Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: Energija

1.

U 2021-oj: dva važna/dosta teška “događaja”/”doživljaja” (oni će biti bazične ilustracije za mnoga buduća objašnjenja), koji su mi pomogli mnogo više nego dve decenije čitanja/proučavanja duhovne/metafizičke i ostale literature.

2.

I koji su mi potvrdili bitnost samih ključnih tema o kojima sam pisao ovde na blogu, potvrdili mi “nalaze” koje sam opisivao, iskristalizovali mi mnoge dodatne momente, aspekte, itd.

3.

Energetika, Energija, Ravnoteža, Ritam (aktivnosti i opuštanja).

4.

Dakle, suštinski mi se sve potvrdilo, naravno, sa odstupanjima u detaljima.

5.

Logično: ne može se imati potpuna slika dok je njeno sklapanje još u toku (sklapanje celovitije slike – koju, usuđujem se da kažem, još niko nije sklopio, takvo sklapanje se „zalomilo“ nama u ovom teškom Dobu).


1.

Ranije, ovde, spomenuto…

Regulisanje energetike…

Spontano rešavanje problema.

2.

Psiholoških.

Zdravstvenih.

Problema mišljenja.

3.

Tačno.

Ali ne sasvim.

Malo preciziranje.

4.

Energetski deficit.

Ili: iscrpljivanje.

Izluđuju psihofizičku „mašinu“.

5.

Tada funkcionišemo „razdešeno“.

Iskrivljena percepcija.

Iskrivljeno rezonovanje.

6.

Teška stanja.

Na dubljem planu se oseća…

Oticanjem Energije –  otiče život.

7.

„Mašina“ pobrljavi…

I zbog prebukiranosti.

Informacionim šljamom.

8.

Dovoljno opuštanja.

Sređivanje energetike.

Isključivanje iz protoka „šljama“.

9.

Dakle – napor ka Ravnoteži.

Time imamo spontanu regulaciju.

Brojnih problema i smetnji.

10.

Eliminaciju.

Svih posledica…

Iscrpljenosti i prebukiranosti.

11.

Međutim…!

Ako hoćemo veća postignuća…

Potreban je poseban napor.

12.

Posebne težnje.

Poseban misaoni fokus.

Posebno uložena Energija.

13.

Npr: slučajevi oštećenja.

Psihofizičkih.

Usled kumulativnosti iscrpljivanja.

14.

Ravnoteža kao regulacija energetike.

Ne rešava pitanja tih oštećenja.

Na tome misao mora posebno da radi.

15.

Ovakva kauzalistika…

„Ne pije nam vodu“.

Ali – tajnaši su je dokazali.


1.

I svako je (Ravnotežu) može imati.

Na svom nivou postignuća.

Na svom nivou svesti.

2.

Nove perspektive.

Koje se otvaraju prethodnim tekstom.

I meni samom.

3.

Perspektive.

Tj. uglovi sagledavanja.

Ravnoteže i njene funkcije.

4.

Balans naprezanja i opuštanja.

On je NEUTRALAN!

Bezličan.

5.

Neko teži zlu/Zlu.

Ili blaže – negativnostima.

Egoista po „struci“.

6.

Neko se bavi glupostima.

Gluposti su mu vrednosti.

I životni ciljevi.

7.

Treći teži najuzvišenijem.

Najplemenitijem.

Suštinski najvrednijem.

8.

SVI PODJEDNAKO ISTO!

Mogu biti u Ravnoteži.

Ili u neravnoteži.

9.

Dakle, svi podjednako isto.

Mogu biti u grču i sa distorzijama.

Ili uživati u onome što rade.

10.

Dodatno, kao što je rečeno.

Svako na svom nivou svesti.

Svojim intezitetom.

11.

Nivo svesti je presudan.

I opredeljujući.

U jednom drugom smislu.

12.

A u okviru složenog klupka.

Sa Eneregijom/energetikom.

I našim zarobljeništvom.

13.

Viši nivo svesti.

I Budnost za KPZ.

Viđenje KPZ-Besmisla.

14.

Sve ovo nosi – pad motivacije.

Za angažovanje.

Nema energizovanosti.

15.

Što donosi teško opšte stanje.

Dodatno uz shvatanje nemoći.

Da se nešto suštinski promeni.

16.

Takav može da se opušta.

Shvatajući značaj opuštanja.

U regulisanju energetike.

17.

ALI!

Na čemu da se angažuje?!

Zdušno angažuje.

18.

Na svojim robijaškim zadacima?

Svakako da mora.

Radi pukog fizičkog održanja.

19.

Ali – to je bezvoljno otaljavanje.

Ne zdušno angažovanje.

Kao pol Ravnoteže.

20.

Otuda značaj lične Vizije.

Razvojno-oslobodilačkog projekta.

Ličnog.

21.

Opuštanje je nesporno.

Zarobljeništvo se otaljava.

A zdušno se teži sopstvenoj Viziji.


1.

Prevarna drevna bajka o nirvani.

O blaženstvu.

Koje se zasluži meditacijom.

2.

Opuštanjem.

„Tišinom uma“.

Bezmisaonošću.

3.

Glupost nad glupostima!

Koja može da ima „prođu“…

…Samo u postojećima paklenim uslovima.

4.

„Razbij“ se od meditacije!

To je ekstrem.

Kao i opsednutost delanjem.

5.

I laiku je jasno:

– nema ključa u ekstremima!

Samo u balans(iranj)u.

6.

I ako se može govoriti o nirvani…

Nju donosi Ravnoteža.

Balans naprezanja i opuštanja.

7.

Uživanje u naprezanju.

Uživanje u opuštanju.

U toj ritmici.

8.

I svako je može imati.

Na svom nivou postignuća.

Na svom nivou svesti.

9.

Mali životni rituali.

„Životne sitnice“.

U sklopu spontane Ravnoteže.

10.

Znače nirvanu.

Za određeni nivo svesti.

Za određeni tip aspiracija.

11.

Što je nivo viši…

Ciljevi viši (duhovno).

Ravnoteža je teže postiživa.

12.

Ali, opet i opet…!

Ništa bez sagledavanja energetike.

Bez ekonomisanja Energijom.


1.

     Trenutno nam je stabilizovanje energetike urgentno. Duboko poremećenima i mentalno obogaljenima. Usled velikih energetskih deficita. Biljka koja se održava na minimumu hranljivih materija i sunčeve energije. Uveliko vene, deformiše se.

      Stoga je u prethodnom tekstu prenaglašen značaj opuštanja.

     Kao nedostajućeg faktora dovođenja naše energetike u balans.

     Dakle, i kao nedostajućeg faktora za normalizovanje celokupnog našeg funkcionisanja.

     U tom, s obzirom na naše aktuelne muke – opravdanom, prenaglašavanju opuštanja malo je „gurnut u stranu“ značaj našeg uma, pa da ovde taj odnos preciziramo.

2.

     Ranije je ovde već naglašavana moć ili moći našeg uma. Koje su očigledne i nesporne.

     Međutim, onda kada sam ispisivao te „hvalospeve“ umu – ni sam nisam imao u vidu duboku uslovljenost moći uma: STANJEM NAŠE ENERGETIKE.

      Naš moćni um sa lošom energetikom, bez dovoljno Energije je – „NULA“!

      Sasvim nemoćan, čak ne nemoćan, već i više i gore od toga: bukvalno štetan po nas same.

     Sa lošom energetikom, sa energetskim deficitom „DEFORMIŠE“ SE, DISTORZIRA celokupno naše funkcionisanje.

     Deo tih distorzija se prelama i preko funkcionisanja uma, te sa njim povezane percepcije.

