Otkrivenja našeg doba

Monthly Archives: децембар 2019

1.

„Ludnica je kanda otključana!“

Mada iz Nove godine u Novu godinu sve manje.

Iznutra se malaksava u slavlju.

U oduševljavanju.

Iako se ljudi zdušno naprežu.

Da im bude kao i nekada.

Iako im se čini da im je kao nekada.

Ali – nije, neće, ne može da bude!

2.

Slavlja i slavljenja – kao iluzija.

Ne, najteža, ne najopasnija.

Ali svakako kao najluđa.

Najbesmislenija. Mada…

Mrtva trka!

U tome šta je najbesmislenija iluzija.

U našoj „Majčici“ Planetarnoj Ludnici.

3.

A šta je iza?

Iza naprezanja na uživanju u slavljima.

Upravo sada, dok prašte vatrometi –

iza naprezanja da se uživa u Novoj godini.

Iza kolektivne podešenosti.

U ovakvim prilikama.

Podešenosti na dobrom raspoloženju.

Na skoro pa mistično uzvišenom stanju.

4.

Probija tu nešto izvorno.

Nešto izvorno, a plemenito i lepo.

Nešto Zlotvorskim brljanjima poremećeno.

Izvitopereno, kao i sve u nama i oko nas.

AURA MISTIČNE POETIČNOSTI.

Aura nečeg uzvišenog.

Uzvišeno lepog, prijatnog.

5.

Ta „čestica“ probija u slavljima.

U slavskim raspoloženjima.

Jedna zaturena potreba u čovekovom biću.

Zaturena i deformisana.

6.

A kako se ona sada ospoljuje?

Manifestuje.

Na jezivo blesave načine.

Posmatrajte ponašanje ljudi.

Na bilo kojem od tih slavlja.

I videćete kako izgledaju ti jezivo blesavi načini.

U rasponu do samih bahanalija.

Skakanje, igranje, galama, pesma i „pesma“…

Vatrometi i buka, što bučnije i „čujnije“.

I, ono, skoro pa glavno:

– davljenje u hrani i u piću!

7.

Tu probija atrofirana potreba za –

MISTIČNOM POETIČNOŠĆU.

Postoje dva prirodna načina.

Na koje se ona pokrene.

Obuzme nas.

Kako koga, ali svakoga bar pomalo.

Zakači.

8.

Prvi: kada padne sneg.

U najvećoj meri prvi sneg.

Koji prekrije prirodu.

A pogotovu neki posebni ambijenti.

Sumraci, svetiljke, pahulje koje veju…

Toplota sobe i pahulje koje veju.

Pahulje čije lelujanje se prati kroz prozor.

9.

Rano proleće i tzv. buđenje prirode.

Opet kao nešto poetski mistično.

Dešavanje u prirodi.

Oživljavanje prirode.

Nakon zimskog mrtvila i sivila.

Jer i sneg koji se tokom meseci ustali –

pretvara se u belo „sivilo“.

U nekim energetski srećnijim vremenima:

početak proleća povezivan je sa zaljubljivanjima.

Svakako ne slučajno.

10.

A umesto svega toga prirodnog…!

Imamo kolektivne usiljene surogate.

Za dubinsku potrebu za poetski mističnim.

A u našim „divnim“, a divljim slavljima.

(Skakanje oko vatre, u afričkim plemenima.

I skakanje u restoranu, oko punih stolova…

Suštinska razlika – samo u odeći.)

11.

Novi svet znači novinu i u ovom smislu.

Naravno, u svemu, pa i u ovome.

Atrofirana potreba za poetski mističnim.

Za uživanjem u uzvišenom.

Za težnju uzvišenom.

Razvijaće se sistematski.

Kao duhovna veština.

12.

A to je mnogo više od puke veštine.

Od veštine poetskog uživanja u nečemu.

To je i veza sa logikom viših svetova.

Sa energetikom viših svetova.

To će biti i pokretačka snaga promena.

13.

Promene i Izbavljenje iz okova Starog sveta.

Ne mogu se izvoditi logikom tog istog sveta.

Već sasvim novom logikom.

Nazvali smo je – uvrnutom logikom.

Uvrnutom – u odnosu na postojeću logiku.

Logiku Starog-postojećeg sveta.

Uspešno propadajućeg sveta.

14.

Imamo postmodernizam u književnosti.

Kao najavu ili sitni proboj te logike.

Naravno, u delima sa duhom.

Tačnije – u delićima dela sa duhom.

(Jer natrpavalo se i u književnosti.

Natrpavalo sve i svašta.

Kao i u svemu drugom.)

Tek radi ilustracije, radi dočaravanja.

Te logike.

Može se malo pogledati „Napuklo ogledalo“.

Ili „Balada o Stojkovićima“.


1.

Jeste jasna strategija Izbavljenja.

Ali nije ona za sada.

Sada su neka druga dešavanja na sceni/Sceni.

2.

Karantin-Pakao-Zatvor i robijaški aranžmani su nesporni.

Videćima.

KPZ-Mrcvarilište i metafizičko robijašenje u njemu.

Ne moraju biti ovoliko gorki i preteški.

3.

Čak je i Sloboda dostupna.

Onima koji joj teže.

Ali u redovnom KPZ-stanju.

Van Entropije.

