Otkrivenja našeg doba

Monthly Archives: мај 2016

 

Rezime

– U svetu sveprožimajućih manipulacija nijedno duhovno delo ne zaslužuje status svetog i nedodirljivog, svejedno od kakvih davnih starina ono potiče, koje religije i masovni pokreti su iz njega proizašli, kakvog je uvaženog i opšteprihvaćenog statusa duhovni učitelj ili autor tog dela. Nijedna od tih činjenica nam ne sme biti meritorna, već isključivo oslanjanje na neke druge faktore, koje treba da povežemo u jednu spregu provere: naše duhovno čulo ili unutrašnje viđenje, intucija i logika.

– Evo kako izgleda primena sprege tih naših ličnih faktora u proveri nekih od svetinja dveju religija. U ovom prvom delu povod je Bramina i Šivina molitva Krišni („Shrimad Bhagavatam“).

– Naivno je i zamišljati kako se Stvoritelj, kao nespoznatljiva i beskonačna enigma – inkarnira u bilo kojem vidu na Zemlji, ili na bilo kojem drugom mestu. Naivno kao što bi bilo naivno zamisliti da snaga hidroelektrane od 1.000 MW može da se „inkarnira“ u sijalici od 100W. Bilo koji bog da se inkarnira na Zemlji – jeste Stvoriteljeva kreacija, ali isto onako kao što je i svako ljudsko biće Stvoriteljeva kreacija. I koliko smo u pravu kada kažemo da se Stvoritelj inkarnirao na Zemlji kroz nekog boga, toliko smo isto u pravu kada kažemo da se Stvoritelj inkarnirao na Zemlji u vidu bilo kojeg čoveka. Potpuno ista priča, samo što se radi o različitim rangovima razvijenosti bića.

– U molitvama reči hvale i uzvisivanja se ne štede, vernici se ne štede od divljenja, strahopoštovanja i uzvisivanja bogova, tj. svog boga! Zar bi Stvoritelju zaista bile potrebne naše hvale i naše zaklinjanje na poslušnost?! Zar Stvoritelj stvara bića zato da bi ga hvalila i da bi živela za njega? Ili takav koncept može da poturi samo tzv. OPS bog? Logičnije je ovo drugo. Stvoritelj je kreirao programe, svetove, bića i zakone, i – šta tu ima neko da ga hvali ili kudi?! Hvalili ga mi ili proklinjali, uzvisivali ili ponižavali, nezavisno od svega toga – sve funkcioniše po tim parametrima koje je on ugradio u kreirane svetove i bića. I možemo mi da malaksavamo od izricanja hvala njemu, da nam noge atrofiraju od sedenja, a jezik utrni od hvaljenja – nećemo se ni milimetar maknuti na duhovnom putu ukoliko ne otkrivamo same Zakone koje je on ugradio u sve stvoreno, i ukoliko njih ne primenjujemo u svom životu i u duhovnom radu.

– A tek Krišnina Stopala?! Kao da je ovo parabola sa porukom: „Mi smo presrećni što smo pod tvojim stopalima, što nas gaziš!“. Ovakvo obraćanje je maltene povlađivanje božjem otvorenom cinizmu: „Ne samo da smo u ropstvu, nego smo presrećni što nas, figurativno rečeno, gaziš, tiranišeš! I mi u tome što nas gaziš, što smo pod tvojim stopalima – vidimo put našeg rasta i napredovanja! I mi meditiramo o onome čija su nam stopala nad glavama, jer se tako duhovno razvijamo!“. Zar se zaista ne vidi koliko je „obožavanje Krišninih stopala“ podmuklo kodirana poruka, obred: sveštenici koji prinose žrtvu u vatru – obožavajući Krišnina stopala?!

– A KOLIKO NORMALNIJE, PRIHVATLJVIJE I LOGIČNIJE DELUJU PREPORUKE ISUS-IMANUELA! „Odgonetajte Zakone Stvoriteljeve, najlakše ćete ih uočavati u Prirodi, vladajte se po tim zakonima!“ Jer nam ti Zakoni i naše vladanje po njima obezbeđuju rast i evolucionizam. Nikakva poslušnost, nikakve pohvale, nikakva stopala koja nas gaze…!

 

1. Već je na više mesta naglašavana urgentnost našeg opreza u vezi sa svim duhovnim delima, svejedno kojoj kategoriji da pripadaju, davnim i „svetim“ ili savremenim, što od opštepriznatih duhovnih učitelja, što od modernih prijemnika onostranih poruka. Urgentnost opreza, jer živimo u svetu sveprožimajućih manipulacija. Ko to ne vidi – zaista ne vidi elementarne postavke ovoga sveta.

2. To ne znači da u većini duhovnih dela nema odličnih ideja i duhovnih orijentira, ali – njih tek treba prebirati, razdvajati zrno od kukolja.

3. Ako imamo bezrezervno poverenje prema bilo kojem duhovnom delu, onda na njemu zasnivamo svoju veru, svoju kosmologiju i svoje „ovozemaljske“ duhovne nazore, po njemu se orijentišemo u svojoj praksi, jednostavno, na poverenje dajemo nekome svoju svest. A to može biti kretanje nekim pogrešnim, po nas štetnim duhovnim stazama.

4. U svetu sveprožimajućih manipulacija nijedno duhovno delo ne zaslužuje status svetog i nedodirljivog, svejedno od kakvih davnih starina ono potiče, koje religije i masovni pokreti su iz njega proizašli, kakvog je uvaženog i opšteprihvaćenog statusa duhovni učitelj ili autor tog dela. Nijedna od tih činjenica nam ne sme biti meritorna, već isključivo oslanjanje na neke druge faktore, koje treba da povežemo u jednu spregu provere: naše duhovno čulo ili unutrašnje viđenje, intucija i logika.

5. Evo kako izgleda primena sprege tih naših ličnih faktora u proveri nekih od svetinja dveju religija. Ko želi, neka mu neka duhovna dela kao svetinje ostanu svetinje, niko to ne može da mu zabrani, ali – takođe niko ne može da zabrani i drugima, koji su raspoloženi za kritičko preispitivanje takvih svetinja, da daju svoja viđenja. Pa, ako je nečija opredeljenost za svetinje tvrdokorna – nikakvo kritičko preispitivanje ne može joj nauditi.

6.  Isus-Imanuel na više mesta objašnjava odnos Bog-Stvoritelj i svoj odnos prema njima. Uzmimo ovaj kocept sumarno dat u poukama koje Isusu-Imanuelu daju visoko razvijena bića: „35. Poznaješ snagu duha, ali se čuvaj da je ne zloupotrebiš. 36. Tvoja sudbina i znanje koje smo ti dali će potpomoći dobrobiti čovečanstva, ali će put koji ćeš proći biti veoma težak. 37. Bićeš pogrešno shvatan i odbijan jer su zemaljski ljudi još uvijek u neznanju i osuđeni na iluzorna verovanja, 38. Oni veruju da je Bog zapravo Stvoritelj, a ne vladar božanskih sinova i ovih ljudskih rodova. 39. Zemaljski ljudi mu dodeljuju svemoćnost Stvoritelja i slave ga poput samog Stvoritelja. 40. Ali Bog je ljudsko biće, poput svih božanskih sinova i zemaljskih ljudi, samo je većeg stanja svesti nego što su oni. 41. Stvoritelj, s druge strane, je daleko veći u poređenju s Bogom, gospodarom božanskih sinova i zemaljskih ljudi, jer je Stvoritelj nemerljiva tajna. 42. Imanuele, i ti ćeš biti smatran Bogom, kao njegov sin, i ti ćeš biti izjednačavan sa tajnom Stvoritelja. 43. Ne obziri se na ova lažna učenja, kako bilo, jer će dosta vremena proći prije nego što ljudi ovog čovječijeg roda budu sposobni da prepoznaju istinu. 44. Mnogo ljudske krvi će biti prosuto zbog tebe, uključujući i tvoju, i od onih nebrojenih tokom generacija.“

7. Naravno, ni ovaj koncept ne uzimamo bespogovorno, ali – dođe nam on prihvatljiviji od ostalih, posebno ako napravimo kritičko skeniranje, kao što je već najavljeno, temeljne stavove iz dveju religija.

8. Dakle, Stvoritelj, kao Tvorac svega postojećeg, „vidljivog i nevidljviog“, nespoznatljiva je tajna, enigma. Jasno je da mi nikakav odnos ne možemo imati prema Stvoritelju. Naš duh je Stvoriteljeva čestica u nama. Naše je da čistimo i razvijamo svoju svest. Kada ona bude na nekim većim nivoima – možda nam se i sam ovaj odnos bolje razjasni. A Bog vlada Zemljom i čovečanstvom. Tačnije, na drugom mestu Isus-Imanuel dodatno objašnjava: tri boga su došla iz dalekog svemira i zavadali Zemljom, svako svojim područjem, jedan na Istoku, drugi na Zapadu, treći na Severu. Bogovi su visoko razvijena besmrtna bića, ali – stvorena bića, kao i mi, smrtnici. Oni imaju dalje svoje linije i ingerencije u stvaranju, kao i mi svoje, ali – oni nisu isto što i Stvoritelj, iako nam se tako uporno prikazuju.

9. Naravno, kao ni bilo koji drugi, ni ovaj kosmološki koncept nije dokaziv, ali, verovatno će mnogima biti prihvatljiviji, uz proveru sa uključenom spregom duhovnog čula, intuicije i logike, od mnogih drugih kosmoloških koncepata.

10. Jer u drugim konceptima često vrvi od šupljina i nekonzistentnosti na sve strane. (Eto, i to nam je jedan od dodatnih faktora za procenu istine: međusobna ne-povezanost elemanata koncepta u okviru celog sklopa ideja.) Pa, da vidimo…

11. Iz „Shrimad Bhagavatama“:

Bogovi se mole Šri Krishni

Brahma i Shiva zajedno sa svojim pomoćnicima su sišli s najvišeg neba, da bi u Dwaraki iskazali poštovanje Šri Krishni. Oni su znali da je Gospodin univerzuma poprimio lik Šri Krishne, da bi na radost svih širio slavu pravde i Istine, i oprao grijehe i nečistoću svih ljudskih bića. Kada su stigli u prekrasni i veličanstveni grad Dwaraku, i ugledali Krishnu, njihova srca su bila opčarana ljepotom njegovog mladalačkog lika i čistoćom koja je zračila iz njegove pojave.

(…) Tada je blaženi Gospodin rekao: “Odlučio sam da napustim zemlju. Moja je igra ovdje završena. Moje kraljevstvo je utemeljeno.” Brahma i Shiva su zajedno s ostalim bogovima pozdravili Gospodina univerzuma, a zatim su otišli u svoje nebesko boravište.

12. Postoji parabola, i u zvaničnim i u nezvaničnim jevanđeljima, o domaćinu koji zaseje pšenicu, a onda se više ne meša u njen rast, u to šta će se sa zrnevljem dalje dešavati. Pokrenuo je jedno kreativno dešavanje, uključio programe, i – prepušta da se sa zrnevljem dešava ono što proizilazi iz  programa koje zrnevlje nosi u sebi, i kontakta sa uslovima u kojima se zrnevlje našlo.

13. Naivno je i zamišljati kako se Stvoritelj, kao nespoznatljiva i beskonačna enigma – inkarnira u bilo kojem vidu na Zemlji, ili na bilo kojem drugom mestu. Naivno kao što bi bilo naivno zamisliti da snaga hidroelektrane od 1.000 MW može da se „inkarnira“ u sijalici od 100W. Bilo koji bog da se inkarnira na Zemlji – jeste Stvoriteljeva kreacija, ali isto onako kao što je i svako ljudsko biće Stvoriteljeva kreacija. I koliko smo u pravu kada kažemo da se Stvoritelj inkarnirao na Zemlji kroz nekog boga, toliko smo isto u pravu kada kažemo da se Stvoritelj inkarnirao na Zemlji u vidu bilo kojeg čoveka. Potpuno ista priča, samo što se radi o različitim rangovima razvijenosti bića. Svaki bog ima neuporedivo veću snagu i moć od ljudskih bića, ali opet ni približnu snazi i moći Stvoritelja. I pre će biti da Stvoritelj kreira sve što postoji, poveže i uključi sve stvoreno po programima po kojima ono funkcioniše, a onda prepušta da se sve dešava po programima i zakonima koje je definisao.

14. Da on po potrebi zalazi u neke delove Kreacija – besmisleno je kao i kada bismo po potrebi menjali pravila neke igre. Ako ih menjamo – igra više nema svoju pravu težinu. Sve stvoreno Stvoritelj može da testira, da iz toga izvlači pouke i stiče iskustva – tek ako se ne meša u dešavanja u Kreaciji. Kao u paraboli Isusa-Imanuela, o domaćinu koji baci zrnevlje u zemlju, pa prepušta da se dalje dešava ono što proizilazi iz programa zrnevlja i uslova u kojima se ono našlo.

15. Onda dolazi Bramina i Šivina molitva Krišni:

O obožavani, Svevišnji Gospodine,

ako netko ima zle želje u svom srcu,

kakvo dobro može biti za njega

ako samo čita Svete Spise?

Njemu ništa ne koriste milosrđe, rad i Tapas.

Ali zaista je blažen onaj tko

čistog srca meditira o Tvojoj slavi

i njegova je duša puna radosti

kada čuje o Tvojoj veličini.

(…) O Tvojim Lotosovim Stopalima meditiraju mudraci

i njihova srca su prepuna ljubavi za tebe!

Tako oni postaju sretni i slobodni od svake tuge.

Na različite načine Ti si obožavan

samo od onih koji žele postići

jedinstvo s Tobom;

Oni Te obožavaju i tako transcendiraju i samo nebo.