     Paradoks je da to uglavnom i ne uočavamo. Distorzirano funkcionisanje, uma osobito, doživljavamo kao normalno.

     Na primer: normalno je, znak normalnosti ako mnogo pričamo, s vezom i bez veze, tek da bi jezik landarao.

     U suštini: distorzirana civilizacija u kojoj živimo – produkt  je Čovekovog distorziranog uma. (Što je u tome Čovek navođen – drugo je pitanje.)

     Svašta može tu distorziranost da uzrokuje, ali sve skupa mora biti povezano sa Energijom.

      Čovek se sistemaski održava u stanju energetskih „dubioza“. Sa njima dolaze naopaka rezonovanja, i iskrivljena percepcija, i pogubna emocionalna reagovanja, naopako postavljeni životni ciljevi, rasipanje životne Energije, itd, itd, itd.

     Zlotvorski programi nam održavaju i povećavaju energetske deficite, a sami deficiti nas  održavaju u ropstvu. Oni nam održavaju distorziranost rezonovanja i percepcije, preko kojih:

     – niti uočavamo da smo u KPZ-u i u metafizičkom ropstvu,

     – niti pomišljamo na pravo oslobađanje, niti mu težimo.

3.

      U tom smislu je u prethodnom tekstu naglašeno: mi najpre treba da regulisanjem energetike ISPRAVIMO sve svoje distorziranosti, pa i distorziranost u mišljenju.

      Najveće moći uma koje nam u ovoj fazi mogu doći do izražaja su:

     – da uočimo ove veze,

     – da donesemo odluku o korekciji u organizaciji svojih dnevnih aktivnosti,

     – dakle odluku o tome da sa mnogo više opuštanja regulišemo svoju energetiku.

     Regulisanje energetike se ne izvodi naprezanjem uma. NAPROTIV!

    Um treba da nas „ubaci“ u proces regulisanja energetike, u dnevni režim sa više opuštanja, a najveći deo problema će se pritom rešavati sam od sebe.

     Naravno, u meri u kojoj nam energetika dozvoljava – mi možemo i treba da se misaono angažujemo, da se bavimo: metafizičkim idejama, životnim ciljevima, promišljanjem raznih suštinskih pitanja, itd.

4.

      MOĆI NAŠEG UMA „DOLAZE NA RED“ TEK KADA REGULIŠEMO SVOJU ENERGETIKU!

      Te moći u nekim daljim budućim vremenima možda će sezati do moći materijalizacija ideja bez posredovanja fizičkog rada. Te moći uma smo svakako imali i svakako ćemo ih povratiti.

5.

      IMALI SMO SKORO IDENTIČNE STAVOVE ALI OVA KNJIGA MI JE PROMIJENILA ZIVOT. NESTALA JE LJUTNJA I OGORCENOST

      Dobro je sve što nas menja na bolje…

      Međutim… čini mi se da nas dubinski ne menjaju ideje za koje saznamo… Osobito ne u domenu emocija. Čija regulacija ne spada u ingerencije uma.

     Ne ideje same po sebi, direktno.

     Mogu da nas menjaju indirektno, kao orijentiri, o tome šta i kako da radimo, da bi nam se promene dešavale.

     Neki duhovnjak (zaboravio sam ime) nije svojim učenicima prenosio svoje ideje, u smislu tumačenja čoveka, svemira, itd. Već im je objašnjavao šta treba da rade, da bi im se samima te ideje otkrile.

     U tom smeru su i objašnjenja u ovim poslednjim tekstovima: kako regulisati svoju energetiku, i objašnjenja značaja, preobražajnih posledica te regulacije.

       Tuđe ideje mogu:

       –  da nam nešto razjasne,

       – da nas ozare otkrivanjem veza koje nismo uočavali,

      – da nas podstaknu na neka nova sagledavanja i lična otkrića,

      – da nas podstaknu na korekcije u našim nazorima,

      – da nam donose duhovno uživanje u saglasju doživljavanja Istine i Mudrosti,

      – da nam budu korisne zbog konektovanja na srodne prijatne misaone energije, itd.

     Ali – ništa od toga ne mora dubinski da nas menja, nas i naše funkcionisanje.

     U tome su drugi faktori „u igri“.


1.

     Koliko mi je mistično (ali i metafizički sasvim shvatljivo) da ljudi, slepi kod očiju, ne uočavaju (metafizički) Karantin-Pakao-Zatvor u kojem su u svojoj robijaškoj poziciji zatočeni – toliko mi je podjednako mistično da ne uočavaju problem svoje metafizičke Energije i energetike kao temeljni egzistencijalni problem.

      I sve probleme u psihofizičkom funkcionisanju i u mišljenju koje poremećaji sa energetikom izazivaju.

      Ljudi… Tačnije – tzv. duhovnjaci, oni koji bi trebalo da su avangarda Čoveka, avangarda Čovekove svesnosti. A ljudi kao Masa/Stado – tu su da održavaju u životu postojeći-propadajući Karantin-Pakao-Zatvor.

2.

      Dve osobe iz mog bližeg okruženja, jedna ima sluha za metafiziku, drugu takve stvari ne zanimaju, obe ne čitaju ovo što pišem, ali – desilo se, sticajem okolnosti, da su obe došle do shvatanja značaja energetike u našem funkcionisanju i do značaja „praktikovanja“ opuštanja u većim „dozama“ (u datom vremenu), kako bi se regulisala energetika.

      Obe su uočile, tj. zajedno smo kroz razgovore mogli na njihovom primeru da konstatujemo, kako se željene, prvenstveno unutrašnje, promene ne dešavaju primarno NAPREZANJEM UMA. U smislu u kojem se ta naivnost obilato primenjuje u laičko-metafizičkom ili u laičkom metafizičko-psihološkom rezonovanju. Pri čemu se smatra da je dovoljno da čovek OSVESTI neki problem, neki loš psihološki mehanizam, da postavi cilj i da mu teži, A NEZAVISNO OD STANJA ENERGETIKE, i – sve će se promeniti. Na primer (a ovakav laički metafizičko-psihološki savet daju i profesionalni psiholozi): neke „stvari“ vas nerviraju, vi shvatite šta vas sve i zašto nervira, odlučite da vas to više ne nervira, u „naprednijoj“ tajnaškoj varijanti vidite u svim ljudima samo ono što je dobro, i – vi procvetate, kao crvene i žute ruže u rano proleće.

      Za sada samo ovaj nagoveštaj, o tim dvema osobama koje su, nezavisno od mojih tekstova došle do shvatanja značaja nekih ključnih momenata o kojima se ovde već naširoko piše. Kroz praktična dešavanja kod njih – efekti ovde savetovanih mera samo mi se potvrđuju. I biće svakako još nekih osvrta na prvenstveno psihološka dešavanja kod njih, a u vezi sa regulisanjem energetike.

       Evo poruke koju sam poslao jednoj od tih osoba, u nekom našem pisanom dijalogu. U poruci je „nabacano“ više značajnih suština, one će verovatno vremenom biti posebno objašnjavane, za sada evo ih samo kao nacrta teza…

3.

       „Samo dok se sistematski ustali opuštanje – najveći deo unutrašnjeg preobražaja dešava se sam od sebe!

       Već smo se uverili da se glavne promene ne dešavaju naprezanjem uma. Um samo pomaže da se uoče fantomi u glavi i donosi odluku da im se više ne posvećuje pažnja, tj. Energija. Ostalo ide sa opuštanjem, tj. sa regulisanjem energetike.