I van drugih tekućih neznanih nam dešavanja.

4.

Već usput nagađasmo.

Možda je na delu povišavanje vibracija.

Naša izloženost njima.

I saobražavanje našeg bića njima.

Saobražavanje tela.

I uma preko tela.

I svega ostalog preko uma i tela.

5.

Sto godina stabilnih 7,8 Hz.

Pa pre dve-tri godine: oko 36 Hz.

(Rusi zabeležili.)

Sada se možda grabi i ka 50 Hz.

6.

I DNK, i sve nam ostalo – „naštelovano“ na 7,8.

Možda su ovo muke „preštelovanja“.

Na 36, 40, 50.

Hz.

7.

Moćni bogoliki Paraziti-Zlotvori nemaju veze sa tim.

I oni moraju biti tome izloženi.

Ali su nam zadali muke na n-ti stepen.

Jer treba da istrpimo Proces.

Koji je pretežak i bez robijašenja.

A sa njim je tek: hiperpretežak.

8.

„Saradnja“ sa Procesom.

Znači štednju Energije.

Znači dovoljno opuštanja.

Znači Ravnotežu.

Koja znači balans naprezanja i opuštanja.

9.

A gde, kada, kako imati balans?!

Kada nas robijaški programi teraju kao bičem.

I kada nam se angažuje.

I kada nam se ne angažuje.

I kada imamo Energije.

I kada je nemamo.

10.

Snalaženje u svemu ovome je ekstremno teško.

Znači osluškivanje i taktiziranje iz minuta u minut.

11.

Očita zakonomernost vezana za Proces.

Koja se uočava ako se sa Procesom „sarađuje“.

Kada „udar“ vibracija naiđe – teško je, preteško.

Bilo da se čovek angažuje.

Bilo da se opušta.

Bilo da je u Ravnoteži.

A tek ako nije!

12.

„Udare“ treba stoički izdrža(va)ti!

I pratiti faznost „udara“ i „popuštanja“.

U ovom Procesu.

Ne garantujem za opštost zapažanja.

Možda je sledeća zakonomernost individualna.

Ali mi je, za mene, već sasvim jasna.

Na nedeljnom nivou.

13.

Naprezanja sa vibracijskim „udarima“.

Pojačavaju se do srede.

Sa maksimumom.

Posle sledi „popuštanje“.

Do nedelje.

Čak uz opštu prijatnost.

Uz naznake moći.

Koje me/nas čekaju.

Na kraju Procesa.

Ili nakon Procesa.

14.

Razumem da drugi vide maglu.

U ovim jasnoćama koje ja vidim.

Takvo je vreme.

Vreme konfuzije i ekstrema.

Te i radikalno drugačijih viđenja.

15.

Šta sa onima koji ne „sarađuju“?

Što znači: naprežu se „kao ludi“.

Na starim vrednostima.

Troše Energiju koju nemaju.

Udaljavaju se od bivanja sa sobom.

Od bivanja u Procesu.

Jer to bivanje znači težinu i neprijatnosti.

16.

Ne znam šta će i kako oni.

U nadolazećim vremenima.

Tek: vidim da se obistinjuje.

Jedno davnašnje malo proricanje.

Moje.

17.

Doći će vreme…

…Kada će ljudi početi da „kvrcnjavaju“.

Da „vrdnjavaju“. (Žargonski rečeno.)

Tj. da se čudno ponašaju, reaguju, misle…

Uvrnuto.

Ja to vidim sve više i više.

I u svom ličnom okruženju.

I na tzv. javnoj sceni.

Bar kod nas na Balkanu.

18.

Postmodernistička logika.

Logika uvrnutosti.

Iz književnih dela.

Postaje realnost.

Postaje logika realnih dešavanja.

19.

Brojna komična ostvarenja.

Iz nekih ranijih godina.

Koja sam tada i više puta gledao.

Kao duhovita i zanimljiva.

„Nadrealiti-šou“, Pervan, rani Jurkotić, rani Nikšić…

Postala su ogoljena realnost.

20.

Sve u svemu…

Nastojati na Ravnoteži.

Koliko se može.

Koliko robijaški aranžmani dozvoljavaju.

Dakle, i više opuštanja.

Stoički istrpeti „udarne“ faze u Procesu.

Pa…!

Na neku Čistinu se mora izaći!

Nadajmo se da je 2.020. rezervisana za nju.

21.

Upravo uplovljujemo u proveru tog predviđanja!

S tim što je jasno:

– Čistina u Procesu nije stvar jednog dana.

Kao nekakve granice koja se pređe.

Već stvar dešavanja u toku dana i meseci.

Sledećih dana i meseci.

22.

Ali neka se jednaput već okonča!

Sve ovo što je započeto još davnih osamdesetih godina.

(Prošlog veka.)


1.

TO JE TO!

U prethodnom tekstu je definisan ključ našeg Izbavljenja!

I tip pomoći koje jedni drugima možemo u tome da pružimo.

2.

Postoje istine i mudrosti koji su deo kolektivnog idejnog resursa.

I koje treba spoljašnjim putevima da usvajamo.

Neće svako za sebe iznova da otkriva Njutnove zakone.

3.

Ali ključne metafizičke ideje svako mora za sebe da „otključava“.

Drugi mu samo mogu pokazati načine, kako da uđe u stanje u kojem su mu te ideje dostupne.

