Monthly Archives: април 2020

1.

Evo najpre foto-poruke koju sam bio postavio na fejsbuku.

2.

Mala napomena, kao i u slučaju već citirane konstatacije akademika Pavla Savića.

Dr Miroljub Petrović je diplomirao na Rudarsko-geološkom fakultetu, „odbačen“ je sa postdiplomskih studija. Iz inata je kasnije doktorirao filozofiju. Neko je u komentaru na fejsbuku napisao: ali – doktorirao je u Rumuniji, to je neka „š“-doktorska disertacija. NEBITNO! Radi se o tome da ove „opise“ našeg obrazovanja ne daje neko ko je, kao što ranije rekoh – izbačen iz škole, pa ovako priča iz ozlojeđenosti.

Naprotiv, U PITANJU JE NEKO KO JE PROŠAO KROZ „DREŠ“ „LEŠ“-OBRAZOVANJA I SHVATIO O KAKVOJ POŠASTI SE RADI.

I, kao što sam spomenuo – govori on malo grublje, možda su mu neki detalji diskutabilni, ali – SUŠTINSKI, SVE ODLIČNO SVOJIM ZAPAŽANJIMA POGAĐA!

U ovom slučaju ne tiču me se njegovi drugi nazori i ideje. Nešto sam malo pogledao, nije mi prihvatljivo, mada je generalno, bez zalaženja u detalje, zanimljiv: NASTOJI NA SLAMANJU STEREOTIPA. Zato su mu ideje uglavnom uvrnute i neutemeljene.

Kada je u pitanju obrazovanje, bar ovo što ovde prenosim – načelno je 100% u pravu (načelno, jer o detaljima se može diskutovati).

3.

„Koji fakultet upisati ako (se) mora?“

Fakulteti… nema tamo šta da se nauči. Ni na jednom fakultetu nećeš ništa da naučiš. Blejanje! Medicinski fakultet… to ti je žestoko maltretiranje. Privatni fakulteti se lakše završavaju. Ovi državni se iživljavaju. Najbolje da ne studiraš nijedan fakultet. (Priča o rođaku kojeg su roditelji prisiljavali da ide da studira, a on bio uporan da ne ide i „pobedio“.)

Znam ljude kojima su roditelji pretili… Jedan prijatelj… roditelji mu pretili, i on je morao da upiše fakultet. I vidim kako je krenuo na taj fakultet, nije to više taj čovek.

Da ovde samo ubacim jednu takođe notornu činjenicu, koja nije jasna JEDINO ONIMA KOJI RADE NA FAKULTETIMA. Zaista kod mnogih studenata kreću OZBILJNI PSIHOLOŠKI PROBLEMI SA STUDIRANJEM KOJE ZNAČI JEZU BUBANJA STOTINA KNJIŽURINA. U tom smislu kao da se i njihova ličnost u negativnom smislu menja.  A dodatno tu ide i dublji proces „ispiranja mozga“ kroz bubanje milion detalja. Lično znam za tolike slučajeve koji su ti „I BOGU PLAKATI“! Mlade studiranje BUKVALNO psihološki poremeti. Cinično je da se u okvirima ovakvog „leš“-obrazovanja govori o nekom zadovoljstvu sticanja znanja i profesionalnog osposobljavanja, kao što bi trebalo da bude. A oni koji možda do tog stadijuma i dođu, da uživaju u svemu tome, već su duboko zašli u domen MAZOHIZMA.

Dakle, dalje:

U kafani je bolje nego na fakultetu. U kafani ćeš i naći nekog alkoholičara koji, brate, i nešto zna. Ovi koji dolaze u kafanu su ljudi koji imaju slobodno vreme. Čovek koji ima slobodno vreme i ume nešto da misli. A ovi što rade po fakultetima, studenti i profesori, nemaju slobodno vreme, oni su isprogamirani. Ne kažem da treba ići u kafanu, ali u kafani ćeš više da naučiš nego na fakultetu.

Mnogima će ovo da deluje glupavo, treba shvatiti pravu perspektivu ovih izjava.

