Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: Sloboda

1.

Što ako bih vam rekao…

Da ste najobičniji robovi?

(…) Biološke mašine.

Koje 99% vremena rade…

Po zadanom programu.

2.

Prvi minut videa.

Oduševljava.

Bliskost sa smerom bloga.

Očita.

Sa jednim od smerova.

3.

Međutim…

U nastavku…

U ostalom delu videa…

Krivi smer.

U redu su zapažanja.

Objašnjenja.

Sami po sebi.

Ali ne vode rešenju.

Krivi smer.

4.

Patokrate.

Nisu uspostavili sebe sami.

Uspostavio ih je Neko.

Iza Zavese.

U transcendenciji.

Patokrate su…

Samo istureni igrači.

Nama vidljivi.

5.

Šta rešavamo?

Baveći se patokratama.

I sličnim „eksponentima“.

Moćnih iza Scene.

Bojim se…

Ništa!

Krivi smer!

6.

Ne oslobađamo se…

Tamo, vani.

Tamo…

Gde su patokrate.

Oslobađamo se…

U sebi.

Naša nemoć…

Izliva se…

Iz naše unutrašnjosti.

7.

U našoj unutrašnjosti…

Potkresana nam je Moć.

Na nemoć…

„Nadovezali“ su se patokrati.

Ne obratno.

Ne bi je oni, malobrojni…

Slomili…

Da već nije bila (slomljena).

8.

Dakle…

Ne da odgonetamo patokrate…

Gubeći vreme i Energiju.

Već da odgonetamo – SEBE.

Da se damo u potragu…

Za uskrsavanjem Moći.

Svoje.

Nemoguća misija!

Ali bar jeste dobar smer.

P. S.

I odlično je:

Robovima ne trebaju čuvari.

Jer čuvaju sami sebe.

Rob bez svesti…

Tragedija.

Svest o robovanju…

Ne oslobađa sama po sebi.

Ona može biti tek početak.

Bezizgledne avanture.


1.

Oda Smislu.

U svetu Besmisla.

Na planeti Besmisla.

Metafizičkog.

2.

Svaki novi dan…

Težak!

Gadan!

MRAČAN!

Dani u Zarobljeništvu.

Kakvi i mogu biti?!

I još gore!

Dani u KPZ-Mrcvarlištu!

Metafizičkom.

Kosmičko-planetarnom.

3.

Nema Lepote.

U ovom svetu.

Ni Lepote, ni Smisla.

I neće ih ni biti.

Dok je ovaj svet…

Stari, uveliko propadajući.

4.

Nema Smisla u njemu.

Ni mrvice.

Može ga biti u nama.

Ako ga nađemo.

Ako ga „uzgajamo“.

I nastojimo da se prelije.

Bar u zonu našeg Polja.

5.

A…

Naći Lepotu i Smisao…

Upinjati se da se oni nađu.

U ovakvom svetu…

Ravno je šizofreniji!

Metafizičkoj.

Nema Smisla!

I nema vrednosti.

U besmislenom svetu.

U bezvrednom svetu.

U bezvrednom životu.

U životu Stoke…

Koja je tu…

Tek da bi Neki parazitirali.

Na njoj.

6.

Nema ih i nema…!

Sve dok…!

Ne počnemo…

Da se okrećemo SLOBODI!

Borba za Slobodu.

Ona počinje da daje Smisao.

Bezvrednom, besmislenom životu.

7.

Onda počinje da dobija Smisao.

I svaki novi dan!

Tek tada možeš da pomisliš:

„Iskoristi dan!“.

Daj danas sitni doprinos.

Aktiviranju svoje Moći.

Opšte, izvorne Moći.

Sitni korak po korak.

I put te vodi – Slobodi.

8.

Da li je ona postiživa?

U KPZ-nemogućim uslovima.

Kad joj se iskreno i postojano teži…

O tome se ne razmišlja.

Pomerati granice mogućeg.

Kako drugačije?

9.

Te, od takvog preokreta…

U težnjama…

Kad svane novi dan…

Inače mračan i težak.

Skoro da si srećan.

Napravićeš nove pomake.

Makar i sitne, najsitnije.

Ka Moći.

Ka Slobodi.

10.

Potrebno je imati mnogo toga.

Za ovakvo ispunjenje.

Za ovakve težnje.

Mudrosti i izdržljivosti.

Stoicizma i fleksibilnosti.

Lakše je po inerciji.

Živeti, misliti, postupati.

Ali…

Drugog načina nema.

Ni puta.

Do Smisla.

11.

Konačno nađeni Smisao!

Vrednost života.

U svetu Besmisla.

Sa njima se dobija motivator.

On nas energizuje.

Tu je i stabilnost.

Sa podizanjem energetike.

12.

Sadašnja pojačana dešavanja.

Preobražajna.

Šireplanetarna.

Dovešće ona kad-tad.

Da masovno klonu i padaju.

Slepi za KPZ-iluzije.

Entropija neće da mazi.

A tek Zlotvori-Paraziti!

Muče oni.

Ali i provociraju.

Na Mudrost.

U raspolaganju Energijom.

Na efikasnije funkcionisanje.

Na efikasnije mišljenje.

Efikasnije i moćnije.

13.

Dakle, tek tada…!

Biće pravo čudo.

Oni koji su našli Smisao.

U težnjama Slobodi.

Novom svetu.

Biće čudo.

I sa dobrom energetikom.

I sa stabilnošću.

I sa efikasnijim funkcionisanjem.

14.

„Da li će Sloboda umeti da peva?

Kao što su sužnji pevali o njoj.“

Tačno!

U Ropstvu – Sloboda je neprocenjiva.

U Novom svetu…

Biće podrazumevano svojstvo.

SADA joj se teži.

U Novom svetu ona se ima.

15.

(Metafizička) Sloboda.

Koja Sloboda?

Kakva Sloboda?

U kojem smislu – Sloboda?

Ko uočava Ropstvo…

Metafizičko zarobljeništvo…

Ko ih vidi i oseća…

Na svojoj koži.

Jasno mu je šta bi bila Sloboda.

I više nego jasno!

Ko sopstveno Ropstvo ne uočava…

Sloboda mu nije ni potrebna.

Što bi joj i težio.

Što bi gubio vreme…

Da se za nju bori.

Takav blaženstvuje.

U KPZ-iluzijama.

16.

„Što svesniji – to zarobljeniji!“

Svesnost znači potpuniju sliku.

Zarobljeništva.

Tada Oslobađanje – kompletnije.

Težnja njemu – složenija.

Teža, bezizglednija.

Veću snagu duha traži.


Hvatati neuhvatljivo, tek to je podvig.

Ili ludost.

Neuhvatljivo, za naš postojeći mentalni aparat.

Srozani i obogaljeni mentalni aparat.

Ali, daj da se nekako pokušava, pa možda vremenom ispravimo neke „krive Drine“ u svom iskrivljenom umu.

Zlotvorski iskrivljenom umu.

Spominjao sam snovidu/višu logiku.

A da li se sa njom i može nešto više, do da se spomene, da se nagovesti?

A u njoj nam je ključ, a toliko nam ih treba za ono čemu bi trebalo Budni da težimo.

Jer su nam Sloboda i Rast brave koje se sa mnogo ključeva otključavaju.

Za naivne i lažno mudre i prosvetljene je tek sve lakše i jednostavnije.

Dakle, daj da malo pokušam, nekom POLUSNOVIDOM logikom.

Koja je i tamo i ovamo…

„Tamo“, ka višim svetovima, kojima je ona u temeljima, ili iz kojih ona proizilazi, SILAZI k nama.

„Ovamo“ –  u ovom svetu okoštalih fizičkih formi.

U kojem nam je NAIZGLED sve jasno i sve se sa jasnim konturama i „definitivno“ kao ćoškasto se može prikazati.

A ako nije – ima problem onaj ko se ne uklapa u NAIZGED zdravu logiku.

U kojoj je sve jasno i jasno definišuće.

A iluzorno.

SNOVIDA/VIŠA LOGIKA JE ISKORAK KA SLOBODI MIŠLJENJA.

KA SLOBODI UOPŠTE.

Jer Sloboda potiče iz uma, pa se izliva iz njega, u fizičku realnost.

