Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: razvojno-preobražajno delovanje

1. Uzgred vidim deo razgovora sa B. Liptonom, o čijim značajnim otkrićima u vezi sa funkcionisanjem ćelija je ovde već bilo reči.

2. Jedan od zaključaka do kojih je Lipton došao, a što predstavlja osnovu njegovih životnih i duhovnih nazora: okrenuti se pozitivnom mišljenju.

3. Ne čudi što su ga tajnaši zbog tog imperativa oberučke prihvatili.

4. Nemamo vremena i Energije da se zamaramo dubljim analizama – kako i zašto je Lipton na osnovu dobrih uočavanja na planu funkcionisanja ćelija mogao da dođe do pogrešnog duhovnog zaključka. Uočimo samo nedostatke ovakve duhovne orijentacije…

5. NA SVE STRANE UZDUŽ I POPREKO PO DUHOVNOJ LITERATURI SE ISPUŠTA IZ VIDA KLJUČNO PITANJE ENERGIJE I NAŠE ENERGETIKE!

6. Pogubno se previđa da „za sve živo“, pa i za pozitivno mišljenje – MI MORAMO IMATI DOVOLJNO ENERGIJE NA RASPOLAGANJU!

7. Tačno je da je od suštinskog značaja i uticaja, i na naš organizam, i na naše životne tokove – NAŠE MIŠLJENJE.

8. ALI JE NAIVNO POSMATRATI GA NEZAVISNO OD NAŠE ENERGIJE/ENERGTIKE, TJ. OD NE-RAVNOTEŽE!

9. Treba biti naivan i površan, pa ne uviđati pravo „stanje stvari“ na relacijama: mišljenje i ne-moć misli – stanje tela/organizma – Energija/energetika/ne-Ravnoteža!

10. Tzv. negativno mišljenje i negativne emocije mogu da se rađaju iz stanja loše energetike. Ukoliko se čovek prekomerno ne napreže „DA BUDE POZITIVAN“. On tada može da indukuje dobro raspoloženje, ali – po koju cenu i koliko dugo?!

11. Stabilizovanjem energetike – stabilizuju se i harmonizuju mišljenje i emocije.

12. TEK TADA MISAO NAM DOBIJA VELIKU MOĆ!

13. POSTOJI JEDNA ZONA, JEDAN RUBIKON – KOJI ORIJENTISANE KA TZV. POZITIVNOM MIŠLJENJU SPREČAVA DA UOPŠTE DOĐU DO PRAVE I DUBLJE OPUŠTENOSTI, A TO ZNAČI – I DO PRAVE RAVNOTEŽE.

14. To je već spominjana zona u kojoj zalazimo u sve dublju opuštenost, a pritom BAŠ POČNU PROCESI koji mogu biti teški i uznemirujući. To je zona, recimo –  razgradnje teških energija. One se razgrađuju tako što se opuštamo I PRITOM SMIRENO SUOČAVAMO SA NJIMA. Dok ih ima – teške energije i sadržaji će izbijati i potresati nas. Kako ih u sve većoj meri razgrađujemo – tako će dublje opuštanje da nam postaje sve „normalnije“ i podnošljivije, te i sve lakše, čak – prijatnije.

15. SUOČAVANJE SA TEŠKIM SADRŽAJIMA KOJI PRITOM IZBIJAJU – OPREDELJENI ZA TZV. POZITIVNO MIŠLJENJE MOGU DA DOŽIVLJAVAJU KAO NEGATIVNO SAMOPROGRAMIRANJE.

16. I naravno da će oni u ovom slučaju – brže-bolje da „pobegnu“ u tzv. pozitvno mišljenje.

17. I tu se, naravno, PREKIDA PROCES DUBINSKOG OPUŠTANJA. I tu je „zbogom“ dubinskom opuštanju, Ravnoteži i reglusanju energetike.

18. Osim V. Zelanda, koji je u nešto drugačijoj priči – ne znam tajnaša koji deluje opušteno i deluje kao osoba kojoj kao od šale zaista sve polazi za rukom. NAPREGNUTOST DA SE BUDE POZITIVAN JASNO KAO NA DLANU ČITA IM SE NA LICIMA. Čak i kod onih koji su u duhovnosti koja „inklinira“ ka tajnaštvu (primer Muđija).

19. Zašto „TZV“ pozitivno mišljenje? Ranije je već objašnjavano…

20. Tzv. pozitivnim mišljenjem MI MOŽEMO DA NANOSIMO ŠTETU SEBI, svom duhu, svesti, svojoj energetici (npr. pasionirana težnja novcu, karijeri, ili bilo kojem vidu duhovno marginalnih ciljeva).

21. Ispravna orijentacija je da se RAZVOJNO-OSLOBODILAČKI teži. A razvojno-oslobodilačkim ciljevima se teži i preko prihvatanja onoga što je po tajnaškoj kategorizaciji negativno.

22. U kojem to smislu – pokazano je i na primeru teme ovog teksta.


To je Krajnji Cilj Bića sa vrha piramidalnog lanca ishrane. A to je i razlog zašto je taj plan i program ili agenda, maskiran na nižim nivoima te hijerarhije.

1. Ta njihova ishrana. Našom Energijom. Ovako (u širem citatu) ispričana – deluje kao fantazija. Na koju „razuman čovek“ nije prijemčiv.

2. Sagledajmo tu njihovu ishranu iz naše ovozemaljsko-ovoživotne perspektive, i dobiće nam smisao.

3. „Slep kod očiju“ je svako ko ne vidi našu PREBUKIRANOST, ZAGUŠENOST angažovanjima. Ubedljivo najvećim delom – na glupostima i besmislicama.

4. Što su one u poremećenoj percepciji i rezonovanju ljudi sa statusom životnih vrednosti – ne menja im suštinu.

5. Svako naše angažovanje je čin povlačenja Energije, „dovlačenja“ Energije u „Rezervoar“ KPZ-Sfere/Zemlje.

6. Onda Zlotvori na „slamčice“ srču tu Energiju.

7. Isključujemo se iz tog režima sa dovoljno URGENTNO-PRIORITETNOG opuštanja. I tako što se prešaltujemo na režim duhovnog „belog štrajka“. I uz još drugo „svašta nešto“.

