Otkrivenja našeg doba

Monthly Archives: новембар 2018

1. Već sam nekoliko puta spominjao žarku želju da prestanem dalje da pišem. Uz objašnjenja da se ne radi o foliranju („ne dajte mi da ne pišem više!“), već o posledicama manjka Energije i manevarskog prostora u zarobljeničkim uslovima u kojima sam.

2. Ponovo dolazim do te teme, ali uz možda neko sveobuhvatnije shvatanje celog tog (mog) fenomena. Da se u njemu ne ukrštaju opštija pitanja na relacijama: energetika – Entropija – zarobljeničko-iscrpljivački status – suštine, itd, ne bih ga ovde javno ni iznosio, (što bih autistično pisao o svojim problemima koji druge ne zanimaju, tj. ne uklapaju se u krug ili tip njihovih problema?!).

3. Dakle, uslovi me ograničavaju u pisanju, ne bih da (dalje) pišem (javno), ali me „nešto tera“. Shvatio sam da je to potreba ZA STVARALAČKO-RAZVOJNIM ANGAŽOVANJEM, u bilo kakvim uslovima da se nađem, na načine koji su mi dostupni. Za sada u životu drugih načina i sadržaja od ovih ovde nemam. Te je želja da ugušim te impulse – protivna onome što je u mojoj prirodi.

4. Neka deluje pretenciozno, ali – ovo pisanje jeste nekakav, kao što Krleža reče „moj obračun s njima“, idejni obračun. „Sa njima“, u mom slučaju – sa bogovima Zlotvorima-Parazitima-Štetočinama, ili ko zna kakvim Spodobama ili Kreaturama koje nas drže u zarobljeništvu. Znam da oni ne prate ovaj blog (bar ih blog ne registruje kao pratioce; oni, tj. službenici zaduženi za ovaj resor u njihovoj administraciji), čak i da im je do toga da ga prate, naravno da ne bi hajali za nekakva lupetanja „bednog crva u prašini“, što kažu hrišćanske molitve.

5. Ali u nekoj daljoj ili višoj perspektivi sigurno da nije svejedno i da nije bez nekih dubinskih odjeka i značaja: svako ovakvo (naravno, ne umišljam da sam u ovom poduhvatu jedini na svetu!) RASKRINKAVANJE ZLOTVORA I ILUZIJA, te ljudskog zatočeništva, kao i promišljanje, traganja i pronalaženja načina najpre za labavljenje okova, a onda i za neko dalekosežnije oslobađanje.

6. Ali, kako u spomenutim zarobljeničkim (mojim) uslovima pronaći prostor i Energije kojih za ovakvu delatnost za koju ispada da se mora izvoditi – NEMA?!

7. Bila su tu razna dovijanja i eksperimentisanja sa raznim načinima i formama, između ostalog i sa foto-šematskim prikazima. Pa rešenosti da se usredsređejuem na suštine, A PREKO JEZGROVITOG IZRAŽAVANJA.

8. To diskutabilno jezgrovito izražavanje tzv. drevnih mudraca… bilo je nekih osvrta i na tu podvalu. Velika mudrost koja se iskaže u dve-tri rečenice! Kada bi to realno bilo moguće! Realno: što je sažetiji izraz – to je neodređeniji, višeznačniji, značenjski rastegljiviji. Ma koliko bio primamljiv i lak za čitanje. Za preciznije iskazivanje neke ideje vi ipak morate malo više zamaha u broju rečenica. Bar dok nam iskazivanje ideja ide kroz rečenične formulacije.

9. A jezgrovitost i suštine, na kojima sam insistirao? Nije to nepovezano, ali nije ni isto. Jesu povezani brbljivost, raspričanost, „raspisanost“ i – gubljenje u detaljima, udaljavanje od suština. Ali, vi možete imati jak fokus na suštinama, ali ih čak možete i opširnije iskazivati, da biste ih što bolje objasnili.

10. Sve u svemu, za sada mi se „javilo“ kao rešenje, kojim treba da se pomire svi prethodni paradoksi – SAMOOGRANIČAVANJE u broju stavki, teza ili aspekata preko kojih mogu (sebi dozvoljavam) da obrađujem neku temu. Iz ovoga svako može za sebe da izvede pouku koja bi mogla da se odnosi na njegovu ličnu situaciju, tj. na ono što za sebe ima kao svoje stvaralačko-razvojno angažovanje: a) ekonomisanje Energijom i manevarskim prostorom, b) fleksibilnost, c) koja je povezana sa izborom prioriteta, d) izbor suština (razdvojeno iskazano, mada su svi ovi aspekti ili stavke kao u nekakvom paketu).


Marior

http://www.4dportal.com/hr/kolumne-miroslav-prvulovic/3481-svest-kapaciteta-51-i-vise-pozitivnih-sadrzaja

Već se gomilaju teme koje zatrpavaju glavnu koju sam započeo, o „EKG“ metodi…

Tipično za postupak pisanja, već duže vreme.

Pa samo kraće, skoro po tezama.

Tekst od pre pet godina: dakle, jedno pitanje – kako dolazi do razvoja naših nazora i ideja, ako ga ima.

Obično smo mi na istom kursu, ukoliko se ne radi o nekom prelomnom trenutku, u kojem smo baš promenili kurs.

Bilo je i toga kod mene (u „fazi“ sa radovima T. Mikušine). U slučaju citiranog teksta – ne.

Onda razvoj ideja i nazora znači napredovanje u sposobnosti da se stvari potpunije, jasnije i kao složenije sagledavaju.

Kao kad imamo neki raniji snimak sa manje piksela, pa vremenom napravimo novi, sa više piksela. Slika je sve jasnija i preciznija. Snimak, naravno, složeniji.

Najpre: ideja sa 51% je svakako zanimljiva kao hipoteza.

Zasniva se na dešavanjima u mnogim oblastima.

Kada se dostigne neka „KRITIČNA MASA“ (iznad 50%), onda logično dolazi do promena.

U redu je i ono što se tiče KPZ-izazova i iznuđenosti, što je logika KPZ-a, da nam fokus i Energija budu zalepljeni što više, što duže, i u okviru dnevnog, i u okviru celoživotnog vremena – na sadržaje i teme koji nam nisu na korist.

Samo bih dodao razgraničenje koje mi tada nije bilo sasvim jasno, a koje sam i u tom tekstu dao sa zadrškom: pozitivno-negativno.

Relaciju pozitivno-negativno u vezi sa duhovnošću i rastoim svesti sada ODBACUJEM POTPUNO, kao jednu od podvala.

Tamo već jesam naznačio ishodište te podvale: mnoga poželjna dešavanja u životu, koja se označavaju kao pozitivna, sa stanovišta rasta svesti mogu biti upravo negativna, ako usisavaju čovekovu svest sve dublje u ralje KPZ-Iluzije. Tu su nam za ilustraciju tipični tajnaški i ciljevi i uspesi.

Dakle, sada, nakon pet godina, samo tri suštinski nova dodatka, kao razgraničenja.

1. Možda već u nekima od sledećih tekstova dao sam umesto opozicije pozitivno-negativno drugu opoziciju kao bitan orijentir: razvojno-protivrazvojno/nerazvojno.

Bitno je da mi određujemo da li nešto doprinosi našem razvoju, napredovanju, prvenstveno sa stanovišta duha i svesti, ali i u ostalim domenima koji su, ako su sa njima povezani (npr. razvoj tela, psihološki razvoj).

2. U vezi sa onih 51% fokusa na, DAKLE – RAZVOJNOM…

Ne znači nužno da nam je štetan sam po sebi nerazvojni/protivrazvojni kontekst.

Niti prinuđenost da se bavimo nerazvojnim/protivrazvojnim aktivnostima.

Naravno, oni nam jakom silom vuku pažnju i Energiju ka nerazvojnom/protivrazvojnom utrošku, što znači i naše oslabljivanje.

ALI, U MNOGIM SLUČAJEVIMA MOŽEMO NAĆI MANEVARSKI PROSTOR ZA RAZVOJNO, I MIŠLJENJE, I ZA DEMONSTRIRANJE RAZVOJNOG DELOVANJA.