       Danas sam se setio neke davno pročitane knjige o meditaciji, o medicinskim praćenjima praktikovanja meditacije (nije to knjiga duhovnog trgovca M. M. Jogija i njegovog Instituta, neka druga je u pitanju). Kod ljudi koji su ustaljivali praktikovanje meditacije vremenom su zaista uočavane skoro čudesne promene, tj. čudesne u odnosu na težinu problema koje su imali. Naravno, taj efekat je pripisivan mistici meditacije. Što je glupost! Ona je samo jedan (i to ne najefektivniji) vid opuštanja, i ništa više od toga!

       Ali meditacija, za one koji sa njom „krenu“ ima jedan odličan placebo-efekat (a slično se može reći i za molitvenu praksu, te za praksu mantranja – sa mehaničkim ponavljanjem i one ispadaju u priličnoj meri kao seanse izvesnog opuštanja): ljudi joj pripisuju čudesna svojstva, takva percepcija meditacije ih motiviše da samo meditiranje sistematski ustale u svom dnevnom ritmu. Jedan od problema koji se javlja kada čovek hoće da započne sa nekom tzv. praksom je inercija stila življenja bez te prakse. Pa tako, ako hoće da ustali neke metode opuštanja – talasi dotadašnje inercije uglavnom su jači od donete odluke.

       Dakle, u vezi sa regulisanjem energetike dobrodošao je svaki vid opuštanja, ali koji jeste blizu nekom pravom opuštanju (u šta ne spadaju gledanje televizije, čitanje novina, „surfovanje“ po internetu, itd; slušanje muzike bi bilo negde na prelazu).

       A unutrašnji preobražaj će prozilaziti iz regulisanja energetike. Tj. jeste uslov i paralelnost osvešćivanja loših mehanizama, loših reakcija, loših psiholoških dešavanja. Ali, osvešćivanje i rešenost da se nešto promeni ne donose promene sami od sebe, bez regulisane energetike. Upravo od poremećene energetike potiču mnoge „deformacije“ u mišljenju i u psihologiji, u psihosomatici, konačno – u celokupnom našem funkcionisanju.“

4.

       To je ispit na kojem su padale sve duhovne podvaldžije kroz poznatu nam istoriju (duhovnosti). Od Peruna, preko Krišne, Isusa, i tolikih drugih u nizu. Tačnije, ne padali, već – između ostalog, tom ispitu su nam se raskrinkavali.

      Prepuni torbaci mudrih saveta: kako treba postupati, a kako ne treba postupati. „Idi i ne greši više!“ „Ne delaj ploda dela radi!“ „Ne budi talac prošlosti i budućnosti, budi u sadašnjem trenutku!“ Itd!

       Racionalna odluka o promeni nekog psihološkog mehanizma ili o promeni nečega u ponašanju je – pištanje uz vetar! Kao što se ni odlukom uma ne mogu krotiti ili preinačavati emocije. Jadni tajnaši pogiboše u tom smeru, naduše se k’o gajde sa naprezanjem da budu u tzv. pozitivnim emocijama.

       Osvešćenost i shvatanje nečega su u redu, niko to ne spori. Odluka da se nešto menja, takođe je u redu. Kao i ciljevi koji se postavljaju i kojima svakako treba težiti.

       Ali su u svemu ovome neki drugi, neočekivani i skriveni faktori u igri. NJIH treba pogoditi i uklopiti, da bi se promene, po um-telo-duh BEZBEDNO, izvodile.


1. Prava namera sa ovim tekstom/temom je da „donesem“ najnovije „izdanje“ svog Modusa Ravnoteže. Tako lično-interno označavam kombinatorike sa metodama kojima se operacionalizuje Formula Ravnoteže.

2. Pa se umetnuo ovaj duži opštiji uvod, koji će možda da potraje dva teksta. Umetnuo se, da bih razjasnio o kojim se ovde METODOLOŠKIM PERIPETIJAMA radi, zašto sam i sam naglašavao kako je teško naći „lični metodološki kod“, zašto sam i sam često naglašavao jednu ili neke metode, tačnije – postupke, pa ih ostavljao po strani, jer mi se pokazivalo da oni nisu u prvom planu, pa isticao neke druge, itd.

3. Zato mi se i toliko puta činilo: „A, evo konačne verzije Modusa Ravnoteže!“, a onda se dese tumbanja u kojima se cela kombinacija uruši. Pa i sad mi se čini isto, sa verzijom Modusa koju ću, nadam se, u trećem tekstu da izložim: „A, evo konačne verzije Modusa Ravnoteže!“, ali, mudrost me uči da to mogu da kažem ili da dozvolim da mi se tako čini, a da znam da će biti ko zna kako.

4. Nikada u Zlotvorskom carstvu ne možemo biti sigurni! Začas mogu da vam sklope faktore koji će vam urušiti i najlepšu zamisao. Posebno nije da se bude siguran, jer ja ovde na blogu igram sa otvorenim kartama, a oni, ne samo da igraju sa sakrivenim kartama, nego su se i sami posakrivali po nekim planetarno-kosmičkim ćumezima.

5. Još malo osvrta na te neopisive složenosti pri nastojanjima da sklopimo Modus Ravnoteže… Na to što su temeljna nepoznanica ŠTA SE DEŠAVA SA NAŠOM ENERGIJOM u nebrojenim kombinacijama aspekata u situacijama u kojima se nađemo. A mi po inerciji previđamo te varijable i sve pojednostavljujemo. Mi, tj. ZAVEDENI PARADIGMAMA postojeće-stare-propadajuće duhovnosti.

6. Oko temeljnog načela, da je Ravnoteža balans Energije, svi će se lako složiti. E, ali oko konkretizacije tog načela – iskrsava nepregledna konceptualna šarolikost.

7. Kao što ranije rekoh: u kojim to situacijama mi imamo opuštanje, a u kojim naprezanje. NAMA JE SVE TO „DEFINITIVNO“ JEDNOSTAVNO (k’o pasulj). A u kompletnijoj percepciji realnosti tek tu se vide lavirinti!

8. Perete sudove i spremate ručak. DA LI SE VI PRITOM NAPREŽETE ILI OPUŠTATE? Ili imate situaciju u kojoj vam se neki aspekti kompleksa telo-um-duh naprežu, a neki opuštaju? Ako vam se neki aspekti naprežu, a neki opuštaju, POVEZANO SA ENERGIJOM I ENERGETIKOM, kako da tretiramo ovu aktivnost, odnosno vreme koje smo u njoj proveli? Kao naprežuću ili opuštajuću? Ili I KAO NAPREŽUĆU, I KAO OPUŠTAJUĆU?

9. Imate pokrete tela (mislim na pranje sudova i ručak), ali to nije u pravom smislu naprezanje tela. Naprezanja tela tu nema. A ako tu aktivnost duže, nekoliko sati, izvodite, recimo profesionalno, šta imate „u konačnici“ kao efekat? UMOR! Svakako ćete osećati umor. Neko ko satima vozi auto (kamion) – osećaće umor. A nije imao naprezanje tela, tj. imao je baš minimalno naprezanje tela, i imao je minimalno naprezanje uma.

10. Umor se eliminiše opuštanjem, to znaju i neduhovnjaci. Nakon profesionalnog izvođenja prethodnih aktivnosti – odmaraćete se, da biste eliminisali umor. ALI – ODMARATI ŠTA I OD ČEGA?! TELO SE NIJE OSOBITO NAPREZALO, UM SE NIJE OSOBITO NAPREZAO! Umor je stvarala monotonija pokreta, tj. pokreti koji se po inerciji izvode? I jeste i nije! Ako izvodite po inerciji neke pokrete – to je baš odmor za um.

11. KOMPLIKOVANO JE SNAĆI SE: šta ovde, tj. u skoro svakoj situaciji JESTE, A ŠTA NIJE naprezanje, šta jeste i koliko jeste, a šta nije – pokretanje ili utrošak Energije, i ako je utrošak – koliko utrošene Energije.