8. Uz mudro, suptilno blago-naprežuće preusmeravanje pažnje ka razvojno-oslobodilačkim, višim vrednostima.

9. Ko to ne shvata i na tome ne nastoji – ostaje „domaćin“ kojeg zahvalni Paraziti ispijaju do njegove smrti.


1. Da, apstraktno rečeno – da ne mislimo svoje misli, deluje „bolesno“. Ako zađemo u taj naš implantirani mehanizam – deluje jezivo ubedljivo.

2. Uz neophodno stalno podsećanje na drugi naš mehanizam – intencionalnost, koji znači težnju misli da se u bilo kojem smislu realizuju u realnosti (kao impulsi za delanje, kao impulsi za procese u telu, itd.).

3. Da li je dominantni dnevni deo našeg opšteg, a u ovom slučaju – misaonog angažovanja, u funkciji naše stabilnosti i rasta naših ljudskih potencijala?

4. Osam sati misaonog fokusa na poslu? Oni se prilažu na oltar Poslodavca, u bilo kojem obličju da se on pojavljuje (kao pojedinac ili kao neki sistem, kao korporacija, itd.). Šta mi dobijamo? Novac, tobožnji ekvivalent za uloženu Energiju, a koji nam je osnova fizičkog opstajanja.

5. Razne naše obaveze van tih osmosatnih prinuda (hrana, uređenje životnog prostora, popravke, sređivanja, itd.). Takođe su u nekoj posrednijoj funkciji PUKOG FIZIČKOG TAVORENJA.

6. Razne naše zanimacije van osmosatnih prinuda (svakakvi razgovori, neizostavni savremeni „dekori“: televizija, kompjuter/internet, pa i toliko toga sličnog ostalog, višesatna slušanja muzike, itd.). Podmuklo-vešto implantirane veštačke potrebe, u funkciji udaljavanja našeg fokusa od suštinskih pitanja našeg ovozemaljskog postojanja, u funkciji zamagljivanja našeg zarobljeničko-iscrpljivačkog statusa.

7. Poslednje dve-tri decenije: gomilanje problema na sve strane, od banalnih, vezanih za životne uslove, preko zdravstvenih do društvenih. Naša nateranost na PASIONIRANO bavljenje problemima, opet i opet – na nivou pukog fizičkog tavorenja.

8. I – ako ljude, zagnjurene u sve prethodno, zapitate: „A kakav bi to bio bolji i čoveka dostojniji život?“, ili uopšte ne biste dobili odgovor, jer ljudi to i ne znaju, ili biste dobili odgovor koji se odnosi na nivo obezbeđenosti u pukom fizičkom tavorenju.

9. Dakle, 100% prisilno antirazvojno-oslobodilački usmeren fokus ljudi!

10. I na ovim predočenim činjenicama treba sagledati nesagledive razmere inercije i isprogramiranosti u mišljenju, DAKLE, NADLJUDSKU SNAGU KOJU TREBA ULOŽITI DA SE TAJ ZAMAJAC ZAUSTAVI I POČNE KONTRAKRETANJE U NAŠU KORIST.

11. Metodologija i nije sama po sebi komplikovana, koliko je potrebna velika snaga duha da se ostvari obim dnevnog fokusa veličine „kritične mase“, tj. 51% dnevnog fokusa na razvojno-oslobodilačkim temama i ciljevima.

12. P.S. Čik da se sa sociološkog ili sociopsihološkog stanovišta objasne ishodišta veštački izazvanih potreba, do razmera BUKVALNE zavisnosti: televizija, kompjuter, mobilni telefon…)!


1. Deo (relativno) poznate Marksove teze o Fojerbahu: “Filozofi su svet samo različito tumačili, stvar je u tome da se on promeni”.

2. Deo iz Dejanovog komentara je korisna povratna informacija za jedno vrlo važno dodatno razjašnjenje:

Sa druge strane, kroz Vaše tekstove, ovo ste već apsorvirali, tako da ne vidim razlog objave istog ako čitaju isti ljudi koji Vas podržavaju.. Razumem update-ovanje starijih tekstova, ali ovaj mi je kao za početnike.

3. I ovde istina je u paradoksu: iz jednog ugla posmatranja nisu netačna ova zapažanja, a, istovremeno, ona ilustruju promašaj u shvatanju smera poslednjih tekstova, tačnije – ŠEMA, na ovom blogu.

4. U vezi sa objašnjenjima sveta u kojem živimo, našeg položaja u tom svetu, osobito u shvatanju podvaldžijske uloge postojeće-propadajuće duhovnosti ili duhovne paradigme (koja bi trebalo da nam pomaže u snalaženju u svemu prethodno nabrojanom, da nam pomaže u oslobađanju, ali je na suprotnim pozicijama) – ZAISTA NEMAM ŠTA SUŠTINSKI DA DODAM. U 530 tekstova, a svaki je sa prosečne tri kucane trane, uglavnom je KONCEPTUALNO rečeno sve što sam imao da kažem.

5. Dakle, smer poslednjih tekstova sa šemama (a u odeljku “sistemsko mišljenje”) nije u nameri da starima dodajem neka NOVA TUMAČENJA (“filozofi su svet samo različito tumačili”).

6. VEĆ DA DOČARAM PRISTUP ILI TIP MIŠLJENJA KOJI (po mojim sadašnjim nazorima) VODE PROMENAMA!

7. Dakle, nije namera, najpre sistemskog mišljenja, a onda šema sa linijskim algoritmima – da se “donesu” nove istine ili nova objašnjenja nas samih i sveta u kojem smo, već da se dočaraju MISAONI OBRASCI KOJE TREBA DA KORISTIMO DA BISMO NASTOJALI NA PROMENAMA.

8. Ako definišemo ciljeve kojima težimo – TEŽNJE NE OSTVARUJEMO ČITAJUĆI OVAKVE (kao što je ovaj konkretni) TEKSTOVE. U tekstovima imamo objašnjenja, uputstva, opisanu metodologiju.