Nije lako, nije moguće baš uvek, ali – moguće je.

Naravno, mnogo zavisi i od vrste posla kojim se bavimo, profesionalno ili van radnog mesta.

Svakako mi je najlakše da u ilustracijama pođem od svog radnog mesta. Ima povremeno takvih mogućnosti. Poslednji primer, baš od vikenda. Psihološki slamajući dvodnevni seminar. I za mene i za sve učesnike. Na koji se mora ići tek zbog broja sati TZV. stručnog usavršavanja (obrazovni sistem ne da nam je protivrazvojnog, nego ESTRA-protivrazvojnog karaktera!). I, pošto sam već tu, u pauzama između dosađivanja, povremeno sam diskutovao, dajući predloge za ono što bi bila poboljšanja, u temama kojima smo se bavili. (Za divno čudo, niko mi nije oponirao, kao da su imali poštovanje za ono što sam govorio, obično u sličnim situacijama počnu da „grakću“ oni koji su za konzervativnije varijante.)

3. BAVLJENJE TZV. NEGATIVNIM ILI NERAZVOJNIM/PROTIVRAZVOJNIM SADRŽAJIMA – NE MORA NUŽNO DA BUDE NERAZVOJNOG/PROTIVRAZVOJNOG KARAKTERA.

BAŠ NAPROTIV! MOŽE DA BUDE U RAZVOJNOJ FUNKCIJI!

NA PRIMER: U SITUACIJAMA KADA MI RASKRINKAVAMO I SHVATAMO ILUZIJE I GLUPOSTI OVOG SVETA.

Ako su nam KPZ-gluposti bile vrednost, a onda počnemo da ih „proziremo“, počnemo da shvatamo da su gluposti – onda je to svakako NAŠ RAZVOJNI POMAK.

U svakom slučaju kada želimo da razmišljamo o nekim poboljšanjima – logično je da „skeniramo“ postojeće stanje (što se u nekim vbarijantama zamajavanja oko tzv. projekata naziva „svot-analizom“), a to skeniranje mora da bude bavljenje nerazvojnim/antirazvojnim sadržajima.

Ali, namera je da ih raskrinkamo, shvatimo, da bismo na tim osnovama razmišljali o onome što kao razvojno treba da dođe na njihovo mesto.

E, pretvara se to u kontraefekat ako počnemo pasionirano da se bavimo samo i samo raskrinkavanjima nerazvojnog/protivrazvojnog. „Demontirajmo“ jedanput u meri u kojoj je to potrebno nerazvojne/antirazvojne sadržaje, i – GOTOVO SA TIM. Idemo dalje! Na primer: da sam ja ostao da se i dalje pasionirano bavim raskrinkavanjem podvala drevnih duhovnih dela… Došao sam do tačke od koje više ništa novo od tipova i načina njihovog podvaljivanja nisam mogao da nađem, dakle – što bih se više njima bavio?! Bavljenje njima je bilo RAZVOJNOG KARAKTERA dok sam najpre za samog sebe, a onda i za druge, raspetljavao: zašto tim delima ne treba verovati, u čemu je njihova podvaldžijska misija.

Do te tačke – bavljenje njima je moglo da spada u težnje postizanju onih 51% sadržaja razvojnog („pozitivnog“) karaktera. Iako mi je fokus bio na „negativnom“, tj. na nerazvojnom/protivrazvojnom.


https://nexus-svjetlost.com/2018/11/23/esencijalna-taoisticka-mudrost-za-zivot-u-politicki-intenzivnim-i-kaoticnim-vremenima/
Činiti ništa, kako savjetuje Tao Te Ching

Ne djelujem li,
puk se sam od sebe preobrazi cijeli.
Volim li ja mirovanje sam,
puk se sam od sebe popravlja.
Ne poduzimam li nikakav posao ja,
puk se od sebe bogati, zlato sja.
Nemam li nikakvu želju ni volju da je hranim,
puk se sam sebi vraća, biva jednostavnim.

Ovo je šablon za svu istocnjacku duhovnost. Po mjeri svojih mentora promoviraju sirijansku duhovnost i vjerno cuvaju zateceno stanje kako su ima ostavili orionci i sirijci.

1. „Тe Tao“ i Sirijanci/Orionci

Da li su Lao Cea za pisanje mudrosti „Tao Te Đing“ nadahnuli Sirijanci sa svojim pajtašima Orioncima – ne znam!

Ne raspolažem takvim informacijama, ali ih i ne isključujem, a ne isključujem da je moguće ono što nisam siguran da nije nemoguće.

Čak sam možda pre koji mesec bio pomislio da malo krenem da pretresem „Tao Tea“, u sklopu pretresanja i raskrinkavanja drevnih duhovnih dela, pa se onda mahnuo ispravljanja krivih Drina po drevnim duhovnim delima.

Bar za sebe – raskrinkao sam ih dovoljno, radije da se pozabavim nečim korisnijim, raspetljavanjima naših aktelnih složenosti, a „Tao Tea“ da prepustim njegovom nedelanju.

Te ovde samo malo uzgrednog osvrta, pošto je Marior u komentaru već dao link sa izborom nekih „Tao Te“-stavova.

2. Društvo u haosu, „višnji čovek“ u miru

Kada društvo prijeđe
iz svojeg prirodnog toka
u nemir kaosa,
unutarnji svijet višnjeg čovjeka
miran je i tih.

3. Dosezanje svemira nedelovanjem

Zakonima se državom upravlja.
Rat se vodi iznenadnim napadima.
Ali se ne­‑djelovanjem
svemir dosegne.

4. „Višnji čovek“ nedelovanjem popravlja „puk“ (narod).

Višnji čovjek stoga veli:

Ne djelujem li,
puk se sam od sebe preobrazi cijeli.
Volim li ja mirovanje sam,
puk se sam od sebe popravlja.
Ne poduzimam li nikakav posao ja,
puk se od sebe bogati, zlato sja.
Nemam li nikakvu želju ni volju da je hranim,
puk se sam sebi vraća, biva jednostavnim.

5. Signali jačanja haosa u društvu.

Otkud znam naputak taj cijeli?

Iz svega što slijedi:

Što je više ograničenja i zabrana,
puk se sve više osiromašuje;
što više oružja ubojita ima,
sve nemir veći biva;
što se više razvija proizvodna vještina,
sve je više oružja nečastiva;
što se više zakona i propisa donosi,
češće se glas o lupežima i razbojnicima pronosi.

6. Načelno ispravna slika o jačanju haosa u društvu.

Naravno, slika današenjeg haosa u društvu, HAOSA PO SISTEMIMA (a na pedagoškom blogu može da se vidi kako to PLASTIČNO izgleda na primeru našeg obrazovnog sistema) – neuporedivo je komplikovanija, Lao Ceu nezamislivo komplikovanija od naznaka koje je on dao, tj. od haosa koji je on tada, davno, možda doživeo ili naslutio.

Svejedno, jedino ovaj prethodni pasus-citat, od onih koji su dati u linkovanom tekstu – nekako je na tragu istine, a bez podvaldžijske pozadine.

Ostali, prethodni, pasusi ili ideje su pod „debelim“ znakom pitanja.

7. „Višnji“ – u društvu ili u šumi?

„Višnji“ – svakako duhovno napredniji čovek, ono što danas na Istoku imamo u formi tzv. prosvetljenog.

Nejasno je, a važno za shvatanje samih ideja i poruka – da li je „višnji“ u nekoj šumi, ašramu, manastiru, na nekoj udaljenosti od društva, ili funkcioniše unutar neke društvene zajednice kao i svaki „običan“, tj. „nevišnji“ čovek.

Ako je van društva – i u slučaju da u društvu vlada haos, njemu je svejedno. I danas, u neuporedivo složenijim uslovima, svakome od nas bi bilo lakše da imamo nekakav tzv. samoodrživi život van društva i sistema.