12. Ili, uzmimo te VOLŠEBNE duhovne metode! Uzmimo dve, uz molitvu, „najfrekventnije“ metode na planeti: jogu i meditaciju. Naravno da treba da budemo dovoljni mudri i da zaobiđemo njihova FANTAZIRANJA sa nekim specijalnim mističnim energetskim tokovima i pokretanjima energija praktikovanjem ovih tzv. metoda.

13. U OBA SLUČAJA PODVALDŽIJSKI SE ZANEMARUJE KONTEKST U KOJEM SE OVE METODE IZVODE. Kontekst, koji je ključni za određivanje efekata samih ovih metoda. I NIKO (bar koliko je meni poznato) NIGDE NE UKAZUJE NA TAJ KONTEKST, kao na faktor na koji treba da obrati pažnju i onaj ko upražnjava ove metode. Malo konkretnije…

14. Joga se definiše (između ostalog i) kao metoda relaksacije. Jer se radi o usporenom izvođenju nekakvih sistema pokreta. Uz oslanjanje na vezu koja deluje logično: ako izvodite usporene, smirene pokrete – i sami ćete se smirivati. Naravno, ima to smisla, tačno je. Ako ste bili, ili i inače funkcionišete u režimu nervoznih, užurbanih pokreta, tačno je da će vas vreme odvojeno za jogu, za fokusiranost na smirene pokrete – opuštati.

15. ALI…! IMA LI PRAVOG OPUŠTANJA TAMO GDE SE IZVODE POKRETI TELA, pa ma kakvi oni bili?! Naravno da ne može biti! Dakle, vi sa upražnjavanjem joge IPAK POKREĆETE NEKAKVU ENERGIJU, joga nije predah od energetskog angažovanja.

16. Meditacija već jeste, kakva je, da je, vid relaksacije – nema kretnji tela, nema angažovanja uma. Da ostavimo po strani nekakve kosmičke aspiracije, recimo da je neko praktikuje kao vid relaksacije, neko ko živi običan, „neduhovni“ život. I ko očekuje od meditacije spas od dnevnih naprezanja. Pravo pitanje je – ali u kojoj situaciji i od kojih naprezanja?!

17. Ako je nečiji posao vezan za veća fizička naprezanja ili ako i inače u toku dana ima veća fizička naprezanja – jasno je da će mu meditacija zaista biti spas. Mada mu za te potrebe i nije potrebna nekakva mistična istočnjačka „frcokla“, ali, u redu, čitao je o njoj, deluje mu primamljivo i obećavajuće.

18. Međutim, totalno je drugačija situacija sa nekim ko se bavi nekim kancelarijskim, administrativnim ili TZV. intelektualnim poslom. On je osam i više sati sedeo, možda I CEO DAN PRESEDI, uz razgovore, kompjuter, televiziju, itd. ŠTA TO ON MEDITACIJOM OPUŠTA?! Telo koje se celog dana i inače opuštalo?! Um?! PA UM MU NIJE (kao kod Kranga, u onim „crtaćima“ o ninžda-kornjačama) VAN TELA, ne može on da funkcioniše nezavisno od stanja i funkcionisanja tela! A telo ne može da bude u normalnom stanju ako se ne angažuje! I NE MOŽE U TAKVOM STANJU DA NORMALNO PRODUKUJE NORMALNE, TJ. NEDISTORZIRANE MISLI!

19. ONAJ KO RADI U RUDNIKU, POSLE OSAM RADNIH SATI OSEĆA UMOR.

ONAJ KO RADI U PRODAVNICI, POSLE OSAM RADNIH SATI OSEĆA UMOR.

ONAJ KO RADI U KANCELARIJI ILI NA NEKOM ŠALTERU, POSLE OSAM RADNIH SATI OSEĆA UMOR.

ITD, ITD, ITD!

20. Svi podjednako nakon takvih poslova ili „poslova“ osećaju umor! Energetsku iscrpljenost. TAJ OSEĆAJ, TO PERCIPIRANJE PSIHOFIZIČKOG STANJA NIJE LAŽ! PA KAKO ONDA DA SE SNAĐEMO, ŠTA DA RADIMO?! VALJDA JE OČIGLEDNO DA „DIJAGNOZA“ SA ENERGETIKOM OVIH LJUDI U SVIM SLUČAJEVIMA NIJE ISTA! VALJDA JE OČIGLEDNO, ILI BI TREBALO DA JE, DA „TERAPIJA“ (OPUŠTANJE) ZA SVE OVE SLUČAJEVE NIJE ISTA!

21. E, TO SU PRAVA PITANJA! TA PITANJA SE NE REŠAVAJU ČITANJEM UZVIŠENIH I NADAHNJUJUĆIH DUHOVNIH SADRŽAJA! I SADA JE MOŽDA JASNIJE I MOJE DOSADAŠNJE NESNALAŽENJE SA PRAVOM METODOLOŠKOM KOMBINACIJOM, I UKAZIVANJE NA POTREBU DA NAĐEMO LIČNI METODOLOŠKI KOD!

22. Za početak je veliko postignuće i ako ovako shvatimo sa kakvim problemima i/ili izazovima se suočavamo! U tom slučaju ima nade da se borimo, da eksperimentimo i da grešimo, ali i da dođemo do rešenja. Tek smo daleko od rešenja ako nam perceptivna katarakta zamagljuje ove prave probleme!


1. Prethodni tekst… Rekoh: stvar sa našim duhovnim aspiracijama je mnogo jednostavnija i istovremeno mnogo teža i bezizglednija.

2. Jednostavnija, jer samo treba da nastojimo da budemo u zoni Ravnoteže. Time se harmonizuje naše funkcionisanje i postiže neka vrsta povoljnog uticaja na dešavanja u kojima smo. Pa – neko može i time da bude zadovoljan kao plafonom svojih duhovnih postignuća.

3. A teža i beznadežnija: jer okovani smo Zlotvorskim programima, i DNK i tzv. sudbinskim, kao i, verovatno, aktuelnim Zlotvorskim uticajima, preko kojih smo surovo bacani iz neravnoteže u neravnotežu.

4. OBAŠKA što je ljudima tako gadno ZAMRAČENA svest, da NIŠTA OD OVOGA I NE KONSTATUJU. Te se nenormalni život uz non-stop-iscrpljivanja i neravnoteže percipira kao najnormalniji mogući život.

5. NAČELNO, Ravnoteža je savršeno jednostavna „stvar“: balans Energije ili energetike, približna proprocionalnost naprezanja i opuštanja.

6. Da ostavimo po strani kako to na nama nevidljivim planovima ide sa Energijom: da li se Energija troši i akumulira, ili se naprezanjem povlači, a opuštanjem ne povlači, u tom smislu da imamo određene energetske resurse koje možemo da utrošimo, kao kada bismo na bankovnom računu dobijali sume koje u određenim fazama moramo da koristimo, a da plaćamo „penale“ ako to ne činimo, itd.

7. Prethodno rečeno, a toliko puta ponavljano, o proporcionalnosti, NIJE (duhovna) METODA, TO JE FORMULA RAVNOTEŽE. Stoga sam tamo rekao da su nam metode i metodologija u drugom planu. Međutim, čim počnemo da se bavimo OPERACIONALIZACIJOM Formule Ravnoteže, IPAK se suočavamo sa metodama i metodologijom. I obremo se time na terenu na kojem je „savršeno“ komplikovano i teško snalaziti se i kretati.