9. Drugačiji je tip mišljenja kojim praktično težimo promenama.

10. Poslednja varijanta tog drugačijeg tipa mišljenja do koje sam (valjda, nekako) u svojim duhovnim istraživanjima došao je – LINIJSKI ALGORITAM, uz šematsko predstavljanje koje je već ilustrovano.

11. Stvar je u tome da linijskim algoritmom predstavimo ciljeve kojima težimo, i da se nakon toga često vraćamo napravljenim šematskim prikazima.

12. Uz misaono kontemplativno bavljenje koje kasnije može biti dodatno objašnjeno.

13.

I onda pitanje, da li sloboda ume da peva? Šta sa njom ako ne znamo šta je sloboda?

14. Slažem se: pitanje je da li većina onih koji se čak i zanimaju za duhovnost imaju neku potpuniju predstavu o SVOM ALTERNATIVNOM  ŽIVOTU I O SVOM ALTERNATIVNOM FUNKCIONISANJU.

15. Podvaldžijska postojeća-stara-propadajuća duhovnost i ovde ima jednostavan, univerzalni recept: postići kosmičku ili višu svest, stopiti se sa Bićem, ili nešto tome slično, i – problem rešen.

16. A u konkretnim nepodvaldžijski posmatranim uslovima – SVE OVO JE SKORO NERAZMRSIVO ZAPETLJANO. ČEMU DA TEŽIMO, KAKAV JE TO NAŠ RAZVOJNO-OSLOBODILAČKI “PROJEKAT”? Tamo kažeš: “Težim kosmičkoj svesti!”, i – “mirna Bačka”! A ovde “mozak da ti se pomuti” samo od toga da potpunije odrediš i shvatiš i konkretno-razrađenije definišeš čemu težiš.

17. Nerazmrsivo zapetljano: jer smo u raznim društvenim kontekstima, sa brdima obaveza, a pre svega toga – sami neshvatljivo složeni. Šta, na primer, naš razvojno-oslobodilački projekat najpre znači u odnosu na porodicu u kojoj smo? Na jednoj strani je metafizičko sagledavanje u kojem treba da vidimo da najčešće nikakve suštinske, metafizičke bliskosti sa bližnjima nemamo, da su oni najčešće tu da bismo im bili zarobljenici, ili da bismo jedni drugima bili zarobljenici. Iza istovrsnosti ljudskih obličja svakako se krije širok spektar vanzemaljske, vanovoživotne nesapripadnosti i raznorodnosti. Na drugoj strani su ljudska obzirnost i obaveza, koje bi trebalo da ima svako OPD-odijentisan, a duhovno težeći, koji znače da se naša razvojno-oslobodilačka nastojanja ne mogu realizovati na štetu drugih, već uz mudre kompromise. Itd.

18. Ako je mnogima teško da se snađu sa sopstvenim KOMPLETNIM razvojno-oslobodilačkim projektom, onda, za početak, to mogu da definišu PARCIJALNO, za neke jednostavnije i jasnije ciljeve.

19.  A neki opštiji, približno za sve važeći ciljevi, koji se mogu ticati i metodoloških postavki, biće ovde ponuđeni kroz šeme linijskih algoritama. Pa – ko želi, može vežbanja radi i njima da se bavi.

20. Radi još jasnije demonstracije i sam ovaj tekst, tj. praktično upotrebljivi momenti iz njega, biće predstavljen kroz linijski algoritam.

21. Sve u svemu: dosta je bilo tumačenja, raskrinkavanja podvala i potraga za istinama, došlo je vreme za posvećene težnje promenama. Najpre unutar naših individualnih svetova, a za svet oko nas: “o tom – potom”.

22. P.S. Linijski algoritam može da se odnosi: a) na ciljeve kojima težimo, b) na bitne orijentire ili ideje, operativnog karaktera, koje je poželjno da imamo „pri ruci“ za svakodnevna snalaženja ili za oslonce u percepciji i shvatanjima dešavanja koja nas snađu.


1. Već sam nekoliko puta spominjao žarku želju da prestanem dalje da pišem. Uz objašnjenja da se ne radi o foliranju („ne dajte mi da ne pišem više!“), već o posledicama manjka Energije i manevarskog prostora u zarobljeničkim uslovima u kojima sam.

2. Ponovo dolazim do te teme, ali uz možda neko sveobuhvatnije shvatanje celog tog (mog) fenomena. Da se u njemu ne ukrštaju opštija pitanja na relacijama: energetika – Entropija – zarobljeničko-iscrpljivački status – suštine, itd, ne bih ga ovde javno ni iznosio, (što bih autistično pisao o svojim problemima koji druge ne zanimaju, tj. ne uklapaju se u krug ili tip njihovih problema?!).

3. Dakle, uslovi me ograničavaju u pisanju, ne bih da (dalje) pišem (javno), ali me „nešto tera“. Shvatio sam da je to potreba ZA STVARALAČKO-RAZVOJNIM ANGAŽOVANJEM, u bilo kakvim uslovima da se nađem, na načine koji su mi dostupni. Za sada u životu drugih načina i sadržaja od ovih ovde nemam. Te je želja da ugušim te impulse – protivna onome što je u mojoj prirodi.

4. Neka deluje pretenciozno, ali – ovo pisanje jeste nekakav, kao što Krleža reče „moj obračun s njima“, idejni obračun. „Sa njima“, u mom slučaju – sa bogovima Zlotvorima-Parazitima-Štetočinama, ili ko zna kakvim Spodobama ili Kreaturama koje nas drže u zarobljeništvu. Znam da oni ne prate ovaj blog (bar ih blog ne registruje kao pratioce; oni, tj. službenici zaduženi za ovaj resor u njihovoj administraciji), čak i da im je do toga da ga prate, naravno da ne bi hajali za nekakva lupetanja „bednog crva u prašini“, što kažu hrišćanske molitve.

5. Ali u nekoj daljoj ili višoj perspektivi sigurno da nije svejedno i da nije bez nekih dubinskih odjeka i značaja: svako ovakvo (naravno, ne umišljam da sam u ovom poduhvatu jedini na svetu!) RASKRINKAVANJE ZLOTVORA I ILUZIJA, te ljudskog zatočeništva, kao i promišljanje, traganja i pronalaženja načina najpre za labavljenje okova, a onda i za neko dalekosežnije oslobađanje.