U tom slučaju: da „višnji“ ima mir, prihvatljivo je kao „postavka“. (Druga je stvar sa njegovim delovanjem.)

8. „Višnji“ i autizam/maloumnost.

Ako je „višnji“ sa statusom da je tzv. „integralni deo društva“, i u društvu je haos, a on sav u miru – onda tu nešto sa njim nije u redu.

Ili je autističan, ili malouman!

Izvinite, da se ljudi oko njega mlate, ubijaju, itd, a on da se smireno-blaženo smeška…!

To ne može da bude refleks ponašanja normalne osobe.

U redu je da se kaže: DA ON TEŽI MIRU i u takvim uslovima. Tome svi mi, na nekakvom putu duha, težimo.

Neki smo dalje u tome odmakli, neki su na nekim počecima.

Uključenost u funkcionisanje u okviru društva znači – POROBLJENOST I EKSPLOATISANOST. Miru, smirenosti možemo težiti, dostizati ih, pa gubiti, pa im se opet vraćati. Ali u takvim uslovima da KONSTANTNO budemo u miru – nemoguće je i nenormalno.

Sve do tačke u kojoj, od koje ovladavamo okolnostima.

Ali, to je gigantski duhovni preokret od kojeg počinje neka sasvim drugačija priča, sa kojom MUSAVI, PASIVNI „VIŠNJI“ NEMA BLAGE VEZE.

9. „Višnji“ i masa/Stado/masovna svest.

Masa, masovna svest, stadno (od Stado) stanje – ogromna sila, ogromna sinergija koja svojim antirazvojnim ili stagnativnim vektorima potire razvojni vektor i najmoćnijeg „višnjeg“.

Jesu neuporedivo velike razlike u ovom smislu između Lao Ceovog i našeg vremena, a na štetu današnjih… da ne kažemo „višnjih“, ali svakako duhovno orijentisanih.

U Lao Ceovo vreme veličine za protivrazvojni/stagnativni vektor je mogla da se izrazi u možda stotinak miliona ljudi u njegovom društvenom okruženju, na celoj planeti – možda u nekoliko stotina miliona ljudi.

Danas na planetarnom nivou „imamo posla“ sa masom ili Stadom od sedam milijardi ljudskih bića, a i svako uže društveno okruženje (narod, nacija, itd.) mnogo je jače od brojčanog iznosa, zbog gušće (nego u Lao Ceovo vreme) međusobne isprepletenosti energija i uticaja, a prvenstveno zahvaljujući savremenim medijima komunikacije.

Da „višnji“ na opisani način nadilazi, nadjačava, čak – poigrava se ogromnom snagom mase: to čak prevazilazi i najsmelije duhovne bajke!

Čak i Isus (u takođe podvaldžijskom duhovnom delu) nije prikazan kao neko ko nadjačava masovnu svest. Da ju je nadjačao, ne da ga ne bi razapeli, nego bi se on njihovim pokušajem da ga razapnu poigravao žešće nego Voland Rusima u romanu „Majstor i Margarita“.

10. „Višnji“ i podvala sa „preobražavanjem puka“.

Možda je skoro svakom savremenom duhovno zainteresovanom poznata bar neka (savremena) pričica-bajčica o tome kako će se ljudi u ovo doba (tj. toga je najviše bilo uoči čuvene 2012.) uzdići u višu dimenziju.

Da li će nam u tome pomoći naša „kosmička braća“ (i sestre) ili će to učniti „kosmički talas“ iz centra Galaksije, nebitno.

Poenta je u ovome: imaš masu, koju čine svakakve osobe, sa svakakvim opterećenjima, programima, mehanizmima, itd. Naiđu „kosmička braća“ (i seke), ili neki „talas“, i NEZAVISNO od svega onoga što ljudi nose u sebi – izdigne ih na viši nivo postojanja.

Lao Ce kao da je preteča ovakvih duhovnih bajki.

Da „puk se od sebe bogati, zlato sja“ još i može da prođe, da zažmurimo na jedno oko i da delimično prihvatimo, kao čarobne uticaje na spoljašnje uslove.

Ali da „puk“ neko sa strane, tj. jedan njegov član, preobrazi, da ga popravlja – to već ni kao podvala nije korektno.

11. „Višnji“ i metodologija delovanja na okruženje.

E, a kad počnemo da zalazimo u metodologiju „višnjeg“, tj. u načine na koje on preobražava i popravlja narod, onda kao da otvaramo stranice arapskih bajki sa letećim ćilimima!

Pa ova metodologija „višnjeg“ deluje veličanstvenije od metodologije Supermena, jer ovaj ipak mora da se pomuči, mora da leti, da se tuče, da izvlači i spasava ljude, itd.

„Višnji“ – ništa od toga, NIŠTA-NIŠTA-NIŠTA!

Sedi kao neki blentavi panj, možda povremeno napravi pauzu, ustane da se malo protegne, da se ne bi od sedenja ukočio, I – POPRAVLJA LI POPRAVLJA I PREOBRAŽAVA NAROD!

Kao, naiđe neki drugi „višnji“, pa ga prekori: „Ej, gde ustaješ?! Sedi tu i popravljaj narod! Znam da nije lako samo sedeti i ne delati, ali – BUDI JAK, BUDI MUŠKO, nemoj ništa da radiš! U pitanju je popravka naroda!“.

Elem, ova metodologija „višnjeg“ ne zaslužuje čak ni ozbiljan komentar!

12. „Višnji“ i depresija.

Ako ostavimo po strani ove duhovne zafrkancije – šta se realno dešava ako se HRONIČNO ODAMO nedelanju?!

Na fizičkom planu nas čeka atrofiranje. Onih mišićnih grupa koje su osobito podvrgnute nedelanju.

Na psihičkom planu – čeka nas pad u depresiju, u „živo blato“ depresije.

Ko ne veruje, bar za ovo poslednje, jer se ono brže aktivira ili manifestuje, neka uzme godišnji odmor i neka mesec dana po ceo bukvalno ništa ne radi. Osim da priđe stolu da jede. Ali, bukvalno ništa, da bi mu se u punom svetlu prikazale posledice ili „postignuća“ „Tao Te Đing“-svetog principa: „Činiti ništa“!

13. Lao Ce i „višnji“.

Ja zaista ne znam kako su Lao Ceu padale na pamet ovakve duhovne budalaštine!

Ne bih rekao da je on svesno hteo da podvaljuje. I da svesno laže i obmanjuje ljude.

Verujem da je mislio i hteo da ljudima otkriva najveće istine.

Ali, opet… u ovakvim „stvarima“ moramo imati makar malo jaču usidrenost i u realnosti i u onome što smo, ili sami sposobni da bar delimično činimo, demonstriramo, ili što smo se uverili da drugi mogu da izvode.

Naravno da je nemoguće da se Lao Ceu desilo bilo jedno, bilo drugo. Ne tvrdim da on ili neko koga je poznavao nije imao neke posebne moći. Ali, da može tek tako da popravlja narod… ne uklapa se u logiku popravljivosti naroda, ne u logiku osobitih moći pojedinca.

Moja dijagnoza Lao Ceovih nebuloza je sledeća:

– on je dobro uočio i shvatio jedan koristan mehanizam koji je na individualnom planu učinkovit (mehanizam je malo objašnjen u sledećem poglavlju);

– ali je onda pustio maštio na volju i protegao ga na nemoguće sfere učinkovitosti (kao u srednjovekovnim viteškim romanima).

14. Lao Ce/“višnji“ i delanje na prioritetima i uz štednju Energije.

Lao Ce je svakako dobro uočio da su po čoveka i njegov duh ili svest štetni i rasipanje Energije na hiljade gluposti, i vezivanje za njih.

Delanje teži tome da stvara inerciju i neku vrstu „zavisnosti“, u smislu u kojem teži tome da upija čovekov fokus maksimalno, kao i Energiju.

Princip „ne delati“ ili „činiti ništa“ je kosmička glupost!

Ali, delati dozirano, kontrolisano, birati prioritete – jeste mudro, čak u naše doba: spasonosno-neophodno.

