28. фебруара 2019.
1. Ne bih više ni trošio Energiju i blogovski prostor za osvrte na podvale kojima su nas Zlotvori-Paraziti preko tobožnjih velikih duhovnjaka darovali, a u vezi sa funkcijom opuštanja!
2. Pravo opuštanje, PRIRODNO opuštanje, je opuštanje BEZ IKAKVOG FOKUSA, bez ikakvih direktiva svojim mislima ili procesima uma i tela.
3. Ovde je preporučivano nepomično ležanje kao najbolji takav vid, vid opuštanja koji PRIRODNO vodi najdubljoj opuštenosti.
4. PRAVA FUNKCIJA PRAVOG OPUŠTANJA JE U POMAGANJU HOMEOSTAZI.
5. Homeostazi, kao PRIRODNOM mehanizmu kojim telo nastoji da se vrati u stanje pre nekog poremećaja (bolesti), da se vrati svom optimalnom funkcionisanju. Prostije rečeno: prirodni mehanizam SAMOIZLEČENJA, SAMOOZDRAVLJENJA.
6. Spoznajno uskogurda medicina ga vezuje samo za telo. Naravno da se Homeostaza može i mora šire shvatati, tj. u odnosu na ceo kompleks telo-um-duša.
7. Pri pravom opuštanju „svašta nešto“ psihofiozičko izbija u domen svesnog registrovanja. Svakakvi bolovi, svakakve misli, svakakva emocionalna stanja.
8. Smireno suočavanje (istrpljivanje) sa svim tim je čin razgradnje svega toga (da li su tu u pitanju programi, uticaji, energije ili nešto deseto – ne zanima nas, zanima nas proverena dejstvenost celog ovog procesa).
9. Uz neka lična „svedočenja“ o toj dejstvenosti, na blogu su navođena i psihoterapeutski proverena iskustva koja daje Dž. Raskin.
10. Koja dnevna doza (pravog opuštanja)? Recimo – oko sat vremena za „početnike“, do, u nekoj „naprednijoj“ varijanti – oko tri dnevna sata. Podrazumeva se – van ovih seansi „idu“ angažovanja (bilo ona na koja smo prinuđeni, bilo ona o kojima se ovde govori).
Одговори
27. фебруара 2019.
1. Mala pohvala na račun ideja iz komentara ispod pretposlednjeg teksta, ali… opet i opet…!
2. Ponavlja se obrazac koji se skoro bez izuzetaka ukorenio u tekstovima i delima (iz oblasti metafizike) koji su inače pronicljivo i vešto na putu raskrinkavanja naše zarobljeničko-zatvoreničke planetarne pozicije.
3. (Dobro) kritičko raskrinkavanje postaje samo sebi svrha.
4. A trebalo bi da je ono samo faza shvatanja problema, nakon koje treba da slede: a) faza definisanja ciljeva (kojima se problem nadilazi ili eliminiše), b) faza određivanja metodologije ili redosleda postupaka.
5. Konstatovali smo (ovde) da smo bića intencionalnosti, bića težnji, bića sa ciljevima.
6. Ideje kojima nam je prebukiran um – postaju nam implicitni ciljevi.
7. Gomilanjem konstatacija o našoj zarobljenosti, i bavljenja njenim odgonetanjem, iako je osvešćujući akt – samo (p)ojačavamo svoju zarobljenost. Uz previše bavljenja njome, preko naše intencionalnosti ona nam (nevoljno) postaje cilj.
8. Naša zarobljenička pozicija u KPZ-Mrcvarilištu jeste beznadežna. Ali to ne sme da nas sasvim blokira u bavljenju izbavljenjem.
9. U suprotnom – svesnost te pozicije ne da nam nije od koristi, nego nam samo škodi.
10. Pa neka iz bavljenja izbavljenjem proizilaze sve same nebulozne i sulude idejne solucije, smisaonije su od zakopanosti u opisima i analizama postojećeg stanja.