Naravno da se ona ne odnosi bukvalno na to da se na fakultetu ništa ne može naučiti. Ali je izraz ozlojeđenosti TOBOŽNJIM PROCESOM STICANJA ZNANJA KOJI JE U SUŠTINI PRESIPANJE IZ ŠUPLJEG U PRAZNO. Videće se kasnije… Danas nabubate jednu knjigu, za godinu dana – ništa ili skoro ništa od toga! ŠTA SI ONDA NAUČIO?! A toliko si se maltretirao, jer bubanje hiljade strana je ŽIVA JEZA. DA LI TE NA FAKULTETU UČE SAMOM UČENJU?! CINIČNO PITANJE! Da li te nauče svim tim sadržajima? Nešto svakako da, ali, uz tolike muke i sa tako mršavim efektima, ili „SILOM TRENJA“, da ogorčena izjava da ćeš više naučiti u kafani, u nekom prenosnom smislu – stoji. Zavisno od fakulteta, i do 80% onoga što mora da se mučno nabuba – kasnije uopšte ne zatreba u profesionalnom radu.

4.

„O bubanju i pravilnom učenju“

Pitanje koje mu je postavljeno – kako da se bolje uči.

Sasvim pedagoški ispravna zapažanja i saveti!

Ljudski mozak funkcioniše tako što on pamti informacije u zavisnosti od toga koliko više puta tu informaciju koristi. U praktičnom životu. To što ćeš ti da uzmeš napamet da bubaš tekst, koji ne primenjuješ u praksi, to će brzo da ti izvetri iz glave.

Da ubacim svoj mali komentar…

„Fascinantno“ je da ovo ne uočavaju ILI NE ŽELE DA UOČE ljudi koji rade u obrazovanju, kako u dofakultetskim školama, tako, čak osobito, na fakultetima!

A i pomalo je i jasno zašto!

Jer bi se time urušile KOLEKTIVNE ILUZIJE DA USPEŠNO PRENOSIMO ZNANJE I DA USPEŠNO OBRAZUJEMO MLADE.

TO BI BIO UDAR NA SUJETU! Koji sam ja tu nastavnik/profesor, ako priznam da svojim pompeznim nastavnim radom u suštini PRESIPAM „IZ ŠUPLJEG U PRAZNO“?!

Zato se mi i u ovom slučaju, kao što reče političar: SVI KOLEKTIVNO PRAVIMO BLESAVIMA. Mi koji radimo u obrazovanju pravimo se blesavima kako uspešno prenosimo znanje, učenici/studenti se prave blesavima kako uspešno stiču znanje, i tako – „vozi, Miško!“ kroz ovo „leš“-obrazovanje!

5.

Dalje:

A kad ti to primenjuješ u praksi – to se onda zapamti.

Opet da dopunim upravo ilustracijom iz životne prakse.

Pre nekoliko godina susretnem se sa bivšom učenicom koja je tada bila na postdiplomskim studijama medicine. Dakle, odličan student. I, pošto mene uvek najpre zanima tzv. obrazovni proces i psihološki problemi u vezi sa učenjem/studiranjem, a ne njihovi tobožnji uspesi, ona mi prizna: „Bili ste u pravu (jer ja i sa učenicima u nekoj meri, u blažoj formi, pričam o nekima od ovih problema, o problemima koje i sami uočavaju)… Nabubam jednu knjižurinu, uspešno položim. Dođe peti, šesti ispit, JA POZABORAVLJAM SKORO SVE ŠTO SAM NABUBALA ZA PRVI ISPIT, I TAKO UKRUG! I NIJE TAJNA DA NA MEDICINSKOM TEK NA STAŽIRANJU (dakle, na praksi) POČNEMO DA UČIMO!“

Dakle, da vam se ne učini da M.Petrović, zbog povremeno grubljih kvalifikacija priča „bezveze“. Sve je zaista potpuno tačno. Uostalom, ja ovde i izdvajam njegova zapažanja sa kojima se, ako ne u detaljima, a ono suštinski, slažem.

6.