Kada svećenici skrštenih dlanova

prinose žrtvu u žrtvenu vatru,

oni obožavaju Tvoja Stopala;

I Yogiji koji žele biti jedno s Tobom

i spoznati Tvoju božansku moć,

meditiraju jedino o Tvojim Stopalima.

Tvoja Stopala obožavana su na različite načine

od svih velikih obožavaoca Boga u različitim vremenima.

Ti zaista prihvaćaš i najskromniji dar

Tvojih najponiznijih obožavaoca.

Neka Tvoja Stopala budu poput vatre,

i neka unište naše zle misli!

O Ti beskonačni Gospodine,

neka nas, Tvoje predanike,

Tvoja Stopala oslobode svakog zla.

Tvoja Stopala pokrivaju čitav univerzum.

Iz njih izvire sveta rijeka Ganges.

Ona zastrašuju zle i bezbožne,

a pravednike i pobožne čine neustrašivim.

Obaspi nas Tvojom milošću i zaštiti nas.

Neka nam Tvoja Stopala podare

ono što je dobro…“

16. Videćemo, nije Krišna izuzetak, nije jedini bog kojem se upućuju reči odanosti, hvale, poslušnosti… Ne vidimo da on to direktno kaže, ali – da on to ne želi, da mu je neprijatno, da smatra da to nije potrebno ili dobro, on bi to svakako već rekao. Ne, on svakako uživa u pažnji koju mu ljudi dodeljuju. Dodajmo: jer ta pažnja, to obožovanje – znače dodeljivanje Energije njemu. I to je svakako ono što je njemu potrebno.

17. Ljudi će se spasiti, očistiti, razvijati – samo ako meditiraju o njemu, ako misle o njemu, ako su opsednuti njime.

18. Reči hvale i uzvisivanja se ne štede, vernici se ne štede od divljenja, strahopoštovanja i uzvisivanja bogova, tj. svog boga! Zar bi Stvoritelju zaista bile potrebne naše hvale i naše zaklinjanje na poslušnost?! Zar Stvoritelj stvara bića zato da bi ga hvalila i da bi živela za njega? Ili takav koncept može da poturi samo tzv. OPS bog? Logičnije je ovo drugo. Stvoritelj je kreirao programe, svetove, bića i zakone, i – šta tu ima neko da ga hvali ili kudi, hvalili ga mi ili proklinjali, uzvisivali ili ponižavali, nezavisno od svega toga – sve funkcioniše po tim parametrima koje je on ugradio u kreirane svetove i bića. I možemo mi da malaksavamo od izricanja hvala njemu, da nam noge atrofiraju od sedenja (položaj za izricanje pohvala), a jezik utrni od hvaljenja – nećemo se ni milimetar maknuti na duhovnom putu ukoliko ne otkrivamo same Zakone koje je on ugradio u sve stvoreno, i ukoliko njih ne primenjujemo u svom životu i u duhovnom radu.

19. A tek Krišnina Stopala?! Kao da je ovo parabola sa porukom: „Mi smo presrećni što smo pod tvojim stopalima, što nas gaziš!“. Ovakvo obraćanje je maltene otvoreni cinizam: „Ne samo da smo u ropstvu, nego smo presrećni što nas, figurativno rečeno, gaziš, tiranišeš! I mi u tome što nas gaziš, što smo pod tvojim stopalima – vidimo put našeg rasta i napredovanja! I mi meditiramo o onome čija su nam stopala nad glavama, jer se tako duhovno razvijamo!“. Zar se zaista ne vidi koliko je „obožavanje Krišninih stopala“ podmuklo kodirana poruka, obred: sveštenici koji prinose žrtvu u vatru – obožavajući Krišnina stopala?!

20. A KOLIKO NORMALNIJE, PRIHVATLJVIJE I LOGIČNIJE DELUJU PREPORUKE ISUS-IMANUELA! „Odgonetajte Zakone Stvoriteljeve, najlakše ćete ih uočavati u Prirodi, vladajte se po tim zakonima!“ Jer nam ti Zakoni i naše vladanje po njima obezbeđuje rast i evolucionizam. Nikakva poslušnost, nikakve pohvale, nikakva stopala koja nas gaze…!

21.Naše je da sledimo Stvoriteljeve Zakone, jer nam to sleđenje obezbeđuje rast svesti i moć, moć da unapređujemo sebe i svet oko sebe. I ta spirala rasta nas približava Stvoritelju, ako već govorimo o nekakvom „stapanju“ sa njime. Ali nam se ne preporučuje da njemu težimo nekim prekim putevima, tako što ćemo meditirati o njemu i moliti mu se. To je najlakše! Divota jedna! Sedimo, meditiramo o Stvoritelju i lagano napredujemo ka njemu. Ne, naše je da odgonetamo Zakone i da ih primenjujemo, sve samo po sebi znači rast i približavanje Stvoritelju. I sve to je težak put.

22. A meditiranje ka Stvoritelju i molitve upućene njemu? A kako da to izvedemo? Kada nemamo ni elementarnu predstavu o njemu? Predstavu možemo imati o bogu koji se nama ili nekada čovečanstvu prikazao u liku koji nam je čulima bizak. Apsolutno je nemoguće da nam se Beskrajni Stvoritelj na bilo koji sličan način zaista pokaže. I ako se „redukuje“ i pokaže u obliku nekog moćnog bića – opet to nije on, to je biće koje je kreirao, kao što su i sva druga bića koja je kreirao.

23. Krišna, koji je skršio zlo, udaljava se: „“Odlučio sam da napustim zemlju. Moja je igra ovdje završena. Moje kraljevstvo je utemeljeno.”

24. Borio se Krišna i protiv Zla i ubio mnogo demona (Kamsa, itd.). Ako bismo se ugledali na eventualnog ovakvog svog boga – i mi bismo se borili protiv Zla i protiv zlih van nas. A takođe i u nama:

Oslobodi nas robovanja zlu!

Neka Tvoja Lotosova Stopala

budu poput vatre koja uništava zle misli!

Neka Tvoja Stopala budu poput vatre,

i neka unište naše zle misli!

O Ti beskonačni Gospodine,

neka nas, Tvoje predanike,

Tvoja Stopala oslobode svakog zla.

25. Isus-Imanuel nas uči pomirenju dualnosti u nama, višoj sintezi suprotnosti u nama, jer je to put aktiviranja naših pravih moći. Krišna nas uči borbi protiv zla, u nama i oko nas. Zašto, sa kojim ciljem? Jednostavno, da samo pobedimo Zlo. Jer će nam onda biti dobro. Pa, šta ko voli – neka bira, sjedinjavanje dualnosti ili borbu prtiv Zla. Samo u ovom drugom slučaju, ko se opredeli, mora da zna za princip akcije i reakcije. Neće Zlo biti pobeđeno tako što ga pobeđujemo. Oporaviće se ono kako-tako, kad-tad, nasrnuće novom, obnovljenom snagom.

26. Kako da pomirimo dualnosti u nama samima… već smo videli u nekom od ranijih tekstova da nam se u vezi sa tim otkrivaju dosta pouzdani orijentiri. Kako dualnosti van nas – već je rečeno da to nisu naše ingerencije, već upravo bogova koji nam ovako poput Šivine i Bramine molitve popuju, navodeći nas očigledno na pogrešne puteve. I jeste u svemu tome komplikovano naše suočavanje sa drugima, koji su nam suprotnosti. Ni ćuteti i trpeti, ni boriti se do pobede. Jedan od načina na širem zemaljskom planu, načina koji, naravno, ne može uvek i svuda da uspe, demonstrirao je M. Gandi sa svojim narodom.

27. Sve u svemu – oslobodimo hrabrije sebe same u svojim promišljanjima svega pod kapom nebeskom, pa i velikih i nedodirljivih duhovnih učenja. Ne treba odbacivati unapred sve, ali ni prihvatati apriori sve sa statusom svetog kao da je zaista sveto. Nema takvih stvari u svetu sveprožimajućih manipulacija.


 

Rezime

– Pitanje koje se ovde otvara, a već je ranije spomenuto, je raskorak između onoga što bi trebalo da se praktikovanjem neke duhovne metode postiže, po svim opisima i registrima postignuća, i onoga što konkretni pojedinac REALNO postiže.

– Tu se upliću iluzije i autosugestije, upliće se suptilni duhovni placebo. Te nije ni čudno da se ljudi i ne snalaze šta im se realno, a šta umišljeno dešava sa praktikovanjem neke metode. A kako su obećanja u vezi sa njima, u literaturi ili u usmenom propagiranju, skoro bez izuzetka RUŽIČASTA I DIVOTNA, kome ne bi bila privlačna, te se svakome isplati da se napregne, suptilno napregne i da vidi efekte kojih nema.

– A pravi efekti, pravo preobražavanje naše unutrašnjosti trebalo bi osetno da se odražava na našem svakodnevnom funkcionisanju. Tako da se ne svodi sve samo na naše priče o unutrašnjim postignućima, o postignutom transcendiranju i drugim atraktivnim momentima.

Marior

Ja mogu dodati da poznajem ljude koji su samo dobrotom, i povezivanjem sa srcem uspostavili komunikaciju sa dusom. U razgovoru sa njima jako se osjeca dobrota i duhovnost za razliku od jogija koji su cesto osorni, svadljivi i oholi…

1. Bilo bi mi potrebno da poznajem veći broj jogina, da bih potvrdio ovakvo zapažanje, ali – uzimam ga kao sasvim moguće. Posebno zato što mi, kao i svakome ko bi to želeo, spadaju iluzije sa svih tih tobože tradicionalno dokazanih duhovnih tehnika.

2. Pitanje koje se ovde otvara, a već je ranije spomenuto, je raskorak između onoga što bi trebalo da se praktikovanjem neke duhovne metode postiže, po svim opisima i registrima postignuća, i onoga što konkretni pojedinac REALNO postiže.

3. Tu se upliću iluzije i autosugestije, upliće se suptilni duhovni placebo. Te nije ni čudno da se ljudi i ne snalaze šta im se realno, a šta umišljeno dešava sa praktikovanjem neke metode. A kako su obećanja u vezi sa njima, u literaturi ili u usmenom propagiranju, skoro bez izuzetka RUŽIČASTA I DIVOTNA, kome ne bi bila privlačna, te se svakome isplati da se napregne, suptilno napregne i da vidi efekte kojih nema.

4. Kao što reče neki pisac: „Ja bih se i otresao od iluzija, ali one neće od mene!“.

Komentator sa jednog sajta

Opet teško lupetanje gluposti!
Riječ “Mir” nije nikakva Mantra.
Mantre su posebne kombinacije slova za koje je tisućama godina poznato kako djeluju na tijelo, um i duh i one nikako nisu na hrvatskom jeziku.
Kada bi ovaj čovjek završio TM tečaj, dobio bi prave odgovore na ove nebuloze uz pravo iskustvo, ali to mu sigurno neće pasti na pamet, jer je lakše osuđivati kroz vlastito neznanje.

1. Jasno nam je ko nam je to namestio da pojam duhovnih metoda i tehnika vezujemo za specijalne modele, specijalne postupke, specijalne uslove, specijalne reči, sve same specijalnosti, sve sama mistika, da se čovek prosvetli od samog čitanja ili slušanja tih objašnjenja.

2. Realno ili čisto zdravorazumski posmatrano – može se u meditaciji koristiti bilo koja reč, kako „om“, tako i „mir“, „ovan“, „čekić“… Suština je u sabiranju svih misli u jednu tačku. Ovo prethodno je malo karikirano rečeno, naravno da nije baš apsolutno svejedno, jer korisnije je da svoju Energiju kroz ovakav fokus usmeravamo ka rečima uzvišenih svojstava.

3. E, ali da nam je baš potreban specijalni transcedentalni tečaj…! Naravno, ko voli, nek’ izvoli, niko nema prava da mu smeta ili brani. Ali tu, baš u vezi sa transcedentalnom meditacijom, ima prostora da se stavi prst na čelo.

4. Ne znam kakva je situacija danas, pre dvadesetak godina transcedentalna meditacija je bila prava biznis-varijanta meditacije. Specijalni učitelj, specijalna obuka, speijalna reč-mantra… a po ne baš pristupačnim cenama. Nekome bi cela ta procedura bila sumnjiva, nekome je baš ona znak validnosti, po zapadnjačkom modelu – što je neka roba skuplja, to je potencijalno kvalitetnija.

Isti komentator

Zanimljivo je da meditaciju kritizraju upravo oni koji nemaju pravo meditativno iskustvo, pri čemu naročito mislim na transcendiranje.
Postoji mnogo raznih vrsta meditacija, ali ne vode one sve u transcendentalno Sebstvo.
TM ispunjava taj uvjet, kao i neke druge stare tradicije koje daju takvu vrstu meditacije.

1. Vraćamo se na pitanje sa početka: praćenje efekata primene neke duhovne metode, svest o realnim efektima, umišljeni efekti, iluzije, obmane i samoobmane…

2. Ne znači da ih obavezno ima, iluzija i obmana, i da ih ima u velikim količinama, ali – svakako da u ogromnom procentu ne prolazi bez njih.

3. Postići transcendiranje, ući u „transcedentalno Sebstvo“… Lepe i krupne reči. A da li bi meditant koji ima sva ta postignuća mogao konkretnije da opiše kako mu izgledaju ta postignuća, KAKO SE ONA KONKRETNO MANIFESTUJU U NJEGOVOM SVAKODNEVNOM FUNKCIONISANJU. Ali unutrašnja postignuća koja, podrazumeva se, moraju imati i svoje makar kakvo ospoljenje. Postignuća, koja se ne iscrpljuju samo na pričama o njima. Ne mora on ta postignuća baš da nam demonstrira preko levitacije ili neke slične propratne moći, ali – nekih i spolja uočljivijih signala moralo bi da bude.