6. Ali, kako u spomenutim zarobljeničkim (mojim) uslovima pronaći prostor i Energije kojih za ovakvu delatnost za koju ispada da se mora izvoditi – NEMA?!

7. Bila su tu razna dovijanja i eksperimentisanja sa raznim načinima i formama, između ostalog i sa foto-šematskim prikazima. Pa rešenosti da se usredsređejuem na suštine, A PREKO JEZGROVITOG IZRAŽAVANJA.

8. To diskutabilno jezgrovito izražavanje tzv. drevnih mudraca… bilo je nekih osvrta i na tu podvalu. Velika mudrost koja se iskaže u dve-tri rečenice! Kada bi to realno bilo moguće! Realno: što je sažetiji izraz – to je neodređeniji, višeznačniji, značenjski rastegljiviji. Ma koliko bio primamljiv i lak za čitanje. Za preciznije iskazivanje neke ideje vi ipak morate malo više zamaha u broju rečenica. Bar dok nam iskazivanje ideja ide kroz rečenične formulacije.

9. A jezgrovitost i suštine, na kojima sam insistirao? Nije to nepovezano, ali nije ni isto. Jesu povezani brbljivost, raspričanost, „raspisanost“ i – gubljenje u detaljima, udaljavanje od suština. Ali, vi možete imati jak fokus na suštinama, ali ih čak možete i opširnije iskazivati, da biste ih što bolje objasnili.

10. Sve u svemu, za sada mi se „javilo“ kao rešenje, kojim treba da se pomire svi prethodni paradoksi – SAMOOGRANIČAVANJE u broju stavki, teza ili aspekata preko kojih mogu (sebi dozvoljavam) da obrađujem neku temu. Iz ovoga svako može za sebe da izvede pouku koja bi mogla da se odnosi na njegovu ličnu situaciju, tj. na ono što za sebe ima kao svoje stvaralačko-razvojno angažovanje: a) ekonomisanje Energijom i manevarskim prostorom, b) fleksibilnost, c) koja je povezana sa izborom prioriteta, d) izbor suština (razdvojeno iskazano, mada su svi ovi aspekti ili stavke kao u nekakvom paketu).


Tu jezu koju spominjete, od čitanja Ajkovog štiva, sam ja imala. Trebalo mi je vremena da se to stalozi u meni, sa odlukom da nema svrhe muciti sebe sa citanjem o reptilima i iluminatima. Odlezala sam i odbolova te muke u dusi, sa naknadnim pitanjem pa zasto mi je to trebalo i zasto sam morala da citam. Ali kad sam krenula kao neka nezasita ala, ne mogu da se zaustavim dok ne procitam sve o tome. To mi je bila lekcija. Pre nekog vremena sam imala neke teznje, da kazem planove i ciljeve, zelje i sl. Sad kao da se nicemu ne radujem, ni na pr. novoj stvari, odradjenom poslu , odmoru… niti da zelim nesto jako jako kao pre. Pitala sam se cemu i sve zelje i planovi…kao da se to nesto ugasilo, pa sam se uplasila da ne upadam u apatiju. U stvari sam pocela da se distanciram od svega. Pa sam se i toga uplasila. Kako to da se distanciram, pored svih muka i okretanja u krug, nerviranja, briga u svim sferama zivota. Cinilo mi se da, kad nekome spomenem svoja osecanja u vezi sa tim, kao da preterujem, da je pogresno sam preosetljiva i da sam razmazena. Sto se tice onoga sto zelim je da osecam sta je to ispravno sto je tacno i sta sam ja ispod svih slojeva mene, sta je sve ovo oko mene i u meni, kako dalje sa svim ovim saznanjima i osecanjima, kako se probiti / sad sa ovim sto sam procitala ovde je lakse nego pre, samo kad bi, pored svih obaveza, dan trajao 50 sati pa da se saberem/. A ono sto zelim najvise je, sta je to posle, da je na redu opet ovakav neki zivot na Zemlji? Plasim se da ako je odgovor da, da cu povracati do kraja zivota.

1.

Nije strašno upoznati se malo i sa Iluminatima, Reptilima i sličnim Zlotvorskim sortama.

Čak je i poželjno.

I oni su deo KPZ-šarolikosti.

KPZ, ali i šire svemirske šarolikosti.

Međutim, izvesno nije mudro više im, više od obima elementarnosti, pažnje poklanjati.

Na šta nas navodi g. Ajk i njemu slični autori.

I nije mudro, i može da postane energetski poluopasno.

2.

Neradovanje ničemu…

Dosta je ono široko…

I kao pojam, i za razmišljanje-tumačenja.

Ako ga uzmemo za ono što smo prisiljeni da radimo, ako prelazi u bezvoljnost – onda je dobro.

No, o tome u sledećem tekstu.

3.

Da li je opet na redu neki ovakav život na Zemlji?

To ne znamo.

Po mišljenju nekih metafizičara: mi smo u zatvorenom krugu.

Možda dođe posle smrti neka pauza.

Kao privremeno odsustvo.

Da duša malo predahne.

Pa nazad, u KPZ!

Kao kada nekoga mlatite, pa se onesvesti.

U nesvesti on malo predahne od batina.

Polijete ga vodom, da se osvesti, pa nastavite.

Ima takvih teorija…

4.

MEĐUTIM, ČINJENICA JE DA NE ZNAMO.

A što da se zamaramo umovanjem o onome što je pouzdano daleko od naših spoznaja.

Bar za sada.

A sada se pozabavimo onim što je ovde pred nama.

Ovde i sada.

I nastojmo da radimo na svom razvoju i oslobađanju.

OVDE I SADA.

Koliko možemo.

A šta nakon smrti…

O TOM – POTOM!

Kada tamo dospemo.

Već sam navodio odličnu scenu iz nekog filma V. Alena.