Što nam je um ovoliko nemoćan u Oslobađanju – stvar je u tome što je on sam po sebi sputan.

Deluje slobodno, da slobodnije ne može biti, a ne vidi samog sebe u sopstvenoj zapletenosti.

Kao što i usnulom Stadu deluje da je slobodno, da se slobodniji i ne može biti.

Iskorak ka Slobodi, jer se um u njoj, snovidoj, najpre oslobađa sopstvene samoograničavajuće prirode, nametnutog mu samoograničavanja i slepila.

Tačnije – nisu nam zlo principi logike koja je zemaljski opštevažeća.

Logike koja je povezana sa sistemskim mišljenjem.

Sa mišljenjem koje ima potrebu za pakovanjem ideja u sisteme.

Ne možemo mi bez toga, bez tog mišljenja, bez logike koja mu je u osnovi, bez sistema, ne možemo u ovoj ravni postojanja.

Mi sami smo sistem, naši organi su u okviru sistema.

Ne možemo van društvenih sistema.

Znanje – ne biva bez sistemskog pakovanja.

Ali, GREŠKA SE RAĐA U JEDNOSTRANOSTI.

U svođenju sveg mišljenja na postojeću, što naučnu, što tzv. zdravorazumsku, logiku.

Ona nam daje u jednom domenu moć, ali nas u drugom opako sputava i ograničava.

Tek sa snovidom logikom dobijamo MOĆNU SINTEZU DUALNOSTI.

Pesnici su odavno oslušnuli iz „visina“ tu snovidu/višu logiku.

Naravno, daleko od toga da su se snalazili sa tim šta ih je snalazilo, te su im produkti pre konfuzija nego vešto vladanje snovidom/višom logikom.

Dakle, za jedan domen funkcionisanja u ovoj realnosti nužna nam je opštevažeće, naučna i tzv. zdravorzumska logika.

Za domen koji je iskorak ka nekim drugim dimenzijama unutar ove otrovne KPZ-dimenzije – nema ništa bez snovide/više logike.

Snovidom/višom logikom povezujemo sve što poželimo, povezuje se nepovezivo, baš kao u snovima.

I nije to toliko bezvezno kao što nam izgleda na prvi pogled, na pogled navikao na fizičke okoštalosti.

Povezanosti svega postojećeg u ovoj ravni ima.

Povezanosti za koje smo slepi. Ali koje i nisu u bliskom okruženju funkcionalne.

Uzmimo umreženosti u tzv. društvenim mrežama (čini mi se da je bilo reči o tome, ovde).

Mi smo funkcionalno povezani sa prvim krugovima „prijatelja“. Bilo na osnovu  povezanosti i u fizičkoj realnosti, bilo na osnovu intenzivne komunikacije.

Preko tih mreža i krugova „prijatelja“ povezani smo i sa osobama „na kraju sveta“, za koje i ne znamo. I povezani smo teorijski sferno beskonačno, sa svima na (sfernoj) Zemlji koji su u datim umrženostima.

Kako u tim virtuelnim umreženostima, tako je i van njih, u nevidljivim povezanostima svih ljudi na Zemlji.

Ako želimo, mi te veze možemo aktivirati.

BAŠ KAO I U SNOVIDOJ LOGICI!

Mi možemo formirati i sistem. Od nekih svojih ideja. Od samih ciljeva koje smo, ako smo, postavili.

U redu je takav sistem, koji se može ažurirati (o čemu znam da je ovde bilo reči).

Ali, onda treba da ga podvrgnemo snovidoj/višoj logici.

U nekom svom daljem bavljenju idejama iz sistema.

A to praktično znači nizanje, povezivanje ideja, detalja ili stavki iz sistema, onako kako nam u OPUŠTENOM I SLOBODNOM UMU pada na pamet.

Pada na pamet koja se iz ograničenja važećih logika izdigne na plato snovide/više logike.

I na tom platou ili VISORAVNI sve nemoguće u domenu niže, važeće logike – postaje moguće.

Tajnaši su uspevali, nekom igrom slučaja, na njihovu korist ili štetu, drugo je pitanje, da se koriste i nekim vidovima snovide logike.

Uzdajući se pritom ubeđeno u Obilje Univerzuma i u druge koznakakve floskule.

Ali, davalo im je to praktične rezultate…

Može snovida logika da ima veze sa asocijativnošću, sa asocijativnim nizovima („slalomima“).

Ali, ona ipak ima jednu mudru samokontrolu. Možda upravo samokontrolu UNUTAR NEKOG OD SISTEMA. Ili nekih zemaljskih sistema.

RAZULARENA ASOCIJATIVNOST teorijski teži beskraju.

To je fraktalno mišljenje.

Znamo da fraktali teorijski teže beskonačnom.

Tako teorijski teže i svi oni koji se u beskorisnim razgovorima prepuštaju nekontrolisanim asocijacijama. Tako i ispada da se krene od jedne teme, pa ode na stoprvu. I moglo bi se teorijski otići na milion i prvu. I još i iza nje.

Razularena asocijativnost je „DAR“ Zlotvora, sračunat na naše misaono-energetsko iscrpljivanje.

U tom smislu SISTEMSKO MIŠLJENJE jeste spas i jeste viši vid mišljenja.

Razularena asocijativnost i fraktalno mišljenje vode haosu.

Ili energetskom kolapsu!

Što je takođe suština Zlotvorskog delovanja i njihovih namera.

Sistem i sistemsko mišljenje, i važeči vidovi logike unutar njih, u tom smislu su dobri, spasonosni, jesu OTPOR HAOSU.

Ali onda od neke tačke pretvaraju se u OGRANIČAVAJUĆI FAKTOR.

Sputavajući, ograničavajući, za nas – SAMOZAROBLJAVAJUĆI faktor.

E, TU STUPA NA SCENU, SADA U ODNOSU NA SISTEMSKO MIŠLJENJE KAO SPASONOSNA – SNOVIDA LOGIKA (MIŠLJENJE).


1. Imanuel, inače duhovni podvaldžija, ima jedan odličan savet, već više puta citiran, a koji bih ovde „preveo“ na sledeći način: treba da tragamo za izvornim zakonima Tvorca Izvornog čoveka, Izvorne prirode i Izvorne Zemlje, njihovim odgonetanjem i „vladanjem“ (Imauelov, inače dobar, izraz) po njima – dolazimo do formule Moći i do aktiviranja Moći, a to znači i do Slobode.

2. Iskočilo mi da je neko pregledao davnašnji tekst o nekim Liptonovim istraživanjima (link je na kraju teksta), slučajno malo zađem u taj svoj tekst… Pa me on malo navede na produbljivanje ideja iz njega, na sagledavanja iz nekih drugih uglova. A evo i odličnog primera za ono što je rečeno u prvom „versetu“: funkcionisanje ćelija nam je paradigma na kojoj odgonetamo naše sopstveno funkcionisanje u ovom surovom svetu.

3.

Videli smo u citatu, Lipton objašnjava zašto se ćelije udružuju. Tj. zašto su „po prirodi stvari“ udružene, budući da je jasno da one nisu u situaciji da biraju hoće li se udruživati ili ne. Razlozi: bolje funkcionisanje, veće šanse za preživljavanje, kvalitetniji život. Ali, taj dobitak ima svoju cenu: gubitak nezavisnosti. Ćelija u zajednici mora da se povinuje „odlukama“ zajednice, mora da prihvati ulogu koja je joj je u zajednici dodeljena. Ako ćelije žele da sačuvaju nezavisnost, a da pri tom ostanu u zajednici, dobijamo fenomen raka, kancera: „Ćelije raka su se povukle iz zajednice. Još uvek su u njoj, ali ne slušaju glas zajednice. Rade po svojoj volji.“

4.

Ćelije preko receptora na membranama očitavaju signale iz okoline. U skladu sa tim reaguju ili ne reaguju, otvaraju se da propuste neke materije ili ne. U složenim uslovima ćelija ne bi mogla da funkcioniše sama, već i samom svojom građom ćelije nisu u ulozi da žive samostalno van organizma. Te one, udružene preko tkiva i organa, zajednički funkciju očitavanja signala iz okoline prenose u nadležnost – mozgu.