Glupost je, na osnovu uočavanja štetnosti inercije delanja na svemu i svačemu – propisati kao duhovno-spasonosno načelo DRUGU KRAJNOST: UOPŠTE NE DELATI.

A već je klasična duhovna podvala TOM EKSTREMU NEDELANJA DODELITI DUHOVNO RAZVOJNU FUNKCIJU KOSMIČKIH RAZMERA!

Ali se ne­‑djelovanjem
svemir dosegne.

Nemaš nikakve muke sa neopisivim složenostima nas samih i uslova u kojima smo, sa pronalaženjem realno efektivne metodologije, sa intencionalnošću koja je duboko u našoj prirodi, ništa-i-ništa od toga, samo postaneš sledbenik unije HRONIČNIH LENJIVACA i – dosegneš „kosmičku svest“!

A usput i pomogneš narodu, poboljšaš mu standard (bez ikakvih društvenih reformi, bez pomoći Evropske unije):

Ne poduzimam li nikakav posao ja,
puk se od sebe bogati, zlato sja.

I usput preobraziš narod, iskoreniš agresivnost, loše osobine, fobije i konflikte, glupost, kriminal, itd!

12. A onda, kad se probudiš…!

…Vidiš da si u jezivom Karantinu-Paklu-Zatvoru!

I prisetiš se ispravne proročke najave:

I doći će vreme kada će živi zavideti mrtvima!


1.

U vezi sa metodologijom i tzv. praksom – ovaj blog je istraživačkog karaktera.

Kako je pokazivano, a u nekim slučajevima i u pravom smislu dokazivano, da je stara-postojeća duhovna paradigma svesno ili nesvesno podvaldžijskog karaktera – to se ne može imati poverenja ni u „čeda“ takve duhovnosti, u njene metode i tzv. duhovne prakse.

Formiranu novu duhovnu paradigmu i na njoj zasnovanu ili iz nje proizašlu duhovnu metodologiju još nemamo, otuda potreba za istraživanjem i eksperimentisanjem.

2.

Imperativ nove duhovne paradigme je otkrivanje metoda koje su u skladu sa našim izvornim funkcionisanjem, ili koje se na njemu zasnivaju.

Ali, tek to je „nemoguća misija“!

Uz toliku našu složenost i složenost uslova u kojima smo, uz tolike uslovljavajuće faktore i njihove preplete ili kombinacije.

3.

Otuda opreznost, otuda znak pitanja, zapitanost u naslovu (a ne tvrđenje).

Ko ima neka iskustva sa duhovno-istraživačkim pokušajima zna o kakvim se tu neuhvatljivim komplikovanostima radi.

To je kao sklapanje kockica u Rubikovoj kocki.

4.

Ukrštanja i kombinovanja brojnih faktora.

I taman vam se učini da ste sve posložili, a ono jedna neuklopljena kockica vam izazove „dar-mar“, poremeti sve već sklopljeno.

5.

Dakle, i sa tzv. krucijalnošću „EKG“ metode treba još provera, i primene, i odmeravanja efekata.

Nezavisno od toga kakvom će se još pokazati – ne šteti da se ona još jednom (jer je kao tema već bila) razmotri i u novom svetlu razjasni.

6.

Po principu: čega se pametan duhovnjak stidi – time se ja ponosim, da ponovim ono što sam već spominjao.

Ako ovaj blog oskudeva u mudrim idejama i savetima, a ono u UVRNUTIM idejama i savetima ič ne oskudeva!

7.

Onima koji bi da olako ignorišu tu uvrnutost – preporučio bih da se zapitaju nad činjenicom: zašto je uvrnuta logika u osnovi postmodernizma. Bar presudno postmodernizma u književnosti.

Slučajnost ili odraz slućenja nekih dubinskih kosmičko-planetarnih dešavanja? Njihovog „silaženja“ na fizički plan.

Odraz dešavanja koja su mimo ingerencija Vladara Zemlje. Koja i njih same svakako „zapljuskuju“.

8.

Uvrnutom logikom naglavačke se okreću opšteprihvaćene, „svete“ paradigme.

Koje su „svetinja“ starog-postojećeg-propadajućeg sveta.

Ako su te paradigme, vrednosti, logika na kojima ovaj počiva – naopaki, podvaldžijski, onda znači da ih treba okrenuti „natraške“, da bismo došli do svega pravog, ispravnog.

9.

Tako dolazimo do spomenutih uvrnutosti.

Uostalom, zar dešavanja u nama, oko nas, šire, u postojećem svetu, ne obiluju uvrnutostima?!

Uvrnutosti „silaze“ sve obilnije u nas i u naše živote.

Slučajno?

10.

Jedna od tih „biser“-uvrnutosti na ovom blogu, MOŽDA KLJUČNA, je „EKG“ metoda.

Ali, da se vratimo malo unazad, da bismo odredili naš životni kontekst u kojem treba da se ona primenjuje, da bi se pokazala ili proverila njena efikasnost, tj. krucijalnost.


Jelena

Svidja mi se ideja o zapisivanju. Koliko bi trebalo da se zapisuju ove asosijacije o necemu sto zelimo da postignemo, mislim na dnevom nivou? Pretpostavljam kako nam pada na pamet i s vremena na vreme pregledamo zapisano i nastavimo u tom smeru? Sad ja ver.pitam nesto banalno

Dobro podsećanje na ovu metodu! (U tekstu „Jedna vežba snage fokusa“.)

I ja sam je povremeno koristio, pa se udaljavao od nje. Sada sam opet „uz“ nju.

Kako i zašto to, ili tako?

Sama metoda je vrlo jednostavna. Gornja pitanja nisu banalna, već znače neka tehničko-praktična preciziranja. I svakako treba da budu data (naknadno).

JER NIJE OVDE STVAR SAMO U JEDNOJ DUHOVNOJ METODICI, za koju je pitanje da li zaista može da daje pretpostavljene efekte.

U pitanju je metoda našeg mišljenja, BOLJA ORGANIZACIJA NAŠEG MIŠLJENJA. Bar o onome čemu težimo.

Nezavisno od toga da li nas duhovnost zanima ili ne.

Rekoh: koristio, pa se udaljavao.

Moram opet da se dotaknem slepila stare duhovnosti: opiše ti se metoda, koristiš je, nezavisno od uslova u kojima si, i – gle, čuda, imaš efekte na tanjiru!

Kad bi u realnosti to tako išlo! Neiluzionistički išlo.

Realno: MI PRETHODNO MORAMO DA SKLOPIMO ODGOVARAJUĆE LIČNE I ŽIVOTNE FAKTORE, da bismo neku metodu praktikovali, tj. da bi nam ona bila efektivna.

Moramo da znamo gde da određenu metodu „UDENEMO“, u kakve uslove. Da znamo gde, kada, kako da je koristimo.

Naravno, ne mislim na banalnosti poput određene atmosfere u sobi, određenog doba u toku dana (propisanog za praktikovanje), na posebnu odeću, na uslove na koje ne možemo da utičemo (npr. mir i tišina), itd. Već na sklop dnevnih aktivnosti (i opuštanja).

A to je tema sledećeg teksta (koji se bar začeo, nezavisno od ovog komentara, a dokle će da stigne – u KPZ-Ometalištu se nikad ne zna). (Zato je moja majka, iako veruje u „klasičnog“ Boga, oprezna kao da, poput mene, veruje u bogove Parazite-Zlotvore. Zato ona već desetak godina u vezi sa planovima za svaki slučaj izgovori: „Ako tada budem živa!“. Tek koliko da predupredi iznenađenje: „Ako budem živa za Božić, onda…“ „Ako dočekam Uskrs, onda…“)


Jelena

1.

Svako od nas, imao bi tomove i tomove ispisati svega sto ga je snaslo u zivotu, posebno oni osetljiviji i osecajniji. Sve situacije, sve puteve, sve padove, pokusaje i eksperimente, svaki korak, sva ucenja od detinjstva u porodici pa u skoli, pa na poslu, pa u porodici koju sam „stvoris“ /ako neko stvori, to sam navela je je imam ja/…ne znas da li si ti ti ili si naucen da budes, ne daju ti da ucis sam, uz neke savete, vec to je to i nema, drugo je pogresno.