4.

Pogrešno mislimo da i u ovom domenu, kao i u domenu fizičkih ideja, postoji idejni transfer (prenos).

Mi ne možemo slepima, ma koliko se trudili na „detaljisanju“, da dočaramo svet koji ne vide.

Pomoći ćemo im, ako je to moguće, tako što ćemo im omogućiti da progledaju.

5.

Koliko godina i truda sam uložio u „agitaciju“ i dokazivanja kako nam se obrazovanje urušava, kako se već urušilo.

(Domen na kojem se metafizičko odražava na fizičkom.)

Sada JASNO KAO DAN vidim da sam se upinjao da gluvima pričam priče o onome što JASNO KAO DAN vidim.

I što može JASNO KAO DAN da vidi svako ko dospe u odgovarajuće stanje svesti.

6.

U Srbiji je 99% onih koji rade u obrazovanju DALEKO, predaleko od takvog stanja.

7.

Dokazni postupak je samo zamajavanje.

Da dokazujete da je vidljivo ono što je drugima nevidljivo?!

Što ne mogu ili ne žele da vide.

8.

Da je obrazovanje u Srbiji urušeno, da i učenici i nastavnici u njemu funkcionišu KAO ZOMBIRANI – može se dokazati savršeno lako, u nekoliko poteza.

UZALUD!

9.

STOGA OVDE, UBUDUĆE…

…SAMO SAVETI, PREPORUKE, ORIJENTIRI…

…KAKO DA SE PROČISTE PERCEPCIJA I REZONOVANJE.

10.

Ispravno viđenje i shvatanje dolaze sami.

Kao posledica tog procesa.

11.

Ko je slep za Zemlju kao metafizički Karantin-Pakao-Zatvor, i za sopstvenu robijašku poziciju u sopstvenom besmislenom životu: SLEP JE.

Opisivanja i dokazivanja mu ne pomažu.

Samo mogu, eventualno, da ga razbesne.

12.

Prava pomoć je: da se iscrtaju POUZDANE MAPE za one koji požele da krenu tim putem.

Putem do stanja pročišćavanja percepcije i rezonovanja.

13.

Glavni principi tih mapa su:

a) otklanjanje energetskog deficita,

b) Ravnoteža kao balans naprezanja i opuštanja.

14.

Postignuća koja zavise od našeg angažovanja, nakon regulisanja energetike, zavise od naših individualnih kapaciteta.

Neko će ih imati skromnije, neko će otići dalje i više.

15.

Pogrešno je da se u tome upoređujemo.

Svako će biti srećan i stabilan sa postignućima koja su mu dostupna.

16.

U datoj inkarnaciji.


1.

     Trenutno nam je stabilizovanje energetike urgentno. Duboko poremećenima i mentalno obogaljenima. Usled velikih energetskih deficita. Biljka koja se održava na minimumu hranljivih materija i sunčeve energije. Uveliko vene, deformiše se.

      Stoga je u prethodnom tekstu prenaglašen značaj opuštanja.

     Kao nedostajućeg faktora dovođenja naše energetike u balans.

     Dakle, i kao nedostajućeg faktora za normalizovanje celokupnog našeg funkcionisanja.

     U tom, s obzirom na naše aktuelne muke – opravdanom, prenaglašavanju opuštanja malo je „gurnut u stranu“ značaj našeg uma, pa da ovde taj odnos preciziramo.

2.

     Ranije je ovde već naglašavana moć ili moći našeg uma. Koje su očigledne i nesporne.

     Međutim, onda kada sam ispisivao te „hvalospeve“ umu – ni sam nisam imao u vidu duboku uslovljenost moći uma: STANJEM NAŠE ENERGETIKE.

      Naš moćni um sa lošom energetikom, bez dovoljno Energije je – „NULA“!

      Sasvim nemoćan, čak ne nemoćan, već i više i gore od toga: bukvalno štetan po nas same.

     Sa lošom energetikom, sa energetskim deficitom „DEFORMIŠE“ SE, DISTORZIRA celokupno naše funkcionisanje.

     Deo tih distorzija se prelama i preko funkcionisanja uma, te sa njim povezane percepcije.

     Paradoks je da to uglavnom i ne uočavamo. Distorzirano funkcionisanje, uma osobito, doživljavamo kao normalno.

     Na primer: normalno je, znak normalnosti ako mnogo pričamo, s vezom i bez veze, tek da bi jezik landarao.

     U suštini: distorzirana civilizacija u kojoj živimo – produkt  je Čovekovog distorziranog uma. (Što je u tome Čovek navođen – drugo je pitanje.)

     Svašta može tu distorziranost da uzrokuje, ali sve skupa mora biti povezano sa Energijom.

      Čovek se sistemaski održava u stanju energetskih „dubioza“. Sa njima dolaze naopaka rezonovanja, i iskrivljena percepcija, i pogubna emocionalna reagovanja, naopako postavljeni životni ciljevi, rasipanje životne Energije, itd, itd, itd.

     Zlotvorski programi nam održavaju i povećavaju energetske deficite, a sami deficiti nas  održavaju u ropstvu. Oni nam održavaju distorziranost rezonovanja i percepcije, preko kojih:

     – niti uočavamo da smo u KPZ-u i u metafizičkom ropstvu,

     – niti pomišljamo na pravo oslobađanje, niti mu težimo.