8. Kome su ove priče o Ravnoteži nebuloze, tek su mu nebuloze na n-ti stepen začkoljice sa metodološkim kombinacijama pri operacionalizacijama Formule Ravnoteže! A JA SAM GODINE I GODINE ULOŽIO U POTRAGU ZA „DOBITNOM KOMBINACIJOM“. Dakle, razumem da su ove priče ljudima nebuloze i gluposti! Da li se pola sata naprežu ili odmaraju, da li im je naprezanje bez angažovanja tela ili uz fizičko-praktično delanje, da li se opuštaju ležeći, sedeći ili stojeći, itd. – to im mora delovati kao toliko nebitno i glupavo, da im ovakva kombinatorika u duhovnom/metafizičkom tekstu deluje kompromitantno. Daj ti mistične priče, mistične metode, mistična obećanja, kakvu duhovnu „težinu“ mogu imati nekakve kombinacije sa tipovima angažovanja i tipovima opuštanja!

9. U tome i jeste fazon sa Zlotvorskim skretanjem pažnje ljudi sa pravih tema, pitanja i pravaca Izbavljenja na ono što je puko duhovno zamajavanje i podvaljivanje!

10. ŠTA NAS/ME U TIM KOMBINATORIKAMA SLUĐUJE?

11. TO, ŠTO MI NE ZNAMO JASNO ŠTA JE SVE OPUŠTANJE, A ŠTA NAPREZANJE! Paradoksalno, ali vrlo istinito! Ne znamo – u svim pozicijama (u nekima nam je jasno: fizičko naprezanje je jasno naprezanje, nepomično ležanje je jasno opuštanje).

12. I ŠTO U RAZNIM KOMBINACIJAMA IMAMO „IGRU“ RAZNIH ASPEKATA. Na primer, dok sedimo i razgovaramo, uz kafu: to jeste misaono naprezanje, kakvo-takvo, i jeste govorno naprezanje, koje ima svoju posebnu fenomenologiju, i jeste naprezanje u smislu ostvarivanja interakcije (možemo mi da nešto govorimo u diktafon, imamo govorno naprezanje, ali ne i naprezanje socijalne interakcije). Ali je taj čin istovremeno: fizičko opuštanje.

13. I hajde sad, ko može da zna, jer niko ne može da vidi, kako tu „IDE“ stvar sa Energijom! Kakvi su tu procesi sa našom energetikom, kako se ta ŠAROLIKOST energetski odražava na naše psihofizičko stanje.

14. Konačno još jedan sluđujuće-zbunjujući momenat, a proizilazi posebno iz nekih duhovnih stereotipa, dakle, dolazi do izražaja kod onih koji se zanimaju za duhovnost. Mir i smirenost kao jedna univerzalna vrednost, kao opšteprihvatljivi duhovni cilj svih vremena.

15. KAKO SE MIR I SMIRENOST POSTIŽU?! Logično: OPUŠTANJEM. To jeste logično, ali se na to nadovezuje nešto što takođe deluje kao logično, ali što je, u stvari, praktično posmatrano: ZAMKA. Što se više opuštamo – to smo opušteniji, to smo dublje u „blaženom miru“.

16. DA NISMO U (OVAKVOM) FIZIČKOM TELU – TO BI MOŽDA I BILO TAČNO. Međutim, kako telo, a u pravcu njegovog dobrog funkcionisanja, ima svoje zakonitosti, a te zakonitosti su daleko od toga – opuštanje i samo opuštanje, to nam telo „diskredituje“ duhovni smer ka što dubljoj opuštenosti, tj. duhovni koncept u kojem se mir i smirenost postižu SAMO opuštanjem.

17. RAVNOTEŽA JE DINAMIČKA KATEGORIJA! Ona ne znači SAMO ILI ŠTO VIŠE OPUŠTANJA. Znači balans između opuštanja i naprezanja.

18. I tu dolazimo do već rečenog: ali kako da dođemo do tog balansa, kad nam nije jasno za svaku situaciju u kojoj smo – šta je tu i koliko naprezanje, a šta je i koliko opuštanje, tj. kad ne znamo tačno koje su ispravne kombinacije i opuštanja i naprezanja u slučajevima kada su nam oni jasni kao opuštanje i naprezanje.

19. Da ovo nisu dokazivo  fundamentalna pitanja našeg funkcionisanja – bilo  bi blago onima koji ove faktore i ne uočavaju, i za koje su prethodna teška pitanja samo duhovno-zanesenjačka igrarija.


Dejan

(…) Ovde bih povezao i tekst u vezi Tola i sadašnjeg trenutka, odnosno bezmisaonost. Naime, bolesničkim ležanjem i nepomičnim opuštanjem, isključivanjem misli, dajemo ćelijama organa da se malo bave samim sobom, odnosno kolegama iz odrađenog organa. One tada same primaju ipulse i ulaze u neku vrstu harmonije sa najbliži ćelijama okoline, bez stresnih osećaja. Nije pogrešno ni ono što nju ejdžeri i tajnaši imaju pozitive misli, jer i tada mozak šalje pozitivu ćelijama i one se ne osećaju ugroženima pa možda i tada harmonizuju svoje odnose sa svojim okruženjem. S toga bezmisaonost ili čak i pozitiva daje ćelijama veliku mogućnost da se rehabilituju od dnevnih stresnih događaja koje je mozak primio tokom dana, bez da ih je ispravno ili pogrešno protumačio. Da ne bude zabune, ovo je komentar za rad ćelija a ne da li su tajnaši i nju ejdžeri u pravu. Bezmisaonost je na prvom mestu da se ćelije odmore od našeg uma, misli i gluposti koje pokupimo tokom dana.

1. Ima u Dejanovom komentaru podsticaja za malo šire promišljanje bar tri teme (u tri teksta), ne znam da li će mi se dati sva tri, ali bar da započnem sa onim što nam je PRAKTIČNO najznačajnije: metodologija i metodološki sklop. (Već je ranije objašnjavano: metodologija, kao skup ili sistem više metoda, postupaka.)

2. Da ponovim: ne da sam ubeđen, nego mi se pacijalno ili u naznakama pokazuje tačnim – treba da tragamo za metodološkim ključem, u smislu u kojem je Imanuel naznačio: da tragamo za zakonima Stvoriteljevim (Stvoritelja, kao Izvornog Kreatora Izvornog čoveka i Izvorne Zemlje) i da se „vladamo po njima“. To je ta metodologija o kojoj govorim.

3. Ovde da malo bolje osvetlimo – bezmisaonost. Znam: nimalo srećan naziv, ali, dok mi se ne posreći neki bolji, koristim ovaj. Odnosi se na stanje u kojem smo, u krajnjem slučaju, bez misli. Kao što sam spominjao – posebno u nekim varijantama meditacije (npr. zen meditacija) nastojanje na bezmisaonosti je centar fokusa, ali i inače – cilj svake meditacije jeste bezmisaonost. Ali, oko tog izvorno-u-redu momenta, isplele su se distorzije i podvale, te u vezi sa bezmisaonošću, u ime mudrosti, neću da se osvrćem na teoriju i praksu meditacije, niti da je spominjem.

4. Da preciziramo: bezmisaonost ne znači stanje sa odsustvom misli, sa bukvalnim odsustvom misli, a u trajanju od pola sata, sat i duže. Ne kažem da je to nemoguće, i sam sam navodio sopstvena iskustva u vezi sa tim, a iz nekih mirnijih vremena, i tačno je da se tu radi o izuzetnom prijatnom stanju. ALI SE RADI I O NEPRIRODNOM I NENORMALNOM STANJU! Pa ako nam, kao što je već ovde rečeno, misao radi i u najdubljoj prirodnoj opuštenosti, u snu, onda znači da bukvalna dugotrajnija bezmisaonost ne može biti ideal kojem treba da težimo. Pa to bi bilo nekakva apsolutna nula u našem umu!