4. Valjda je logika prelivanja unutrašnjih postignuća u spoljašnjost jasan princip svakome. Ne može dubinski smirena osoba da ima nervozne pokrete, već će se njen unutrašnji mir preliti van,  ospoljiti.

5. Kada slušamo poznate duhovne učitelje kako govore o svojoj kosmičkoj svesti, a u telu koje je toliko mršavo da se jedva kreću – nekako ne deluju baš ubedljivo. Kako to da im se snaga svesti i duha nije bar malčice izlila i u snagu tela, kroz snagu tela.

6. Ili kada nam isto govori baš popunjeniji, da ne kažemo prilično debeo duhovni učitelj, opet nam ne deluje ubedljivo: kako to da mu se unutrašnja harmonija nije bar malčice prelila na harmonizovanje metabolizma. Što imamo na pretek kao primere kod tolikih ljudi oko nas, koji nisu ni blizu tobožnje prosvetljenosti.

7. Ima tu toliko mesta za razmišljanje i za raskrinkavanje iluzija na relaciji: praktikovanje neke duhovne metode – realni efekti od nje.

 

 


Rezime

– Karma me nikad nije ozbiljnije mučila. Kao tema. A kao kosmički mehanizam… ne znam i ne zanima me. Kao što me ne zanimaju pitanja na koja nemamo načine i instrumente da dođemo do pouzdanih odgovora. A da se oslonimo na istočnjačku literaturu… već smo se naučili da više ne prihvatamo mačke po džakovima koje nam uporno poturaju bogovi koji vladaju ovim čovečanstvom.

– Koncept koji nam je sasvim dovoljan kao nekakav orijentir, ako već treba ili želimo da imamo neki izgrađeni stav o karmi je – čišćenje DNK. Odnosno, komplementarno, suočavanje, prevladavanje i nadilaženje sudbinskih zadatosti.

– Ako i ima nečeg kao što je karma, DUBINSKO OPUŠTANJE JE TEMELJNI MEHANIZAM ZA RAZGRADNJU ILI SUOČAVANJE. Komplementarna metoda je vezana za fokus na viziji onoga čemu težimo, što nastojimo da postignemo, ovde je ona navedena kao neka vrsta nove meditacije.

 

Marior

Sada smo na temi karme koju ja objašnjavam kao univerzalni zakon kojeg je zli bog modificirao po svojem receptu.

 

1. Pitanje karme me je zanimalo malo nešto  pre nekoliko godina, dok sam pratio radove T. Mikušine. Ona je možda napravila dobru sintezu istočnjačkog koncepta karme i zapadnjačkih koncepata koji bi bili bliski karmi.

2. Kasnije me pomalo vratio na to pitanje S. N. Lazarev, kojeg sam takođe malo pogledao.

3. I nikad više, nikad više karma me nije mučila. Kao tema. A kao kosmički mehanizam… ne znam i ne zanima me. Kao što me ne zanimaju pitanja na koja nemamo načine i instrumente da dođemo do pouzdanih odgovora. A da se oslonimo na istočnjačku literaturu… već smo se naučili da više ne prihvatamo mačke po džakovima koje nam uporno poturaju bogovi koji vladaju ovim čovečanstvom.

4. Takođe, radi se o pitanju koje nam nije ni od kakve praktične koristi! Imamo mi, ili treba da tragamo za drugim stvarima u našoj duhovnoj i životnoj praksi, a koje su nam pouzdaniji oslonci u suočavanju sa svim složenim izazovima ovoga sveta i ovog našeg života u ovom svetu. Bavljenje karmom je luksuz koji u energetski napregnutom vremenu u kojem živimo ne smemo sebi da dozvolimo. Bar oni mi koji nismo skloni robovanju iluzijama.

5. Koncept koji nam je sasvim dovoljan kao nekakav orijentir, ako već treba ili želimo da imamo neki izgrađeni stav o karmi je – čišćenje DNK. Odnosno, komplementarno, suočavanje, prevladavanje i nadilaženje sudbinskih zadatosti.

6. U vezi sa prvim: i „zvanični“ Isus je negde u nekom od jevanđelja spomenuo nešto kao čišćenje do četvrtog kolena unazad. Inkarnirajući se – mi ulazimo u određenu DNK-odoru, iz nje nam dolazi toliko toga. B. Lipton je dosta ubedljivo pokazao kako se i DNK zadatosti prelivaju na sudbinski nivo. (Sve su ovo preširoka pitanja, tek da ih nabacimo…)

7. U drugom slučaju tajnaši jesu dobro demonstrirali ponešto od instrumenata za korigovanje i za upliv na sudbinske tokove, doduše, skrenuli su van pravog puta. Ali, u tekstu o „Tajni“ i tajnaštvu već su na početku dati odlični Isus-Imanuelovi orijentiri u vezi sa ovladavanjem sobom i svojim sudbinskim tokovima. Orijentiri su jednostavni, ali je njihova primena u datim nam uslovima ne-moguća misija. Na jednom mestu on pokazuje nekom svom učeniku kako bi mogao i da hoda po vodi, i da leči poput njega, ali – samo treba osloboditi sebe, izgraditi veliku duhovnu snagu, pomiriti dualnosti u sebi, itd. Može da nam deluje ironično ovo „samo treba“, ali – važno je da uopšte imamo opšte orijentire i putokaze, a valjda i sami treba u nečemu da se potrudimo da otkrijemo, a ne da čekamo da nam sve bude dato na tanjiru.

8. Ako i ima nečeg kao što je karma, DUBINSKO OPUŠTANJE JE TEMELJNI MEHANIZAM ZA RAZGRADNJU ILI SUOČAVANJE. Dubinsko opuštanje je veličanstveni mehanizam suočavanja sa svim lošim, teškim energijama, ali i onima koje su pozitivne, ali jakih intenziteta, kao i sa zapisima ili „informaciono-energetskim paketima“ (T. Mikušina) koje nosimo u sebi, pa svejedno kako da ih krstimo: kao karmu, kao sadržaje podsvesti, kao DNK-zadatosti, ili na neki šesti način.

9. Dubinsko opuštanje je jedna strana tog procesa, u kojem imamo suočavanje sa onim što izbija iz nas, suočavanje i razgradnju, preko smirenog i pomirenog stava. Komplementarna metoda je vezana za fokus na viziji onoga čemu težimo, što nastojimo da postignemo, ovde je ona navedena kao neka vrsta nove meditacije. Dve strane jednog zajedničkog procesa kojim razrešavamo brojna pitanja vezana, između ostalog, i za temu karme: i imamo pomirenost sa neumitnim i sa onim što izbija iz nas, ali imamo i težnje nadvladavanju,  nadjačavanju svih ograničenja koja su nam nabačena (težnje pomalo i po tajnačkoj metodologiji).


 

Rezime

– Svet u kojem živimo, zemaljski svet, sam po sebi je svet Materije i Iluzije, nezavisno od toga ko od moćnih bića, koje nazivamo bogovima, Zemljom vlada. Međutim, Bog ili bogovi koji sada vladaju Zemljom – do naše pune nesnalažljivosti su preko svojih dodatnih iluzija ovaj naš, i njihov  svet učinili pravim lavirintom.

– Dakle, nije Iluzija sama po sebi zlo, neznanje, mrak, antievolucionizam. Ako kritična masa čovečanstva ne bi robovala posebnim i dodatnim iluzijama koje nam je nabacio Vladar Zemlje, ovaj isti svet Iluzije bi bio jedno iluzorno, ali prijatno iluzorno mesto za život. Naše bi u tom slučaju bilo samo da imamo svest o iluzornosti takvog sveta. Ovako, mi moramo da se borimo i za raskrinkavanje iluzija koje nam je dodatno nabacio Vladar Zemlje.

– Jedna od perspektiva rešenja je da postanemo kao lucidni snevači, koji se u snu sete da sanjaju, te tako postaju gospodari dešavanja u snu. Tako bi oni koji se probude za Iluziju i iluzije postali Gospodari Iluzije. Da nije ekstremno jake Iluzije i iluzija, te masovne svesti teške sedam milijardi ljudi, koja ih podržava, mnogi od probuđenih već bi bili Gospodari Iluzije.

 

1. Raskrinkavati Iluziju i iluzije, iluzije u duhovnosti su najopasnije, uranjanje svesti u Materiju i Iluziju… Ima mesta za konfuziju, pa da malo razgraničimo ove ključne pojmove.

2. Najpre, kako ovo može biti svet Iluzije, kada nam je u svakodnevnoj percepciji ovo najrealniji mogući svet? Najstabilniji mogući! Kako drvo, kuća, čovek – mogu biti iluzija, kad ih vidimo tako jasno da jasnije nije ni moguće videti takva bića i objekte u ovom svetu?!

3. Postoji priča o nekom filozofu koji je objašnjavao kako je sve oko nas iluzija, a njegov prijatelj mu baci kamen na nogu. Ovaj jaukne. „Ako je kamen iluzija, kako može da udarac kamenom zaboli?“

4. Ovo je banalizacija koncepta o Iluziji i iluzijama. Dodatno se tu mešaju i različite predstave o iluzijama ili obmanama. Mi možemo da pojam iluzije vezujemo za nekakve vazdušaste ili maglovite predstave ili dešavanja, kao što je to u pričama o duhovima, koji se jedva naziru, jedva su dostupni i čulu vida, a jedva ili nikako ostalim čulima. Onda nam u tom slučaju priča o Materiji kao Iluziji zaista nikako ne može proći, nikako ne može biti shvaćena. I oni koji se drže ove bukvalne predstave o iluziji – koncept o svetu Materije kao svetu Iluzije ne mogu u dubljem smislu ni razumeti.

5. I svet Iluzije predstavlja određeni vid Postojanja, određeni vid realnosti. I ko je duboko svestan Iluzije i iluzija – ne iskoračuje iz ovog istog sveta, ovaj isti svet mu se ne rastvara kao magla, ne postaje mu nevidiljiv.

6. Svest o Iluziji i iluzornosti proizilazi iz unutrašnjeg, ne iz spoljašnjeg viđenja. Spoljašnje viđenje se fiksira na postojeće predstave. Da, sada je kamen realnost, kamen postoji, kao što je i telo u koje udara realnost, i ono postoji. Međutim, živimo u svetu, kao što kaže H. Trismegistos: „nastajanja, cvetanja i nestajanja“. To isto telo, koje nam je sada čista i najjasnija moguća realnost, realnost u sadašnjoj situaciji, realnost našem spoljašnjem vidu – ako ne sutra, a ono možda za koju godinu, već može biti prah, možda i bukvalno sagori u nekom požaru. Kamen jeste dugoročniji, ali je podjednako podložan istom procesu, samo na mnogo duže staze.

7. U široj perspektivi posmatrano, sve što vidimo oko sebe: i jeste i nije, danas jeste, sutra možda već nije. Sutra, ili za koju godinu. Posmatramo danas neko drvo, i ono je za nas realnost, zauzima određeni prostor u ovom svetu. Ne možemo proći kroz njega. Već sutra, ili za koji mesec, neko iseče to drvo (i uskoro ono sagori, postane pepeo). Dođemo na isto mesto, isti onaj prostor koji je zauzimalo drvo – prazan je. Mi sada možemo proći kroz taj prostor.

8. Svest o Iluziji i iluzijama znači svest o dubljoj pozadini, o kosmičkim dimenzijama svega što postoji oko nas.

9. I nije ova svest pitanje pukog bezličnog viđenja, kao nekakve igre. To je mnogo ozbiljnije, dublje, sudbonosnije pitanje – U ŠTA INVESTIRAMO SVOJU ENERGIJU. Mi je moramo ulagati i u ovaj svet Iluzije, jer je naše iluzorno fizičko telo vezano za svet Iluzije i ne može postojati ako svoju Energiju ne ulažemo i u njega. Prvenstveno polazeći od hrane. Ali nije u redu ako mi svu svoju pažnju i Energiju ulažemo u Iluziju i iluzije. Onda nam se cela naša svest, celo naše biće sele u Iluziju i u Materiju. Uranjaju u ono što danas jeste, sutra nije. Onda znači da „sutra“ i naša svest i naše biće već više nisu, ako su zarobljeni okovima Iluzije i Materije, u okviru njihovih ciklusa „nastajanja, cvetanja i nestajanja“.

10. Ali nije u redu ako mi svu svoju pažnju i Energiju ulažemo u Iluziju i iluzije. U tu kritičnu zonu je danas svakako ušla kritična masa čovečanstva. Opsednutima novcem i svim drugim materijalno-iluzornim vrednostima možda već nema manevarskog prostora za okretanje nepropadljivom delu nas samih, nepropadljivim vrednostima. No, svako ide svojim putem, putem svojih opredeljenja, u tome ne treba jedni drugima da smetamo.

11. Svet u kojem živimo, zemaljski svet, sam po sebi je svet Materije i Iluzije, nezavisno od toga ko od moćnih bića, koje nazivamo bogovima, Zemljom vlada. Međutim, Bog ili bogovi koji sada vladaju Zemljom – do naše pune nesnalažljivosti su preko svojih dodatnih iluzija ovaj naš, i njihov  svet učinili pravim lavirintom.

12. Ovaj svet je Karantin-Pakao-Zatvor. Mi imamo iluziju da živimo sasvim normalne svoje živote u sasvim normalnom svetu. Ima tu problema, ima dosta negativnosti, ali, u suštini, život je lep.