On, sav nervozan (kao i inače u svojim filmovima), sav u nekim verskim preispitivanjima, nije pripadao nijednoj religiji, pa odlučio da se negde „učlani“, da bi bio „zbrinut“ posle smrti, pa sa majkom raspravlja koja religija je najbolja. Otac se pritom nervira: ne može da nađe otvarač za konzerve, ne može da otvori konzervu, da bi jeo. V. Alen (lik kojeg glumi) pita oca: ali kako može da se time ne bavi, šta će kada umre, nepripremljen. A ovaj će: „O tome ću da razmišljam kada dođe taj trenutak. A sada – gde je onaj prokleti otvarač za konzerve?!“

Ili pomalo značenjski bliska dosetka iz jednog Basarinog romana: „Otac mi je celog života bio ateista. Kada je umro, sigurno se šlogirao kada je video da Bog postoji“.

5.

O čemu god da se radi, jasno je: što mi OVDE I SADA ostvarimo veće pomake, steknemo veću snagu duha, više se očistimo, „otresemo“ od svega i svačega (teških energija, programa, itd.) – to bilo gde da „odemo“ ili da budemo gurnuti, nosimo sa sobom svoja postignuća.

I u svakoj sledećoj životno-inkarnacijskoj poziciji teraćemo naviše.

Kao što mora da imaju udela zasluge pre ove inkarnacije u tome što se mnogi od nas nisu olako utopili u rezone i nivo svesti mase.

Jeste to teško, jeste teže što se nismo utopili, ali – preinkarnacijska postignuća nam ne daju drugačije.

Kao što ni naduven balon ne može potonuti, sve i da hoće.


(„Šta bi mogao da bude?“ Nagađamo i tražimo! Nismo prevarni duhovni mudrijaši koji imaju konačne, olako nađene i praktično „neverifikovane“ odgovore na sva pitanja!)

1. „Kvantni skok“ kod uglja.

Već je navođena ova odlična prirodna pojava (tj. za nas odlična kao primer), u našem slučaju metafora.

Šta je dijamant?

Običan ugalj!

Koji je „kvantnim skokom“ prešao u dijamant.

„Kvantni skok“ mu se desio na izuzetno visokim temperaturama i pritiscima.

(Neka se fizičari ili hemičari ne „hvataju“ za svaki detalj, možda nisam naučno verno preneo ceo proces, nama je opisano odlična metafizička metafora.)

2. „Što svesniji – to zarobljeniji“.

Tako, otprilike, glasi naslov nekoga od ranijih tekstova. (Nažalost, nemam vremena da se čitam, a rado bih to činio, mislim da mi ima koječega zanimljivog u starijim tekstovima, ekstra što bi bio dobar poduhvat preraditi ih po sada primenjenim principima pisanja/mišljenja.)

Slažem se sa sobom, tj. sa tamo datom konstatacijom.

Ne da se slažem, nego sam iha-ha iskusio i iskušavam na svojoj koži, kao i svako iole Budan i svestan ili bar nešto svesniji.

Logika ili zakonomernost koja stoji iza ove konstatacije jasno je utemeljena u SVETU DUALNOSTI, u kojem smo, hteli mi to ili ne, prihvatali tu istinu ili je odbijali, kao što je odbijaju tajnaši i klasični duhovnjaci.

I možda ne zato što neki Zlotvori aktuelno pojačano deluju na budnije i svesnije, mada svakako ima i te „linije“, nego što sam ovaj svet, svakako po njihovoj KOREKCIJI, tako deluje, u smislu delovanja najobičnijih fizičkih zakona.

3. Dva načina delovanja sila dualnosti.

Pretpostavljamo da je tako, jer nastojimo da odgonetnemo zakonomernosti koje možemo iskoristiti za svoje razvojno-oslobodilačko delovanje.

A) Jedan vid postignuća izaziva suprotnu reakciju (drugog pola dualnosti), srazmernu snazi postignuća.

Ovo se odnosi na metafizički realna, ne na, u ovom svetu opšteprihvatana iluzorna postignuća. Na primer: postignuća na polju biznisa, karijere, itd, uglavnom će baš izazivati opšte divljenje i podršku (mada i tu ima mešovitih elemenata, ali iz drugih, ne iz metafizičkih razloga); postignuća na polju otkrivanja istine, raskrinkavanja podvala, ukazivanja na iluzije, itd, izazivaće to jače otpore što su radikalnija.

B) Što jače oprugu, ili žicu na gitari, zatežete u jednom smeru – to stvarate veću silu naprezanja, koja će je „šutnuti“ u suprotni smer.

Što se više naprežemo u pravcu nekog metafizički realnog postignuća, na primer, u smeru ili na ciljevima oslobađanja od porobljivačko-eksploatatorskih KPZ-programa, to će nas takvo naprezanje jače ili „dublje“ baca(ka)ti u ono suprotno što nastojimo da nadiđemo, čega nastojimo da se oslobodimo.

Mi mehanicistički zamišljamo, po opštoj i duhovnoj logici Starog sveta, da to ide jednostavno, „pravolinijski“: ulažeš napore da nešto postigneš, ima ometanja i problema, ali, u suštini, polako napreduješ. Ako si istrajan.

To ne ide pravolinijski, već skokovito i dramatično. Ometanja i poteškoće su „dečja igra“. Dramatično je „bacanje“ „cele“ svesti ili prisilno uranjanje fokusa, celog bića kroz životna dešavanja,  u sve suprotno čemu težimo.

Što ide ciklično, na dnevnom ili višednevnom, čak višemesečnom nivou.

Konkretno: imate svesnost i dramatične doživljaje raznih vidova svoje metafizičke zarobljenosti/eksploatisanosti. Postavite ciljeve kojima težite, kao nečem suprotnom. Uz istrajne težnje suprotnom – srazmerno sili koju ste u to uložili – suprotna sila će vas, sav vaš fokus i životna dešavanja, bacati u suprotno. Tj. u polje svesti i dešavanja u kojima vidove svoje zarobljenosti i eksploatisanosti to dramatičnije, u svoj njihovoj „punoći“, shvatate i doživljavate.

I imate utisak da tu pomaka nema i ne može biti. Čak logično, ne u smislu distorzirane logike Starog sveta.

4. Ako nema napora – nema dramatike, ali: uz „zaglavljenost“.

Ako vi ne ulažete neke posebne napore na oslobađanju, u smislu tačke A: ostajete tu gde ste. Postali ste svesni KPZ-Jeze&Horora, mučite se sa tim, izlazite na kraj sa trpljenjem kako možete, tek: neke posebne SKOKOVITE dramatike tu nema.