5. Bezmisaonost bi se bolje definisala kao NEPREPUŠTANJE, ESKIVIRANJE PARAZITSKIH MISLI. I u nastojanju na bezmisaonosti normalno je da PROMINU, probiju neke misli: uglavnom to mogu biti POMISLI, podsećanje na nešto što treba da uradimo, ili neki uvidi, iskrsavanje nekih dobrih ideja, itd. Ekskurzije u prošlost ili budućnost već potpadaju pod parazitske misli.

6. ALI  – SA BEZMISAONOŠĆU NAMA NIJE KRAJNJI CILJ DA BUDEMO BEZ MISLI! Tačno je da nam se um malo odmara ako nema napregnutog mišljenja i produkcije misli, mada to nije toliko strašno ako, kao što je rečeno, i u snu kao najdubljem opuštanju mi nismo bez misli. STVAR JE U EMOCIJAMA ILI U PSIHOLOŠKIM STANJIMA OBOJENIM EMOCIJAMA.

7. Bila mi je pomisao da napišem tekst o tome, ali me je prošla. Čini mi se da je na više mesta rečeno da se Zlotvori hrane energijom naših emocija, „pozitivni“ Zlotvori – tzv. pozitivnim emocijama, „negativni“ – tzv. negativnim emocijama. Da li je baš tako, ne znamo, ali i te kako dobro znamo DA NAS EMOCIJE TIRANIŠU. Negde ranije sam spomenuo kako nas naše parazitske misli tiranišu. To nije bilo netačno, ali se ovde se u tom smislu malo korigujem.

8. PRATITE MALO ILI OSLUŠKUJTE MALO SVOJE PARAZITSKE MISLI, PA ĆETE LAKO UOČITI DA JE NJIHOVA SUŠTINA U POKRETANJU EMOCIJA. U naše doba to su dominantno tzv. negativne emocije. Sa parazitskim mislima ili bez njih – pratimo kako reagujemo na nedostatak novca, na razne nepravde i gluposti koje uočavamo oko sebe, na kvarove i malere kojima smo na svakom koraku počašćeni preko Zlotvorskih programa, itd.

9. „Fanovi“ „pozitive“ i tzv. pozitivnih emocija bi rekli: „U redu da budemo bez negativnih emocija, ali kako da budemo bez pozitivnih emocija?! Da li uopšte treba da budemo bez emocija?!“. Jer usiljena, veštačka „produkcija“ ili indukovanje tzv. pozitivnih emocija je metodološki okvir njuejdžerstva i tajnaštva. Već je bio osvrt na tu zabludu: ne možete vi oprugu zategnuti u jednom, „pozitivnom“ smeru, i da očekujete da u krajnjoj tački (najveći intenzitet) mirno, „doveka“ i bez posledica uživate.

10. DA NE TREBA DA MI BUDEMO APSOLUTNO BEZ EMOCIJA, da ne treba tome da težimo, ako ih već imamo, sigurno smo ih imali i u izvornom „izdanju“. ALI IH SIGURNO NISMO IMALI OVAKVIH INTENZITETA! Dakle, problem je u intenzitetu! U redu su blaga, SUPTILNA zebnja, razočaranost, strah, itd, ili radost, zadovoljstvo, itd. Ali, ako se oni u intenzitetu „uspinju“ tako da nas blokiraju, da nam „tamnim“ oboje raspoloženje, ili suprotno – da teže euforiji, radosti koja energetski „pršti“ – onda tu nešto „ne štima“, onda znači da se tu dešavaju neki po nas štetni procesi.

11. Imamo dva komplementarna (međusobno se dopunjujuća) vida ili tipa bezmisaonosti ili težnji bezmisanosti. Oba treba da, kao što se kaže – PRAKTIKUJEMO.

12. Jedan bi bilo OPUŠTAJUĆE PREPUŠTANJE BEZMISAONOSTI. Ovoj bezmisaonosti ne težeći težimo: u svakom opuštanju, ukoliko ono nema nikakav fokus. To je već šire objašnjavano u vezi sa nepomičnim ležanjem, ali taj vid težnje imamo ili možemo da imamo, ako se tako postavimo i u svakom drugom vidu opuštanja bez fokusa (i ako samo sedimo, na autobuskoj stanici, u nekoj čekaonici, itd).

13. Već je objašnjavan ovaj fenomen: MISLI I EMOCIJE TADA SLEŽU SLIČNO NAJPRE USKOVITLANOJ PRAŠNI, KADA PRESTANE VETAR. Dok smo pod jakim sveprožimajućim nabojem, a krenemo sa opuštanjem, kovitlac misli i emocija može da se pojačava, paradoksalno, jer zalazimo u opuštanje. Zato se mnogi plaše da zalaze u dublju opuštenost, jer i neke pliće zone mogu da im deluju strašno. Međutim, sa dužim trajanjem procesa – kao da malaksamo i počnu da nastupaju smirenost i dubinska opuštenost.

14. Postupno: misli i emocije su sve ređe i sve blaže. TAČNIJE, EMOCIJE POČNU DA „OTPADAJU“! U nekom poželjnom smislu se javlja blaga „otupelost“. Odnosno, emocije postaju SUPTILNE-NEUZNEMIRUJUĆE.

15. Drugi vid bezmisaonosti je NAPON/NAPOR KA BEZMISAONOSTI, kada svesno, „ciljano“ nastojimo, ulažući napor, da budemo bez misli, tj. da se ne prepuštamo parazitskim mislima. Na svoje emocije ne možemo da delujemo, neka niko ne pokušava da to čini, zaista nije dobro. Ali – možemo da se isključujemo iz parazitskih misli koje indukuju jake ili jače emocije. Što se pretvara u spregu: parazitske misli mogu da pokrenu, i po pravilu pokreću, jače emocije, a same emocije onda intenziviraju produkciju parazistkih misli.

16. A to nam je potrbeno, napon/napor ka bezmisaonosti, uvek kada smo „U AKCIJI“, u nekom angažovanju. A posebno u onim angažovanjima koja nam dozvoljavaju da ih u većem ili dobrom delu obavljamo po automatizmu, pri čemu nam um može raditi „na svom koloseku“, nevezano za ono što radimo i na čemu se očekuje da nam bude fokus.

17. Kao što je ranije već objašnjavano: unekoliko se ovaj napon/napor ka bezmisaonosti prepliće sa „moći sadašnjeg trenutka“, ima nekih sličnosti u suštinskoj nameri, ali – Tol svojim konceptom skreće u neke zavrzlame koje nam nisu potrebne, s obzirom na pravi cilj koji imamo sa bezmisanošću.

18. Napon/napor ka bezmisaonosti nam je NEZAMENLJIVI OSLONAC u našim bednim robijaškim životima u kojima smo prinuđeni da se bavimo svim i svačim, tek elementarnog opstanka radi. To je i bavljenje glupostima „na kilograme“, i onim što sam nazvao „iznuđenostima/maloumnostima“.

19. TO JE JEDNA OD VRHUNSKIH ZAMKI ZA SVESNE I PROBUĐENE (uistinu probuđene za Karantin-Pakao-Zatvor)! Metafizički robijaški život, u kojem ste svesni da živite besmisleni robijaški život, u kojem ste prisljeni da se bavite maloumnostima! PA LOGIČNO JE DA VAM TO IZAZIVA ODBOJNOST, OPRAVDANO JE, LJUDSKI RAZUMLJIVO I AKO VAM IZAZIVA I BES!

20. E, ali to vas/nas potkopava ili pokopava! Takva emocionalna reakcija! NEMA NAM STABILNOSTI SA TAKVIM REAKCIJAMA! A nama je stabilnost potrebna, preko potrebna, i zato da bi nam misao bila moćna, a moćna misao nam je potrebna zbog nastojanja na oslobađanju, itd.