13. Ovaj svet i mi u njemu po logici stvari – možemo biti samo jedna od brojnih planeta i područja sa živim bićima, uzmimo samo naše bliže okruženje. Po logici stvari – i naš Sunčev sistem mora da vrvi od života i živih bića. Ali, drugačijeg sastava, drugačije logike, drugačijeg tipa življenja i funkcionisanja. Mi život i živa bića vezujemo isključivo za one uslove koji nama znače život, vazduh, voda, hrana, te kako slične uslove ne vidimo na drugim planetama u Sunčevom sistemu – zaključujemo kako smo usamljena živa bića u Sunčevom sistemu, a možda i u Galaksiji.

14. Da li mi namerno želimo da imamo ovako ograničeno viđenje i gledište, rezonovanje? A ko bi normalan to svojevoljno želeo?! Naravno da tu dolazimo do priče o Bogu ili bogovima koji vladaju Zemljom, i koji su nam iz svojih interesa nabacili ova ograničenja u percepciji i u rezonovanju. Stoga i imamo Zemlju kao – kosmički Karantin. Jer oni koji vladaju ovim Karantinom sprečili su i sprečavaju naše eventualne kontakte sa drugim živim bićima iz Sunčevog sistema. Sa tim ograničenjima mi zaista niti možemo videti, niti dokazivati postojanje drugih živih bića u Sunčevom sistemu i u njegovom bližem okruženju, niti nam ono deluje logično, s obzirom na naše poimanje uslova za život i za postojanje živih bića na određenoj planeti ili nebeskom telu.

15. Ovo su neke krupnije, kosmološke iluzije. Ostale, „bezbrojne“, koje imamo na svakom koraku, pa i u duhovnosti, u kojoj su one najopasnije, jer su vezane za rast naše svesti, teme su ostalih tekstova.

16. Bog ili bogovi koji su nam na svet koji je Iluzija sam po sebi, nabacili još more iluzija u okviru njega, držeći nas u strahu i neznanju, svakako su to učinili iz svojih sebičnih interesa, jer smo im takvi odlični energetski resursi. Da nije tako, oni bi radili u korist rasta naše svesti, u korist pravih proširivanja naših spoznaja, ne bi nas na svakom koraku sputavali i navodili manipulacijama na krive puteve.

17. Zamislimo da nije tako. Zamislimo da nemamo nad sobom ovakve bogove ili ovakvog jednog Zlog Boga Zemlje. Čak, ne mora to da bude ni neki dobar bog, neka nam je dozvoljeno da sami kreiramo, u pravom smislu, svoju zemaljsku sudbinu. Ako je takva varijanta moguća.

18. Mi bismo i u tom slučaju još uvek bili u svetu Iluzije, i Materije kao vida Iluzije. Mi bismo još uvek bili u svetu „nastajanja, cvetanja i nestajanja“. Mi bismo tada slobodno spoznavali svet Materije i Iluzije. Neometani manipulacijama i ograničenjima kojima smo sada okovani.

19. Iluzija kao osnova ovog sveta bi ostala, ali ne i „bezbrojne“ iluzije preko kojih nam Vladar Zemlje ograničava i zarobljuje svest, sprečava u evolucionizmu, bori se protiv našeg evolucionizma.

20. Dakle, nije Iluzija sama po sebi zlo, neznanje, mrak, antievolucionizam. Ako kritična masa čovečanstva ne bi robovala posebnim i dodatnim iluzijama koje nam je nabacio Vladar Zemlje, ovaj isti svet Iluzije bi bio jedno iluzorno, ali prijatno iluzorno mesto za život. Naše bi u tom slučaju bilo samo da imamo svest o iluzornosti takvog sveta. Ovako, mi moramo da se borimo i za raskrinkavanje iluzija koje nam je dodatno nabacio Vladar Zemlje.

21. Uzmimo situaciju u kojoj pomoću naočara zalazimo u trodimenzionalni virtuelni svet. On je odličan za učenje i sticanje iskustava i bez kretanja po realnom, ovom fizičkom, recimo – realnom svetu. Tačno je da mi ne možemo učiti lekcije najpotpunije ako imamo svest da smo u virtuelnom svetu. Što smo uživljeniji u taj virtuelni svet – to potpunije, dramatičnije doživljavamo sam taj svet, te na njega reagujemo kao na realni svet, pa je i korist od iskustava iz njega – kao korist od iskustava iz realnog sveta.

22. E, ali zamislimo kako nas u okviru programa tog virtuelnog sveta neko navede da imamo predstavu kao da je taj virtuelni svet jedino mogući i jedino postojeći, jedna jedina relnost, da je ona isto što i Univerzum! Jasno je da mi u tom slučaju počinjemo da se gubimo u tom svetu, svest počinje da nam se deformiše i da se gubi u lavirintima takvog iluzornog sveta. Iluzija, koja nam je, DOZIRANA I KONTROLISANA, bila na korist, sa preterivanjem postaje OPASNO štetna.

23. Upravo takav analogni proces imamo danas na delu na našoj planeti, tj. u čovečanstvu. Zahvaljujući Bogu ili bogovima koji vladaju ovim našim svetom.

24. Da se Bog ili bogovi koji upravljaju Zemljom nisu opasno zaneli u svojim iluzijama – ne bismo ni mi, jer oni su naši makrokosmosi, oni po svojim zakonima organizuju zemaljski život. (Šta je u tom našem životu izvorno Stvoriteljevo, a šta njihova intervencija, i na nama, i na životu na Zemlji – daleko smo od toga da pouzdanije znamo.)

25. Kako je to gubljenje u iluziji opasno možemo videti po analogiji sa onim ko se sa naočarima za trodimenzionalni svet izgubi u njemu. Takav više ne bi mogao da normalno funkcioniše u ovom svetu. Odnosno, šizofrenične osobe su prirodna analogija za takvu pojavu: za njih su puna realnost iluzije koje imaju u svom umu, u svojoj svesti, oni se po njima vladaju, a ne po zakonima realnog fizičkog sveta. Te nisu sposobni za funkcionisanje u realnom fizičkom svetu. Ako produžimo tu analogiju: osobe koje su se previše zanele u iluzijama ovog sveta, koje su opsednute materijalno-finansijskim i ostalim iluzornim vrednostima, za svet van ovog sveta Iluzije su – šizofrenične osobe. I kao takve verovatno nakon smrti funkcionišu u nekim predelima kosmički realnih, neiluzornih svetova.

26. Kako postati Gospodar Iluzije? Način je, na osnovu iznete logike, jasan i jednostavan, a praktično je – ne-moguća misija: primeniti metod lucidnog snevača. Lucidni snevač se u snu seti da sanja, i onda se poigrava dešavanjima u snu, po svojoj volji.

27. Oni mi koji smo bar koliko-toliko odmakli u svesnosti samog sveta Iluzije, a posebno u raskrinkavanju iluzija koje nam je Vladar Zemlje dodatno nabacio, svakako jesmo na dobrom putu da postanemo lucidni snevači u ovom svetu, dakle – gospodari Iluzije. A da li ćemo nekada, u nekom trenutku u tome uspeti? Da Iluzija nije ovako preterano jaka – imali bismo dosta šansi. Ovako… borimo se, pa ćemo videti.

28. Tj. ona je jaka na osnovu toga što je skoro sedam milijardi zemaljskih bića podržava svojom pažnjom i Energijom, smatrajući je za punu i jedinu, jedino moguću realnost. Da nije tako jake masovne svesti i njenog pothranjivanja Iluzije i iluzija, da ta ista masovna svest opako i jadovito ne steže i ne guši one koji su za Iluziju budni, a na sve to dolaze i mehanizmi Vladara Zemlje, da nije svega toga – svaki realno probuđeni već bi se, kao gospodar Iluzije, poigravao njome poput lucidnog snevača.

29. Na drugoj strani, tim je očiglednija opasnost, ne samo beskorisnost nego i štetnost od svakog podleganja Iluziji i iluzijama, osobito u duhovnosti. Time se samo pojačava, sve opasnije i nepovratnije, šizofreničnost za duh ili dušu koja se nakon ovog vrati u neke varijante kosmički realnih svetova. Ako uopšte i može da im se vrati… Ali, Iluzija i iluzije ne bi bile to što jesu – da se oni koji su u njihovoj vlasti, oni koji im u sebi daju vlast i legitimitet, grčevito ne bore da same iluzije održe u sebi, da ih održe u životu, da ih vide i doživljavaju kao punu realnost.

30. Mi ne možemo jedni drugima raskrinkavati iluzije i jedni druge oslobađati od iluzija. To je poduhvat koji isključivo svako za sebe mora da izvede, odnosno, ko je voljan da to izvede – treba da bude otvoren za vođstvo onih koji su u tom procesu malo dalje odmakli.


 

Rezime

Stvoritelj je nespoznatljiva enigma. Te mi prema njemu ne možemo da određujemo nikakvu vrstu odnosa.

Obazriv sam prema tom konceptu  sa Ocem, jer može da bude jedna podvala Vladara Zemlje, koji hoće da nam se prikaže kao Stvoritelj. Kako gore – tako dole. On je izgleda svoju iluziju da je Jedan preneo na nas, tako da i mi mislimo da smo jedini u kosmosu.

(Oblast ili kategorija „Dijalozi“. Možda joj treba dati malo više prostora, jer može da bude zanimljiva forma uzgrednih dodatnih objašnjenja raznih ideja i stavova iz dužih tekstova.)

Poznanik

„Ljubazni! Sad smo deca Božija i još se ne pokaza šta ćemo biti. Nego znamo, da, kad se pokaže, bićemo kao i On, jer ćemo Ga videti kao što jest.“

Opet ono moje: princip Dece i princip Oca (odgojitelja). Na to imamo i onu o očevom nasleđu: dok sin ne sazri, otac mu ne daje imanje, iako je sve vreme sve očevo zapravo sinovljevo.

Ovo ti pišem jer znam da ti je ta ideja Oca bila odbojna i nije te pozivala na razmišljanje. A zapravo je dosta smislena.

 

Moj odgovor

Nemaš poverenja u Imanuela, a on daje odlične osnove kosmologije. Na nekoliko mesta kaže da će iskrivljavati njegovo Učenje, proglašavajući ga sinom Stvoriteljevim.

Stvoritelj je nespoznatljiva enigma. Te mi prema njemu ne možemo da određujemo nikakvu vrstu odnosa.

Obazriv sam prema tom konceptu  sa Ocem, jer može da bude jedna podvala Vladara Zemlje, koji hoće da nam se prikaže kao Stvoritelj. Kako gore – tako dole. On je izgleda svoju iluziju da je Jedan preneo na nas, tako da i mi mislimo da smo jedini u kosmosu. I ideje o Ocu mogu poticati od njega, ideje preko kojih nam se on pokušava podmetnuti kao Stvoritelj.

Naše je da radimo na duhovnom napredovanju. Da odgonetamo ključeve za to. Kao što je i posao Vladara Zemlje da nas u tome ometa.

 

Poznanik

Da, u pravu si, tvoja teorija zvuci dosta ubedljivije…

 

Moj odgovor

Nije moja, osnova je Isus-Imanuelova. Uz napomenu: ni meni otprilike trećina onoga što on kaže nije prihvatljiva, ali – ima on neka odlična krunska objašnjenja. To je sad jedno prebiranje žita i kukolja po duhovnim učenjima. Ne slepo prihvatanje svega što je u njima rečeno.

 

Poznanik

„To je Duh, ali on mora biti onaj pravi, dobri i veliki Duh: kako ćeš ga drukčije zvati nego Bogom koji gostuje i živi u čovekovom telu?“

 

Moj odgovor

I Isus-Imauel govori o (Sveprožimajućem) Duhu.I kaže da je naš duh – čestica Stvoriteljeva u nama. Ali – ne objašnjava vrstu odnosa između Stvoritelja i Duha. Tačnije, i da nam precizno objašnjava – od slabe koristi bi nam to bilo, jer mi nemamo jasne predstave ni o nama bliskim stvarima, a tek da uistinu shvatimo ono što nam je nemerljivo daleko i činjenično neshvatljivo…!

Kako da dozvolimo nekome, bilo kome i bilo čemu, da „gostuje i živi“ u našem telu, ako ne znamo o kome ili o čemu se radi?!

Mi mi ne znamo kakav je odnos između Stvoritelja i Duha. I to za sada, ma koliko se naprezali i o tome razmišljali – ne možemo da znamo. A tek je nepouzdano da se uzdamo u razne teorije i u tzv. velika duhovna dela. Zato je bolje da se bavimo praktičnim pitanjima. Na primer: raskrinkavanjem Iluzije i iluzija, pročišćavanjem percepcije i eskiviranjem svih distorzija koje nam se nabacuju umu, pa posebno – Ravnotežom, itd. Pa, kada preko praktičnih pitanja dovoljno pročistimo i razvijemo svoju svest, osvanuće nam i odgovori na ova velika pitanja


Rezime

– I znatno pre filma (sa više publiciteta od E. Kuea i P. K. Žagoa, preko N. Godarda i drugih) „Tajna“ mnogi pojedinci su presrećni uspevali da nagvirnu u predvorje velikih čovekovih potencijala, velikih moći. Bili su na dobrom putu i dobrom tragu otkrivanja principa za aktiviranje naših moći.

– Međutim, Zli Bog Zemlje ne spava, već milenijumima. Omasovljenje koncepta o aktiviranju i o upotrebi velikih ljudskih moći, moći na sopstvenom redizajniranju, na reprogramiranju sopstvene sudbine, on je preokrenuo u moćne mehanizme za još dublje i sve masovnije, opasnije potapanje svesti ljudi u Materiju i Iluziju. Opet po nezaobilaznom principu: „Sve je suprotno od onoga kako izgleda“. Ljudi tobože aktiviraju svoje moći na sopstvenom preobražavanju i preobražavanju svoje sudbine, a u stvari – sve više i zlokobnije sebe zarobljavaju i sebe same guraju u živo blato Materije i Iluzije.