27. фебруара 2019.
1. Sve kreće iz uma, baš kao što je (verovatno) sve postojeće proizašlo iz Uma.
2. Ideje iz našeg uma mogu da menjaju svet oko nas i nas same, ako su promene njihov sadržaj.
3. Ako mrtvo more nosimo u glavi, ostajemo u njemu zagnjureni.
4. Da li mislimo svoje misli ili nam se poturaju kukavičja jaja?
5. Što se u ovome manje razabiramo – to smo dalje od sopstvenih misli.
6. Dakle, borba za (metafizičku) Slobodu ne odvija se primarno napolju.
7. Napolju samo pratimo odraze borbe za oslobađanje naših misaonih tokova.
8. Ako nam se uspešno poturaju misli o već slobodnom, smislenom i vrednom životu – takav život nikad nećemo ni dosegnuti.
9. Dok preko svojih misli fantomima dajemo život(nost) – oni nam život ispijaju.
10. Dakle, Oslobađanje u nekom smislu već započinje oslobađanjem misli i njihovim posvećenim usmeravanjem ka pravoj (metafizičkoj) Slobodi.
11. A posvećeno usmeravanje traje znatno više od koji minut dnevno, minimum 51% dnevnog fokusa.
26. фебруара 2019.
1. Sa Buđenjem osvane nam bedni, besmisleni ljudski život.
2. Na fizičkom planu – bedni besmisleni život robova u drevnim državama.
3. Na metafizičkom planu – bedni, besmisleni život svih ljudi na Zemlji.
4. Već je život stoke, životinja – SMISLENIJI. Jer: iako je i njihov život besmislen, ali – bar nisu potencijalno svesna bića.
5. Evo malog podsećanja, kako je KPZ-Jeza zapahnula poznate probuđene:
– „ljudi doživljavaju svoje živote kao prazne, besmislene, besciljne…“ (G. Frenkl),
– „mi moramo da naučimo da otrpimo suštinski Besmisao“ (Ž. P. Sartr),
– „kakva je korist čovjeku od svega truda njegova kojim se trudi pod suncem (…); sve je mučno, da čovjek ne može iskazati“ (bibljiski Propovednik),
– „čovek ne mora da se boji pakla, on već živi u njemu i ne može da pobegne“ (K. R. Mai),
– „ovaj život izgleda nepodnošljiv, a drugi nedostižan“ (F. Kafka).
6. Probuđeni književnici, filozofi, umetnici, naučnici… ostajali su zaglavljeni u percepciji bednog i besmislenog ljudskog života.
7. Bedni i besmisleni život im je prolazio u gomilanju opisa i konstatacija o bednom, besmislenom ljudskom životu.
8. Rešenja im nije bilo, iskoraka ni na vidiku. Otuda je Tolstoj u jednom trenutku zavapio: pravo pitanje je bilo da li da svoj život prekrati omčom ili pištoljem.
9. Upinjanje da se nađe Smisao unutar logike i vrednosti Karantina-Pakla-Zatvora nije Smisao i donosilo (na primer, Tolstojev pokušaj priklanjanja novoj varijanti hrišćanstva).
10. DOK SMO U KPZ-ZAROBLJENIŠTVU I SUROVO EKSPLOATISANI – ŽIVOT NAM IMA SMISLA KOLIKO I ŽIVOT STOKE KOJU UZGAJAMO ZA KLANJE!
11. TEŽNJE OSLOBAĐANJU OD TAKVOG ŽIVOTA UDAHNJUJU SMISAO NAŠIM BESMISLENIM ŽIVOTIMA!
12. Težnje metafizičkom Oslobađanju: od okova u porodici, na radnom mestu, u društvu…
13. Težnje – ma kako individualno shvaćenom i definisanom metafizičkom Oslobađanju, u ma kakvom vidu permanentnog nastojanja na realizovanju tih težnji.
14. Pitanje: da li takvo Oslobađanje možemo postići – ne narušava povraćeni Smisao života i dostojanstvo Čoveka.
24. фебруара 2019.