3.

      U tom smislu je u prethodnom tekstu naglašeno: mi najpre treba da regulisanjem energetike ISPRAVIMO sve svoje distorziranosti, pa i distorziranost u mišljenju.

      Najveće moći uma koje nam u ovoj fazi mogu doći do izražaja su:

     – da uočimo ove veze,

     – da donesemo odluku o korekciji u organizaciji svojih dnevnih aktivnosti,

     – dakle odluku o tome da sa mnogo više opuštanja regulišemo svoju energetiku.

     Regulisanje energetike se ne izvodi naprezanjem uma. NAPROTIV!

    Um treba da nas „ubaci“ u proces regulisanja energetike, u dnevni režim sa više opuštanja, a najveći deo problema će se pritom rešavati sam od sebe.

     Naravno, u meri u kojoj nam energetika dozvoljava – mi možemo i treba da se misaono angažujemo, da se bavimo: metafizičkim idejama, životnim ciljevima, promišljanjem raznih suštinskih pitanja, itd.

4.

      MOĆI NAŠEG UMA „DOLAZE NA RED“ TEK KADA REGULIŠEMO SVOJU ENERGETIKU!

      Te moći u nekim daljim budućim vremenima možda će sezati do moći materijalizacija ideja bez posredovanja fizičkog rada. Te moći uma smo svakako imali i svakako ćemo ih povratiti.

5.

      IMALI SMO SKORO IDENTIČNE STAVOVE ALI OVA KNJIGA MI JE PROMIJENILA ZIVOT. NESTALA JE LJUTNJA I OGORCENOST

      Dobro je sve što nas menja na bolje…

      Međutim… čini mi se da nas dubinski ne menjaju ideje za koje saznamo… Osobito ne u domenu emocija. Čija regulacija ne spada u ingerencije uma.

     Ne ideje same po sebi, direktno.

     Mogu da nas menjaju indirektno, kao orijentiri, o tome šta i kako da radimo, da bi nam se promene dešavale.

     Neki duhovnjak (zaboravio sam ime) nije svojim učenicima prenosio svoje ideje, u smislu tumačenja čoveka, svemira, itd. Već im je objašnjavao šta treba da rade, da bi im se samima te ideje otkrile.

     U tom smeru su i objašnjenja u ovim poslednjim tekstovima: kako regulisati svoju energetiku, i objašnjenja značaja, preobražajnih posledica te regulacije.

       Tuđe ideje mogu:

       –  da nam nešto razjasne,

       – da nas ozare otkrivanjem veza koje nismo uočavali,

      – da nas podstaknu na neka nova sagledavanja i lična otkrića,

      – da nas podstaknu na korekcije u našim nazorima,

      – da nam donose duhovno uživanje u saglasju doživljavanja Istine i Mudrosti,

      – da nam budu korisne zbog konektovanja na srodne prijatne misaone energije, itd.

     Ali – ništa od toga ne mora dubinski da nas menja, nas i naše funkcionisanje.

     U tome su drugi faktori „u igri“.


1.

     Koliko mi je mistično (ali i metafizički sasvim shvatljivo) da ljudi, slepi kod očiju, ne uočavaju (metafizički) Karantin-Pakao-Zatvor u kojem su u svojoj robijaškoj poziciji zatočeni – toliko mi je podjednako mistično da ne uočavaju problem svoje metafizičke Energije i energetike kao temeljni egzistencijalni problem.

      I sve probleme u psihofizičkom funkcionisanju i u mišljenju koje poremećaji sa energetikom izazivaju.

      Ljudi… Tačnije – tzv. duhovnjaci, oni koji bi trebalo da su avangarda Čoveka, avangarda Čovekove svesnosti. A ljudi kao Masa/Stado – tu su da održavaju u životu postojeći-propadajući Karantin-Pakao-Zatvor.

2.

      Dve osobe iz mog bližeg okruženja, jedna ima sluha za metafiziku, drugu takve stvari ne zanimaju, obe ne čitaju ovo što pišem, ali – desilo se, sticajem okolnosti, da su obe došle do shvatanja značaja energetike u našem funkcionisanju i do značaja „praktikovanja“ opuštanja u većim „dozama“ (u datom vremenu), kako bi se regulisala energetika.

      Obe su uočile, tj. zajedno smo kroz razgovore mogli na njihovom primeru da konstatujemo, kako se željene, prvenstveno unutrašnje, promene ne dešavaju primarno NAPREZANJEM UMA. U smislu u kojem se ta naivnost obilato primenjuje u laičko-metafizičkom ili u laičkom metafizičko-psihološkom rezonovanju. Pri čemu se smatra da je dovoljno da čovek OSVESTI neki problem, neki loš psihološki mehanizam, da postavi cilj i da mu teži, A NEZAVISNO OD STANJA ENERGETIKE, i – sve će se promeniti. Na primer (a ovakav laički metafizičko-psihološki savet daju i profesionalni psiholozi): neke „stvari“ vas nerviraju, vi shvatite šta vas sve i zašto nervira, odlučite da vas to više ne nervira, u „naprednijoj“ tajnaškoj varijanti vidite u svim ljudima samo ono što je dobro, i – vi procvetate, kao crvene i žute ruže u rano proleće.