– Preko omogućavanja ljudima da ispunjavaju svoje želje, naravno, vezane za iluzorne vrednosti (novac, materijalno blagostanje, karijera, zadovoljstva, itd.) – Vladar Zemlje je podmetnuo onima koji krenu ovim putem iluziju zemaljskog raja. Ko se opredeli za ovaj put – opredelio se za put ulaska u zemaljski raj, koji, po toj „filozofiji“ ispada, već postoji na Zemlji, samo se treba na njega fokusirati.

– Prava Tajna se, u stvari, otkriva svakome kome se desi pravo, neiluzorno duhovno buđenje. Kome se desi Buđenje na Zemlji kao Karantinu-Paklu-Zatvoru, podrazumeva se, sa adekvatnim Vladarem iznad tog Karantina-Pakla-Zatvora. Odatle kreće duhovni put ka Mudrosti i Moći, Mudrosti i Moći koje se u datim okvirima mogu postići i demonstrirati.

 

1. Kao i u svakom drevnom ili novom duhovnom učenju, i Isus-Imanuel ima u svom Učenju, u svojoj „Knjizi“ dosta distorzija i krivih usmerenja, ali i dosta preporuka i ideja kojima vredi dati poverenje.

2. Reče on u svojoj „Knjizi“ (talmudu): ko traži, uporno traži, naći će, i biće zbunjen otkrićem, što je početak dugog i teškog puta, u toku kojeg, pre ili kasnije, vladaće nad svime, nad stvarima i dešavanjima oko sebe. (Biće zbunjen… da aktualizujemo ovaj deo: kada mu se smakne koprena sa očiju, bez koje vidi da je usred Karantina-Pakla-Zatvora, bez koje vidi da živi sa brojnim leševima koji simuliraju žive…)

3. I reče: ko pomiri dvoje u sebi, da budu jedno, ko pomiri suprotnosti u sebi i da im novi, viši kvalitet, i kaže planini da se pomeri – pomeriće se.

4. I reče: mudar je pomiren sa neumitnim, ali i menja njemu dato promenljivo, „budala koja se odmara i čeka na sudbinu pretvara se u ruinu poput probušene posude za vodu, oni koji čuvaju krave, uvek imaju mleko, takođe, oni koji neguju mudrost i primenjuju je kroz snagu duha požnjeće bogate plodove“.

5. I reče na još mnogo drugih mesta: “ Budite svesni istine i mudrosti, i vaš će duh i svest postati moćni.“

6. „13. I kada ste svesni i živite u istini i mudrosti, vaš duh i vaša svest će biti ispunjeni neograničenom moći. 14. I tada sve što zapovedite i tražite u molitvi, dobićete, ukoliko verujete u to. 15. Ne pretpostavljajte, kako bilo, da je molitva neophodna, jer ćete dobijati i bez molitve, ukoliko je vaš duh i vaša svest naučena kroz istinu i mudrost. 16. Ne zavaravajte se prateći lažna učenja, jer su ona pogrešna. 17. Znajte ovo: što god osoba želi da završi, prvo mora stvoriti volju za to, jer je to zakon prirode. 18. Zato svaka osoba određuje kretanje svog života, poznatog kao sudbina.“

7. To su zakoni naših moći, zakoni naših potencijalnih ispunjenja, naših prikrivenih nadležnosti za menjanje nas samih, uslova u kojima živimo, cele planete…

8. Međutim, Zli Bog Zemlje ne spava, već milenijumima. Kako želi da do u večnost održava pakleno stanje u svom Carstvu, a u našem Karantinu-Paklu-Zatvoru, to on, i njegovi sinovi i sluge, budno prate svaku opasnost koja je potencijalno usmerena na podrivanje njegovog Carstva. Mehanizme gušenja svakog potencijalnog zametka menjanja postojećih zemaljskih uslova – vešto je on ugradio u zakone po kojima funkcioniše život na Zemlji, po kojima se čovečanstvo vlada kao stado.

9. I svakako dodatno on koristi i svaki proboj potencijalno šire korisne ideje ili koncepta – za sopstvenu korist. Da li je još neko kao on uigran u tome da ideju ili koncept koji su u začetku opasnost po njega – preokrene, po svom dokazanom principu „sve je suprotno od onoga kako izgleda“, u sopstvenu korist, da svaku takvu vodu, makar i najsitniji potočić, usmeri na svoju vodenicu?

10. I znatno pre filma (sa nešto više publiciteta još od E. Kuea i P. K. Žagoa, preko N. Godarda i drugih) „Tajna“ mnogi pojedinci su presrećni uspevali da nagvirnu u predvorje velikih čovekovih potencijala, velikih moći. Bili su na dobrom putu i dobrom tragu otkrivanja principa za aktiviranje naših moći.

11. Međutim, Zli Bog Zemlje ne spava, već milenijumima. Omasovljenje koncepta o aktiviranju i o upotrebi velikih ljudskih moći, moći na sopstvenom redizajniranju, na reprogramiranju sopstvene sudbine, on je preokrenuo u moćne mehanizme za još dublje i sve masovnije, opasnije potapanje svesti ljudi u Materiju i Iluziju. Opet po nezaobilaznom principu: „Sve je suprotno od onoga kako izgleda“. Ljudi tobože aktiviraju svoje moći na sopstvenom preobražavanju i preobražavanju svoje sudbine, a u stvari – sve više i zlokobnije sebe zarobljavaju i sebe same guraju u živo blato Materije i Iluzije.

12. Isus-Imanuel lepo reče gore (između ostalog): „Budite svesni istine i mudrosti, i vaš će duh i svest postati moćni.“ Obratimo pažnju: svesnost, istina i mudrost dolaze ispred moći! Ne daju se tajne moći („Tajna“) onima koji nisu dovoljno duhovno zreli za njih, koji nisu uzrasli u svesnosti, istini i mudrosti. Jer će takvi te tajne, „Tajnu“, upotrebiti u korist sopstvene štete, u korist štete po sopstvenu dušu i duh, po evoluciju svog bića, ŠTO SE DANAS U BROJNIM TAJNAŠKIM PRAVCIMA I STRUJAMA MASOVNO ČINI.

13. Metodologija menjanja sebe, okolnosti u kojima se živi i sopstvene tzv. sudbine, u tajnaškim školama, pokretima, pravcima i teorijama – ne koristi se u skladu sa sopstvenim evolucionizmom, već u skladu sa sopstvenom degradacijom, a sa iluzijama moći, sa iluzijama povezivanja sa duhom, duhovnošću, kao što se često kod njih kaže – sa Univerzumom (Univerzum hoće da mi budemo srećni, da živimo u obilju, itd.). Novac, bogatstvo, karijera, ugled, sva zemaljska zadovoljstva, itd. – bez izuzetka su na listi prioriteta u tajnaškim krugovima, duh i duhovnost su negde na marginama, kao nešto što se usput, uz težnje onim materijalno-iluzornim prioritetima, postiže.

14. Odgonetanje metodologije i principa pomoću kojih ćemo aktivirati svoje prikrivene moći stara je. Možda nešto više publiteta dobija sa E. Kueom, principi sautosugestije, te drugih sličnih poslenika, N. Godard, posle Drugog svetskog rata, itd.

15. Što se u poslednje dve-tri decenije počelo širiti izuzetno intenzivno, a osobito masovno i omasovljavajuće postalo nakon filma „Tajna“, odnosno, pre nje sa možda kultnim savremenim tajnaškim delom Dž. Marfija – „Moć podsvesti“.

16. Tajnaški koncepti delovanja na svoje telo i na svoju tzv. sudbinu toliko su naširoko i raznoliko razrađeni, da bi već bilo teško da se kraće prikažu. U svemu je ključna moć našeg uma, ili moć koja se preko našeg uma izliva u fizičku realnost. U okviru tih koncepata toliko je domišljatosti i u vezi sa metodama i metodologijom. Otprilike klasični su vezani za vizualizaciju i afrimacije. Redukovanje percepcije realnosti i mišljenja u vezi sa tim, na pozitivnu stranu i pozitivne aspekte – prosto je podrazumevana osnova. A ima i koncepata koji se povezuju sa savremenom naukom, npr. V. Zeland, sa tajnaškim konceptom koji se temelji na idejama kvantne fizike. Danas je možda trenutno najpopularniji tzv. koučing. Itd.

17. Mnogi uspešno demonstriraju te tajnaške koncepte i metodologiju, mnogima oni i ne polaze za rukom, a svakako su masovniji ovi kojima „Tajna“ ne ide od ruke. Oni koji su uspešni – dokazuju kakve realne moći ima naš um na izvođenju promena. Što oni to čine u pogrešnom smeru – drugo je pitanje. Ovi kojima „Tajna“ ne polazi za rukom – pokazuju da su u ovom domenu ipak mnogi, brojniji od onih za koje znamo, faktori u igri, te da „Tajna“ nikako nije zaista otkrivena Tajna, kao što se tajnašima čini.

18. Verovatno se već sluti o kakvoj podvali Zlog Boga Zemlje u ovom slučaju se radi. Jasno je, čim je tajnaštvo počelo da se omasovljuje – odmah imamo na delu princip „Ja sam u masi“. Ono što je moglo da bude na korist ljudima, u pravcu njihovog samooslobađanja – pretvoreno je u suprotno, u mehanizam još dubljeg porobljavanja, još dubljeg uranjanja svesti ljudi u Materiju i u Iluziju. A sve sa iluzijom postizanja, dosezanja velikih moći.

19. Preko omogućavanja ljudima da ispunjavaju svoje želje, naravno, vezane za iluzorne vrednosti (novac, materijalno blagostanje, karijera, zadovoljstva, itd.) – Vladar Zemlje je podmetnuo onima koji krenu ovim putem iluziju zemaljskog raja. Ko se opredeli za ovaj put – opredelio se za put ulaska u zemaljski raj, koji, po toj „filozofiji“ ispada, već postoji na Zemlji, samo se treba na njega fokusirati.

20. Živite u Karantinu-Paklu-Zatvoru, a radi svojih iluzornih želja i zadovoljstava zamišljate da živite u Raju! Zar to nije fascinantna podvala?! I jasno je da podleganje toj podvali ne može ljudima doneti ništa dobro, ništa dobro po njihovo pravo biće.

21. Drugi krunski princip Vladara Zemlje: „Sve je suprotno od onoga kako izgleda“.

22. Prava Tajna se, u stvari, otkriva svakome kome se desi pravo, neiluzorno duhovno buđenje. Kome se desi Buđenje na Zemlji kao Karantinu-Paklu-Zatvoru, podrazumeva se, sa adekvatnim Vladarem iznad tog Karantina-Pakla-Zatvora, a to je moćno biće koje nas energetski iscrpljuje i koje marljivo radi na tome da nas onemogući u pravom rastu, koji znači i pravo aktiviranje moći i samo-oslobađanje. Koncept prave Tajne i pravog Buđenja koji su strani i neprihvatljivi i za tolika duhovna učenja, a kamoli za tajnaške „fanove“.

23. Odatle kreće duhovni put ka Mudrosti i Moći, Mudrosti i Moći koje se u datim okvirima mogu postići i demonstrirati.

24. Moć našeg uma jeste jedna od tajni. Ali u svim složenostima koje znači naš život u Karantinu-Paklu-Zatvoru – naivno je misliti kako ta tajna nije u prepletu sa drugim, isto tako važnim tajnama, naivno je misliti kako je ona jedina ili presudna. U prepletu sa drugim tajnama, na primer, sa tajnom Ravnoteže.

25. Ta prava Tajna i te pomoćne tajne – upravo su teme koje se na ovim stranicama pokušavaju odgonetati…


 

Podvale i prikrivena moć meditacije

Rezime

Prikrivena moć meditacije je u sabiranju svih misli u jednu tačku, u jednu misao, kao što se sabiranjem sunčevih zrakova u jednu tačku, kroz lupu, dobija moć u vidu visoke temperature. Ta moć može biti moć ako se izvodi naprezanjem uma, u smislu u kojem nam se um napreže pri rešavanju problema. Princip Vladara Zemlje nam je već poznat: ono što je opasnost po njega, odnosno po njegovo Carstvo – on vešto preokrene da bude njemu na korist. Moguće je da je moć našeg uma (kao što nam otkriva kontroverzni H. Hand) izuzetna, nova meditacija sa naporom misli kroz sabranost u jednoj tački bila bi glavni instrument takvog demonstriranja naših moći. A to bi bilo opasno po one koji nas drže u Karantinu-Paklu-Zatvoru. Zato su nam podmetnuli koncept meditacije u kojem nam se ta moć umrtvljuje i neutralizuje: napor fokusa na jednoj tački, koji bi trebalo da su naboj i energizovanje – izvodi se nenaporom umrtvljivanja uma, što je paradoks u kojem se cilj i način međusobno potiru, isključuju. Uz to meditant dobija gratis iluzije duhovnog uspinjanja i doticaja sa Univerzumom. Pa: i vuk sit, i ovce na broju!

 

1. Nekima se čini: kao da imam neki problem, pa sam se osuo na meditaciju. Što kaže narod – „hvala Bogu“, nemam problem sa meditacijom. Naprotiv, sa otkrivenim podvalama u meditaciji, i sa „preuređenim“ konceptom meditacije – dobijam(o) moćan instrument za duhovno delovanje. Nemam problem sa meditacijom, niti mi se preko meditacije prelamaju neki drugi problemi.