I takvo stanje tužnog TAVORENJA može da potraje, i uglavnom kod takvih traje i jeste trajalo celog života.

Odlični (a, svakako, tužni) primeri za tu „zaglavljenost“ su „svedočenja“ probuđenih pisaca i filozofa, negde ranije ovde u vidu šeme već data, kako su značajna za shvatanje cele ove ključne problematike, evo ponovljenih nekih od tih ilustracija.

L. N. Tolstoj:

A ipak ničem što sam radio u bilo kojem delu svog života nisam mogao pridati neko razumno značenje. Bio sam iznenađen što to nisam uvideo od samog početka. Čovek može živeti samo dok je omamljen, opijen životom, ali kad se otrezni, ne može, a da ne vidi kako je sve to glupa prevara. Najveća je istina da u životu nema čak ničeg zabavnog, ni luckastog: on je, prosto-naprosto glup i okrutan. (…) Osećao sam kako je u meni puklo nešto na šta se moj život uvek oslanjao, kako mi nije ostalo ništa za šta bih se uhvatio, i kako je u moralnom pogledu moj život prestao.

V. Frenkl:

“Egzistencijalni vakuum”, “neuroza besmisla”,  “duhovna i egzistencijalna neuroza”, “besmisao je rupa, praznina u našim životima”, “ljudi doživljavaju svoje živote kao prazne, besmislene, besciljne, neukotvljene, i na ta iskustva odgovaraju tako što povređuju sebe, druge, društvo, ili sve troje”…

F. Kafka:

Prvi početni znak saznanja jeste želja za smrću. Ovaj život izgleda nepodnošljiv, a drugi nedostižan. Čovek se više ne stidi htenja da umre; on moli da iz stare ćelije, koju mrzi, bude odveden u novu ćeliju, koju će tek naučiti da mrzi.

Klaus-R. Maj:

Nasuprot hrišćanstvu, poruka glasi: čovek ne mora da se boji pakla, on već živi u njemu i ne može da pobegne, jer se putem seoba duša seli iz jednog pakla u drugi.

Konačno, ne na kraju u nizu, rumunsko-francuski filozof E. Sioran, koji je sa egzitencijalnom težinom (uzgred da dodamo i često citiranu preporuku Ž. P. Satra: “Stvar je u tome da otrpi suštinski Besmisao”) suočavao celog svog života, u skladu sa tim propovedao samoubistvo kao rešenje, ali – do svoje osamdeset i neke godine nije stigao ni da ubije, od te težine.

5. Tajnaška zamka ili enigma

Reklo bi se: ali, zar tajnaši nisu uspevali, provereno, dokazano, ubedljivo, da toliko toga menjaju u svom životu, i to – na lagodan način, bez nekakvih dramatika koje se prethodno objašnjavaju?

Nema dramatike u dešavanjima u svesti i u životu:

a) uz nesvesnost realnosti metafizičkog zemaljskog ambijenta (Karantina-Pakla-Zatvora), uz stanje “ne biti Budan”, već zarobljen živeti iluziju slodobnog življenja;

b) uz zaglavljenost u jednom polu dualnosti.

Pisci i filozofi, autori prethodnih citata, ostajali su zaglavljeni u negativnom polu dualnosti.

Tajnaši su bili i jesu TAKOĐE ZAGLAVLJENI, ali u pozitivnom polu dualnosti. (Što to ne znaju – stvar je u tome što ih niko nije obavestio.)

Dodatno uz to, oni su i – ne-Budni za Karantin-Pakao-Zatvor.

Te ono što postižu nisu realno oslobađanje i realna oslobođenost od eksploatisanja, već – iluzorna.

Na primer: imati što više novca i uspesi na svim životnim poljima, kao maltene obavezno primarne tajnaške vrednosti – vrhunski su životni ciljevi. To mogu da budu primarni životni ciljevi za metafizički slepe i za one čija svest nepovratno tone u KPZ-„živo blato“.

6. Krunski svedok!

On nije tu, ali – da je tu: bio bi krunski (zaštićeni) svedok.

Ali jeste donekle svedok i “bez” da je tu.

Tokom prethodne dve decenije (baš intenzivno u ovom periodu, ali i duže od toga) “šnjuranja” po duhovnosti/metafizici, bio sam, između ostalog, i aktivni član brojnih foruma (ne računam sajtove za objavljivanje tekstova). Od jednog od inicijatora nekada dosta značajnog foruma za duhovnost, preko drugih takvih foruma, i preko foruma za depresiju (na kojem sam bio ne zbog svoje depresije, mada je Budnost sestra-bliznakinja depresije) do – jednog tajnaškog foruma.

Jesam podržavao mnogo toga kod njih, ono što sam kao postignuća i korisna iskustva tajnaša i ovde naglašavao, ali, naravno, uglavnom sam nastojao da ukažem na zablude koje su u osnovi tajnaškog pokreta. Dok me nisu izbacili sa foruma…! (Tugo moja…!)

Jednom prilikom jedan mladić mi je, kao što je rekao – podržavajući moju trezvenost, poslao tzv. privatnu poruku (sa molbom da je ne objavljujem i da ne govorim o njoj) sa dosta opširnim opisom svog “slučaja” ili: svog iskustva sa pokušajem primene tzv. “tajne” ili tajnaških načela. Nažalost, nemam taj zapis, a on bi mi u vezi sa iznetim zaključcima zaista bio – krunski svedok.

Naime, on u tom zapisu opisuje kako je počeo da primenjuje metode “tajne”, a težeći, čak i skromnije od ostalih, nekim promenama u svom životu (koji, da mu je bio dobar i lak – ne bi “rodio” pomisao da ga menja). I…?!