      Za sada samo ovaj nagoveštaj, o tim dvema osobama koje su, nezavisno od mojih tekstova došle do shvatanja značaja nekih ključnih momenata o kojima se ovde već naširoko piše. Kroz praktična dešavanja kod njih – efekti ovde savetovanih mera samo mi se potvrđuju. I biće svakako još nekih osvrta na prvenstveno psihološka dešavanja kod njih, a u vezi sa regulisanjem energetike.

       Evo poruke koju sam poslao jednoj od tih osoba, u nekom našem pisanom dijalogu. U poruci je „nabacano“ više značajnih suština, one će verovatno vremenom biti posebno objašnjavane, za sada evo ih samo kao nacrta teza…

3.

       „Samo dok se sistematski ustali opuštanje – najveći deo unutrašnjeg preobražaja dešava se sam od sebe!

       Već smo se uverili da se glavne promene ne dešavaju naprezanjem uma. Um samo pomaže da se uoče fantomi u glavi i donosi odluku da im se više ne posvećuje pažnja, tj. Energija. Ostalo ide sa opuštanjem, tj. sa regulisanjem energetike.

       Danas sam se setio neke davno pročitane knjige o meditaciji, o medicinskim praćenjima praktikovanja meditacije (nije to knjiga duhovnog trgovca M. M. Jogija i njegovog Instituta, neka druga je u pitanju). Kod ljudi koji su ustaljivali praktikovanje meditacije vremenom su zaista uočavane skoro čudesne promene, tj. čudesne u odnosu na težinu problema koje su imali. Naravno, taj efekat je pripisivan mistici meditacije. Što je glupost! Ona je samo jedan (i to ne najefektivniji) vid opuštanja, i ništa više od toga!

       Ali meditacija, za one koji sa njom „krenu“ ima jedan odličan placebo-efekat (a slično se može reći i za molitvenu praksu, te za praksu mantranja – sa mehaničkim ponavljanjem i one ispadaju u priličnoj meri kao seanse izvesnog opuštanja): ljudi joj pripisuju čudesna svojstva, takva percepcija meditacije ih motiviše da samo meditiranje sistematski ustale u svom dnevnom ritmu. Jedan od problema koji se javlja kada čovek hoće da započne sa nekom tzv. praksom je inercija stila življenja bez te prakse. Pa tako, ako hoće da ustali neke metode opuštanja – talasi dotadašnje inercije uglavnom su jači od donete odluke.

       Dakle, u vezi sa regulisanjem energetike dobrodošao je svaki vid opuštanja, ali koji jeste blizu nekom pravom opuštanju (u šta ne spadaju gledanje televizije, čitanje novina, „surfovanje“ po internetu, itd; slušanje muzike bi bilo negde na prelazu).

       A unutrašnji preobražaj će prozilaziti iz regulisanja energetike. Tj. jeste uslov i paralelnost osvešćivanja loših mehanizama, loših reakcija, loših psiholoških dešavanja. Ali, osvešćivanje i rešenost da se nešto promeni ne donose promene sami od sebe, bez regulisane energetike. Upravo od poremećene energetike potiču mnoge „deformacije“ u mišljenju i u psihologiji, u psihosomatici, konačno – u celokupnom našem funkcionisanju.“

4.

       To je ispit na kojem su padale sve duhovne podvaldžije kroz poznatu nam istoriju (duhovnosti). Od Peruna, preko Krišne, Isusa, i tolikih drugih u nizu. Tačnije, ne padali, već – između ostalog, tom ispitu su nam se raskrinkavali.

      Prepuni torbaci mudrih saveta: kako treba postupati, a kako ne treba postupati. „Idi i ne greši više!“ „Ne delaj ploda dela radi!“ „Ne budi talac prošlosti i budućnosti, budi u sadašnjem trenutku!“ Itd!

       Racionalna odluka o promeni nekog psihološkog mehanizma ili o promeni nečega u ponašanju je – pištanje uz vetar! Kao što se ni odlukom uma ne mogu krotiti ili preinačavati emocije. Jadni tajnaši pogiboše u tom smeru, naduše se k’o gajde sa naprezanjem da budu u tzv. pozitivnim emocijama.

       Osvešćenost i shvatanje nečega su u redu, niko to ne spori. Odluka da se nešto menja, takođe je u redu. Kao i ciljevi koji se postavljaju i kojima svakako treba težiti.

       Ali su u svemu ovome neki drugi, neočekivani i skriveni faktori u igri. NJIH treba pogoditi i uklopiti, da bi se promene, po um-telo-duh BEZBEDNO, izvodile.


1.

     Služiti fantomima u svojoj glavi! Je l’ da da je jezivo kada se to ovako pročita, a kamoli kada se to „praktikuje“ u realnosti?

      A to „’praktikovanje’ u realnosti“ ne dešava se nekome ili nekima „tamo daleko“, dešava se svakom pripadniku mase ili Stada, dakle, ljudima, tu, oko nas. Sujeta, izvitoperen ili dogmatizovan verski osećaj, novac, karijera, te hiljade sitnijih i krupnijih gluposti na svakom koraku (na primer: „kibicersko“ „bavljenje“ sportovima).