5. ETO NAM OČITAVANJA IZVORNIH PRINCIPA IZVORNOG STVORITELJA, IZVORNIH LJUDI I IZVORNOG ŽIVOTA NA ZEMLJI!

6. Smisao udruživanja u zajednice je: „bolje funkcionisanje, veće šanse za preživljavanje, kvalitetniji život“.

7. Uslov je da se sopstvena nezavisnost prinese „na oltar“ zajedništva, tj. da se upravljanje zajednicom prepusti nekome ko će da brine o što boljim uslovima i radu zajednice (u slučaju ćelija to je, kao krajnja instanca, mozak).

8. ZAR TO NIJE U REDU?!

9. Zajednica i onaj ko upravlja zajednicom – brinu o tome da svaki pripadnik zajednice ima svoj najbolji razvoj, da ima zaštićenost, da ima što bolji život…

10. JA BIH SE RADO PREPUSTIO TAKVOJ ZAJEDNICI: OBAVLJAM SVOJE ZADATE MI OBAVEZE, A NA RAČUN TOGA – NAKRIVIM KAPU I PEVAM, imam obezbeđeno sve što mi je potrebno, imam maksimalni razvoj u okvirima svojih potencijala, u okvirima potencijala svog bića… ŠTO BIH TRAŽIO PREKO HLEBA POGAČU?!

11. E, ALI POGLEDAJTE VI SUROVOST, PODLAŠTVO, CINIZAM, KRETENIZAM, MALOUMNOST, ITD, POSTOJEĆEG ZEMALJSKOG ŽIVOTA NA ZEMLJI, ODNOSNO ONIH KOJI SU VRŠLJALI, KOJIMA JE DOZVOLJENO DA VRŠLJAJU PO IZVORNOJ ZEMALJSKOJ KREACIJI!

12. POJAM I MEHANIZAM ZAJEDNICE I ZAJEDNIŠTVA – NE DA JE PRETVOREN U PARODIJU, IRONIJU, IDIOTIZAM, NEGO JE PRETVOREN, paralelno sa tim, I U MEHANIZAM ZAROBLJENIŠTVA I ENERGETSKOG EKSPLOATISANJA.

13. Zajednica i zajedništvo – od porodice i familije, preko neke uže sredine u kojoj se živi (npr. tzv. stambene zajednice i komšiluka), pa preko radne zajednice na tzv. radnom mestu (valjda je jasno da je i to vid zajednice i zajedništva: ljudi se udružuju radi određenih radnih postignuća, koja im donose novac, tj. platu, kao osnovu fizičkog opstanka), pa raznih koncentričnih krugova društvenih zajednica  do čovečanstva kao implicitne planetarne zajednice.

14. Kako se to funkcioniše u postojećim zajednicama i zajedništvima na Zemlji?

15. Za brak je u citiranom tekstu već rečeno:

Lipton: „To je smisao zajednice. Ljudi ulaze u zajednicu (brak), kako ne bi živeli izolovano. Jer zajednica donosi kvalitetniji život.“ Da li je brak, kao zajednica, zaista u funkciji kvalitetnijeg i sigurnijeg života njenih članova? Radi donošenja ljudskog ispunjenja svakom članu? Da li na Zemlji dominiraju brakovi u kojima deluje pravi timski duh? Da je tako, zar se takvo stanje ne bi prelilo na stanja u društvima? U celoj civlizaciji.

Znamo dobro da se svakakvi interesi i motivi prepliću u brakovima. Od produžavanja vrste (a može li to da bude primarna čovekova ovozemaljska misija?), preko finansijskog do ko zna kojeg sve momenta koji je sve drugo samo ne odraz timskog duha i ljudskog ispunjenja. Teško je u hiljadu naći jedan brak koji uistinu ili bar približno funkcioniše po principima koje Lipton u gornjem citatu vidi.

16. Koji je ključni princip u temeljima zemaljskih zajednica i zajedništva: REGULACIJE, PISANE I NEPISANE NORME KOJIMA SE NASTOJI DA SE FALŠ-ZAJEDNICE ODRŽE. Tobože, „igra se na kartu“ timskog duha i zajedništva, a u stvari je svetinja – održavanje „članstva“ po zajednicama, nezavisno od toga kakve su one i kako funkcionišu.

17. Niko se ne pita, KAO VREDNOST I ORIJENTIR se ne postavlja IZVORNI PRINCIP ZAJEDNICE/ZAJEDNIŠTVA:  „bolje funkcionisanje, veće šanse za preživljavanje, kvalitetniji život“.

18. Podvaldžija Isus (a Imanuel ponavlja te njegove zahteve) kaže za brak: „Tako je kazano: ako ko pusti ženu svoju, da joj da knjigu raspusnu. A ja vam kažem da svaki koji pusti ženu svoju, osim za preljubu, navodi je te čini preljubu; i koji puštenicu uzme čini preljubu.“ Ima da se održava bračna zajednica, maltene po svaku cenu, niko te ne pita kako se ko u toj zajednici oseća.

19. Da, u naše doba ima u tom smislu više „demokratičnosti“, ali – PARADIGMA FALŠ-ZAJEDNICA OPSTAJE I ZAKONSKI SE P-ODRŽAVA.

20. Treba li uopšte i govoriti o radnim zajednicama, o društvenim zajednicama, o državi kao zajednici? Ili je tu „stanje stvari“ svakome jasno?

21. Svuda gde imate zakonska regulisanja „dužnosti, prava i obaveza“, imate PRIMARNO brigu o tome da se zajednica održava, uz MIMIKRIJU sa kojom se (tobože) brine o tome da „pojedinac ne bude ugrožen“, ali, sve je to daleko od izvornog principa postojanja i funkcionisanja zajednica.

22. Dakle: ni u bračnoj, ni u radnoj, ni u bilo kojem drugom tipu zajednica – ne brine se paralelno i o opstajanju zajednica, i o tome da pojedinci u njima imaju „bolje funkcionisanje, veće šanse za preživljavanje, kvalitetniji život“.

23. ČEMU TOLIKO INSISTIRANJE NA OPSTAJANJU POSTOJEĆIH VIDOVA ZAJEDNICA/ZAJEDNIŠTAVA?

24. ZATO ŠTO SU ZAJEDNICE ZAROBLJENIČKI DOMENI, ZAROBLENIČKE MATRICE, ZAROBLJENIČKE ĆELIJE!

25. U Zlotvorskim obrascima falš-zajednica insistira se na duhu zajednica/zajedništva zato da bi se održavale zarobljeničke ćelije: LJUDI U ZAJEDNICAMA NAJEFIKASNIJE DRŽE JEDNI DRUGE U ZAROBLJENIŠTVU, NAJEFIKASNIJE JEDNI DRUGE EKSPLOATIŠU, a svakako u ime i na/za račun viših „instalatera“ ovakvih zemaljskih obrazaca.

26. I KADA SE INKARNIRAMO – MI „USKAČEMO“ U BROJNE KONCENTRIČNE KRUGOVE FALŠ-ZAJEDNICA, ZLOTVORSKIH ZAROBLJENIČKO-EKSPLOATATORSKIH ĆELIJA I PODRUČJA!

27. Zajednice mogu da funkcionišu zahvaljujući tome što imaju svoje vođstvo, kojem predaju u nadležnost brigu o organizaciji zajednice i o njenom funkcionisanju u okviru spoljašnje sredine.

28. U telu mozak predstavlja to vođstvo ili „vođu“:

U složenim uslovima ćelija ne bi mogla da funkcioniše sama, već i samom svojom građom ćelije nisu u ulozi da žive samostalno van organizma. Te one, udružene preko tkiva i organa, zajednički funkciju očitavanja signala iz okoline prenose u nadležnost – mozgu.

29. Šta je ili u čemu je problem?