Posle možda mesec-dva (ili možda malo i duže): njemu je maltene život počeo da se urušava, neverovatno, ali – POČELO JE MALTENE BUKVALNO DA MU SE DEŠAVA SVE SUPROTNO OD ONOGA ČEMU JE TEŽIO, što je po tajnaškoj “recepturi” definisao kao ciljeve, formirao kao vizije izvođenja promena, itd. Koliko se sećam: i izgubio je posao, i sledio je raskid sa devojkom sa kojom je bio u nekoj dužoj stabilnoj vezi, pa valjda i na zdravstvenom planu je usledilo štošta… Naravno, ne možemo mi da dokažemo da je sve to iskrslo baš zbog početka praktikovanja “tajne”, ali – koincidencija baš “bode oči”.

Neki krenu sa “tajnom” i dobijaju skoro sve što požele, a kod njega se desilo baš sve suprotno.

Stvar je u stanju svesti! Za koje mi ne možemo da znamo kakvo je. Jedan od svetih tajnaških principa je da se fokusiramo ISKLJUČIVO na ono što oni označavaju kao pozitivu, na lepe emocije, da imamo lepe misli, itd. To kao od šale polazi za rukom (od uma) svima koji su daleko od makar kakve budnosti (za KPZ). Ko je “zagazio” u Budnost, ili je blizu te zone – DŽABA! Možete se vi iz petnih žila naprezati da mislite kako je ovo divan svet, možete se naprezati da vidite sve same divote, ljubičaste slonove koji lebde oko nas, anđele koji lepršaju oko vas, možete da verujete u “obilje Univerzuma” koje će vas snaći – NE MOŽETE PREVARITI SEBE, ako u duši “vidite” i osećate sve suprotno, dakle, ako ste trezveni i ako dosta realistično percipirate ovaj svet i život u njemu.


Po “Jevanđelju po Mateju” (IV, 1-10.) – odvede Duh Isusa u pustinju da ga đavo kuša.

Najpre je to bilo povezano sa postom i glađu, ali, nadalje se vidi da je suština u samoći, u pustom, “bezljudnom” predelu.

I onda imamo duhovnu bajku bez dubine i prave mudrosti i mudrih pouka.

Kušač-đavo ga nagovara da kamenje pretvori u hlebove, Isus odgovara (poznato): ne živi se od hleba, nego od svake reči iz Božjih usta. (Da dodamo: iz Božjih TRANSCENDENTNIH usta.)

Besmislica, jer – nije ga đavo držao bez hleda, već se radi o Isusovom slobodnom opredeljenju za post.

Pa ga onda đavo, kao neku Seka-Persu, vodi na vrh crkve: neka skoči dole, ako je Božiji sin. A gde li nađe crkvu usred pustinje, to zna jedino jevanđelista Matej koji je ovo, valjda, pisao. Isus mudro odgovara: ne treba kušati Boga.

Uzgred, u filmu “Matriks”…recimo da je učitelj Iluzije u pitanju – upućuje učenika kako da savlada silu Iluzije i skoči sa solitera na soliter, što sam učitelj bez problema demonstrira.

Pa onda đavo “Seka-Persu” odvodi “na goru vrlo visoku, i pokaza mu sva carstva ovoga svijeta i slavu njihovu“ (a da su i Himalaji, pa se sa njih ne mogu videti „sva carstva ovoga svijeta i slava njihova“). Pa traži od Isusa da mu se prikloni, jer će sve to biti njegovo, a Isus: samo se Bogu priklanjaj i njemu služi.

Na stranu ove naivnosti i podvale, suština je u tome da se “đavolova” kušnja vezuje – ZA SAMOĆU.

Jevanđelista Matej SVAKAKO nije imao u vidu nekakvu simboliku sa đavolom, VEĆ SASVIM DOSLOVNO ZNAČENJE. Nezavisno od toga – dešavanja sa đavolom se mogu uzeti kao simbolika za aktiviranje nekih teških, prvenstveno psiholoških procesa u samoći.

Naravno da se u vezi sa tim psihološkim procesima radi o složenostima koje nisu ni načete u opisima iz “Jevanđelja po Mateju”, jer se u vezi sa tim domenima u njemu ostaje na površini i uz obilate naivnosti. Zamislimo mi teške procese koji se u samoći aktiviraju, a za koje je dovoljno da samo IZGOVORITE JEDNU JEDINU REČENICU, nešto u vašoj situaciji analogno onome što Isus kaže đavolu: ne živi se od hleba, ne treba kušati Boga, itd, I – TEŠKA UNUTRAŠNJA DEŠAVANJA KAO RUKOM ODNEŠENA!

Milina bi bila da se problemi koji se kod mnogih mogu aktivirati u samoći razrešavaju jednom jedinom ili sa nekoliko tobože mudrih i odlučno izgovorenih rečenica!

Ima svakako mnogih koji svojevoljno ili prinudno zađu u samoću, pa ipak u njoj (uz neku prelaznu tešku fazu ili bez nje, svejedno) uspostave nekakvo svoje normalno funkcionisanje.

Međutim, sigurno je češći slučaj, tj. bio bi kod ljudi kada bi se suočili sa usamljeničkim životom, da u samoći počnu da izbijaju dosta teško podnošljive energije i sadržaji iz “tamnog dela “ podsvesti/nesvesnog.

Jedan od dobrih literarnih prikaza ovog fenomena: Lado Tajović, u romanu “Lelejska gora”, jedan je od partizana koji su se, spasavajući se od četnika, razišli tako da je svako negde u šumi bio sam, i tako da su bili udaljeni jedni od drugih. Svako danima sam, u šumi.

I – Ladi se jednog dana pojavi Đavo lično, komesar Đavo, sa kojim počinje da se druži, da razgovara, itd. Sam Lado shvata u pojedinim trenucima da kao da počinje da ludi.

Već je navođen još jedan primer: K. G. Jung, koji je (od nekog doba svog života) imao svoje „kule“ na nekom ostrvcetu, dakle – u nekoj „debeloj“ samoći. Kada su mu ponekad dolazili saradnici – retko su mogli da izdrže do desetak dana u toj „pustinji“, i to – radi se o stručnjacima za psihologiju! (Negde ranije sam pogrešno naveo – retko su mogli da izdrže dva-tri dana… Dva-tri ili desetak – suština je da nisu mogli da duže izdrže u tim usamljeničkim uslovima.)