U redu je da se sve to ispiše.

Takve “stvari” i jesu ispisivane u morima, u okeanu književnih dela.

Pravo pitanje je u uglu posmatranja ili u percepciji.

U metafizičkoj perspektivi.

“Beskrajni” nizovi ljudskih tragedija u književnim delima i u raznim formama van njih (novinarski članci, autobiografije, itd.).

PA ŠTA SA TIM?

Ako nema ispravnog ugla posmatranja i ispravnog metafizičkog shvatanja.

Ili, da stvar/posmatranje postavimo suprotno: ta mora ljudskih tragedija, opisanih i u književnim i vanknjiževnim delima, a bez uočavanja i shvatanja PLANETARNE OSNOVE svega toga, bez shvatanja ljudske DUBOKO ZACEMENTIRANE porobljenosti i eksploatisanosti (ne mora niko da spominje metafizički Karantin-Pakao-Zatvor) – pokazatelj je mučke perfidnosti onih koji su ceo takav ambijent, svejedno kako da ga nazovemo, uspostavili.

2.

I pored toga sto sve ovo kapiram, ja nemam pojma da uradim nesto da bih moju ravnotezu postigla ili malo joj bila blize, nekad mislim da sam vecinu vremena besna i ljuta, da sam u grcu i fizickom i psihičkom.

U (ovo) vreme kada nam se robovski lanci zatežu, a Energije je manje na raspolaganju – BORBA ZA RAVNOTEŽU JE KAO BORAVAK U DEVETOM KRUGU PAKLA.

Jer je manevarski prostor sveden skoro na nulu.

Ali, ako imamo u vidu osnovni princip – uključivati dovoljno opuštanja, vremenem počnemo i da osvajamo malo prostora.

Bar u u tom smislu da na iznuđenosti, na ono što smo bukvalno prisiljeni da radimo, ne dodajemo (“ne dolivamo ulje na vatru”) iscrpljivanja I TAMO GDE IPAK SAMI BIRAMO DA LI ĆEMO I ŠTA RADITI.

Bolje je da i ne udovoljimo nekim svojim interesovanjima, a da time doprinesemo kakvom-takvom približavanju Ravnoteži. Ovo se osobito odnosi na tolike današnje izazove sa kompjuterom, internetom, televizijom.

Pomislimo samo koliko nam je korisnije da sat vremena odležimo ili da se na neke druge, običnije načine opustimo (naravno, ako smo u prethodnoj fazi dana imali naprezanja), nego da sat vremena gledamo neki film ili “šnjuramo” po internetu.

Poslednji period, zona u kojoj je Ravnoteža dosta lako mogla i da se stekne i da se održava, po mom iskustvu i procenama, je 2006/2007. godina. Već od 2008. kao da su krenula, postupno, neka posebna zatezanja i naprezanja.

Vreme koje je lagodnije za Ravnotežu je, IPAK, mač sa dve oštrice. Na jednoj strani: lakše je postići i održavati Ravnotežu, ukoliko joj znate formulu i ukoliko ste u tome dosledni. Na drugoj strani: postoji veliki rizik od toga da lako, neprimetno zapadnete u duboku neravnotežu. Pa, što ste dublje u nju zagazili (tokom više meseci ili godina), to vam, proporcionalno toliko, treba vremena da se od nje, bar elementarno, oporavite. U oba sam se u tim periodima toliko jasno i “plastično” uverio. Jer, imate dovoljno Energije na raspolaganju, duboko zalazite u neravnotežu, a da ne konstatujete kako se energizovanost ipak kruni…

Uz sve muke, sadašnje vreme nam ipak omogućuje brže i jasnije uvide u vezi sa pitanjima Energije i Ravnoteže. Sada nas padanje u neravnotežu brže zakoči… Za one koji uopšte obraćaju pažnju na ove momente. Oni koji ne obraćaju: mogu da ulažu ekstremne napore, posebno uz korišćenje lekova koji prigušuju upozoravajuće signale, i da istrajavaju na kursu neravnoteže i survavanja.

3.

Kad vidim komentare ljudi ovde, prosto mi dodje lakse /mnogo sebicno od mene/ sto nisam sama u ovome, iako ne znam nikoga licno ko misli na slican nacin kao ja.

Razmena iskustava bi bila korisna, ali… ljudi se opravdano ustručavaju da javno, a posebno preko ovih “rizičnih” sredstava komunikacije o tome pišu.

Ono što je moglo bez ustručavanja i nekih rizika da se razmenjuje su iskustva sa praktikovanjem raznih načina i postupaka (da ne kažem – metoda) u vezi sa suočavanjem sa životnim izazovima.

Kakva sebičnost! Sve to je deo naših naprezanja da se ORIJENTIŠEMO!

Jedni drugima smo I ORIJENTIRI, I OGLEDALA.

Jer ovo nije sektor prizemnog bavljenja tuđim problemima i tuđim životima. Ovo je sektor metafizičkog posmatranja.

4.

Cak mi i bliski ljudi kazu da ja kao da nisam sa ove planete. Tj. izbegavam neke dogadjaje i ne radujem se nekim stvarima kao oni, niti se vredjam kao oni niti pricam kao oni. Traje to mnogo vremena, toliko da sam mislila da ludim, a da su oko mene svi normalni od kojih moram da zazirem. I onda sam pocela da se pretvaram da bih se uklopila. I ono sto sam radila i zelela, ne znam da li je to bilo moje ili je to bilo pod uticajem svih drugih, gde sam popustila pod pritiskom.

Neoduševljavanje glupostima je zdrav znak uklapanja sa povišavanjem vibracija, u ovom slučaju – svesti.

Ali, kako nam osuđenost na život u masi ostaje, tome u prkos, neophodna nam je mudra fleksibilnost.

Ne ubeđuj(e)mo druge u stavove i viđenja koji su im daleki. Ili pomalo simulira(j)mo uklapanje, ili ih pomalo eskivira(j)mo, koliko da baš ne budemo totalno “neprilagođeni”.

Ali, sve ima svoje granice!

Na primer, odavno su me, do intenziteta jezivog sna, odbijale srpske maloumne svadbe, slično i slave i druga slavlja. Ipak sam neko vreme ponegde išao, ali u varijantama u kojima sam mogao da se pojavim tek koliko da ne ispadne da sam savim odbio. Međutim, kada je došlo do situacije da treba da glumim budalu, tj. da budem tzv. starojko (kod rođenog sestrića), ljutito sam odbio. Oni su najpre bili, očekivano, besni jedno vreme, a onda – kao da se odnos podigao na viši nivo njihovog uvažavanja.

Ne mislim da treba trčati za tim da se “pokazuju zubi”, ali – da smo postojani (preterano je da baš kažem – hrabri) u svojim stavovima kada već nema prostora za fleksibilnost – to svakako.

Imao sam više sličnih situacija u životu… Poslednja se desila nedavno, kada sam predao nadređenima neke dokumente sa planovima u vezi sa svojim tzv. stručnim usavršavanjem. Koje crno stručno usavršavanje u trulo-nehumanom obrazovnom sistemu koji je na izdisaju?! Pošto su traženi moje, tj. svakoga od nas, mišljenje i procene – „razvezao sam jezik“, tako da je to ispalo kao skrnavljenje obrazovanja. Ali, molim lepo – „tražili ste, gledajte“. A u propratnom pismu sam naglasio: u drugim situacijama ja se ne guram da iskazujem svoje mišljenje, koje mi niko ne traži i niko ga ne bi ni „fermao“, prihvatam ono što se mora uraditi (nisam baš rekao – gledam da otaljam uz što manji utrošak Energije), uz stav: nije mi naopak sistem kriv što ne mogu da nađem, bar za sada, neki normalniji, humaniji i smisleniji posao (a pitanje je i gde ga naći pod KPZ-kapom!). Ali, u ovom slučaju, kada se traže moje mišljenje i moja procena, niko nema prava da mi ono što sam napisao i predao procenjuje u relacijama „tačno-netačno“ ili „prihvatljivo-neprihvatljivo“. (Malo sam odužio sa ovom uzgrednom pričom, ali… možda je poučna…)

 

5.