1. Deo (relativno) poznate Marksove teze o Fojerbahu: “Filozofi su svet samo različito tumačili, stvar je u tome da se on promeni”.
2. Deo iz Dejanovog komentara je korisna povratna informacija za jedno vrlo važno dodatno razjašnjenje:
Sa druge strane, kroz Vaše tekstove, ovo ste već apsorvirali, tako da ne vidim razlog objave istog ako čitaju isti ljudi koji Vas podržavaju.. Razumem update-ovanje starijih tekstova, ali ovaj mi je kao za početnike.
3. I ovde istina je u paradoksu: iz jednog ugla posmatranja nisu netačna ova zapažanja, a, istovremeno, ona ilustruju promašaj u shvatanju smera poslednjih tekstova, tačnije – ŠEMA, na ovom blogu.
4. U vezi sa objašnjenjima sveta u kojem živimo, našeg položaja u tom svetu, osobito u shvatanju podvaldžijske uloge postojeće-propadajuće duhovnosti ili duhovne paradigme (koja bi trebalo da nam pomaže u snalaženju u svemu prethodno nabrojanom, da nam pomaže u oslobađanju, ali je na suprotnim pozicijama) – ZAISTA NEMAM ŠTA SUŠTINSKI DA DODAM. U 530 tekstova, a svaki je sa prosečne tri kucane trane, uglavnom je KONCEPTUALNO rečeno sve što sam imao da kažem.
5. Dakle, smer poslednjih tekstova sa šemama (a u odeljku “sistemsko mišljenje”) nije u nameri da starima dodajem neka NOVA TUMAČENJA (“filozofi su svet samo različito tumačili”).
6. VEĆ DA DOČARAM PRISTUP ILI TIP MIŠLJENJA KOJI (po mojim sadašnjim nazorima) VODE PROMENAMA!
7. Dakle, nije namera, najpre sistemskog mišljenja, a onda šema sa linijskim algoritmima – da se “donesu” nove istine ili nova objašnjenja nas samih i sveta u kojem smo, već da se dočaraju MISAONI OBRASCI KOJE TREBA DA KORISTIMO DA BISMO NASTOJALI NA PROMENAMA.
8. Ako definišemo ciljeve kojima težimo – TEŽNJE NE OSTVARUJEMO ČITAJUĆI OVAKVE (kao što je ovaj konkretni) TEKSTOVE. U tekstovima imamo objašnjenja, uputstva, opisanu metodologiju.
9. Drugačiji je tip mišljenja kojim praktično težimo promenama.
10. Poslednja varijanta tog drugačijeg tipa mišljenja do koje sam (valjda, nekako) u svojim duhovnim istraživanjima došao je – LINIJSKI ALGORITAM, uz šematsko predstavljanje koje je već ilustrovano.
11. Stvar je u tome da linijskim algoritmom predstavimo ciljeve kojima težimo, i da se nakon toga često vraćamo napravljenim šematskim prikazima.
12. Uz misaono kontemplativno bavljenje koje kasnije može biti dodatno objašnjeno.
13.
I onda pitanje, da li sloboda ume da peva? Šta sa njom ako ne znamo šta je sloboda?
14. Slažem se: pitanje je da li većina onih koji se čak i zanimaju za duhovnost imaju neku potpuniju predstavu o SVOM ALTERNATIVNOM ŽIVOTU I O SVOM ALTERNATIVNOM FUNKCIONISANJU.
15. Podvaldžijska postojeća-stara-propadajuća duhovnost i ovde ima jednostavan, univerzalni recept: postići kosmičku ili višu svest, stopiti se sa Bićem, ili nešto tome slično, i – problem rešen.