      Ovi fantomi u čovekovoj glavi nateravaju čoveka da ulaže svoju dragocenu životnu Energiju u njih.Tako ti fantomi postaju sve gojazniji, sve veću snagu dobijaju, sve veću moć nad čovekom, sve veću upravljačko-pokretačku silu, čovek postaje sve iscrpljeniji, sve zombiraniji.

      Rešenje je u tome da čovek prestane da im služi, tada će oni početi da se gase, rastvoriće se i nestaće, kao kada se povuče magla, pa stvari postanu jasnije.

       A čovek će početi da prestaje da im služi – ako počne da se pita nad suštinama!

2.

       Evo da sasvim konkretno vidimo kako izgleda ta zamagljenost suština (slepilo za suštine), i „u paketu“ – služenje fantomima u svojoj glavi.

       Juče se u Srbiji slavio Sveti Nikola, toliko masovno, da postoji nešto kao izreka: jedna polovina Srba slavi Svetog Nikolu, a druga polovina ide na slavu kod one prve polovine koja slavi.

       A da pitate te obe polovine Srba šta to rade i zašto to rade – pojma ne bi imali. Naravno, svako bi mogao da navede niz nekih nemuštih objašnjenja, svakakva pravdanja iracionalnosti koja se upražnjava.

       Da ostavimo po strani diskutabilnost zvaničnih religija, uzmimo da slavljenje tzv. krsne slave ima ili može da ima neku religioznu funkciju. Suština te funkcije bi se ostvarivala kolektivnim (u okviru porodice, pa neka su tu i članovi familije i poznanici, „kao ispomoć“) posvećivanjem pažnje porodičnom svecu, na bilo koji način: čitanjem molitvi njemu, čitanjem žitija (životopisa), iskazivanjem zahvalnosti ili molbe za pomoć u nečemu… svejedno koja forma da se izabere.

       A šta „na delu“ imamo umesto toga?!

       Svetac jedino ako se spomene, onako uzgred, na početku slave, u ceremoniji „sečenja kolača“ („Hajde, pomozi nam, sveti Nikola!“). Nakon toga sledi zatrpavanje i samozatrpavanje hranom (i pićem). Galama i bezvezne priče do besvesti, što potraje od popodneva do ponoći i iza ponoći. Pojede se najmanje dvostruka količina hrane u odnosu na onu koju ljudi normalno pojedu za ručak. Tu je i piće, vrlo često i opijanje. Kada se desi opijanje, kasnije se to kao pikanterija prepričava: kako se neko opio, kako se ponašao, šta je pričao…

        Naravno da ovakve slave domaćina energetski slome, i preko novca koji mora da uloži da bi obilato nahranio od desetak do tridesetak pa i više osoba, i preko ličnog angažovanja na nabavljanju i pripremanju hrane. Gosti se fino najedu, na polasku pohvale kako je „sve bilo lepo spremljeno“, jer kultura slavskog ponašanja to nalaže.

         A da bilo koga od njih pitate u čemu je i zašto učestvovao – pojma ne bi imao. Tako svi rade, to je „naša tradicija“, u porodici se od davnina tako radilo… Slavi se svetac, porodični zaštitnik… A kako to taj „zaštitnik“ štiti porodicu? Niko pojma nema! Porodicama koje slave i imaju tobože sveca-zaštitnika – dešavaju se potpuno iste dobre ili loše „stvari“ kao i porodicama koje takve svece nemaju.

        A kako se taj svetac „slavi“?! Uz prežderavanje, opijanje, galamu i višesatne besmislene razgovore?!

        Eto ilustracije – kako ljudi robuju fantomima u svojim glavama, u ovom slučaju su to tzv. porodični sveci. Fantome treba rastvoriti na svetlosti osvešćenosti i prestati ih energetski pothranjivati.


1.

       „Tu oko nas“ – znači da ih (suštine) ne „lovimo“ po velikim temama i po nekim dalekim nam kosmičkim prostranstvima.

       One su svuda oko nas, i u malim ili naizgled malim temama, često odražene u sitnicama i u detaljima.

      Stvar preokreta na koji nas Entropija prinuđuje, one nas koji je shvatamo i prilagođavamo joj se – da uočavamo bitno(sti) u svemu, da se ne bavimo nepotrebnim detaljima u okviru bitnosti.

2.

      Mi ne možemo da napravimo red ili redosled suštinskih tema ili pitanja koja ćemo uočavati ili kojima ćemo se baviti.

       Ko da nađe ili uspostavi red u KPZ-haosu?

      Bavimo se temama ili pitanjima koji nam u životu ili u našem polju percepcije ili u našim mislima iskrsnu.

      Te će to ovde često, čak najčešće, da deluje kao „skakanje sa teme na temu“.

      Ovo se odnosi na izbor tema, što nije u raskoraku sa našom usredsređenošću na suštine, sa „lovom“ na suštine.

      Upravo bavljenjem suštinama postupno počinjemo da uočavamo „mapu“ problema, pitanja, stavki, ideja – na koje smo u svom životu ili u svojim razmišljanjima upućeni.

3.

      Savremeno SPAMPOVANJE Istine i Mudrosti.

      Nekada, posebno u davnim vremenima sa jedva razvijenom pismenošću, ideje koje su, recimo – bile na tragu Istine i Mudrosti, dakle, ispravne i valjane, bile su nepristupačne, bio je problem sa njihovom „distribucijom“.