To sa mislima…to je jedna „djavolja rabota“. Zaista je uzasno zamrseno, i to jе najblaze receno. Cini ti se da si krenuo da mislis ili pricas jedno, a zavrsio negde gde zaboravis kako si tu stigao i koja je bila pocetna misao ili tema. Uzas jedan.

“Za neverovati“ je da i raslabljen, razlabavljen fokus, i parazitske misli – imaju isto „LEGLO“ ili ishodište u NERAVNOTEŽI!

Ishodište u inerciji koja nas vuče na još-i-još aktivnosti, još-i-još pričanja, pisanja, čitanja, bavljenja bilo čime… a u poziciji u kojoj zaista ispadaju kao iracionalni.

No, to je tema, tj. mehanizam za posebno „skeniranje“…


200.

Ovde na blogu se svakako ne prodaje magla.

Zavisno od metafizičkih afiniteta, pronicljivosti, iskustava – ovdašnji tekstovi se mogu različito ocenjivati, normalno je da se različito ocenjuju, kao i na svakom drugom blogu.

Ali, da su u njima metafizička magla i nebuloze svedeni na minimum – verovatno se sme reći.

Utemeljenost u životnoj realnosti i praksi je verovatno skoro pa maksimalno moguća u datim uslovima.

Drugo je pitanje kakvi su dometi takvog usmerenja.

201.

Drugim rečima: radi se o ZAGLEDANOSTI najpre u živo funkcionisanje nas samih, te – drugih ljudi oko nas, društava u kojima smo, života na Zemlji.

Te KLJUČNO oslanjanje u traženju rešenja na ISKUSTVENO PROVERLJIVE ovozemaljske postupke, načine, ideje.

Bez mistifikacija koje se ne mogu LIČNO iskustveno proveravati.

Bez ključnog oslanjanja na transcendencije koje su nam nedosežne. (Što ne znači da se one ne spominju u okviru NEOBAVEZNIH hipoteza.)

202.

Verovatno su i to razlozi zbog kojih ova ovde duhovnost koja se nudi ne deluje DOVOLJNO OTMENO.

Lišena nebulozne mistike – ne deluje privlačno.

Čak i gore – deluje kao banalizovanje prave duhovnosti.

Kao parodiranje.

Na primer (a primera je na sve strane u tekstovima)…

Obično nepomično ležanje ili varijanta “bolesničkog ležanja” kao duhovne metode!

Bez širokih opisa nekakvih komplikovanih procedura, bez širokih opisa efekata, bez opisa često spektakularnih istorijata metode, itd.

Ili: ritam/formula Ravnoteže koja se svodi na takoreći prostački iskazanu proporcionalnost naprezanja i opuštanja, u poslednjoj preporuci: 30’ naprezanja + 30’ opuštanja!

KO DA VERUJE U DUHOVNU METODOLOGIJU U KOJOJ NEMA MISTIKE?!

203.

I hajde sad: dokazuj nekome da je postojeća “uzvišena”, tj. elitna, zvanična duhovnost naopačke okrenuta duhovnost, a da su ove “PROSTAČKE” VARIJANTE – prava duhovnost!

Hajde dokaži da je Neko, u svojstvu Vladara Zemlje (nebitno je da li ih označavamo bogovima Zlotvorima ili Alisom u Zemlji Čuda), upravo zato u duhovnosti SVE NAOPAČKE I POSTAVIO, da bi mase zaveo na duhovne stranputice, naveo na sunovrat svesti!

Jer svaka strana (ovog bloga i druga, Zlotvorska strana) ima prava da kaže, za sada, dok se stvari ne razbistre, da je u pravu, a da ona druga šizofreno pogrešno percipira stvari i distorzirano rezonuje.

U smislu fraze: teško je dokazati ko je ovde lud.

204.

Nezavisno od svih ovih dilema – ja nastavljam, smem da kažem – pasionirano, da se bavim odgonetanjem našeg živog ovozemaljskog funkcionisanja, bez „prizivanja u pomoć“, tj. bez ključnog oslanjanja na nebulozne ili transcendentalne koncepte: „kosmičke svesti“, Univerzuma, „Viših (srednjih i ostalih) Ja“, Bića, galaktičkih federacija, zamršenih ezoteričkih formula, „škola misterije“, itd.

Nezahvalno i nimalo lako usmerenje, ali – makar davalo malobrojne i najmršavije, ipak daje prave spoznajne plodove.

205.

Povod za prethodne beleške je kristalno jasno i iskustveno „milion“ puta mi potvrđivan i dokazivan KLJUČNI ZNAČAJ RAVNOTEŽE ILI ENERGETSKOG BALANSIRANJA.

POLAZNI KLJUČNI, NE FINIŠNI (završni) ZNAČAJ!

Ključni značaj ne samo za bilo kakvo bavljenje duhovnošću, za bilo kakve više težnje, već za obično normalno svakodnevno funkcionisanje.

I sa tog stanovišta naprosto je i neodgovorno i komično: govoriti o bilo kakvim pitanjima duhovnosti, tj. o bilo kakvim duhovnim postignućima, a da se prethodno nije „uhvatilo u koštac“ sa problemima Ravnoteže, a da prethodno ona nije postignuta.

206.

Možda 99,99% ljudi, a možda i mnogo više, živi u HRONIČNOJ NERAVNOTEŽI.

Što iz zarobljeničkih iznuđenosti, što iz neznanja, nepoznavanja principa ispravne organizacije vremena, onda kada nema zarobljeničkih iznuđenosti.

Te razumem da su ljudima priče o HARMONIČNIJEM FUNKCIONISANJU u zoni Ravnoteže – maltene u ravni transcendencije.

A ne znaju, ako nisu imali bar „na blic“ takvih iskustvenih doživljaja, da je bivanje u Ravnoteži, SAMO PO SEBI, bez ikakvih specijalnih duhovnih doskočica i metodologije, kao bivanje u nirvani, u smislu u kojem se ona opisuje u istočnjačkoj duhovnosti.

207.

„Život u ritmu…“ Ravnoteže i jeste i nije duhovno postignuće.

Zavisi i od toga kako shvatamo „duhovnost“ i „duhovna postignuća“, a i njih bi trebalo debelo preispitati, jer podrazumevaju neke „specijalnosti“ kojih su lišeni oni koji se formalno ne bave duhovnošću. Opet tu štrči „elitizam“…

Jer, suštinski, sva životna dešavanja, sva iskustva, bio neko posebno duhovno opredeljen ili ne bio – IMAJU DUHOVNO ISHODIŠTE I DUHOVNU FUNKCIJU.

Drugo je pitanje da li se koriste na duhovnu dobrobit, tj. u pravcu rasta svesti ili ne.

„Život u ritmu…“ Ravnoteže jeste sam po sebi duhovno postignuće, posebno u naše zamršeno doba, jer je potrebna baš-baš veština duha da se takav život postigne, tj. da se živi.

A i nije, jer je bilo moguće, i dešavalo se, suprotno – u nekim ranijim vremenima (a čini mi se da i u ovim vremenima poznajem jedan takav slučaj, jedan stariji bračni par): da ljudi intuitivno žive po ritmu Ravnoteže, ili bar dosta blizu zone Ravnoteže. A da nikakve posebne duhovne aspiracije nemaju. Uživaju u nekim običnim okolnostima u kojima su, zadovoljni onim što imaju, što je omogućeno Ravnotežom.

Slučajevi koji pokazuju da se može živeti po ritmu Ravnoteže i bez „pozivanja“ na duhovnost, ali – takvi slučajevi nikako nisu „uzorni modeli“. Takav život je tek jedno PRIJATNO TAVORENJE, nikako i rast svesti.

208.