30. Kada vođstvo ne radi u/na korist, već na štetu zajednice, na štetu pojedinaca koji čine zajednicu. U organizmu to može da bude na sledeći način: „Ali, problem je što mozak može pogrešno da očitava, shvata signale iz okoline. Te time svoje organe, tkiva i ćelije navodi na pogrešno reagovanje. Stres je primer: neka situacija se „očitava“ kao opasnost, iako opasnosti nema. I – organizam reaguje aktiviranjem sistema za „brani se ili beži“. Aktiviranjem tog sistema – blokiraju se sistem razvoja i imuno-sistem. Sva energija se šalje u mišiće.“

31. Vođstvo može da radi na štetu zajednice i pojedinaca u zajednici: a) ili iz egostičkih (OPS) razloga, b) ili zbog sopstvene smućenosti-sluđenosti-programiranosti, kojima u KPZ-ambijentu mogu biti razni uzroci.

32. U stvari, ako u potrazi za uslovljivačima ovakvog obrasca i ovakve disfunkcionalnosti zajednica/zajedništava idemo „naviše“, metafizički naviše, dolazimo do moćnih Zlotvorksih bića koja su ovakve falš-zajednice ustanovili, programirali: RADI SOPSTVENOG PARAZITSKOG ODRŽANJA.

33. TO SU DREVNI OBRASCI, koji su samo rafinovaniji ili „softiciraniji“ u naše doba. U doba drevnih vladara, npr. faraona – NAROD KAO ZAJEDNICA POSTOJAO JE ZBOG FARAONA. Ne zbog sebe i zbog kvalitetnog života svakog svog člana.

34. U naše doba tu matricu ne uočavamo toliko u državnim, koliko u radnim zajednicama.

35. KAKO DA SE SVESNI ISKOBELJAJU IZ OVIH MREŽA?!

36. Za sada nemam neke ideje posebno u vezi sa ovim pitanjem, nastojanja na drugima planovima, pretočena u metodološka promišljanja, već su odavno tema na blogu. Za početak je značajno da problem svojih zarobljeništava, BAR ONI MI KOJI SMO IH SVESNI, počnemo da sagledavamo i u ovom („novom“) kontekstu.

37. U tom „novom“ kontekstu je temeljno objašnjenje: zašto sa oslobađanjem toliko teško ide. NAŠE UMREŽENOSTI PO FALŠ-ZAJEDNICAMA, U KOJE SMO INKARNIRANEM GURNUTI, BAČENI, TOLIKO SU JAKE, „KAO STENE“, DA JE GIGANTSKI PODUHVAT RASTURITI IH (te veze).

38. Falš-zajednice su „u paketu“, „nerazdruživom“ „paketu“ sa novcem, kao takođe temeljnim Zlotvorskim porobljivačkim instrumentom. I eto (skoro pa) kompletne slike naših okova…!

39. Da završim još jednim citatom iz tog davnašnjeg teksta (a i nije baš davnašnji, iz 2017. je):

Još jedna teza je ovde izuzetno važna. Lipton je izolovao ćelije bolesnih ljudi, dakle – iz bolesnih zajednica. Kada ih je odvojene kultivisao – ĆELIJE SU OZDRAVLJIVALE.

40. Dakle, „VEKTOR“ FALŠ-ZAJEDNICA JE OBOLJEVANJE NJENIH ČLANOVA, što je i logično ako je „viši“ smisao falš-zajednica – bespoštedno iscrpljivanje članova zajednice.

41. U koncentričnim krugovima „bezbroj“ tipova zajednica/zajedništava, od braka do čovečanstva, imamo „vektore“ oboljevanja članova zajednica. Oboljevanje čovečanstva u KPZ-kontekstu. Te je ceo Karantin-Pakao-Zatvor: KANCER, BOLESNO TKIVO U SVE-POSTOJANJU.

42. MOŽDA DOBA TURBULENCIJA ZNAČI I OZRAČIVANJE, IZ NEKIH CENTRALNIH ZONA POSTOJANJA, TOG BOLESNOG TKIVA, RADI OZDRAVLJENJA.

43. A ozdravljenje bi nam dolazilo istupanjem iz falš-zajednica kao bolesnih i oboljujućih konteksta, i prelaskom u neku, recimo – za početak neutralnu sredinu, u kojoj bismo postupno formirali nova „tkiva“ ili zdrave-prave, izvornima slične zajednice.

https://kuthumimanu.wordpress.com/2017/01/06/neki-mi-zdrave-celije-u-kanceroznom-tkivu-b-lipton-5-1/


 „…a radi se o tome da se on promeni’“

Dejan:

Razmatrajući ovaj Vaš tekst posle mog komentara, što kažu ljudi „tiha reka breg roni“, zaključio sam sledeće:
1. Na početku kažete, „dvadesetak posetilaca“ čitaju i aktivni su u komunikacji. Vidite, Isus je imao 12 apostola koji su ga (kao) pratili. Nijedan od njih nije napisao niti jedno Jevandjelje. Tek nakon 100-200-300 godina, uz pomoć ne znam koga, pišu se Jevandjelja. Kasnije ih kao nalaze u raznim pećinama. „KAO“: A Vi imate 20 pratilaca.
2. Kad sam prvi put ušao na blog, bio sam vrlo iznenađen načinom pisanja i razmišljanja, te sam Vam se obratio u jednom od Komentara da ću Vaše tekstove, sa početka, složiti u ward-ov dokument kao knjigu da moja deca mogu, kad odrastu da pročitaju i probaju da shvate gde žive. Pomislio sam da će Vam se blog ugasiti u nekom narednom periodu.
3. Blog još nije ugašen, ali postoje neki uticaji, koji na Vas utiče, da malo-malo imate želju da prestanete sa pisanjem.
4. Vidite,, 20 pratilaca nije malo ako se uzme u obzir da svaki od nas ima porodicu, prijatelje, kolege i poznanike, pa kad se, u vrlo retkim razgovorima sa njima, nekom od njih predoče svoja razmišljnja, uz neke od Vaših argumenata, neka samo jedan od predhodno pomenutuh shvati (a i on/ona imaju isto tako predhodno pomenutu porodicu …), pa opet, dobija se eksponencijalna kriva!
5. Isto tako, ne slažem se sa tim da su svi koji nešto gledaju i traže kibiceri (u šahu) . Ako neko ko ne zna da pomera figure, pa gleda kako one idu u polju, on nije kibicer. On je učenik. Razumem da Vam se obratio neki pop, muftija, kaluđer, … pa da Vam kroz Komentare protura priču, ali predhodnih 20 su isto kao i Vi tragaoci. Možda je talasna dužina i frekfencija Vaših reči koje šaljete ista za svih 20, (a možda i nije).
6. Opet naglašavam, nije mi želja da Vas imenujem guruom, duhovnim vođom neke sekte ili šta god to bilo, već da Vam predočim da su svesti ljudi koje su na ovom blogu, u potrazi istoj kao i Vi. Svi tražimo izlaz a znamo da je put predug i skoro beskrajan. Smernice su uvek dobrodošle.
Srdačan pozdrav.

1. Neki uticaji, da prestanem da pišem…

2. Nesporni su svakakvi uticaji na svakom koraku. I što vam/nam je svaki korak više razvojno-oslobodilački orijentisan, tim su ti uticaji „ažurniji“.

3. Međutim, ova nastojanja na (javnom) nepisanju su složenijeg „porekla“.

4. Što nam Karantin-Pakao-Zatvor „osvane“ u potpunijoj ogoljenosti – to su nam jasniji i njegovi dubinski mehanizmi.

5. I njegovi, i naši u njemu.

6. Odnosno, jasnija su nam ograničenja i programiranosti.

7. Moć oslobađajućih istina („Istina će nas osloboditi“) je limitirajuća, tj. ima jedan svoj „plafon“.

8. U sveukupnom životnom angažovanju znači ako čovek shvata istinu, da živi u Karantinu-Paklu-Zatvoru, ili, malo lepše rečeno – u KPZ-Mrcvarilištu, jer će se bar uzdržavati da rasipa Energiju na gluposti/maloumnosti ovog sveta.

9. Ali mu to shvatanje, ta istina – nije povrh tog efekta od nekog praktičnog značaja.

10. On jasno vidi KPZ-Mrcvarilište, prati njegovo funkcionisanje, prati mehanizme preko kojih je on sam ne samo metafizički, već i bukvalno fizički mrcvaren, prati dešavanja u Planetarnoj Ludnici, prati urušavanje ljudskosti kod Pripadnika Stada, ALI MU TO NIJE NI OD KAKVE PRAKTIČNE POMOĆI!