16. A u konkretnim nepodvaldžijski posmatranim uslovima – SVE OVO JE SKORO NERAZMRSIVO ZAPETLJANO. ČEMU DA TEŽIMO, KAKAV JE TO NAŠ RAZVOJNO-OSLOBODILAČKI “PROJEKAT”? Tamo kažeš: “Težim kosmičkoj svesti!”, i – “mirna Bačka”! A ovde “mozak da ti se pomuti” samo od toga da potpunije odrediš i shvatiš i konkretno-razrađenije definišeš čemu težiš.
17. Nerazmrsivo zapetljano: jer smo u raznim društvenim kontekstima, sa brdima obaveza, a pre svega toga – sami neshvatljivo složeni. Šta, na primer, naš razvojno-oslobodilački projekat najpre znači u odnosu na porodicu u kojoj smo? Na jednoj strani je metafizičko sagledavanje u kojem treba da vidimo da najčešće nikakve suštinske, metafizičke bliskosti sa bližnjima nemamo, da su oni najčešće tu da bismo im bili zarobljenici, ili da bismo jedni drugima bili zarobljenici. Iza istovrsnosti ljudskih obličja svakako se krije širok spektar vanzemaljske, vanovoživotne nesapripadnosti i raznorodnosti. Na drugoj strani su ljudska obzirnost i obaveza, koje bi trebalo da ima svako OPD-odijentisan, a duhovno težeći, koji znače da se naša razvojno-oslobodilačka nastojanja ne mogu realizovati na štetu drugih, već uz mudre kompromise. Itd.
18. Ako je mnogima teško da se snađu sa sopstvenim KOMPLETNIM razvojno-oslobodilačkim projektom, onda, za početak, to mogu da definišu PARCIJALNO, za neke jednostavnije i jasnije ciljeve.
19. A neki opštiji, približno za sve važeći ciljevi, koji se mogu ticati i metodoloških postavki, biće ovde ponuđeni kroz šeme linijskih algoritama. Pa – ko želi, može vežbanja radi i njima da se bavi.
20. Radi još jasnije demonstracije i sam ovaj tekst, tj. praktično upotrebljivi momenti iz njega, biće predstavljen kroz linijski algoritam.
21. Sve u svemu: dosta je bilo tumačenja, raskrinkavanja podvala i potraga za istinama, došlo je vreme za posvećene težnje promenama. Najpre unutar naših individualnih svetova, a za svet oko nas: “o tom – potom”.
22. P.S. Linijski algoritam može da se odnosi: a) na ciljeve kojima težimo, b) na bitne orijentire ili ideje, operativnog karaktera, koje je poželjno da imamo „pri ruci“ za svakodnevna snalaženja ili za oslonce u percepciji i shvatanjima dešavanja koja nas snađu.
23. фебруара 2019.
Dejan
Naslov je za svaku pohvalu. Da li …? Da li mi znamo šta hoćemo (mislim na čovečanstvo)? U Bgd-u, udjite u GSP i videćete zombije koji ne znaju ni ko su, ni gde idu, ni šta rade! Samo mobilni! Sa druge strane, kroz Vaše tekstove, ovo ste već apsorvirali, tako da ne vidim razlog objave istog ako čitaju isti ljudi koji Vas podržavaju.. Razumem update-ovanje starijih tekstova, ali ovaj mi je kao za početnike. Ostaje pitanje, kako pokrenuti ljude da se oslobode, ali šta onda? Čak i kad im se objasni ko su i šta su, oni se pitaju šta s’tim. Ne žele da menjaju svoje navike, potrebe i želje. Znam da je koliktivna svest niska (u duhovnom smislu) i da moji najbliži (familija i prijatelji) misle da sam zastranio, ali pored Vašeg bloga, vrlo često odštampam i neke tekstove sa drugih internet stranica, sa željom da im probudim pažnju, ali džaba. I onda pitanje, da li sloboda ume da peva? Šta sa njom ako ne znamo šta je sloboda?