       U naše doba, sa savremenim medijima komunikacije, ne da nemamo taj problem, već nam sa njegovim rešenjem dolazi (svakako ne sama od sebe i svakako da nam je nametnuta) suprotna „pošast“: hiperprodukcija i hiper“konzumacija“ informacija.

      Jedna dobra ideja, u bilo kojem domenu ili na bilo koji način da je objavljenja – začas bude zatrpana,  pretrpana morem ideja koje su tek nekim „bočnim“ vezama povezane (a često nema ni takvih veza) za inicijalnu dobru ideju. Ili se sama ta dobra ideja razrađuje („razdrobi“) do mora detalja, tako da je gubljenje u njenim lavirintima neminovno.

      Dakle, napor ka suštinama postaje pravi APEL, za svakoga ko ne želi da mu se um izgubi i potone u morima informacija! Kakva je to opasnost i za mišljenje, i za psihu, i pogotovu za duh – valjda se podrazumeva.

4.

     I neupućenima je jasno da su mišljenje, odnosno produkcija ili „konzumacija“ informacija povezani sa Energijom.

     Svako može veoma lako to da uoči! Neka jedan sat provede u tišini, u opuštanju, neka jedan sat čita nešto, neka jedan sat sluša nekoga, neka jedan sat priča…

     I svako može lako da poveže ono što je ovde pisano o savremenoj hiperprodukciji/hiper“konzumaciji“ informacija i o Entropiji.

     I da malo bolje razume apel za fokus na suštinama.


1. Moćne kosmičke hohštaplere, kojima smo kroz istoriju dali naziv „Bog“ ili „bogovi“, a očito zlotvorsko-parazitskog kova, ne vidimo, jer su nam u transcendenciji (s onu stranu našeg iskustva).

2. Ali zato odraze njihovog postojanja i delovanja više nego jasno vidimo i očitavamo i u sebi, i u svom životu, i u životu cele planete.

3. Dva možda ključna instrumenta pomoću kojih su ovi kosmički hohštapleri ovladali i vladaju ljudima su: novac i obrazovanje.

4. Neki nad-Zlotvorski Zlotvori su me kroz inkarniranje ubacili u ovaj drugi instrument, pa kao insajder mogu o njemu da svedočim iz prve ruke.

5. Suština Zlotvorskog mentalnog obogaljivanja ljudi kroz obrazovanje…

6. Masovnu, plantarno sveprisutnu ustanovu za intelektualno-psihološki razvoj ljudskih bića – oni su pretvorili u svoj instrument, a tako „da se Vlasi ne dosete“, tj. da ljudi Zlotvorsku prirodu obrazovanja uopšte i ne uoče.

7. Obrazovanje kao pogubni uticaj i programiranje obuhvata detinjstvo i mladost kao ključni period razvoja ljudskih bića.

8. „Predator vam je dao svoj um, barokni, kitnjast“, tj. um orijentisan ka detaljima i detaljisanju, a udaljavan od suština.

9. Kao što isprogramirana prisljenost na hiperprodukciju/hiperkonzumaciju informacija/detalja slama čoveka, a da on to i ne uočava, tako će čovekovo ponovno snažno okretanje ka suštinama – početi da ga mentalno ojačava i da mu vraća izgubljenu moć.

10. Tek kao insajder u obrazovanju možete da pratite i uočavate do kojih jezivih granica, do kakvih dubina mladih ljudskih bića seže pogubno zatrpavanje okeanima detaljima. To je priča ne za jedan ovakav tekst, već za ciklus horor-romana.

11. A) Mišljenje, kritičko u potpunosti, atrofira, neutralizuju se lični nazori o bilo čemu.

12. B) Prisiljenost na usiljeno memorisanje velikih količina informacija psihološki slama, jer umu nije izvorno primereno usiljeno memorisanje velikih količina najvećim delom beskorisnih, životno nefunkcionalnih informacija.

13. C) Tzv. obrazovno-vaspitni proces u školama neurotizuje učenike, preko mehanizma ocena i ocenjivanja. ITD!

14. Poslednji povod za ove konstatacije je uočavanje jednog sistemskog cinizma u srpskom obrazovanju: ceo sistem se zasniva na mentalnom obogaljivanju učenika, kroz sve opisane i druge ovde nenavedene aspekte i faktore, a sistem se prikazuje kao osavremenjivan, u okviru njega se od nastavnika tobože traži primena savremenih metoda rada, u sistemskim uslovima u kojima je ona nemoguća i onda kada je za njenu primenu kod učenika, sve da je i moguća – već kasno.

15. Celo ovo metafizički mračno klupko sa obrazovanjem je povezano sa pogubnim uticajima savremenih medija (savremeni učenici su nerazdvojni od mobilnih telefona, tj. androida).

16. Tako je beznadežna slika o savremenom obrazovanju kompletirana, a perspektiva sa njim – potpuno zatvorena, te tu više nema reformi ili promena preko kojih se mlada ljudska bića mogu spasiti.

17. Šta će se i kako dešavati sa obrazovanjem u planetarnom metafizičkom Dobu raspleta – ne znam, tu nema prostora ni za minimalno nagađanje.

18. U fizičkom smislu škole će svakako funkcionisati i dalje, jer su one deo repertoara normalnog funkcionisanja svakog društva, čak i dosta primitivnih društava.