11. SHVATANJE ISTINE, ČITANJE OSVEŠĆUJUĆIH TEKSTOVA U KOJIMA SE OTKRIVA ISTINA – JESU POLAZNA OSNOVA, ALI OSTAJU „MRTAV KAPITAL“ (kao što ranije rekoh) UKOLIKO NEMA POSVEĆENOG NASTOJANJA DA SE NEŠTO PO TIM SMERNICAMA MENJA, NAJPRE U SOPSTVENOJ ŽIVOTNOJ PRAKSI.

12. Ima Svedenborg u ovom smislu jedno odlično zapažanje (u delu „Nebo i pakao“). Hrišćanskom terminologijom je iskazao ono što su, pretpostavljam, bila viđenja funkcionisanja života u nekim višim sferama, no, hrišćanska terminologija ne smeta da se uoči suština. Kaže: Anđeli u tim svetovima – ČIM PRIME BOŽJU ISTINU U SVOJE UMOVE, ODMAH PO NJOJ DELUJU, odmah je pretvaraju u dela.

13. I to je razlog koji me u vezi sa pisanjem koči više nego nekakvi eventualni Zlotvorski uticaji.

14. Bio je period kada mi je raskrinkavanje KPZ-Mrcvarilišta i njegovih „ideologa“ i „branitelja“ (osobito drevnih duhovnih dela, kao i svih duhovanjka koji ne „priznaju“ planetarni KPZ) bilo motivišuće.

15. Do neke granice to jeste korisno, neophodno. Međutim, kada se pređe ta granica, onda se zapitate: „Pa šta sa tim?!“. To jesu laži i podvale, ALI TO, ŠTO JA UOČAVAM LAŽI I PODVALE – „NI ZA JOTU“ NE MENJA MOJ ŽIVOT! Mogu do besvesti da gomilam takve opise i analize, a ostajem i dalje bespomoćni zarobljenik.

16. Stvar je u tome da tragamo za načinima na koje možemo da izvodimo promene, NARAVNO, najpre svako u svom životnom kontekstu, I ONE PROMENE KOJE POSTAVI KAO CILJEVE. Što je svest o KPZ-Mrcvarilištu šira – i potreba za promenama je temeljnija.

17. Dakle, do nekog trenutka je raskrinkavanje KPZ-podvala i nekakvo otkrivanje istina o našem robijaško-planetarnom ambijentu imalo smisla, imalo je smisla stavljati drugima na uvid takva otrkrića.

18. Onda shvatite da samo shvatanje istine ne menja stvari, VEĆ – DA ISTINU TREBA PRETOČITI U DELANJA. U one tipove ličnog delanja, u ličnom životnom krugu, o kojima je i inače pisano u ovim tekstovima, ne u nekom mesijanskom smislu sa okupljanjem ljudi, itd.

19. A ZNAM SIGURNO DA LJUDI, KOJI SU ČAK I ZAINTERESOVANI ZA OVAKVE (ne bukvano samo za ove ovde) TEKSTOVE – NISU ZAINTERESOVANI I ZA ZNAČAJNIJE PRAKTIČNE KORAKE.

20. Uglavnom sve počinje i završava se sa čitanjem ovakvih tekstova, eventualno – i uz „nastavak“ sa malo razgovora o ovakvim temama, ako imaju sa kim da o ovome popričaju.

21. Tako da ono, što deluje ohrabrujuće, „eksponencijalna kriva“, u stvari nije (izvini, Dejane, na predočavanju surovih KPZ-mehanizama) ni od kakvog značaja.

22. OD ZNAČAJA BI BILA „EKSPONENCIJALNA KRIVA“ SA PRIMENOM IDEJA U PRAKSI.

23. Ja nikada nisam nudio svoje praktične koncepte kao najbolje, ali – a) jesam ih nudio kao rešenja koja su se meni do sada otkrivala kao delatna (uz napomenu da su stalno u toku moje praćenje efekata i korekcije), b) „priznavao“ sam, tj. često i dokazivao, da od postojećih, bar meni poznatih, repertoara „duhonih praksi“ nema nijedne uistinu delatne, efektivne, razvojno-oslobodilačke.

24. U tom smislu bi mi pisanje imalo smisla kada bi blog, ili neka druga internet-varijanta, bila „teren“ ili „poprište“ za razmenu iskustava o primeni raznih praktičnih koncepata, ZA KRISTALIZOVANJE NAJBOLJIH, NAJEFIKASNIJIH REŠENJA.

25. U tom smislu sam i govorio o „kibicerstvu“. Da ne ispadne uvredljivo: ne u smislu nekoga ko nije sposoban da i sam zaigra (šah), već – ko je lenj ili inertan, ne želi da se u to upušta.

26. A „materijala“ za ovakva isprobavanja ima „rasutih“ po blogu uzduž i popreko.

27. Poslednja dva teksta bih preporučio kao nešto što se može lako i bezbedno isprobati upravo sada, „u eri“ TZV. godišnjih odmora.

28. Ja maltene tvrdoglavo idem za idejom koju je i (inače podvaldžija kao i toliki drugi) Imanuel iskazao na svoj način (tj. ja sam za tom idejom „išao“ oduvek, ali mi je bilo zanimljivo da je pričitam kod još nekog): tragajmo za izvornim Stvoriteljevim zakonima i primenjujmo ih.

29. A što sam ja iskazivao na svoj način: tragajmo za kodovima naših izvornih moći, i aktivirajmo ih.

30. To je SAVRŠENO TEŠKO, jer smo i u robijaškoj poziciji, i zamagljene svesti i osakaćenog uma, ali – u poslednja dva teksta su otkriveni neki principi preko kojih se svakako pomalo približavamo našoj izvornosti, dakle, prethodno ipak i nije savršeno nemoguća misija.


1. Gušenje, kao metafora za uskraćivanje slobode, za nastojanje da se upravlja drugima, da im se određuje kako će i šta da rade, kako da misle, itd.

2. Deca i pogotovu mladi osećaju da ih roditelji guše. Ne neprekidno, a i zavisno od karaktera i jednih i drugih.

3. Deca i mladi osećaju da ih škola i nastavnici guše.

4. Ljudi osećaju kako ih nadređeni na poslu guše.

5. Gde god da kroče sa nekim društvenim obavezama – osećaju kako ih razni sistemi guše.

6. Ljudima nije prijatno da ih drugi guše, ne smatraju da je to u redu. Međutim, za njih u tome nema nikakve mistike: ljudi su takvi, život je takav, ljudi su tako uredili društveni život…

7. Svima smetaju gušenja, svi bi voleli da budu potpuno slobodni.

8. Ako svi ljudi vole da budu slobodni, što bi uredili društveni i zemaljski život tako da jedni druge guše?!

9. Naravno da to ljudi ne bi nikada uradili, DA IM TO NIJE URAĐENO!

10. Ali je ljudima urađeno i više od toga – urađeno im je da ne mogu ni da vide to više od toga.

11. Da ne mogu da vide, čak ni da naslute, da su im mreže međusobnih gušenja „sišle“ hijerarhijski iz nadfizičke ravni.

12. Od nekih moćnih, po ljude zlonamernih bića. Nebitno je kako ćemo ih nazvati, i inače su nam oni transcendencija.

13. Tek svakome iole mudrijem jasno je da iza toga što se ljudi međusobno guše – ne mogu stojati ljudi.


Upravo sam pročitao „Stvarnost onkraj dualnosti“ – Armin Risi, gde je objašnjeno, sa filozofske strane, kako koje frakcije sagledavaju stvarnost i sve, manje-više, svojataju da su u pravu. Ne bih da ulazim u detalje, ko želi može potražiti i iščitata na oslobodjenje. com.

Tema je izazovna, možda mi pođe za rukom da pogledam.

Ono što htedoh reći jeste da sam osetio u Vašoj argumentaciji u ovim zadnjim tekstovima, koja je po meni na mestu, neku vrstu frustracije, odnosno , shvatanje da u ovom „životu“ nema mogućnosti da se učini neki pomak.

Moglo bi se to nazvati frustracijom, ali – kosmičkom!

