnaša i „svetlosnih“ duhovnjaka…) Nije naše, dok smo i mi ovakvi kakvi smo (sluđeni, ograničeni, onečovečeni, itd.), da zalazimo u pitanje: a koja im je kosmička funkcija, zašto su ovakvi kreirani, zašto im je dopušteno da čine ovo što čine.
Zašto uopšte o ovome govorimo? Budući da se u poslednjim tekstovima uglavnom orijentišemo na teme bliže našoj sasvim konkretnoj praksi.
Jer moramo da računamo na njihovo delovanje u nama – sve dok ih sasvim ne prognamo iz svog Polja. ONI ĆE BITI SUROVI PREMA NAMA U SVAKOM NAŠEM POKUŠAJU DA IZMAKNEMO NJIHOVOJ VLASTI I KONTROLI, NJIHOVIM PROGRAMIMA! PREMA NAŠIM NASTOJANJIMA DA IH OTERAMO IZ NAS SAMIH, IZ NAŠEG POLJA, SA NAŠIH ŽIVOTNIH TOKOVA!
Zato su nam u ovim našim eventualnim, ko se uopšte usudi da krene tim putem (sa dva koloseka), pokušajima ili eksperimentima potrebne: nemoguća, neviđena istrajnost, nepokolebljivost, mudrost, itd.
Možda je ta surovost bogova Parazita-Zlotvora u pitanju, možda samo ona, možda i greška u programima, a možda oba „podeljeno“ ili naizmenično, a tek u tom slučaju „teško si ga nama“!
Sve funkcioniše po programima, i mi, i životinje na Zemlji, i sama Zemlja, itd. Ima u delu savremenih duhovnih istraživanja činjenica koje su maltene u ragnu dokaza – da su bogovi Paraziti-Zlotvori BRLJALI (narodski izraz, ali odličan u ovom kontekstu!) po svim izvornim programima: nas, životinja na Zemlji, celog funkcionisanja Zemlje…
I nije tu moralo da se uvek radi o dubokom poznavanju genetike ili drugih oblasti na kojima se zemaljski život zasniva. IZLOŽITE BIĆA ILI POJAVE KOJI SU SLOŽENI I VRLO OSETLJIVI – SLUĐUJUĆIM FREKVENCIJAMA, U DUŽEM PERIODU, I – ETO NJIHOVOG DEFORMISANJA KOJE SE MORA ODRAZITI NA NJIHOVE PROGRAME.
Oni, surovi bogovi, su imali impulse ka deformisanju i podjavljivanju, ka energetskom porobljavanju. Baš je njih bilo briga kako će se vršljanje po programima odraziti na sama bića (ljude i životinje), odnosno na same programe funkcionisanja Zemlje.
Poznato je – od greške u programu: program „POBRLJAVI“.
Moguće je da ni oni sami nisu hteli da se desi sve ono što nam se, zemaljskim bićima, dešavalo i dešava. Možda se i njima, u vezi sa nama i zemaljskim životom, STVAR OTELA KONTROLI.
Te stoga na Zemlji imamo sve jasniji sveopšti Haos i Besmisao. Zahvaljujući sluđenosti samog čovečanstva, koje ulaže enromnu Energiju u iluziju najnormalnijeg funkcionisanja i njih samih i zemaljskog života – taj Haos i Besmisao nisu ogoljeno jasni.
Posledice jasno uočavamo, bar oni mi koji smo spremni i smemo da ih uočavamo. Šta stoji „iza scene“, iza svega ovoga – ne znamo. ALI ZNAMO DA NAM PREDSTOJI, ONIMA NAMA KOJI SE TIM PUTEM (sa dva koloseka) ZAPUTE, GIGANTSKI DUHOVNI PODUHVAT DA SE POČNU, NAJPRE U NAŠEM LIČNOM POLJU, HAOS I BESMISAO PREINAČAVATI U RED I SMISAO.
22. децембра 2016.
Je l’ da, lakše se diše, sa jasnim putem, pa neka je i samo sa dva koloseka (doduše, koloseci su vezani za pruge, al’… šta fali koristiti ih i u ovom slučaju?!).
I neka znamo za sve moguće diverzije, peripetije i „svašta nešto“ drugo, propratno, al’ – kad je put jasan, on je jasan!