2. Naprotiv, sama meditacija je problem! Tj. postojeći masovno prisutni, sveti koncept meditacije. On krije u sebi podvale. I ako neko o tim podvalama zvoni na sva njemu raspoloživa zvona – da li to on ima problem, ili imaju problem oni koji se slepo drže tradicije i stereotipa o jednoj metodi, ne usuđujući se da naprave distancu i da samo prime k znanju zapažanja kojima se ukazuje na manipulacije u samoj toj metodi. Da njihovo lično dalje preispitivanje same te metode uzmemo već kao pravi njihov podvig.

3. Da bismo pratili kako je do distorzija u konceptu meditacije došlo, osvrnimo se najpre na ono što je njena već i dokazana moć. Dokazana, slučajno, sporadično, na nekim marginama koje neće biti opšteprihvaćene, te nisu ni opasne za one koji su pojedince u čovečanstvu i navodili na ove distorzije.

4. Kao što je moć sunčevih zrakova kada se saberu u jednu tačku, preko lupe, tako je i moć meditacije u tome što joj je jedna od suština – sabiranje svih naših misli u jednu tačku. Sabiranje, sažimanje energija svih naših misli u jednu misao ili u jednu tačku, nameru – to je realna velika moć meditacije.

5. To više nego ubedljivo dokazuju monasi iz manastira Šaolin. U pitanju su borilačke veštine i demonstriranja moći u okviru njih (što je rad na uranjanju u Iluziju), ali, svejedno, govorimo o realnoj moći ili o potencijalima postupka u kojem nam sve misli postaju jedna misao. Od naše svesti zavisi ka čemu ćemo je usmeriti.

6. E, ali ti začuđujući efekti sakupljanja svih misli u jednu misao – ne izvode se i ne bi bili ni smisleni, ni efektivni, da se izvode: kroz opuštanje. Naprotiv, iza njih treba da stoje napor, naboj, sabiranje Energije. Da jednim udarcem prelomi dasku koja se jedva i macolom može prelomiti – to neće poći za rukom umrtvljenom meditantu koji se takoreći jedva pokreće. To može poći za rukom nekome ko je sve svoje misli sabrao u jednu energizujuću misao, u jednu nameru, u jednu sliku-viziju – prelamanja daske. Sve misli sabrao u jednu jedinu misao efekta koji nastoji da postigne.

7. Dakle, koje to značajno, suštinsko, veliko, a naizgled beznačajno pomeranje u konceptu i u praksi meditacije treba izvesti, da bi nam se ona od koncepta i metode kojom smo navedeni na podvale i pogrešne staze – pretvorila u metod aktiviranja naših moći? Fokus na jednoj tački, na jednoj misli, nameri – ostaje. Ali uvodimo napor i naboj, misaoni napor, kojim sve misli sabiramo u tu jednu tačku.

8. Ne smirivanje kojim prepuštamo da se sve misli same od sebe saberu u jednoj tački, već – misaono naprezanje u tom smeru. Misaono naprezanje, u onom smislu u kojem misaona naprezanja činimo u igri šaha, pri rešavanju problema, matematičkih zadataka, itd.

9. Naizgled beznačajna, ali suštinska razlika.

10. U dubinskom opuštanju (nepomičnom ležanju, na ležima) naše je da samo zađemo u ovu seansu i onda prepuštamo da se dešava ono što se bude dešavalo. Um nam se nikako ne meša u ovaj proces. Um može u tom procesu, u toj seansi ili u nekima od seansi, da nam radi sto na sat. I mi mu to dopuštamo. Ne dajemo mu nikakve direktive, šta da radi, a šta da ne radi. Ono što i preko uma izbija – proces je razgradnje svega toga što izbija, između ostalog to se odnosi i raznorazne naše misli. Kako se ti sadržaji razgrađuju, tako se um smiruje. Ne zato što mi želimo, što se držimo implicitnog placeba o smirivanju uma, već zato što je upravo to samostalni prirodni proces smirivanja. Razgradnjom onoga što izbija – dobijamo smirivanje, dubinsko smirivanje.

11. Seanse dubinskog opuštanja moraju biti u prepletu sa seansama naših naprezanja, naših težnji, naših aktivnih duhovnih i neduhovnih bavljenja. Ako tih komplementarnih seansi nema – možemo polako zapadati u depresiju. (Uopšte, šira i detaljnija objašnjenja procesa dubinskog opuštanja dolaze na red nakon raspetljavanja pitanja u vezi sa meditacijom.)

12. Na jednoj strani se dubinski opuštamo, na drugoj, možda i proporcionalno – naprežemo. I to je ključ.

13. Šta imamo u konceptu meditacije?

14. Imamo samo opuštanje i opuštanje, tj. želju za opuštanjem, viziju smirivanja uma i nedelanja. Da li su i kako Budine izvorne dobre smernice masovno izvitoperene, ovde nam je to nebitno, tek – mi dobijamo jedan od principa duhovnih struja sa meditacijom u osnovi – isključiti um, ne delati, delanje je od ega, itd. Jesu to neki od ekstrema u ovim duhovnim strujama, ali – ekstremi samo ogoljenije pokazuju ono što je implicite prisutno i u ostalim „meditativnim“ strujama.

15. Taj ekstrem je odlično iskazan u duhovnjaku kome se sam Ošo Rajniš divio: u duhovnjaku kome su od predoziranosti meditacijom mišići nogu atrofirali. Ošo, kao jedan od uvaženih savremenih tzv. duhovnih učitelja kao da poručuje: „Raspadnimo se od meditacije!“.

16. Šta u konačnici dobijamo? (Još jednom: jesu ove ilustracije ekstremi, ali – baš oni u pravom svetlu prikazuju nedostatke o kojima govorimo.) Dobijamo osobu u čijoj se svesti ko zna šta dešava, u kojoj su umišljanja o stapanju sa Univerzumom, i tome slične istočnjačke varijacije. Ali osobu nesposobnu, ili bar jako onesposobljenu za funkcionisanje u ovom svetu. Naravno, oni koji pomalo meditiraju – ne treba da se boje da će upasti u ove ekstreme, njima je meditacija odlična metoda opuštanja, i takva će im biti sve dok ne dođu do zone dublje opuštenosti (pred velikom raskrsnicom).

17. Ali, zar na ovaj način nismo dobili smirenost, veličanstvenu smirenost pri meditaciji?

18. Poslušajmo u ovome, jer mu je savet odličan, Isusa-Imanuela: „Odgonetajte Zakone Stvoriteljeve, najlakše ćete ih prepoznati u Prirodi“.

19. A u Prirodi imamo (link za tekst sa širom obradom ovog pitanja je ispod ovog teksta): a) životinje koje su u pokretima i ponašanju ubrzane, usplahirene, nervozne, kao što mi u svom svetu kažemo – „živčane“ (majmuni, sitnije ptice, itd.); b) imamo životinje usporene, toliko usporene, da se jedva kreću (puževi, lenjivci, kornjače, mada one ponekad mogu i žustrije da reaguju, itd.); c) i životinje koje su smirene, laganih, usporenih pokreta, graciozno smirenih pokreta, ali koje, kad prilika zahteva, mogu da reaguju hitro, munjevito, energično (npr: rod mačaka, pume, tigrovi, itd.).

20. Da li će našu naklonost, u vezi sa držanjem i ponašanjem, da izazovu puževi i lenjivci, da li ćemo se diviti njihovoj umrtvljenoj smirenosti? Ili će nas oduševljavati smirenost mačaka, iza kojih stoje energičnost i spremnost na adekvatnu reakciju u svakoj životnoj situaciji? Analogno: da li će nas oduševljavati umrtvljeno smirena meditirajuća osoba, takoreći zakočena u reakcijama i u pružanju odgovora na izazove sredine? Ili smirena osoba koja ume, i te kako ume hitro da reaguje kada to situacija zahteva? Ako neko ima dileme neka pogleda rane filmove glumca Klinta Istvuda (jesu u pitanju kaubojski filmovi, sa ubijanjima, ali – ovde posmatramo tip ponašanja i reagovanja).

21. I nije ovde, naravno, u pitanju to šta nam deluje simpatičnije, već – šta je realno i primereno životno funkcionalnije, šta može da nam bude uzor u stavu, ponašanju i reagovanju.

22. Dakle, da pratimo liniju podvala i podvaljivanja onih koji nas drže u ovom Karantinu, a u vezi sa meditacijom.

23. Poturena nam je metoda koja zaista jeste moćna, veličanstveno moćna, metoda sa idejom o stapanju svih naših misli u jednu misao, u jednu tačku. Međutim, kao da su nam data kola bez točkova, a da nam je preporučeno: „A sada se vozajte po svetu! Vi ste moćni, jer možete ovim kolima stići gde god hoćete“. ( U svojim iluzijama zaista i možemo, i tim iluzijama mase meditanata zaista i robuju.) Jer, umesto da je meditacija vezana za napor misli, pri tom fokusu na jednu tačku – vezana je za opuštanje i smirivanje, uz prepuštanje da se misli same po sebi saberu u jedan fokus.

24. Naravno, nije nemoguće da se vremenom to i desi, da se misli smirivanjem sakupe u jednu tačku. Ali, delovanjem pomoću sila koje se međusobno isključuju – mi u ovakvom slučaju dobijamo osobu i mase osoba koje su potpuno bezopasne za Vladara Zemlje: osobe kod kojih je moć koju meditacija može imati – umrtvljena i neutralizovana. Ono što je moglo realno da bude moć, da je sugerisan napor misli, postaje potpuno bezopasno i nemoćno uz sugestiju: do fokusa na jednu tačku doći smirivanjem uma. Još samo da je sugerisan put koji vodi atrofranju uma, pa da podvala bude baš ogoljenija. Mada u ideji o utišavanju misli kao da imamo u zametku i takvu preporuku.

25. Čak nam je zaista poturena jedna besmislica preko postojećeg svetog koncepta meditacije. Oprečnost između postavljenog cilja i načina na koji se do njega dolazi, oni se međusobno se potiru. Cilj, da se misli saberu u jednu tačku realno mora da bude napor. Mi imamo poturenu nam poziciju u kojoj taj napor izvodimo nenaporom. I još nam se tumači kako se time dubinski opuštamo. Zamvrzlame par exellance! Fokus na jednoj tački treba da podrazumeva misaoni napor, sam fokus je moć, taj napor treba izvoditi nenaprezanjem, nenaprezanjem postići moć koja se postiže naprezanjem, itd.

26. E, a kako se to konkretnije koncept nove medtitacije može koristiti u sklopu jedne celovite duhovne strategije – to je posebna tema u okviru oblasti „Duhovna metodologija“. A pošto se konceptom ovde uslovno nazvanim novom meditacijom (tek razlikovanja radi, naravno da se ovde ne radi o nekakvom pronalasku) posredno dotičemo oblasti „Tajne“ i tajnaštva, najpre treba njih razmotriti.

___________________

http://www.val-znanje.com/index.php/tekstovi/metafizika/2812-miroslav-prvulovic-bavljenje-duhovnoscu-u-obicnoj-zivotnoj-poziciji?start=15#content


 

Meditacija kao suptilno naprezanje

Kritičko preispitivanje meditacije, a zbog potrage za njenim novim konceptom i funkcijom, i izvođeno na osnovu iskustva sa njom – svakako da odbija one koji imaju puno poverenje u dugu tradiciju meditacije i u efekte njene masovne primene. Zar je jedna tradicija u našoj civilizaciji prepuna zabluda? I zar za svaku od njih vremenom nije morao da kucne čas da se zablude razotkrivaju? I zar same činjenice da je meditacija masovno „dozvoljena“, a u ambijentu planetarnih sveprožimajućih manipulacija, da je tobože sa masovnom efektivnošću i sa masovnim popularizovanjem – već nisu signali, povodi za preispitivanje? („Ja sam u masi!“) U ovom tekstu još jedan od aspekata meditacije: preko suptilnog fokusa na jednoj tački – ona nas navodi na suptilno naprezanje. A neki od njenih efekata bi trebalo da budu – dubinsko opuštanje i isključivanje uma. Iluzija je da se ti efekti postižu uz fokus uma na jednoj tački, jer se time on kao suptilni rukovodilac procesa ipak ne isključuje, što paralelno podrazumeva i njegov suptilni napor, koji isključuje pravu dubinsku opuštenost. Paradoks koji nas na suptilnom nivou navodi na raskorak, na efekte koji se međusobno isključuju. Čega nema u dubinskom opuštanju (sa nepomičnim ležanjem, na leđima)

1. Ako su neki drugi ovdašnji tekstovi starim meditirajućim vucima, vucima-meditantima, i podnošljivi, ovi u kojima se preispituju zablude vezane za meditaciju, te u kojima se promišljaju novi koncepti i nova funkcija meditacije – svakako su govor u prazno.

2. Šta se imaju preispitivati, kako bi se ko i usuđivao da preispituje duhovnu metodu i praksu koje su vekovima upražnjavane, o čijim afirmativnim prikazima postoje stotine kilograma literature?

3. Zablude i u duboko ukorenjenim tradicijama u našoj civilizaciji nisu nikakva novina. S obzirom na kontekst u kojem živimo, planeta kao Karantin-Pakao-Zatvor, čak je sumnjivo da se i pomišlja kako može postojati nedvosmisleno i čisto efektivna metoda preko koje bi se mase što prosvetljenih, što običnih ljudi uzdizalo duhovnim putevima.

4. „Ja sam u masi!“, poručuje nam Vladar Zemlje. Čim je meditacija masovno uspešna duhovna metoda – odmah nam je signal da tu mora biti prostora za preispitivanje, da tu mora biti procepa u koje su uglavljene zablude i kontraefekti. Naravno, po oprobanom receptu Vladara Zemlje: prikazati da je sve suprotno od onoga kako izgleda. Meditacija nam ne donosi uistinu dubinski mir, ali – prikazati kao da donosi, čak je prikazati kao metodu koja ima monopol na dubinski mir.