1. Da li na kolektivna stanja ili stanja kolektivne svesti uopšte treba obraćati pažnju?
2. Isplati li se trošiti pažnju i Energiju na promišljanje tog zacementiranog stanja?
3. A tek pokušaji pomaganja takvima (takvog stanja) – nisu li pogubno besmisleni?
4. Ubeđivati robove, duhovne ŠIZOFRENIČARE, koji KOLEKTIVNO SANJAJU slobodan i normalan planetarni život, da, u stvari, nisu slobodni?
5. Nisu oni krivi zbog duhovne šizofrenije. Treba imati DEBELO poremećenu percepciju i mišljenje da bi se u zarobljeništvu videla Sloboda. I treba imati Nekog i Neke moćne koji su takve kolektivne poremećaje izazvali.
6. Nisu oni krivi, ali nisu krivi ni drugi, van tog kolektivno šizofreničnog aranžmana, što ne mogu onima prvima da pomognu, da bar ispravnije vide i rezonuju.
7. Pojedinac pojedincu, a tek pojedinac masi – tu ne pomaže. Samo neka nezamislivo šira dešavanja, koja proističu iz sfera koje su van ljudskih i van Zlotvorskih. Na primer: ako je zaista u toku povišavanje vibracija planete.
8. Kako da odredimo šta bi to bila Sloboda?
9. Odredimo šta je nesloboda, u kojim smo to zarobljeničkim aražmanima. Njima nasuprot, kao antipodi, su aspekti Slobode.
10. Povezani sa aspektima Smisla i Rasta.
11. Da li nam posao koji radimo donosi ljudsko ispunjenje i rast naših potencijala? Ili je to prinuda – zbog novca? PRINUDA KOJA NAS AUTOMATIZUJE I ENERGETSKI SLAMA! Koja nas degradira, mentalno osakaćuje.
12. Pa novac, kao sveprožimajući planetarni Zlotvorski porobljivački instrument!
13. KA ČEMU SU U POSTOJEĆIM USLOVIMA USMERENE GENERALNE TEŽNJE U LJUDSKOM ŽIVOTU?
14. Ka elementarnom održanju tela i života, ka produženju vrste!
15. Radiš bilo besmisleni, bilo psihološki/fizički slamajući, bilo zombirajući posao – da bi zaradio novac. Da bi kupovao hranu, da bi imao odeću, stambeni prostor, povoljne uslove za telo… Da bi uživao u glupostima, od televizije do letovanja, da bi omogućio telu da uživa…
16. Imaš li u tome vremena i prostora za promišljanje vrednosti i potreba koje su iznad nabrojanih “nasušnih”?
17. Život je tako podvalnički udešen da nemaš vremena za tako što, ČAK I AKO IMAŠ TAKVE ASPIRACIJE.
18. Tu su, DA TE OMETAJU, i odgurnu sa puta kojim si se zaputio – i zarobljeničke obaveze, i izazovi sa svih strana, i ometanja drugih, i svašta drugo nešto na svakom koraku.
19. Da bi imao postojani fokus na svojim definisanim ciljevima – pojedinac u postojećim uslovima mora da bude duhovni gigant. I ko je „lud“ da u postojećim uslovima nastoji svemu u prkos na takvom fokusu? Lakše je da se sačeka neko bolje vreme, ako nas uopšte tako nešto samo od sebe snađe.
20. A dodatno što tek treba da istražuje samu metodologiju. (Jer je ona koju nudi postojeća opšteprihvaćena duhovnost – lažnjačka.) I da se izbori za Ravnotežu u uslovima u kojima je Ravnoteža nemoguća.
21. Analogno Isusovom: “I zaista, zaista vam kažem” – “I zaista, zaista se pitamo:” KO LI DOZVOLI PLANETARNO MRCVARILIŠTE OVAKVIH RAZMERA?! Hoće li on odgovarati zbog toga? Negde, Nekome!
22. Mada nama slaba korist od toga! Živa muka je da se snađemo sada i ovde gde jesmo, i da se ispetljavamo iz kosmičkih abnormalija u koje smo uvaljeni!
20. фебруара 2019.