Duhovnjaci u nekim ranijim vremenima, pre ove ere Entropije/povišavanja vibracija…

U slučaju da su i sami nekako, igrom slučaja, uspevali isto što i prethodna „kategorija“ ljudi, da intuitivno budu u zoni Ravnoteže ili blizu nje…

Njima su se KAKVE-TAKVE (dakle, neka su i sa našeg stanovišta iluzionističke ili podvaldžijske) duhovne aktivnosti i posebni napori u duhovnom smeru – nadovezivali na Ravnotežu.

Zasnovani na Ravnoteži – ti napori su mogli da im donose neke posebne plodove. Na primer, u vidu aktiviranih nekih viših sposobnosti (sposobnosti bioenergetskog izlečenja, vidovitosti, telekineze, itd.).

Kao što je i inače pokazano i dokazano, posebno u ruskoj parapsihološkoj školi tokom XX veka, da se takve sposobnosti mogu vežbanjem aktivirati ili sticati.

Aktivirane više sposobnosti jesu ATRAKTIVNE. Toliko – da sugestivno navode na stavljanje znaka jednakosti između njih i rasta svesti. Veza može da postoji, ALI NAJČEŠĆE JE NEMA!

Pravi rast svesti znači „ŽEŠĆE“ vladanje okolnostima, dakle – nadilaženje, slamanje KPZ-programa i ograničenja, a ne maltene cirkuske atrakcije sa sposobnošću pomeranja predmeta, levitiranjem, itd.

209.

 U svim ovim zamršenostima i u celoj „konstelaciji“ složenih faktora – nije „za zameriti“ duhovnjacima iz tih ranijih vremena što nisu dospevali u svojim spoznajama DO PRAVE PRIRODE ZEMLJE KAO KARANTINA-PAKLA-ZATVORA.

Robijaške stege im nisu bile teške, ENERGIJE JE BILO NA PRETEK, dakle, i ako su bili u nekim iscrpljivačkim aranžmanima ili programima – i nisu im teško padali, jer su imali dovoljno Energije i za sebe i za nametnute obaveze (i za „Bogu Božje, caru carevo…“, a da im pretekne i za njih same).

Ako su imali neke izrazitije težnje – nadovezane na spontano življeni ritam Ravnoteže, aktivirali su neke više sposobnosti, dakle, lako su uplovljavali u iluziju izuzetnih duhovnih postignuća…

…Da budem iskren: SUMNJAM DA BI I MENI U TOJ SITUACIJI NEŠTO FALILO, SUMNJAM DA BIH SE NEŠTO (MNOGO) ŽALIO (na „jezivi Karantin-Pakao-Zatvor“, na „bogove Zlotvore-Parazite“, itd.), svakako ne bih tražio „preko hleba pogaču“.

Naravno, to me ne bi TOTALNO OSLOBAĐALO ODGOVORNOSTI ZA SLEPILO ZA KARANTIN-PAKAO-ZATVOR! To, što je meni dobro i sve mi lako ide od ruke (naravno, u takvoj pretpostavljenoj situaciji!) – ne treba da mi smeta i da me oslobađa odgovornosti da još kao napredniji duhovnjak ne vidim kako žive „obični“ ljudi na Zemlji, po kojim zakonomernostima funkcioniše život na Zemlji. A Karantin-Pakao-Zatvor oduvek je bio vidljiv, za svakoga ko je želeo potpuno i beskompromisno viđenje. Dakle, ko nije podlegao iluzijama.

Uvek je tokom istorije bilo onih koji su USPEVALI DA KONSTATUJU ZEMLJU KAO KARANTIN-PAKAO-ZATVOR. Već su bili tekstovi (i šeme, fotografije) sa takvim ilustracijama: od drevnih vremena (biblijski Propovednik, Hermes Trismegistos) do modrenijeg doba (Sartr, Kafka, Tolstoj, Karl Mej, posebno Sioran, itd.).

210.

Entropija, povišavanje vibracija i pojačavanje Haosa – ma koliko nam bili teški i do ekstrema zagorčavali (i tek će, posebno onima koji se ne budu „prestrojavali“) savremeni život, ipak imaju i neke „pluseve“, u tom smislu što STVARI OGOLJUJU „DO KOŽE“.

Naravno, ogoljuju za one koji se podese da vide tu „golotinju“.

Kompletnije, šire, dublje, sveobuhvatnije, itd. shvatanje Karantina-Pakla-Zatvora MOŽDA JE PROSTO BILO NEMOGUĆE U NEKIM RANIJIM, MIRNIJIM, ENERGETSKI STABILNIJIM VREMENIMA.

Dakle, imamo ekskluzivnu poziciju da trpimo ekstremne muke.

Ali, istovremeno, i ekskluzivnu poziciju da dolazimo do „ekstremnih“ spoznaja u vezi sa pravom prirodom zemaljskog ambijenta i života na Zemlji.


Mislim baš obratno, ovakon iscrpljeni, oslabljeni i podjarmljeni nase izvorne moci sigurno nece biti na nivou na kojem su bile u trenutku naseg porobljavanja. Tada smo imali podrsku i misaonog kolektivnog polja a sada nam je to polje samo jos jedan uteg.

Da, jeste ovo nejasno i diskutabilno, tj. stvar sa našim nekadašnjim stanjima i moćima.

Ja sam u svojoj tezi pošao od toga da čovek pre „Pada“, tj. pre Zlotvorske okupacije – nije imao nikakva iskustva sa Zlotvorsko-Parazitskom felom. Uopšteno, sa tipom bića takve orijentacije. Možda je Čovek, u smislu čovečanstva, I TADA bio moćniji od Zlotvora. Ali, je Zlotvore-Parazite prihvatao kao dobronamernu braću, gostoprimljivo, raširenih ruku.

Te su ovi mogli da uđu u polje čovečanstva i da ga osakate, kao od šale. Možda, kad je Čovek shvatio šta se dešava, koji ga je Vrag snašao, već je bilo kasno.

Kaljenje, tokom milenijuma shvatam kao – „što te ne ubije – to te ojača“.

Takođe, podjednako važno, kaljenje shvatam i U SMISLU UPOZNAVANJA ZLOTVORSKE PRIRODE I MEHANIZAMA NJIHOVOG DELOVANJA. Neka su oni sami nama u transcendenciji, njihove odraze dosta lako možemo da „čitamo“ i u (nekim) ljudima oko sebe, i u celom ustrojstvu poremećenog zemaljskog života.

Ako mi izvorne moći nosimo negde u sebi kodirane, zaturene, ali neuništene kao potencijale – onda sam  na „ažuriranje“ i „nadogradnju“ izvornih moći mislio u prethodno navedenom smislu.

Ali…

Tačno je da je u celoj ovoj konstelaciji pitanje da li je tako.

Život-neživot u KPZ-Mrcvarilištu svakako je učinio svoje.

U suštini – i nebitno je ovde nekakvo upoređivanje. Da li su moći koje možemo da aktiviramo manje ili veće od izvornih. Siguran sam da su neuporedivo veće od onoga što sada imamo.

I raspoložen sam da verujem, i da delujem po tom verovanju: da ih možemo aktivirati.

Potvrda takvog verovanja ili teze su brojne, čak i vrlo velike, više moći koje su brojni pojedinci imali tokom istorije (tzv. parapsihološke moći, ekstrasenzorna percepcija, itd.).


Marior

Ne uskladjujemo se svi sa novim vibracijama (koje ne dolaze iz zemlje nego i zemlja reagira na njih a dolaze iz sredisnjeg sunca galaksije).

1.

Slažem se, nećemo svi, a mogli bismo, kad bismo hteli.

Slažem se i da je grandiozni pokretač “Sunce” našeg Sunčevog sistema, po istom principu po kojem se na Zemlji unutar Sunčevog sistema smenjuju godišnja doba.

Sada, valjda, zalazimo u “Proleće” “Sunca” našeg Sunčevog sistema.

Zemlja reaguje na to “Sunce”, ali tako što i sama formira/emituje povišene vibracije.

One se, valjda, stvaraju u interakciji magnetnog polja i jonosfere.