21. U redu je, mi ćemo izbegavati, eskivirati iznuđenosti/maloumnosti koje možemo, ali – Zlotvorski programi u koje smo surovo gurnuti su takvi da su nam iznuđenosti/maloumnosti za vratom na svakom koraku. Ako ih već moramo obavljati – obavljajmo ih, ALI NA NAČIN NA KOJI ĆEMO SAČUVATI SVOJU STABILNOST. NAPON/NAPOR KA BEZMISAONOSTI, dok ih obavljamo, JE KARIKA KOJA NAM NEDOSTAJE!

22. Mogao bih tomove romana da napišem o ovome, u smislu konkretnih ilustracija. Na primer… Kako sam postajao svestan idiotizujuće anahrnosti obrazovanja na koje sam osuđen (naravno, ista priča je sa svim aspektima našeg besmislenog života, izdvajam mikro-detalj iz onoga ono što je meni vajna tzv. profesija), tako mi je dolazilo da, kao što se odlično onom frazom kaže – VRIŠTIM U SEBI na svakom koraku. Što nema veze sa kolektivom u kojem sam, u pitanju je jedan idiotizujući sistem.

23. Koji primer pre da izdvojim, a da ne padnem u neku dublju digresiju? Na primer: TZV. stručna usavršavanja. Seminari za stručna usavršavanja su jedan „živi haos“, koji je teško i samo najelementarnije dočarati. Jedno sistemsko tezgarenje, u kojem dolaze ljudi da vam drobe kabinetske gluposti, da vam „sole pamet“,  a vi morate da ih trpite, jer se od vas traži da imate za pet godina 120 tih famoznih sati. Razmišljaš, koja ti je varijanta najpovoljnija: da blejiš kao ovca, da njačeš kao magarac, da mekećeš kao jarac, ili da ih smireno otrpiš kao dosadne mušice?

24. I što jasnije skrozirate ove iznuđenosti/maloumnosti, i što je vaša odbojnost prema njima veća, to je eksplozivna reakcija u vama jača, to ste tim dalji od stabilnosti i od toga da VLADATE OKOLNOSTIMA U KOJIMA STE. KAKO DA VLADATE USLOVIMA U KOJIMA STE, AKO VAM ONI IZAZIVAJU NABOJ? Nebitno što je to što vas spopada „GNEV PRAVEDNIKA“, niko vas ne pita, intenzitet emocija vas tu „pokopava“.

25. KADA SE PREŠALTUJETE NA NAPON/NAPOR BEZMISAONOSTI – ONDA VAM SVE DOBIJA DRUGAČIJU „DIMENZIJU“, FUNKCIJU, I ONDA POČINJETE DA PRAVITE PREOKRET U SVEMU! Znate da vam je bilo koji vid angažovanja neophodan za stabilnost, jer se ne možete po ceo dan opuštati (kao što sam u vezi sa metodama opuštanja uvek naglašavao). A oslobađate se svoje (jake ili jače) emocionalne reakcije kojom, u stvari postajete zavisni ili, kao što naglašava Lazarev – vezani za ono OD ČEGA BISTE NAJRADIJE POBEGLI, od čega nastojite da pobegnete. Logika: najpre treba da se „odvežete“ od onoga od čega hoćete da pobegnete.

26. Onda odete na idiotizujući seminar, na koji morate da odete, odete da ga OTALJATE, ili, kao što kaže Cane Partibrejkers: da ga OTRPITE („Odeš u crkvu, otrpiš liturgiju i misliš zbog toga da si vernik!“). Osećate se blesavo, osećate se kao budala, ali – bar uspevate da sačuvate stabilnost, čak koristite svaku „krivinu“ da izvlačite fokus iz onoga u čemu ste, da se opustite, kada prilike to dopuste (a dok se drugi zapenjeno angažuju). Naravno, nije prijatno, daleko je od prijatnog biti izložen sistemskim idiotizujućim sadržajima, ali – bar sačuvate stabilnost, time što kroz nastojanje na bezmisaonosti ESKIVIRATE emocije jačeg intenziteta.


1. Kod T. Mikušine, ali i u drugim objavama i metafizičkim radovima koji se bave procenama tokova dešavanja u naše doba, ili procenama u vezi sa radikalnim promenama na planeti – govori se o „ubrzanom vraćanju karme“, tj. o ubrzanom vraćanju ljudima svega lošeg što su činili. Te će se ljudi, zbog tog ubrzanja, osećati pakleno nepodnošljivo teško.

2. Već je ovde bio tekst u kojem smo se dotakli podvala sa karmom ili Karmom. Da tamo datim idejama pridodamo još neke, a vezane za Energiju…

3. Dakle, koncept sa karmom/Karmom je glupost, jedna u nizu od hiljada i hiljada duhovnih gluposti kojima su nas zasipale Zlotvorske Podvaldžije milenijumima.

4. DA SE NEKOME VRATE LOŠA DELA KOJA JE DRUGIMA ČINIO?! Da ih oseti na sebi, time, tobože, osvešćuje ono što je činio.

5. A ŠTA DRUGO MOŽE, NA PRIMER, ZLOTVORSKO BIĆE DA ČINI DO – DA NANOSI DRUGIMA ZLO?! ZLO JE U NJEGOVOM BIĆU, ZLO JE LOGIKA NJEGOVOG MIŠLJENJA I POSTOJANJA.

6. Ili parazitska/Parazitska bića. ONA TEK KROZ PARAZITIRANJE MOGU DA OSTVARUJU SVOJU BIT! A KAKO DRUGAČIJE?! Naravno da je parazitiranje nanošenje zla drugome, jer predstavlja njegovo energetsko isisavanje, koje vodi njegovom uništavanju.

7. A kako vukovi, lavovi, hijene, itd, mogu da žive drugačije, do – da ubijaju i čereče miroljubiva stvorenja?!

8. I nije li glupost reći: „Vukovima, lavovima, hijenama… VRATIĆE SE KARMA sveg zla koje su za života počinili, za sva nevina, dobra bića koja su zaklali, a neka od njih su satima u mukama umirala“.

9. Paraziti/Paraziti i zlotvori/Zlotvori imaju svoju ŠIRU KOSMIČKU SVRHU. U NORMALNIM I URAVNOTEŽENIM KOSMIČKIM ZONAMA ONI SU U FUNKCIJI RASTA I RAZVOJA. Paradoksalno, ali aksiomatski tačno!

10. Zamislimo rajski predeo u kojem se samo uživa i planduje. KO TU IMA PODSTICAJA I INTERESA ZA RAST?! Uživaš od danas do sutra, svakog dana na isti način, imaš dovoljno Energije na rasplaganju… ŠTO BI SE BILO U KOJEM SMERU I IZ BILO KAKVIH RAZLOGA NAPREZAO?! Time nemaš ni podsticaje za rast. TAVORIŠ! Tapkaš, u smislu rasta svog bića, u jednom mestu.

11. Problem sa Zemljom, kao JEZIVIM Karantinom-Paklom-Zatvorom je, kao što je ovde na blogu naglašavano: ŠTO JE DOPUŠTENO ZLOTVORIMA-PARAZITIMA DA PRETERAJU I DARU I MERU. Te u takvim uslovima njihovo delovanje je daleko od RAZVOJNO PODSTICAJNOG, već je – JEZIVO URUŠAVAJUĆE.

12. Naravno da su mi/nam Zlotvori OPOZITNA STRANA, i naravno da je moja/naša orijentacija usmerena ka tome da se oni slome ILI DA SE SKLONE.