Ne verujem da je po Planu da se formira KPZ-Mrcvarilište.

Kosmičko Mrcvarilište je duhovno nefunkcionalno Mučilište.

Mučitelj može da bude Učitelj, Mučilište može da bude Učilište.

Ako je mučenje usmereno na slamanje i uništenje, onda ništa od toga.

Sve mi se čini da je ovde, u vezi sa KPZ-Mrcvarilištem, u kosmičkom smislu Neko debelo zakazao.

I Njega treba zagnjuriti u Mučilište koje je Mrvarilište, neka raspetljava ovo što je dozvolio!

„Ukus“ (naše) kosmičke OZLOJEĐENOSTI I IZNEVERENOSTI je u ovakvoj tarapani normalan i očekivan.

Izvinite, da ja pošaljem nekoga u neku opasnu i nemoguću misiju, i da ga pustim da se zlopati „do neba“, a da mene bude baš briga za to što mu se dešava…?!

Ponavljam odličnu i normalnu brižnost koju iskazuje (podvaldžija) Ra (bar sudeći po primljenoj objavi): „Mi ne šaljemo pripadnike svog siciomemorijskog kompleksa u zone teških vibracija (ili u zone Tame, ne sećam se odrednice), jer bi to bilo kao da ih šaljemo na najtežu robiju“.

Što nije bar malo kao Ra kosmički brižan i odgovoran Onaj ko je nešto svesnija bića zagnjurio u ovaj KPZ-Mulj?!

 Ja lično mislim, da u ovom životu, tu sam, gde sam, trebam da prikupljam infomacije sa namerom da kad izdahnem kažem ovima „gore“ ja se ne vraćam ovde a vi vidite šta dalje.

ALI, DEJANE, ČIME DA PRIKUPLJAŠ INFORMACIJE I KOJE INFORMACIJE?!

Ko ne vidi da smo i koliko smo menatlno obogaljeni – ne skrozira elementarnu iluziju o našim spoznajnim moćima!

Ako pogledaš bilo koju nauku (da ostavimo po strani duhovnost koja može da bude „okrugla pa na ćoše“) – to je nizanje teorija i gledišta do besvesti, i – nekih konačnijih istina ni na pomolu.

A tek koliko bih mogao lično o tome da svedočim!

Taman da dođeš do nekog konačnijeg rešenja, a ono ti se sve odjednom „resetuje“. I tu treba stvarno da si duhovni gigant, pa da izdržiš.

Koliko puta sam započinjao priču o sistemskom mišljenju, a nikako da pohvatam suštinske konce! Tj. da sklopim celovitiju sliku. (Na stranu to što ga je nemoguće dočarati na blogu, tekstualno, „dvodimenzionalno“. Pomoću pauerpointa, sa hiperlinkom/hiprtekstom, to već ide mnogo lepše, maltene facinantno.)

A to – da ću nešto da kažem nekome ili nekima Gore…! Baš će da bude tako! Kad pojma nemamo ni kako je, ni gde to „Gore“, ni da li je Gore, ili je to ko zna kakva Nedođija ili Pustolina ili bogtepita kakva Zona postojanja.

„O tom – potom!“ (Kad se umre i ode tamo.)

Daj da uradim najviše što mogu u poziciji u kojoj sam!

Kao i kasnije u svakoj drugoj poziciji „Gore“ ili „Dole“ u koju budem bačen.

A ne želim da imam bilo kakvo promišljanje o tome šta ću i kako da radim u bilo kojim, kakvim transcendentnim predelima koji su mi sada nespoznatljiva enigma.

Nadam se da postoji Zakon Slobodne Volje. Šta više, i moja supruga, koja me ne podržava u duhovnom ili metafizičkom smislu, i štaviše smatra poludelim, u jednom trenutku (svoje frustracije) na tekuće dogadjaje, je rekla svom bratu: Deki je u pravu (možda sam u pravu) , ja se ne vraćam ovamo kad umrem.

I ja mislim da je negde ima (slobodne volje), ili da negde deluje taj Zakon.

Sve mi se čini da je u KPZ-Mrcvarilištu sve istumbano, pa i zakoni Karme i slobodne volje.

I u Mučilištu-Učilištu bi mogla da se poštuje slobodna volja. Dakle, oni se sami po sebi ne isključuju.

Pa: ako vešt bog ili neko moćno biće koje vlada planetom – tako “prevesla” bića koja su mu podređena, da oni pod kataraktom iluzija svojevoljno prihvataju zarobljeništvo, jer ga, opsednuti, doživljavaju kao zonu pune Slobode – onda, svaka čast tome moćnom biću ili bogu.

Ali, u toj situaciji bilo bi normalno – DA ONAJ ILI ONI KOJI POSTANU SVESNI ZAROBLJENIŠTVA, i požele da se ispetljaju iz zarobljeničkih stega, to mogu i da izvedu. Odnosno, da im sam rast svesti aktivira moći kojima se lako oslobađaju.

A ovo ovako postavljeno, kao što je u KPZ-Mrcvarilištu, potpuno je besmisleno i duhovno totalno nefunkcionalno!

Vaše sagledavanje stvarnosti je, sa moje tačke gledišta OK, ali sam u zadnjim tekstovima , kroz reči osetio neku vrstu besa i pojačanu energiju besa kroz reči, iako se priča o Ravnoteži, EKG metod itd.

Slažem se da pri čitanju, “s one strane” bloga, ovakva Energija može da deluje kao bes. A radi se samo o pojačanoj energičnosti sa kojom ovo pišem. Kao u situaciji kada sa nekim raspravljate, pa poneti svojom argumentacijom pojačavate ili povišavate ton. Ništa drugo i ništa više od toga.

Bes mi nije svojstven ni u realnim komunikacijama (možda trenutno i ne prejako probije u nekim ljudski opravdanim baš-baš ekstremnim situacijama), a tek ne može biti ovde dok sam u pisanju sam sa sobom…

Hoću reći, i Vi ste shvatili da u ovom životu, ne možemo uraditi mnogo, bez obzira koliko se trudili, ali bar smo se probudili. I TO JE DOVOLJNO.

Možda je to priča o ambicijama po kojima se razlikujemo, i van duhovnosti.

MENI TO NIJE DOVOLJNO!

Sa nekom ludačkom istrajnošću, bar za sada, idem na “sve ili ništa”.

“Ništa” već imam(o), toliko da mi (nam) iha-ha pretiče, pa je svaki sitni pomak gratis dobitak.

Šta više, Vi ste pokrenuli nešto, što zdušno podržavam i prolongiram, a ko hoće može da vidi i pročita. Ujedno i u meni ste pokrenuli istraaživački duh. Moje pitanje je da li ste i Vi shvatili da nema smisla boriti se sa zlotvorima (malim slovima, u nekim tekstovima su velika, kao da su bitni), sad trenutno, već sačekati naš sudnji dan i tamo im reći FY MF?

Uzgred: “Zlotvori” su sa velikim slovima – PONAJMANJE IZ POŠTOVANJA! Jeste da se veliko slovo koristi i za te svrhe, ali ne samo za njih…

ONO JE OVDE NA BLOGU OZNAKA RANGIRANJA POJMOVA.

Bogovi Zlotvori jesu nam kosmički nadređena i moćnija bića (ZA SADA). Na taj način ih razlikujem od zemaljskih zlotvora… (Mada je tu, sa zemaljskima, priča komplikovana, kao što sam negde spomenuo: ima dosta onih koji zlotvorski deluju prema nama, ne zato što su zlotvorske prirode, već što su – “nesnađene” duše.)

MADA IH STALNO ETIKETIRAM, logično, jer su Gospodari ovog Mrcvarilišta, IPAK – NIJE MOJA BORBA ILI NASTOJANJE USMERENO KA NJIMA.

Ja shvatam da su oni takvi kakvi su, takva im je „po konstrukciji“ priroda, kao što i lavovi, hijene, itd. – ne mogu, a da ne satiru i ne mrcvare srne i druge nezlobive i nezaštićene životinje.

Nisu mi krivi Zlotvori, nego Onaj ko me je gurnuo među Zlotvore.