5. No, u nekom trenutku, dođe na red svaka tradicija sa svojim zabludama na red za preispitivanje, za revalorizaciju. Uz napomenu: ovo preispitivanje i revalorizacija zasnivaju se na ličnom iskustvu, na ličnom poređenju dve prakse koje se ovde paralelno razmatraju, dakle – ne na teorijskim spekulacijama. Da li će nekome to lično iskustvo biti pouzdan oslonac za dopuštanje da ova preispitivanja imaju neku težinu – drugo je pitanje.

6. Jedna od naših predstava o meditaciji je – da se ona zasniva na sve dubljem našem opuštanju, a preko fokusa na jednoj tački, mantri ili slici. Čime se vremenom zalazi u zonu bezmisaonosti, što znači izdizanje vibracija svesti, čime se povezujemo sa Beskrajem, itd, varijacije u ovim konceptima su brojne.

7. Fokus na jednoj tački, na mantri, na primer reč „mir“, na pulsu, na disanju, na nekoj slici, ili na bezmisaonosti… Mi pri tom ne nastojimo da odbacujemo koloplet misli u svom umu, ne borimo se protiv roja misli, samo imamo suptiln napor na svom fokusu, i – vremenom um treba da nam se utišava, sam od sebe, sve naše misli postaju tačka na koju smo se fokusirali.

8. Videće se u sledećim tekstvovima – ovaj naš fokus na jednoj tački jeste realna moć, baš kao što se i upoređuje u literaturi o meditaciji sa „moći“ zrakova sunca koji se propuštaju kroz lupu. Ali, ta moć naših misli sabranih u jednu tačku mora da se smesti u jedna drugačiji koncept.

9. Makar i najsuptilniji, naš fokus na jednoj tački je ipak – napor. Najsuptilniji napor. Sve dok imamo i najsuptilniji napor – nemamo pravo tonjenje u najdublju opuštenost. Sve dok imamo i najsuptilniji napor – imamo mešanje uma u proces u koji smo stupili.

10. Um sebe ukida sopstvenim naporom! Kontradiktorno! Ne može um, naše misli, da se povlače tako što upravljaju procesom. Na najsuptilnijem nivou, ali, svejedno, upravljanje i mešanje uma svejedno imamo.

11. Um se zaista povlači ako se odrekne bilo kakvog fokusa. Totalno odrekne bilo kakvog fokusa, bilo kakvog, pa i najsuptilnijeg napora. Ako prepusti da se u procesu u koji stupimo – dešava ono što se bude dešavalo, bez njegovih suptilnih direktiva u usmeravanja.

12. A to imamo u dubinskom opuštanju (uz nepomično ležanje, na leđima). Um nas vodi do stupanja u proces. Um ima neke preliminarne predstave o tome šta nas može očekivati kada stupimo u proces. Šta nas može očekivati, ali i što nas ne mora očekivati. Stupamo, svako od nas za sebe individualno, u proces i u dešavanja koji su nam potpuna nepoznanica. U svakoj sledećoj seansi dubinskog opuštanja.

13. Kada stupimo u proces – um se totalno povlači. U smislu usmerenja i suptilnih direktiva. Možda nas tada bude spopadao roj neprijatnih, možda roj prijatnih misli, možda povremeno zađemo i u prijatnu bezmisaonost… Nemamo fokus ni na čemu, ni na kakvoj mantri, ni na čemu što se bude dešavalo. Logično je da nas tek ova metoda, ovakav jedan proces – vode dubinskom opuštanju, a to znači i postupnom suočavanju sa sadržajima koje nosimo u dubini svog bića.

14. Meditacija nas svojom kontradikcijom uvodi u jednu suptilnu zbunjenost, u nekim dubljim slojevima našeg bića. Imamo suptilno naprezanje na jednoj tački, a očekujemo dubinsku opuštenost. Dok ne dođemo do raskrsnice o kojoj je već bilo reči, do raskrsnice na kojoj ćemo ili ići u pravu sve dublju opuštenost i suočavanje sa sadržajima podsvesti, ili sve eskivirati sa suptilnim fokusom na višem… Sve dotle meditacijom mi zaista imamo opuštanje, postupno sve dublje opuštanje.

15. Međutim, nakon te raskrsnice paradoks meditacije počinje da nas zbunjuje. Sve su ovo vrlo suptilni i jedva primetni unutrašnji procesi, opravdano je da ih oni koji nisu nešto skloni introspekciji – uopšte i ne konstatuju, pogotovu ako takvi sami sebe, svoje praćenje procesa meditacije blokiraju apriornim potpunim poverenjem u kocept meditacije, ako ga blokiraju poverenjem u tradiciju meditacije i u efekte masovne primene meditacije.

16. Da bismo uočili o kakvoj suptilnoj zbunjenosti se radi, uzmimo analogiju sa grubljim, čak banalnim ispoljavanjima. Čekamo u redu. Kod lekara, pred nekim šalterom, na nekoj stanici… Potraje to ne samo sat, nego i više. Naše očekivanje je – da dođemo na red. I to je nekakav suptilni fokus: doći na red. A mi smo pri tom u procesu opuštanja. Posebno ako je to sedeća pozicija, mi smo maltene u meditaciji. I trebalo bi da svakome takvo čekanje u redu bude pravo uživanje, jer se u suštini radi o opuštanju. Međutim, šta se dešava? Ovaj proces nas razrdražuje. Jer imamo opuštanje uz suptilno naprezanje, koje proizilazi iz fokusa. Ako bi većina iz tih redova bila sat-dva bila negde u prirodi, ili to isto vreme odsedela u parku – imali bismo pravo (analogija sa dubinskim) opuštanje. Pozicija je skoro ista, samo – nema fokusa.

17. Naravno, ovo ne može da bude bukvalna analogija u svim detaljima, ali – analognu suštinu nam svakako prenosi.

18. Na tlu na kojem uočavamo paradoks meditacije koji nas na suptilnom nivou navodi na raskorak težnje i suštine procesa, rađaju se mogućnosti za novi koncept i za novu funkciju meditacije.


 

Dubinsko opuštanje i meditacija – zajedno do velike raskrsnice (2. deo)

 

Rezime

Sa sve dubljim opuštanjem meditacija, od velike raskrsnice, uzleće naviše, sa fokusom ka kosmičkoj svesti. Dubinsko opuštanje – ide naniže, spušta se u podrum našeg bića, navodi nas na suočavanje sa sadržajima koje tu krijemo. Meditacija nas navodi da uzlećemo naviše, a da te dubinske sadržaje nismo razgradili. Što je, dakle, iluzorni uzlet, ne može se realno uzletati sa teškom obremenjenošću. Iluzija je da se mi na divno lagodan način, meditacijom, oslobađamo te obremenjenosti. Nema na pravom duhovnom putu prekih puteva, sve ima svoju cenu. Prava razgradnja sadržaja podsvesti je težak proces, jer su i sadržaji – teški. Ne može se dokazivati, ali – ima osnovanih indicija da tzv. prosvetljeni nisu ni obavili taj proces razgradnje energija podsvesti. Ko bez iluzija i bez duhovnog placeba praktikuje meditaciju, kako dublje zalazi u proces opuštanja – samim tim  vremenom počinje da spontano odškrinjuje vrata podruma svog bića. Ako ga baš ne snađe „noć duše“, a ono svakako mora u jednom, možda i u dužem periodu, da računa na teška suočavanja sa onim dubinskim teškim što nosi u sebi. Ali, to je pravo čišćenje pod-svesti, i put pravog duhovnog rasta. Trebalo bi, no teorija i praksa meditacije takav scenario ne priznaju. On je predviđen u dubinskom opuštanju.

 

23. A zar se utišavanjem uma kroz meditaciju ne razgrađuju, ekspresno i uspešno, i svi teški sadržaji koje nosimo u sebi? Suviše je to lako, lagano i lagodno, da bi bilo istinito.

24. Još su se davno psihoanalitičari, tek nagvirnuvši u našu podsvest, zapanjili slutnjom kakve se gromade energija, emocija i misli, tajanstvenih uslovljivača, uzročnika, dešavanja krije u našoj podsvesti. I? Dođe nam volšebna meditacija i sve to očas posla, lagano, divotno, uz uživanje, počisti, razgradi, otpiše… Milina jedna! Još da je i istina jedna, pa da uživamo!

25. Dakle, dubinskim opuštanjem mi otvaramo podrume svoje podsvesti. Malo-pomalo imamo se tu suočavati sa teškim, uznemirujućim, neprijatnim, čak jezivim sadržajima. Naravno, i sa izuzetno prijatnim. Zavisno od toga šta nam, po nekim nepoznatim redosledima dolazi na red za izbijanje u svest i za razgradnju. Dolazi na red, da se sa njime suočavamo, da ga kroz suočavanje razgrađujemo. Odnosno, da smanjujemo intenzitete svih emocija, bile one pozitivne, bile negativne. Obe su nam podjednako unutrašnji nemir.

26. I osetićemo jasno, osvedočiti se sa zapanjenošću – tek sa razgradnjom ovih sadržaja iz podruma svog bića mi počinjemo uistinu, dubinski da se opuštamo. Da uplovljujemo u svoje funkcionisanje sa dubinskim mirom.

27. Očišćenost podsvesti i dubinski mir! Zar ih nisu postigli toliki prosvetljeni našeg doba? Bilo bi pravo skrnavljenje reći da ih oni nisu postizali?

28. Šta oni jesu ili nisu UISTINU postizali – ne znamo, i ne možemo znati. U ovom svetu iluzija i sveprožimajućih manipulacija mudro je da ne verujemo olako drugima na lepim rečima i tumačenjima. Dok se sami u nešto ne osvedočimo. Ali, dobro, pogledajmo malo te tzv. prosvetljene. Odaju li nam oni znake te dubinske opuštenosti, koja proizilazi iz raščišćavanja podruma podsvesti?

29. A) Momenat smirenosti. Naoko, svi oni su bili smireni. Neki od njih (npr. Ošo) čak preterano smireni, čak umrtvljeno smireni.

30. Da zanemarimo nama dostupne ređe pokazatelje da su i takvi umeli i te kako da planu. Na primer: postoji snimak takvog jednog duhovnog učitelja koji u besu šutira svoju učenicu. Pa svedočenje supruge jednoga od dosta popularnih savremenih gurua (ta supruga je iz naših krajeva) koja kaže kako on povremeno iznervirano viče na one koji mu dođu po savet, ili na svoje učenike. Pa obrazlaže: on to čini jer im time daje lekcije. Još da budemo naivni, pa da progutamo obrazloženje!

31. Dakle, zanemarimo ove nedostupne nam, uzmimo neke druge pokazatelje, koji se zasnivaju na facijalnoj ekspresiji, na onome što nam njihova lica govore. Ko u dubini svog bića razgradi teške sadržaje, podrazumeva se, postaje osoba koja zrači vedrinom, dobrotom, smirenošću… Još dodatno, u slučajevima tzv. prosvetljenih – radi se o osobama koje su postigle, po njihovom i našem verovanju, veliku snagu duha i unutrašnju harmoniju. Pa bi vedrina, dobrota, ljubav, blagost kojima zrače bili na kilometar vidljivi, ne bi morale da se uočavaju uz neku posebnu pronicljivost, uz lupu ili mikroskop. Dakle, u slučaju tzv. prosvetljenih – ne treba da budemo eksperti za facijalnu ekspresiju. Da bismo nabrojane kvalitete, kao odraze unutrušnjeg stanja, videli kao jasno odražene na njihovim licima. Ako toga ima. Zrače li nedvosmisleno, ili bar primetno, te lepe energije sa lica poznatih nam tzv. prosvetljenih?

32. Nekako nam je teško da to uočimo. Da ne bih ovaj tekst zatamnjivao takvim slikama, evo slika koje sam postavio u jednom ranijem tekstu (link je ovde ispod teksta). (Napomena: slika patrijarha Pavla u tom tekstu trebalo je da bude u drugoj, odvojenoj grupi, zajedno sa dvema slikama Majke Marije. U grupi primera kako nam izgledaju osobe koje očigledno zrače blagost i dobrotu. Te dve slike je urednik izbacio, a sliku patrijarha Pavla je približio uz primere trojice tzv. prosvetljenih, pa se i poenta izgubila.)

33. Ne možemo baš dokazati ili dokazivati. Ali, ima indicija da se meditacijom, o čemu nam svedoče primeri savrmenih tzv. prosvetljenih, ne razgrađuju teški sadržaji naše podsvesti. (U sledečem tekstu biće u vezi sa ovim dodat i momenat bolesti…)

34. Meditacija jeste, direktno ili indirektno, fokus na višim stanjima svesti. Fokus na Višem. Kao takva jeste i ostaje korisna. Ali, bez procesa razgradnje sadržaja podsvesti – ona ostaje zidanje zgrade na trulim temeljima.

35. Ko bez predrasuda eventualno bude probao i jednu i drugu metodu, i meditaciju i dubinsko opuštanje, lako će, možda i dosta brzo, moći da uoči fenomenološku razliku nakon velike raskrsnice.

36. U tekstu „Polemički osvrt“ spomenuo sam da sam se najmanje dvadesetak godina bavio meditacijom ( i više, računajući neka uhodavanja i eksperimentalna praćenja, što je nebitno).