Neko, po duhovnom opredeljenju dežurno sumnjalo koje se zacementiralo u postojećoj-staroj duhovnoj paradigmi, pitao bi – a šta sa mislima, šta da se mislima menja, zar se nešto može tek samo mislima, u mislima, pomoću misli menjati.
Naravno, i delima, gde im ima mogućnosti. Za sada im slabo ima mogućnosti.
Stoga – a kako drugačije do mislima?!
Misli, valjda, imaju veze sa svešću i sa svesnošću. Mišlju ili mislima mi konstatujemo svet oko sebe. Te ili konstatujemo iluzije kao jedino moguću i najčvršću moguću realnost, ili pomoću misli konstatujemo iluzije, obmane, mahinacije, podvale…
I POMOĆU MISLI PROJEKTUJEMO PROMENE, RAZMIŠLJAMO O PROMENAMA, ZAMIŠLJAMO PROMENE.
Svaka materijalna stvar, od igle do lokomotive – NAJPRE JE MORALA DA BUDE SAMO MISAO, da bi nadalje posta(ja)la materijalni predmet. Dok nije bilo uslova da se neke misli materijalizuju – BILE SU SAMO MISLI KOJIMA SU SE LJUDI MOŽDA I TOKOM GENERACIJA BAVILI. Dok se nisu stekli uslovi da se one ospolje, materijalizuju.
Dalje: duh nam i nema druge puteve da se pojavljuje i da kako-tako deluje U OVOJ FIZIČKOJ RAVNI, do – KROZ MISAO.
Mi nismo dorasli našim Okupatorima na spoljašnjem i tehnološkom planu, kao i na planu nekih moći koje „po difoltu“ imaju moćnija, možda i kosmički drevna bića u koja, opet možda, spadaju naši Okupatori. Ovakvi, vezani za složena i osetljiva materijalna tela – u tom domenu nismo im „ni prineti“.
Ali u ovom domenu, u domenu DUHA I MISLI, svakako da smo bar blizu nekih ravnopravnijih uslova za suočavanje i za nadjačavanje. Za nadjačavanje u smislu – oterati ih, prognati ih iz svog misaono-morfičkog i bioenergetskog polja. Prognati ih sa planete – to nije stvar zemaljskog pojedinca ili pojedinaca, tu imamo ili da čekamo za sada malo verovatna naša udruživanja, ili neka širekosmička dešavanja koja bi oduvala naše Okupatore u neka druga područja, gde bi osnovali svoja nova carstva.
Dok mislimo da im ne možemo ništa u nama samima – MI SEBE KONCEPTUALNO ZAROBLJAVAMO. Kad POČNEMO DA MISLIMO MISAO o tome da možemo da ih u sebi i na svojim životnim tokovima nadjačamo i da ih prognamo odatle, da ih se u ovom domenu oslobodimo – MI IMAMO ZAČETAK PRIMARNOG, INICIJALNOG KONCEPTUALNOG OSLOBAĐANJA. Što je tek početak, malo značajan ili izuzetno značajan početak, kako se uzme. Ali početak jeste!
Što bi rekao Štajner: fizički i duhovni svetovi su u interakciji. Ili: duhovni svet je primarno ishodište, izvor dešavanja u fizičkom svetu. Ne može mrtvi svet minerala SAM PO SEBI da bude delatni uzročnik duhovnih dešavanja. Ako mi isključimo duhovnu suštinu nas samih – IMAMO SAMO LEŠEVE IZ CARSTVA MINERALA (Štajnerov izraz), koji nikako ne mogu biti pokretači dešavanja u fizičkom svetu, kao što to ne može da bude ni kamen.
Ako se mi preko misli i duha, ili duhom preko misli povezujemo ili možemo da se povezujemo sa pretpostavljenim duhovnim svetom ili svetovima, DA KOPAMO TUNELE KA NJIMA, onda je to zona u kojoj možemo da pariramo svojim Okupatorima. Što znači da i ne moramo, kao što je rečeno, da poznajemo sve tajne DNK, ili tajne astroloških determinizama, sve to što je spoljašnje i fizičko, a da bismo na DNK i na sudbinske tokove snagom misli i duha uticali.
Što je već baš brojnim tajnaškim slučajevima, i ne samo tajnaškim, uspešno demonstrirano (da ne kažemo baš dokazano, pojam naučnog dokazivanja je tek za raspravu).
21. децембра 2016.
Pomozimo sebi! 