19. Oni koji rade u školama, zajedno sa učenicima, će svakako postajati sve ZOMBIRANIJI, ukoliko se, svako lično za sebe, mentalno ne prestroje na neke druge vrednosti i na režim štednje Energije. Uz takvu zombiranost, koja znači obrazovnu smrt, može se godinama i decenijama funkcionisati, a tako da postoji utisak dobrog i normalnog funkcionisanja.

20. Jer zombiji odlično simuliraju žive, iako to nisu. Dokle će se tako terati i kako će se ovaj mračni deo ljudske istorije u krilu Starog-propadajućeg sveta završiti – nemoguće je predvideti.


1. Da malo preciziramo duh prethodnog teksta, jer „ostavi sve i lezi“ može da bude zgodan povod za iskrivljeno shvatanje.

2. Ima Rus S. N. Lazarev neke stavove vezane za našu (metafizičku) energetiku sa kojima se slažem, njegov celovit duhovni koncept odbacujem, jer, očekivano za staru-postojeću-propadajuću duhovnu paradigmu: slep je za Karantin-Pakao-Zatvor, pitanja energetike vezuje za korigovanu veru u hrišćanskog Boga, a ne za moćne kosmičke hohštaplere koji nam se prikazuju kao „Bog“ ili bogovi, pa zato omašuje u mnogim rešenjima u vezi sa našom energetikom.

3. Na jednom mestu on odlično kaže: ako nismo zadovoljni svojom sudbinom – treba da težimo promenama, ali: VODEĆI RAČUNA O SVOJOJ ENERGETICI. Da taj opšti stav malo preciziramo…

4. A) Ako smo u neravnoteži i u energetskom deficitu – svaka težnja ciljevima nam je samo dodavanje na energetski minus. Dakle, najpre dođimo u kakvu-takvu Ravnotežu, tj. za misaone ili neke druge težnje promenama tzv. sudbine težimo u dnevnim sekvencama kada smo blizu Ravnoteže.

5. B) Ako imamo u vidu širu sliku sa Entropijom i sa energetskom oskudicom: onda nam je jasno da, dok su oni na snazi, mi i nemamo energetske resurse za težnje nekim većim promenama u tzv. sudbini. Znači da nam je sada Hibernacija prioritet, štednja Energije, ekonomično rapolaganje Energijom.

6. Moraće da nastupi konačni planetarno-metafizički energetski Rasplet, jer svi vektori vode njemu. Nakon toga se možemo komotno pozabaviti temeljnijim promenama u svojim životnim tokovima.


1. Glavni problem sa čovekovom energetikom: ona može da ide ka sve gorem stanju, a da on toga nije svestan. (Energetika – metafizička ili nadfizička, ne fizička koja je vezana za hranu.)

2. On može spolja da dobro, čak odlično funkcioniše, a da mu energetika ide ka urušavanju.

3. Dobro spoljašnje funkcionisanje i on i drugi shvataju kao dobro stanje energetike.

4. Te on ne staje, napreže se i dalje, ka svojim ciljevima i raznim ovosvetskim fantomima.

5. Kaže (ispravno) Lazarev: kad krene loše sa energetikom – ostavi sve i samo lezi.

6. U smislu: dati prioritet opuštanju, kao načinu regulisanja energetike.

7. Ko iole ima sluha za energetiku – jasno kao dan vidi da je takoreći iz dana u dan stanje sa energetikom ljudi sve gore.

8. A da oni o tome nisu „obavešteni“.

9. Na jednoj strani je prethodni problem.

9. Na drugoj: čak i sa lošom energetikom čovek može da se napreže, kao što i životinje u borbi pred uginuće smognu snage da se neočekivano jako napregnu.

10. A ljude stare vrednosti, vrednosti Starog-propadajućeg sveta motivišu, energizuju na pojačano naprezanje, iako dubinski nemaju resurse za takvo pojačano naprezanje.

11. Paradoksalno: bolje da ste u ovo doba depresivni i bezvoljni, da jedva imate snage i volje za elementarno naprezanje.

12. Konačni planetarni metafizički energetski Rasplet svakako jeste na vidiku i jeste blizu. Možda još koji mesec, a svakako ne više od godinu dana.

P.S.

Jedna ilustracija: koliko je pitanje naše energetike komplikovano i kako se ljudi, u suštini opravdano, teško snalaze u njemu.

Jednom rođaku, na tzv. odgovornoj funkciji, počeli da se javljaju neki zdravstveni problemi, i očitavani na krvnoj slici, i u povremenom lošijem psihološkom stanju. Kristalno jasni refleksi loše energetike koji zvone na uzbunu: „Ostavi sve i lezi!“. Rođakovo oslanjanje na lekove, kao na spasonosni sigurnosni pojas se podrazumeva.

Kako zbog tzv. funkcije ima tzv. sedeći stil življenja, on bar neke od uzroka vidi u nedovoljnoj fizičkoj aktivnosti. Te je uveo svakodnevno pešačenje od 5-6 kilometara. O neophodnom minimumu fizičkog naprezanja i sam sam ovde pisao. Međutim, u ovom slučaju – loše stanje energetike pokušava se rešiti na način kojim se tom lošem stanju samo pridodaje.