Nebitno kako, tek – svi skupa, sa našim Parazitima, podvrgnuti smo povišenim vibracijama.

U biti vecina nece uopce reagirati na te vibracije.

2. Ma, kako da ne reaguje?!

Što se kod mene kaže: ne bi ni vo na svadbu (u svojstvu pečenja), ali ga niko ne pita.

Osobito ne bi Zlotvori-Paraziti “POD” ovakve vibracije, ali – “Sunce” ni njih ne pita. Tačnije – ne ni to “Sunce”, već CIKLUSI I PROGRAMI koji su nezamislivo širih razmera i ishodišta.

Počeće tu da se “puca” po svim šavovima, I TE KAKO! Kao što sporadično i pomalo već i jeste počelo. I na individualnom i na kolektivnom planu.

Domaći zadatak: neka svako uoči po dve-tri takva signala, što kod pojedinaca oko sebe, što na kolektivnom, društvenom planu.

E, a tačno je da se neće svi PRILAGOĐAVATI tim vibracijama! Da neće reagovati u smislu prilagođavanja, “prestrojavanja”.

Drugo, mora doci do odvajanja ljudi na zemlji, odnosno potpuno je neodgovarajuce, da zajedno budemo na istoj planeti.

3.

Jeste, vala!

Dosadiše, brate, eksponenti Zlotvora svuda oko nas! Bilo eksponenti, bilo FANOVI, svesni ili nesvesni.

Ne može da se diše od njih i od njihovih gluposti. Od gušenja i davljenja.

Evo na radnom mestu – dođe ti da kukaš umesto njih: “Ljudi, pa zar zaista ne vidite prst pred okom?! Kako vas nije žao sebe samih da radite svoj posao kao mušice bez glave?! Da se razbacujete dragocenom Energijom na extra-giga-mega gluposti kojima dajete smisao i vrednost?!”

I trece, zlotvori koriste tehnologiju kojom se vracaju u proslost,mjenjaju buducnost, vade duse iz tjela, ugradjuju implatante, namjestaju zivotne okolnost, frekventno djeluju na um, sprecavaju suncevu svjetlost, otimaju, ubijaju, itd.

4.

E, ovo nisam viđao! Možda rade sve ovo, ali ne znam.  Nekako nisam do sada imao vremena da obraćam pažnju na to šta i kako rade. A nije mi zapelo da se naprežem i da nagađam šta li su sve u stanju da urade i kako da urade.

Radije se oslanjam na živa proverljiva iskustva.

Na žive probleme. I radije se dajem u potragu za njihovim rešenjima.

A kako sve Zlotvori deluju… neka se zapita Onaj ko im je dopustio da pređu „i daru i meru“. I neka se zapita, I NEKA SNOSI KOSMIČKE KONSEKVENCE!

Znaci bez vanjske intervencije nema ni govora od “ lakoće menjanja zarobljeničkih uslova“ bez obzira na aktiviranje nasih izvornih moci.

5.

Daleko od lakoće menjanja zarobljeničkih uslova, naprotiv, uvek govorim o nemogućoj misiji koja nam ostaje kao jedino rešenje.

A NE VERUJEM U SPOLJAŠNJE INTERVENCIJE.

Da su bile u planu – do njih bi došlo kada je krenulo povišavanje vibracija.

Kada je planeta počinjala, recimo – da se izdiže u viši denzitet (da upotrebim konstrukte koje odavno nisam koristio).

U nekom momentu od osamdesetih godina (prošlog veka) pa na ovamo.

Sada je čak, čini mi se – OČIGLEDNO, da ni do kakve intervencije “Galaktičke Federacije”, “Bića Svetlosti” ili nekih drugih galaktičkih armija, uduženja, asocijacija, itd. neće doći.

Tu su nam povišene vibracije, tu je Entropija, tu je Haos, koji svakako stvaraju Zlotvori, nehotice pokušavajući da nas slome, a time samo dolivajući ulje na vatru promena.

Tu su, dakle, ta tri faktora, na njima je da sve izvedu, a nama i Zlotvorima: “kom’ obojci, kom’ opanci” (tj. kako se ko snađe i kako kome bude).

Ne zaboravte, nas su porobili dok smo jos imali „izvorne moci“.

6.

Da, ali mi smo se U MEĐUVREMENU milion puta prekalili! Baš uz izloženost Zlotvorskoj Daveži-Gnjavaži!

Aktiviranje naših izvornih moći, DANAS, je moć iznad tih naših izvornih moći.

Tj. IZVORNE MOĆI U NOVOM IZDANJU! Milion puta do naših dana dubinski ažurirane!


192.

Doba malera (kvarovi, „baksuzna dešavanja“, glupe prepreke i ometanja u delanjima, itd).

Doba u kojem se oni oko nas intenziviraju.

Da bi u nama izazivali odjek: stresogene reakcije, burna nezadovoljstva, osećaj nemoći, nepotrebna trošenja Energije, itd.

193.

Ili: doba haosa na Zemlji.

Koji nam silazi od metafizičkog Haosa.

Kao posledica nervoze Zlotvorskih Vladara Zemlje.

Povišavanje vibracija možda i njih pobuđuje na intenzivnije delovanje.

Ali, zbog Entropije – mi brzo zapadamo u mini-kolapse.

Te ni njima, preko nas, nema Energije na pretek.

Za nesmetano i „neograničeno“ intenzivnije delovanje.

194.

Na šta nas Haos-Zlotvori prisiljavaju?

Na odbacivanje svega suvišnog.

Na prioritete.

Na suštine.

Rečeno u vidu negacije (radi jasnijeg predstavljanja):

– prisiljavaju nas na nerasipanje Energije na gluposti,

– na negubljenje u masama detalja i marginalija.

195.

NA VIŠE OPUŠTANJA!

Sveto pravilo doba Haosa-Entropije!

Na više opuštanja, tj. više netrošenja Energije.

Ili –  na ekonomičnije trošenje.

196.

Masi od možda i 99% ljudi se čini (jedna od teških iluzija) da je opuštanje luksuz, JER TOLIKO TOGA SE MORA URADITI.

Toliko toga je hitno.

Kada se NEVOLJNO prozre takva iluzija, shvati mehanizam koji joj je u osnovi?

Kada se u takvoj jurnjavi kolabira.

Kada se padne.

Razboli ili zapadne u radnu nemoć.

Onda postaje jasno: DA SE NAŠ I ŽIVOT LJUDI OKO NAS NEKAKO NASTAVLJA I BEZ NAŠEG ANGAŽOVANJA.

A činilo nam se: AKO MI „STANEMO“ – SVE ĆE DA STANE!

197.

Tačno je, ubacuju nas okolnosti u previše angažovanja ili u previše trošenja Energije.

Čak i ako smo čvrsto opredeljeni ka što ekonomičnijoj potrošnji.

Ali, jedno su te izuzetne, „kratkoročne“ situacije.

Iz kojih se ispetljamo.

Imajući stalno u vidu svoju DUGOROČNU opredeljenost ka ekonomičnosti (u vezi sa Energijom).

A drugo je prepuštanje izazovima svake situacije.

Bez navedenog orijentira, a po inerciji življenja mase.

198.

Surovo vreme u kojem živimo zahteva od nas stalna NEUMORNA TAKTIZIRANJA.

U vezi sa angažovanjem i kontrolom Energije (u situacijama, čak – segmentima situacija kada je to moguće).

Nekih aktivnosti (poslova, ciljeva, itd.) moramo da se odreknemo (privremeno ili trajno, svejedno), neke da odlažemo, neke da izvodimo „na rate“, neke delimično, itd.

199.

Priče upravo o ovom ovde pisanju proizilaze iz takvog TAKTIZIRANJA.

Od pokušaja da prestanem da pišem do isprobavanja raznih načina, formi, stilova.

Već sam navodio: sva ta isprobavanja (kao i ovo poslednje) nisu plod nekih kreativnih dovijanja i eksperimentisanja.

Već potrage za ekonomičnim utroškom Energije.

Uz udovoljavanje impulsima da se nastavi…