Napomena
Već sam sve profesionalne sportove, dakle i tenis, strpao u KPZ-besmislice par exellance.
Ovde je u pitanju metafizička simbolika. A simboli nisu tamo negde u svemiru, već tu oko nas. Simbol, kao konkretna oznaka za nešto apstraktno.
U tom smislu treba shvatiti “posezanje“ za Đokovićevim teniskim stilom (ili stilom koji je ponekad dolazio do izražaja)…
18. фебруара 2019.
1. Bila je ovde iskazana rešenost u vezi sa sistemskim mišljenjem. Sa sagledavanjem i korišćenjem ideja kroz sisteme.
2. Ranije je (ovde) konstatovano da su sistemi znanja – podvala. Tačno! Sistemi znanja koje imamo: ZATVORENI sistemi. Škole su BASTILJE takvih sistema i takvog „znanja“.
3. OTVORENI sistemi ideja, a izloženi stalnim, kao što je ovde takođe ranije rečeno – ažuriranjima, druga su priča.
4. Dakle, sistemsko mišljenje je u redu. Međutim, previše je teško i komplikovano formirati sisteme. U naše doba, U NAŠIM ZAROBLJENIČKIM USLOVIMA – toliko teško i komplikovano, da je pametnije, ZA SADA, odustati od tog „pravca“.
5. Najpre da se OSLOBODIMO, pa onda možemo natenane da se bavimo idejnim sistemima.
6. Ono što nam je u datim uslovima OPERATIVNIJE u eventualnim težnjama ka Slobodi je – LINIJSKI ALGORITAM! (Eventualnim težnjama ka Slobodi – ne teže joj oni koji imaju teško žalosnu iluziju da već jesu slobodni.)
7. Veze između SISTEMA i LINIJSKIH ALGORITAMA postoje, ali – ostavljamo po strani teorijska raspetljavanja i razgraničavanja, idemo na najjednoistavniju OPERATIVNU LINIJU, ili praktičnu upotrebljivost.
8. Bavljenjem linijskim algoritmima u vezi sa postavljenim ciljevima na DVOSTRUKOM SMO DOBITKU.
9. I – Imamo konkretizaciju, operacionalizaciju, jasniju postavku svojih težnji.
10. II – Dobijamo OČIGLEDNIJU sliku onoga što nam Paraziti-Zlotvori čine. JER U SEBI, NA SEBI, U SVOJIM ŽIVOTNIM DEŠAVANJIMA IMAMO AUTPUT ILI KRAJNJE DOMETE ZLOTVORSKIH LINIJSKIH ALGORITAMA (SISTEMA).
11. I ako JOŠ ne znamo čemu želimo ili čemu treba da težimo: DOVOLJNO JE DA ODGONETNEMO ZLOTVORSKE LINIJSKE ALGORITME, I SAMO NJIMA NASUPROT DA DEFINIŠEMO SVOJE ALGORITME IZBAVLJENJA.
12. SVE OVO ĆE BITI PRAKTIČNO DEMONSTRIRANO!
13. Za početak, pojednostavljeni prikaz za one kojima je pojam linijski algoritam stran (ni ja se ne ubrajam u posebne poznavaoce svega ovoga, ne bih se ni zagnjurivao u detaljisanja u ovoj oblasti, ali – za ove metafizičke potrebe valjda imam elementarnu predstavu).
14. Uzmimo baš banalni primer, jer je na njemu demonstracija najočiglednija: treba da zamenimo gumu na autu. (Uzgred, da se u ovome prepliću i sistemi… Auto kao sistem elemenata, naše znanje o autu kao sistem, gume su takođe u sistemu auto-delova, itd.)
15.
16. Da model sa linijskim algoritmom primenimo na našem duhovnom/metafizičkom polju. Najpre na onome što su generalni problemi, a podrazumeva se da se u okviru njih niže „malo more“ sitnijih „koraka“ ili linijskih algoritama.
13. фебруара 2019.
Pomozimo sebi! 