37. I – sve je tokom godina teklo upravo po mapama dešavanja i efekata koji se opisuju u svakom i najobičnijem tumačenju ili propagiranju meditacije. Najpre me je snašao onaj osnovni unutrašnji i spoljašnji mir, za koji je već rečeno da nije nekakva ekskluziva meditacije, već će nas snaći sa sistematskim ugrađivanjem u našin način življenja bilo koje metode relaksacije.

38. Pa mi je onda došla jedna, uslovno rečeno – naprednija faza. Stanje teško opisive lepote bezmisaonosti. Imamo takve opise na pretek u literaturi o meditaciji. Pomalo to liči na rastvaranje našeg uma i naše svesti, našeg bića u Sve-Postojanju. Pomalo liči… Kada na ovakva poređenja naiđemo u litearuri i u pričama meditanata – očito se pri tom nastoji meditaciji dodeliti nekakva specijalna mističnost. Pa se onda u opisima pomažemo velikim i zvučnim terminima (rastvaranje svesti u Beskonačnom, itd.). Lepota bezmisaonosti, uživanje u bezmisaonosti je ovozemaljski primereniji opis.

39. Da nemam „urođeno“ nenasedanje na iluzije – ovde bih zastao: postigao sam cilj koji se opisuje u iskustvima sa meditacijom. Samo da ga učvršćujem i razvijam. Ali, mene je tom postignuću u prkos stalno nešto kopkalo. U dubini sam osećao da tu nešto ne štima. Lepota bezmisaonosti! U redu. Ali – šta sa tim?! Sa uvežbanošću u introspekciji i pre započinjanja sa meditacijom – jasno sam video da ja ipak, sveukupno posmatrano, u svom psihofizičkom i duhovnom funkcionisanju nisam napravio one spektakularne pomake koje opisuju toliki prosvetljeni. Dostignete cilj koji je nedvosmisleno postignuće u praktikovanju meditacije, a ipak – osećate da nešto u dubini vašeg bića tinja.

40. I onda, zaista, grunule su teške energije iz… recimo podsvesti, mada ne znamo o kojim i kakvim regionima našeg bića se radi. Prva „noć duše“, od pet-šest meseci. Pa jednogodišnja pauza u teškim dešavanjima, pa opet jezivi procesi… Najvećim delom na unutrašnjem planu, biće objašnjena i jedna zakonomernost u vezi sa tim.

41. Bio sam ja i u svim tim periodima uporan sa meditiranjem, pokušavao da se njega držim kao nekog spasonosnog oslonca. Donekle je to i bio, ali – jasno se osećalo: meditacija se u takvim dešavanjima, pri takvim dešavanjima gužva, gubi smisao, vrlo često nije ni praktično izvodljiva.

42. Čak i da uzmemo da ja nisam praktikovao meditaciju onako besprekorno kako je to predviđeno, opet ima mesta pitanju: kako nakon višegodišnjeg, pa ma kako neveštog meditiranja, može da dođe do gruvanja teških energija. (Da je nisam praktikovao onako besprekorno kao što je predviđeno. Hm, kao da je veština meditacije nekakva specijalna i misteriozna veština! Blagi napor sa fokusom na jednoj tački. Od svega toga prave specijalnu misteriju samo oni koji nas svesno ili nesvesno uvlače u razne duhovne podvale.)

43. Sada mi je jasno kao dan! Od velike raskrsnice sa opuštanjem mi počinje polako da otvaramo kapije podsvesti. Počne da izbija iz nje sve i svašta. (Videće se ponešto od toga u sledećim delovima ove teme.) Mi sve to nosimo u sebi, u dubini svog bića. Ako praktikujemo dubinsko opuštanje (nepomično ležanje na leđima) mi dopuštamo tim sadržajima da izbijaju, mi se sa njima suočavamo, time ih malo-pomalo razgrađujemo. Proces je dug i težak, ali je pravi, pravo duhovno čišćenje, koje omogućava duhovni rast. Nakon toga? Ne, već paralelno sa tim. Čišćenje nije osnova duhovnog rasta, ono je rast samo po sebi.

44. Ako od te raskrsnice mi ostajemo sa meditacijom, u meditaciji – mi imamo suptilni napor na zatvaranju kapija podsvesti. Fokus na temi meditacije, svejedno šta da je ona, pa čak i tzv. „prazna“ meditacija, sa lebdenjem u prostoru bezmisaonosti, ipak i ipak – imamo fokus u meditaciji na nečemu, taj suptilni fokus-napor nam drži zatvorenima kapije podsvesti.

45. Sam koncept koji je vezan za meditaciju takođe deluje kao jedan suptilni duhovni placebo. U tom konceptu meditacija je put ka višim stanjima svesti. Mi imamo suptilni fokus na tom konceptu. Neće niko da stupa u meditaciju, a da računa da počnu da ga preplavljuju neke teške emocije. Tako nešto nije na mapi kretanja kroz meditaciju.

46. I kapije podsvesti se time drže zatvorenima isto onako kao što ih drži zatvorenima bilo koji tzv. običan čovek, a drži ih zatvorenima – fokusom na bilo kakvim sadržajima, spoljašnjim ili unutrašnjim. Kapije podsvesti se otvaraju totalnim opuštanjem, bez ikakvog fokusa i bez ikakvih očekivanja. Tu nema mapa kretanja, niko ne može znati unapred faze kroz koje će prolaziti, šta će iz njega izbijati, sa čime će se suočavati. Bilo prijatno, bilo neprijatno.

47. I tek to raščićavanje podruma podsvesti donosi pravu duhovnu snagu i prave duhovne uvide.

48. A zar duhovnu snagu i duhovne uvide nemamo na pretek, i nismo imali kod tolikih prosvetljenih? Duhovna postignuća su oni svakako imali, duhovna tumačenja koja su dali svakako su do neke mere korisna. Ali, uzmimo sumu sveg njihovog angažovanja: ONI NAS DRŽE U ILUZIJAMA DUHOVNOSTI I DAJU SMERNICE ZA ILUZORNI DUHOVNI RAST. (Teza je za šira obrazloženja, neka su već davana, neka će tek biti davana, tekst čiji je link dole dat je jedna od varijacija na tu temu.)

49. Što je i očekivano. Nikako nam nema pravog duhovnog rasta, ni uvida koji proizilaze iz njega – bez raščišćavanja nepreglednih bremena koje nosimo u dubini svog bića. A to se ne izvodi pomoću meditacije, već pomoću dubinskog opuštanja.

50. Svako može da ispriča jednu kraću priču o dešavanjima u toku njegovog bavljenja meditacijom. Te priče raznih osoba su uglavnom slične, možda i identične. Ali su sve – kratke priče, kratke istorije. Ako bi trebalo da svako opiše dešavanja tokom praktikovanja dubinskog opuštanja… Onda bi svako mogao da napiše roman, poneko i u više tomova. I svaki od tih romana bi bio osobena istorija. Tek na osnovu tih romana, dodajući im i životne priče njihovih autora, mogli bismo da pokušavamo da ustanovljujemo nekakve opšte principe, i dešavanja u našoj podsvesti, i izbijanja sadržaja iz nje, i zakonomernosti u procesu nekekvog raščišćavanja i sređivanja podruma našeg bića.

__________________

„Iluzija prosvjetljenja u svijetu iluzije“ (2)

http://www.4dportal.com/hr/kolumne-miroslav-prvulovic/4138-iluzija-prosvjetljenja-u-svijetu-iluzije-2

 

 


 

II Dubinsko opuštanje i meditacija – zajedno do velike raskrsnice (1. deo)

 

Rezime

Dubinskim opuštanjem i meditacijom, kao i ostalim metodama relaksacije, postižu se isti korisni efekti, do jednog momenta, od kojeg se razdvajaju. Isti korisni efekti – u nekakvoj osnovnoj spoljašnjoj i unutrašnjoj opuštenosti. Sa tom opuštenošću čovek ne postiže neke posebne duhovne efekte, u vodama je vrednosti mase, vrednosti Materije i Iluzije, samo je – opušteniji. Sa akumuliranjem i intenziviranjem opuštanja dolazi do raskrsnice, nadomak podruma svog bića. Pa, ili će zaći u taj podrum i početi da se suočava i sa jezivim sadržajima i da prione na čišćenje (dubinsko opuštanje), ili će ga ignorisati suptilnim odvraćanjem pažnje, preko podrazumevanog fokusa na uzvišenom (meditacija). Drugo je lepše i lagodnije, ali – u ovom svetu sve ima svoju cenu, pa se tako ni prava duhovna postignuća ne ostvaruju prekim putevima.

 

1. I dubinsko opuštanje, i meditacija, i sve druge dobre metode relaksacije – idu zajedno do jedne velike raskrsnice.

2. Do te raskrsnice, nekih zanemarljivih razlika među njima, u nijansama, svakako da ima. Ali, one su nebitne…

3. Neko nastoji na ugrađivanju bilo koje metode relaksacije u svoj modus vivendi, način i ritam življenja. On već time, makar u minimalnoj meri, kreće da nešto menja, poboljšava u svojoj unutrašnjosti. Minimalno, najminimalnije, ali ipak kreće.

4. A) Praktikovanje metoda relaksacije znači svakodnevno, organizovano isključivanje iz spoljašnjeg. Možda tek dve-tri dnevne seanse, možda po desetak-dvadesetak minuta. Svejedno, to jesu planska, sistematska isključivanja iz gužvajućeg, suludog ritma svakodnevice, spoljašnjosti svakodnevice.

5. B) Praktikovanje metoda relaksacije znači sistematsko, neka je i najminimalnije, smirivanje uma i tela. Bilo koja dobra metoda relaksacije donosi neke vidove smirivanja uma i tela.

6. C) Praktikovanje metoda relaksacije znači makar minimalno, ali sistematske, svakodnevne seanse isključivanje iz ulaganja Energije u spoljašnje.

7. Sve ove dobiti od praktikovanja metoda relaksacije najuočljivije su ako se uporede sa postupcima koje po civilizacijskom stereotipu smatramo za opuštanje. Koji i jesu neki vidovi opuštanja, ali – surogati. I opuštanje ima svoje nivoe.

8. Razgovori uz kafu, uz neko drugo piće ili bez njega; pa već sveprisutno gledanje televizije (kao univerzalni način za „ubijanje“ vremena); pa bilo koji vid „opuštanja“ za kompjuterom, od „igrica“ do raznih „surfanja“ po internetu; pa prelistavanje dnevne štampe ili raznih časopisa, itd.

9. Već je naznačeno zašto ovi vidovi opuštanja (ili „opuštanja“) nisu prava opuštanja u smislu u kojem su to metode relaksacije. Sa njima je čovek ni tamo, ni ovamo. Tačno je da se nije u pravom smislu naprezao u nekim aktivnostima. Ali se nije ni opustio, u smislu koji ima u vidu, kada pribegava ovim „opuštanjima“.

10. Neko krene u „avanturu“ svakodnevnog praktikovanja neke metode relaksacije. Pojedinačno izvedena svaka seansa znači sama po sebi trenutke opuštanja. Međutim, sve seanse kumulativno daju postupno efekte i na spoljašnjem, i na unutrašnjem planu. Kao što i sve kapi skupa vremenom doprinose da se izdubi rupa u kamenu. Svoju efektivnost ima i sama činjenica da mu ova vrsta „bavljenja“ postaje deo načina življenja.

11. Jedan nivo unutrašnje i spoljašnje smirenosti je neminovan kao rezultat ovakvog nastojanja.

12. Dakle, taj nivo se podjednako dobro postiže svakom od metoda relaksacije, bilo to dubinsko opuštanje, bila to meditacija, bila joga, autogeni trening, ili neka šesta metoda.

13. Sasvim dovoljan nivo opuštenosti. Za nekoga ko ima svoju opredeljenost, jasno definisanu ili podrazumevanu, u vezi sa običnim funkcionisanjem u ovom svetu. Za funkcionisanje kojim se uklapa u nazore i logiku mase. Sa metodama relaksacije on će biti uspešniji i imaće razne vidove celokupnog boljeg funkcionisanja u svojoj ulozi.

14. Sa predominantnim fokusom na spoljašnjem mnogi, većina takvih ostane na tom nivou, nikada se ne približi velikoj raskrsnici.

15.A ređi dođu do same velike raskrsnice, te ih unutrašnji narastajući procesi guraju na neki od puteva koji se račvaju od te raskrsnice. E, tu postaje dramatično i problematično! Da li se to dešava zbog produbljivanja opuštenosti? Da li se takav neko jednostavno inkarnirao sa predispozicijama da ide dalje, nakon te raskrsnice? Pa se već nakon malo dubljeg zalaženja u sistematsko opuštanje nađe pred raskrsnicom. Ne možemo znati o čemu se radi.

16. Na toj raskrsnici se, dakle, razdvajaju dubinsko opuštanje i meditacija.

17. Dubinsko opuštanje ponire naniže, u dubinu našeg bića.

18. Meditacija se penje naviše, u oblake naših uzvišenih težnji.

19. Svako će reći: „Pa zar nije lepša i primamljivija ova varijanta sa meditacijom?! Što da poniremo u podrume svog bića? Ko zna šta tamo sve možemo naći, sa čime se suočiti! Baš je kul ići odmah naviše. Možda direktno i u kosmičku svest!“

20. Bilo bi to lepo i primamljivo, da u ovom svetu sve nema svoju cenu! Čim vi za veće uzlete duha i svesti debelo ne platite – znajte da je u pitanju nešto sumnjivo, neka podvala, neki surogat.

21. Jeste lepša i primaljivija varijanta sa uzletima na koje upućuje, koje podrazumeva meditacija. Ali – ne možete leteti naviše, a sa neraščišćenim, nerazgrađenim bremenjacima u svom podrumu, u svojoj podsvesti.

22. Nekako dođe i logično svakome ko se ne podaje iluzijama!