Dalje:

Ako ti hoćeš da bubaš, kao što se buba u DEBILANAMA (njegov odličan izraz za škole!), tu se oštećuje mozak, jer mozak nije dizajniran da buba napamet, to se zove mantra(nje). (Ovo mu je odlično zapažanje!) Tako rade ovi u Indiji što padaju u trans, „hare Krišna“, itd. Tako i ljudi koji uče napamet. (Demonstrira na zanimljiv način bubanje iz svoje prakse. ALI ODLIČNO DEMONSTRIRA PROCES BUBANJA, PROCES OD KOJEG SE DECI DIŽE KOSA NA GLAVI, ALI SU PRINUĐENA DA GA SVAKODNEVNO PRAKTIKUJU!) To ti je mantra(nje), gde ti ponavljaš jednu informaciju koja (ti već) nema nikakvog smisla. Ponavljaš „bezbroj“ puta. To se tako ne radi!

Zato se u Americi mnogo lakše studira. (Odličan primer! Kao jedno od normalnijih rešenja za sticanje znanja, osobito za studiranje.) U Americi na fakultetu od tebe traže da znaš da koristiš leteraturu. Da li si ti imao u školi kontrolni zadatak, tako da nastavnik kaže: ‘Evo, ovo su pitanja na koja treba da odgovorite, a možete da koristite sve knjige koje god hoćete’. On ne traži od tebe da znaš napamet!

Kad ti sutra počneš da radiš, naprimer kao lekar. Ti ne možeš da znaš sve informacije. Znaš osnovne, ko će da popamti bukvalno sve. Klikneš na laptopu… Vidiš šta je potrebno za koju bolest. Kad ti dođe treći, sedmi pacijent sa istim problemima, ti već naučiš napamet, jer to primenjuješ u praksi. Ispit u Americi – od tebe se traži da znaš da koristiš literaturu, a ne da bubaš napamet. Zato se tamo lakše studira i imaš veća znanja kad završiš.

A ovde ti maltretiraš decu da bubaju knjižurinu od hiljadu strana. To je ‘izuvanje’. Hirurgija, hiljadu strana, moraš da znaš sve napamet, sve. To je ‘kidanje’!

Eto, da ne ispadne i ova metafora „leš“obrazovanje kao preterana! To je umiruće, propadajuće obrazovanje! Zaista je „fascinantno“ kako je ono, ovako nefunkcionalno i neefikasno, čak i više od toga – ŠTETNO, moglo da opstaje! Tako da se svi na nacionalnom nivou pravimo da je sve u najboljem redu.

7.

A ono, u stvari, ništa ne valja! Učenici/studenti se maltreiraju „kao žuti“ da bubaju, većina toga im „ispari“ ili ostanu samo neki „dronjci“ od kao-znanja. Sistemom znanja jedne discipline na ovaj način – NEMA ŠANSE DA SE OVLADA! Praktična primena je svedena na nulu, ili je ima tek na nekom kraju školovanja, tek da se „zamažu oči“. Da, u vezi sa tim: kada je nedavno neki nemački funkcioner iz njihovog Ministarstva prosvete bio kod nas – zapanjio se da kroz studiranje na najvećem broju naših fakulteta UOPŠTE NEMA PRAKSE! Profesionalno osposobljavamo nekoga kao stručnjaka za neku praksu, jer bilo koji rad znači – praksu, a celo to osposobljavanje ide kroz suvoparno bubanje knjiga o toj praksi!

A pritom nastavnici/profesori SAMOZADOVOLJNI I NADOBUDNI, SUJETNI – U ILUZIJI MOĆNIH PRENOSILACA ZNANJA I STRUČNOG OSPOSOBLJAVANJA!

8.

Nije slučajno da mi se ove teme/horori uporno nameću!

Doba „korone“svakako će protresati sve živo (i neživo). Ubeđen sam da će to tek da se vidi.

Ostaje obrazovanje kao najtvrdokornija Bastilja starog doba i starih nazora, refleks najžilavije ISPROGRAMIRANOSTI LJUDI, osobito onih koji u njemu rade. Te upravo u ovoj oblasti, ako smem malo proročki da se „izletim“, TEK TREBA DA OČEKUJEMO VELIKA „TUMBANJA“.

Posted by Miroslav инч Otkrivenja našeg doba Ознаке:"korona", obrazovanje, obrazovni sistem