A protiv Njega nema borbe, već samo želja da više za svog individualnog postojanja nemam više nikakva posla sa Njim! Od takvih kosmičkih „Staratelja“ treba bežati kao đavo od krsta.

A U PRAVOM SMISLU MOJA BORBA JE USMERENA:

1. Ka tome da u svim ovim zarobljeničkim aranžmanima „izdejstvujem“ stalni manevarski prostor za Ravnotežu (za sada je to sa stalnim fluktuacijama, steknem je, pa izgubim; a izgubim – ne zato što sam nesmotren, već zbog uznuđenosti koje nas nemilosrdno guraju u neravnotežu).

2. Da doprem do principa našeg izvornog funkcionisanja. Mnogo toga mi se, čini mi se, u vezi sa tim već otkrilo (na primer – dosta toga vezano za homeostazu i za funkcionisanje naših misli), ali – daleko je to od potrebnog za Oslobađanje.

3. Ka onim vidovima Oslobađanja koja sam sebi projektovao.


I „Golotinja“ ispod velova Iluzije/iluzija

1. Nekakva satisfakcija za unikatne muke kojima smo u doba Tranzicije počašćeni, ako u tome može biti neke satisfakcije, su mogućnosti za šira i dublja shvatanja svega oko nas, za šta su bili uskraćeni duhovnjaci ili metafizičari u nekim ranijim vremenima.

2. Povišavanje vibracija, kao što je već rečeno: ubrzava i ogoljuje (ubrzano) sve u nama i oko nas. Ljušti nemoguće ubrzano ovoje iluzija oko svega živog i neživog na Zemlji. Samo čovek treba da je podešen, da se podesi, i da je beskompromisan da vidi „golotinju“ koja se otkriva iza velova koji spadaju.

3. Da li smo srećni zbog ekskluzivne pozicije sa ovim konačnim raskrinkavanjem svega u  nama i oko nas? Naravno da nismo („nismo“, tj. govorim u ime onih sa meni sličnim gledištem), previsoka je cena! Srećniji bih bio da ne vidim sve što vidim, a da mi je darovana neka mirna luka, sa slobodnim životarenjem i brčkanjem u vodi (ne bukvalno luka)…

II Velike duhovne vođe

1. Sada shvatam(o) tzv. velike duhovne vođe i gromade iluzija u koje su „uspevali“ da se uvaljuju.

2. Takođe razumem(o) kako to da su uspevali da umisle velika duhovna postignuća, a ovamo ostajali SLEPI za temeljnu planetarnu činjenicu: o Karantinu-Paklu-Zatvoru.

3. Da sam bio „u njihovim cipelama“, isto bi mi bilo, i, da budemo iskreni – i ne bih se nešto žalio!

4. Proživiš život sa punoćom iluzornih postignuća, i, brate, „u konačnici“, ipak ti je lakše nego nama u Doba Tranzicije, kada ti jedino preostaje da proklinješ onoga moćnog koji je iznad Zlotvora-Parazita, koji te je gurnuo u ovaj Pakao&Zatvor, a u vreme Tranzicije, koju je i bez Pakla&Zatvora teško preživeti.

5. Naime, oni (ranije duhovne vođe) su uspevali da izbore neki svoj vid Slobode. Uglavnom to nije bilo u aranžmanu sa Partnerkom, sa kojom bi ostvarili potpunu uzvišenu sintezu (dualnosti), ali – njihov izbor i njihova duhovna procena.

6. „Neki svoj vid Slobode“ – bez izuzetka je to bilo van RALJA MASE, u nekoj usamljeničkoj poziciji, negde podalje od društva i njegovih zarobljeničkih mehanizama.

7. Na Slobodi, u onim okvirima Slobode koje su oni i imali kao svoju težnju, oni su mogli da imaju neke domete, često i dosta dobre, u spoznajama. Mogli su da prožive u Ravnoteži, mnogi su je i imati, kao što su van društvenih stega intuitivno uspevali da je imaju i mnogi koji nisu imali veze sa duhovnošću.

8. Kao duhovne vođe ili „učitelji“, uglavnom su imali „pri ruci“ i masu, manjeg ili većeg obima, kojoj su se obraćali, koja ih je sledila. Bilo bukvalno fizički, kod istočnjačkih „učitelja“ (što je situacija i dan-danas, npr. Muđi i Mohanđi), bilo preko njihovih (objavljenih) dela – zapadnjački duhovnjaci (Štajner, Gurđijev, itd.).

9. Time su dobijali „na tacni“, „gratis“, još jednu baš značajnu iluziju: duhovno prosvetljujuće i uzdižuće delovanje na mase. Ta iluzija je morala da im donosi iluziju ljudskog  ispunjenja. Iluzija koja se zasniva na našoj ljudskoj potrebi da komuniciramo jedni sa drugima, da razmenjujemo informacije, koje znače i razmenu energija.

10. Sve to je iluzija: jer tek sada jasno kao na dlanu vidimo da je realna situacija takva da sa masovnijim pomacima u svesti ne može da se dolazi na taj način. To tek ako bude „pošlo za rukom“ Tranziciji – sa dubinskim protresanjem ljudskih bića, protresanjem ljudskih bića u dubini, pa… ko izdrži – izdrži.

11. U tekstu „Memento mori“ (slučajno sam ga video) ovde je već ranije pokazano kako ljude čak ni neki veći, jači životni potresi ne opamećuju u duhovnom smislu, tako da postaju Budni za Iluziju i za Karantin-Pakao-Zatvor, te da počnu da se odriču opsednutosti KPZ-Glupostima. Životne tragedije, poplave, zemljotresi… protresu ljude, privremeno izbace iz koloseka. Čim se malo stabilizuju u nekoj ranijoj ustaljenoj životnoj ritmici – opet iste opsednutosti iluzijama i „satiranje“ da se ostvaruju ciljevi-civlizacijske gluposti.

12. Pozdravljam i opravdavam Oslobađanje ovih duhovnih „naprednjaka“. Ali im zameram:

а) što su uz svoju postignutu Slobodu BILI SLEPI ZA ZAROBLJENIŠTVO DRUGIH;

b) što su drugima prodavali priče o vrhunskim duhovnim postignućima, a uz totalno slepilo za Karantin-Pakao-Zatvor; u redu je da neko ne može da vidi najbolje ograničenja u svojim duhovnim postignućima, to se ne usuđujem ni za sebe da kažem, ali – da sam u poziciji da vodim i neke najskromnije mase, „živ ne bih bio“ od stalnih samoispitivanja i preispitivanja: jesu li to što propovedam, kuda ih upućujem i vodim, zaista duhovni vrhunci.

13. Već sam u vezi sa „zamerkom“ pod a) navodio Muđijev primer. On je „pobegao“ sa koledža, na kojem mu je (koliko se sećam) bilo nepodnošljivo. Razumem ga u potpunosti, u istom sam profesionalno-zarobljeničkom aranžmanu! ALI…! Kada je na neki njegov satsang (ti čuveni satsanzi, duhovna zamajavanja!) došao neki jadnik da se požali na potrese koji proizilaze iz skupa obaveza koje ima, a svakako su one vezane za profesiju primarne i sudbonosne, Muđi mu je preporučio: „Samo otpusti i budi!“.

14. PA, BATO, ŠTO TI NISI OTPUSTIO I OSTAO DA „BUDEŠ“ NA SVOM RADNOM MESTU?!

III Zarobljenici probuđenosti za Karantin-Pakao-Zatvor

1. Na drugoj strani su brojni. a u odnosu na prethodne ipak u manjini, duhovnjaci, književnici, umetnici, filozofi, koji su bili Budni za Karantin-Pakao-Zatvor, čak su ovde više puta ponavljani citati iz njihovih dela ili izjava, a koji svedoče o toj probuđenosti.

2. Oni su ostajali žalosni zarobljenici… ne samo Karantina-Pakla-Zatvora, kao i svi mi, već – i sopstvene opsenutosti viđenjem, percpecijom Karantina-Pakla-Zatvora.

3. Svakakvi žalosni slučajevi su tu bili, od navođenih (meni znanih) možda je najžalosniji rumunsko-francuski filozof E. Sioran, koji je do svoje osamedesete godine „teglio“ TEŽINU percepcije „suštinskog Besmisla“ ovozemaljskog života, „teglio“ je, „prizivajući“ i „popularizujući“ samoubistvo kao izlaz, ali za koje „nije imao sreće“ da ga snađe.