13. Međutim, UVEK SAM NAGLAŠAVAO – NE VIDIM JA NJIH KAO KRAJNJE KRIVCE ZA UŽASE KOJI MI/NAM SE DEŠAVAJU, ODNOSNO KOJE MI/NAM ONI NANOSE. Oni deluju po logici svog bića, ONI I NE MOGU DRUGAČIJE DA DELUJU DO OVAKO KAKO DELUJU.

14. AKO IM DOPUSTITE DA PRETERAJU, DA SE ZANESU U SVOM DELOVANJU, ONI ĆE, LOGIČNO, I PRETERATI, KAO ŠTO SU I UČINILI NA ZEMLJI.

15. I kako mogu da snose tzv. karmičke posledice za delovanje koje je u skladu sa LOGIKOM NJIHOVOG POSTOJANJA I NJIHOVOG BIĆA?! Gluposti neviđene!

16. MEĐUTIM POSTOJI U OVOM SLUČAJU, U SLUČAJU ZEMLJE KAO EKSPERIMENTALNOG PROMAŠAJA, NEKO KO MORA DA SNOSI POSLEDICE! Dakle, ne nekakva Karma sa vraćanjem nekakvih loših dela, već – SUOČAVANJE SA ODGOVORNOŠĆU ZA FUNKCIJU KOJU NEKO OBAVLJA, TJ. KOJU U OVOM SLUČAJU NIJE OBAVLJAO ONAKO KAKO JE TREBALO DA OBAVLJA.

17. Kao što imamo istovrsnu paradigmu na Zemlji: zaduženi ste za nešto, ne činite to za šta ste zaduženi, ili činite loše – snosite posledice (plata, tj. oduzimanje Energije, degradiranje, tj. gubljenje funkcije, itd).

18. U tom smislu moraće da snose posledice ona močna bića koja su zadužena za kontrolisanje ili nadziravanje ove zone Postojanja. MORAĆE DA SNOSE POSLEDICE ZATO ŠTO SU DOZVOLILI OVE RAZMERE DELOVANJA ZLOTVORA-PARAZITA, KOJE JE TOTALNO ZAŠLO VAN SVAKE DUHOVNE FUNKCIONALNOSTI.

19. I dovelo do toga da je ljudski život TOTALNO BEZVREDAN I BESMISLEN, TOTALNO ISTO KAO I ŽIVOT ŽIVOTINJA: život se proživi u energetskom iscrpljivanju na obezbeđivanju uslova za život, ili na bavljenju glupostima, na onome što bi tek trebalo da je fon ili pozadina za ono što je bitno: RAST DUHA I SVESTI.

20. Dakle, u osnovi podvale sa „ubrzanim vraćanjem karme“ postoji zrno istine u smislu: „UBRZANOG VRAĆANJA ENERGIJE, TJ. ELIMINISANJA ENERGETSKOG DEFICITA“.

21. ENERGETSKI DEFICITI SU OPAKI PROBLEMI SVIH NAS, A NE NEKAKVA KARMA!

22. Više nema NEKONTROLISANOG ARČENJA ENERGIJE, kao pre našeg doba. „Minusa“ koji su mogli da se protežu takoreći u beskonačnost. NIJE NI ČUDNO DA SU SE LJUDI U RANIJIM VREMENIMA MOGLI OSEĆATI STABILNO I MOĆNO. Bilo je dovoljno da SAMO MALO kontrolišete uslove pokretanja Energije, uslove „uzimanja“ Energije i – mogli ste da budete moćnik u bilo kojem smislu, ili u smislu ljudi koji su, kao što se kaže – imali veliku ulogu u čovečanstvu, ili ljudi koji su aktivirali tzv. parapsihološke moći. U bilo kojem domenu…

23. SADA SMO U DOBU „RASKANTAVANJA“ SA SVIM DEFICITIMA. U tom smislu spreman sam da verujem energetskom „vidiocu“ S. N. Lazarevu, koji predviđa da ovaj STRAHOVITI ZAMAH energetskog „raskantavanja“ („razračunavanja“, ubrzanog eliminisanja deficita, ili „instant“-suočavanja sa „taze“ napravljenim deficitima) traje do avgusta 2020. godine, sa kojim počinje Novo doba. Za one koji ovakav zamah energetskog „raskantavanja“ uopšte i prežive, a po njegovoj proceni tek određeni procenat ljudi će biti u stanju za tako što. I UPRAVO U TAKVOJ SITUACIJI POKAZAĆE SE I DOKAZAĆE DA SU „SPASONOSNI RITMOVI“ KOJI SU RANIJE OVDE DATI – BUKVALNO SPASONONA „SLAMKA SPASA“. Što reče (podvaldžija) Isus: „Ko ima uši da čuje, neka čuje“ Nažalost: „Očima neće da vidi, ušima neće da čuje, srcem neće da razume“.

24. JA NE ZNAM ŠTA JOŠ TREBA DA SE DESI, DA BAR ONI KOJI SU NAKLONJENI METAFIZICI UOČE KAKO JE OVO VREME STRAŠNOG UBRZANJA SA ELIMINISANJEM ENERGETSKIH DEFICITA?! Za ljude koji su daleko od metafizike – to je još i opravdano. Ali, da se vajni duhovnjaci neumorno zanose nekakvim duhovnim pričama o velikim duhovnim istinama, o mističnim duhovnim metodama, da se zanose velikim duhovnim autoritetima, itd, A DA NE UOČAVAJU SOPSTVENE NAJBANALNIJE PROBLEME SA ENERGIJOM… Naprosto je tragikomično. Mada je razumljivo, sa stanovišta razmera do kojih je delovanje Zlotvora-Parazita NEČIJIM DOPUŠTANJEM došlo.

25. Pa sasvim „obični“ ljudi uočavaju da se nešto sa energetikom ljudi čudno dešava! Naravno, to iskazuju na svoje načine i u skladu sa svojim poimanjem ovih pitanja. Na primer, izjave, da je pre 20-30 godina sve bilo drugačije, da su ljudi imali više snage, da su umeli iz duše da se raduju, da su išli poletno za onim što su radili, itd.

26. A da sada kolektivno-masovno-frontalno svi deluju/delujemo kao slomljeni („kao isceđene krpe“). (Jedna interesantna izjava: „Ovih godinu dana sam sav nešto polomljen“).

27. PAPAGAJSKI JE NEUVIĐAVNO DA PONAVLJAM SPASONOSNE SAVETE: OPUŠTANJE JE U NAŠE DOBA URGENTNO.

28. USMERENOST NA PRIORITETE JE TAKOĐE NEOPHODNOST. Da li moramo raditi sve i svašta kao nekada?! Da li se moramo baviti morima izluđujuće iscrpljujućih detalja?! Ili nikako da se otresemo ILUZIJE da je sve što nam padne na pamet – nužno i da se uradi?

29. A I ONO ŠTO SMO PRINUĐENI DA RADIMO (mnogo mi se dopada moj /originalni/ naziv: „iznuđenosti/maloumnosti“) – POKUŠAJMO DA OTALJAVAMO, DA PRONAĐEMO, KOLIKO JE MOGUĆE, MODUS OTALJAVANJA KOJI ZNAČI – DA NE BUDEMO ZDUŠNO UKLJUČENI U REALIZACIJU.

30. A više i neću da potvrđujem moć nepomičnog ležanja, kao POUZDANO NAJJAČEG NAČINA DUBINSKOG OPUŠTANJA KOJE ZNAČI – NAJINTENZIVNIJI „RAD“ NA ELIMINISANJU ENERGETSKOG DEFICITA. (Neću da potvrđujem i naglašavam – jer mi je savršeno jasno da ta „priča“ nikome ko ovo čita „ne pije (duhovnu) vodu“.)