4. Ova druga „kategorija“ duhovnjaka, LOGIČNO, imala je dublje i utemeljenije uvide od one prve „kategorije“. Ali im ti uvidi nisu bili od pomoći u oslobađanju.

5. TI LJUDI (i jedni i drugi) SU ŽIVELI U DOBA KADA SE NIJE „KUBURILO“ SA ENERGIJOM, kao u naše Doba Tranzicije! Vrlo bitna, ključna činjenica!

6. Na to upućuju mnogi detalji… Sartr, koji govori o „Ništavilu“ i o „suštinskom Besmislu“, otmeni gospodin, sa učenim raspravama, sa ljubavnicama (po nekim izvorima)… Onaj kome je „duša u nosu“ od teškog suočavanja sa „Ništavilom“ i Besmislom, nije do takvih sitnih ili krupnih uživanja. Sioran je takođe uživao u muzici. Ista stvar…!

7. Da su ovi drugi, Budni za KPZ-Mrcvarilište, imali snage, i… ko zna kakvi su tu još faktori bili potrebni (a nama je najlakše da sada sa distance mudrujemo o tome šta je trebalo da rade), te da su Energiju koju su im očito bile blokirale Probuđenost i opsednutost Karantinom-Paklom-Zatvorom, da su je „odblokirali“ i INVESTIRALI u razvojno-oslobodilačku opsesiju, morali bi uspeti.

IV Energija i „izdržati Tranziciju/Transformaciju!“

1. Dakle, ovoj drugoj kategoriji je bilo moguće Oslobađanje, u domenima koje su oni videli nasuprot zarobljeničkih aranžmana koje su takođe mogli da uoče (ne težite Slobodi tamo gde ne vidite zarobljeništvo). Jer tada nisu bili ovakvi nepodnošljivi problemi sa Entropijom.

2. Neki su u tome i uspevali, ako u takve ubrojimo naučnike koji možda nisu baš u nekom dubljem smislu uočavali Karantin-Pakao-Zatvor, ali su bili negde nadomak toga (G. Frenkl, K. G. Jung).

3. Danas, dok traje Tranzicija – Oslobađanje je nemoguće postići!

4. Naravno da treba po svaku cenu da mu težimo, jer tek bez toga intelekt i svest će nam potonuti u Beznađe u kojem su se zaglavljivali duhovno napredni iz druge kategorije.

5. JEDNOSTAVNO, DANAS NEMAMO DOVOLJNO ENERGIJE NA RASPOLAGANJU ZA OSTVARIVANJE RAZVOJNO-OSLOBODILAČKIH CILJEVA.

6. Energije tek da imamo za otaljavanje iznuđenosti od kojih nam zavisi opstanak tela, i za pomalo usmeravanja pažnje ka ovim, ovakvim temama i promišljanjima.

7. Ali, pogodnost ili satisfakcija za ovaj ćorsokak je – ŠTO JE CEO OVAJ PLANETARNI PROCES RAZVOJNO-OSLOBODILAČKI.

8. Naravno, za one koji su ZA OVAKVU DIMENZIJU DEŠAVANJA OTVORENI, koji su joj svojom duhovno-psihološkom „konstelacijom“ prilagođeni.

9. I naravno, svakako je potrebna mala „logistička podrška“ sa našim promišljanjem razvojno-oslobodilačkih ciljeva, ali – nas već nose nesagledivo veliki talasi dešavanja koja su sa promenama kojima i težimo.

10. U prvoj zoni u kojoj bismo došli do nekog ciljnog platoa sa povišavanjem vibracija, te u kojoj bismo se malo jače energetski stabilizovali: MISLIM DA ĆE NAM SE VEĆ TADA OTKRITI NAŠE NESLUĆENE MOGUĆNOSTI ZA MENJANJE SVEGA ONOGA ŠTO ŽELIMO, U RAZVOJNO-OSLOBODILAČKOM SMISLU, DA MENJAMO.

11. I mnogo toga o čemu danas čak sa mukom SAMO RAZMIŠLJAMO kao o ciljevima, polaziće nam za rukom sa takvom lakoćom i spontanošću, da ćemo se čuditi.


1. Sve kreće iz uma, baš kao što je (verovatno) sve postojeće proizašlo iz Uma.

2. Ideje iz našeg uma mogu da menjaju svet oko nas i nas same, ako su promene njihov sadržaj.

3. Ako mrtvo more nosimo u glavi, ostajemo u njemu zagnjureni.

4. Da li mislimo svoje misli ili nam se poturaju kukavičja jaja?

5. Što se u ovome manje razabiramo – to smo dalje od sopstvenih misli.

6. Dakle, borba za (metafizičku) Slobodu ne odvija se primarno napolju.

7. Napolju samo pratimo odraze borbe za oslobađanje naših misaonih tokova.

8. Ako nam se uspešno poturaju misli o već slobodnom, smislenom i vrednom životu – takav život nikad nećemo ni dosegnuti.

9. Dok preko svojih misli fantomima dajemo život(nost) – oni nam život ispijaju.

10. Dakle, Oslobađanje u nekom smislu već započinje oslobađanjem misli i njihovim posvećenim usmeravanjem ka pravoj (metafizičkoj) Slobodi.

11. A posvećeno usmeravanje traje znatno više od koji minut dnevno, minimum 51% dnevnog fokusa.


1. Sa Buđenjem osvane nam bedni, besmisleni ljudski život.

2. Na fizičkom planu – bedni besmisleni život robova u drevnim državama.

3. Na metafizičkom planu – bedni, besmisleni život svih ljudi na Zemlji.

4. Već je život stoke, životinja – SMISLENIJI. Jer: iako je i njihov život besmislen, ali – bar nisu potencijalno svesna bića.

5. Evo malog podsećanja, kako je KPZ-Jeza zapahnula poznate probuđene:

– „ljudi doživljavaju svoje živote kao prazne, besmislene, besciljne…“ (G. Frenkl),

– „mi moramo da naučimo da otrpimo suštinski Besmisao“ (Ž. P. Sartr),

– „kakva je korist čovjeku od svega truda njegova kojim se trudi pod suncem (…); sve je mučno, da čovjek ne može iskazati“ (bibljiski Propovednik),

– „čovek ne mora da se boji pakla, on već živi u njemu i ne može da pobegne“ (K. R. Mai),

– „ovaj život izgleda nepodnošljiv, a drugi nedostižan“ (F. Kafka).

6. Probuđeni književnici, filozofi, umetnici, naučnici… ostajali su zaglavljeni u percepciji bednog i besmislenog ljudskog života.

7. Bedni i besmisleni život im je prolazio u gomilanju opisa i konstatacija o bednom, besmislenom ljudskom životu.

8. Rešenja im nije bilo, iskoraka ni na vidiku.  Otuda je Tolstoj u jednom trenutku zavapio: pravo pitanje je bilo da li da svoj život prekrati omčom ili pištoljem.

9. Upinjanje da se nađe Smisao unutar logike i vrednosti Karantina-Pakla-Zatvora nije Smisao i donosilo (na primer, Tolstojev pokušaj priklanjanja novoj varijanti hrišćanstva).

10. DOK SMO U KPZ-ZAROBLJENIŠTVU I SUROVO EKSPLOATISANI – ŽIVOT NAM IMA SMISLA KOLIKO I ŽIVOT STOKE KOJU UZGAJAMO ZA KLANJE!

11. TEŽNJE OSLOBAĐANJU OD TAKVOG ŽIVOTA UDAHNJUJU SMISAO NAŠIM BESMISLENIM ŽIVOTIMA!

12. Težnje metafizičkom Oslobađanju: od okova u porodici, na radnom mestu, u društvu…

13. Težnje – ma kako individualno shvaćenom i definisanom metafizičkom Oslobađanju, u ma kakvom vidu permanentnog nastojanja na realizovanju tih težnji.

14. Pitanje: da li takvo Oslobađanje možemo postići – ne narušava povraćeni Smisao života i dostojanstvo Čoveka.