U pitanju su psihološka stanja ili procesi zbog kojih je M. Merlo-Ponti (ili neki drugi psiholog/filozof na “M”) rekao: “Samoća dovodi (ili može da dovede) do mentalne dezintegracije”.

Do osećaja mentalnog “raspada” onoga što mi nekako shvatamo kao celovitost svoje ličnosti.

Dakle, koji je to đavo ili Đavo koji se pojavljuje u samoći?

Jeste čovek socijalno biće i deo problema potiče i od nedostatka socijalne interakcije, ali, ako ne u većoj, a ono svakako u podjednakoj meri ODSUSTVO ŽIVLJE INTERAKCIJE SA DRUGIMA – GURA ČOVEKA UOPŠTENO U DUBLJU OPUŠTENOST ILI U STANJE U KOJEM POČINJU DA SE PROJAVLJUJU SADRŽAJI I ENERGIJE IZ ONOG “TAMNOG DELA” ČOVEKOVOG BIĆA/PODSVESTI/NESVESNOG, o kojima već neko vreme malo više govorimo, jer nam je veoma važno da pronađemo načine suočavanja sa tim, a u nameri da ih uklopimo u metodologiju izvođenja promena ili samoreprogramiranja.


Rezime

– Izgleda da ipak i u našoj planetarnoj zoni postojanja važi princip prelivanja unutrašnjeg na spoljašnje (i obratno).

– Dakle, iz nekih dubljih zona naše unutrašnjosti dopiru impusli i programi naših spoljašnjih zarobljenosti i teških stanja.

– Ali, veza i uticaji su i obratni: spoljašnje i unutrašnje su u sprezi ili interakciji. Delovanjima ili reakcijama u spoljašnjem mi zarobljenost na unutrašnjem planu možemo i da pojačavamo, i da oslabljujemo, nastojeći na sve širem oslobađanju.

– Generalno, “dva lica” ove sprege ili razvojno-oslobodilačkog procesa: svakodnevni ritam dubljeg opuštanja (koje podrazumeva stoičko izdržavanje teških impulsa koji pritom mogu dopirati u svest) + istrajna, nepokolebana intencionalnost, stavljena u funkciju razvojno-oslobodilačkih ciljeva.

– Na ovaj način teren borbe se pomera dublje ka unutrašnjem planu, ali – uz korišćenje instrumenata (slika, ciljeva, itd.) iz spoljašnjeg plana. Pri čemu u spoljašnjem pratimo efekte…

1. Borba, u smislu: stoički istrepeti ono što se mora istrpeti, što je deo “opisa posla” svakog borca, te – nadigravati, nadmudrivati, istrajno težiti, uprkos teškim i ometajućim uslovima, istrajavati na autoreprogramiranju, i tome slični postupci ovde označeni, dakle,  kao – borba.

2. Fizička borba je, kao što je ranije objašnjavano, između ostalog i na primerima svih dosadašnjih revolucija, samo bumerang koji nam se kad-tad, na ovaj ili onaj način vraća.

3. Negde sam već prenosio odličan jedan od opisa iz Svedenborgovog dela “Nebo i pakao”, koje je “putopis” po onostranom, opis ustrojstava onostranih svetova, a koji su sa nama vrlo zanimljivom i poučnom logikom (ako se tako nešto može reći za logiku). Bića razvijenija od nas (što bi se u nekim savremenijim delima reklo – sa četvrtog, petog i/ili ostalih tzv. denziteta) on označava imenima “anđeli” (kao i Imanuel).

4. Dakle, na jednom mestu kaže: anđeli PO SPOLJAŠNJOSTI SHVATAJU SVOJU UNUTRAŠNJOST. Te, ako se nađu u nekim mračnijim i hladnijim uslovima – to im je signal da se iznutra preispitaju.

5. Više puta sam navodio takođe dobro tumačenje R. Štajnera: sva dešavanja i sve što postoji u ovom fizičkom svetu – “SIŠLO” JE, na razne načine (kao nadahnuće i ideja za ljude, kao dirketnije uslovljeno dešavanje, itd.) iz DUHOVNIH SVETOVA. Tj. ovo je svet mrtve meterije, što on kaže – “svet minerala”, jasno je da on nema dušu, i ne bi je nikako ni imao, da nema tih impulsa iz Duhovnih svetova. Šta je čovekovo telo bez impulsa iz Duhovnih svetova, pita se on. Ništa do skup minerala (leš).

6. Na jednom mestu sam opisao ono što sam tada smatrao – da je teško reći da su ove metafizičke postavke istinite za svet u kojem živimo, za svet u kojem su bogovi Paraziti-Zlotvori toliko toga u svom izoloivanom kosmičkom carstvu stavili “van zakona”, tj. uredili da u ovim uslovim bude nedejstveno, na primer – zakon karme. Međutim, kada je u pitanju ovaj temeljni princip, da dešavanja u ovom svetu ne mogu biti AUTONOMNA KAO ŠTO NAM SE ČINI, da moraju imati ishodišta u nekom drugom, višem, srednjem, nižem, ovakvom, onakvom svetu – izgleda da nisu i ne mogu Zlotvori da stave “van zakona”. I VIŠE OD TOGA – ZAHVALJUJUĆI TOM PRINCIPU, IZGLEDA DA I ONI SAMI FUNKCIONIŠU, PARAZITIRAJUĆI NA NAMA.

7. Ali je sve to tako opako vešto zakumuflirano, da mi ništa od toga ne možemo ni da slutimo, a kamoli da jasnije vidimo!

8. ŠTO BI ZNAČILO: U SPOLJAŠNJEM KARANTINU-PAKLU-ZATVORU MI JASNO MOŽEMO DA ČITAMO SVOJU UNUTRAŠNJU ZAROBLJENOST.

9. Ako nastojimo da se borimo za oslobađanje u spoljašnjem – borimo se protiv fantoma. TAČNIJE: SPOLJAŠNJA I UNUTRAŠNJA PERSPEKTIVA MORAJU BITI U SPREZI, U INTERAKCIJI. Jer, veštinom suočavanja sa spoljašnjom zarobljenošću – mi bumerang zarobljenosti vraćamo pošiljaocima, Zlotvorima. Bumerang, u smislu stalnog veštog i mudrog delovanja u tom smeru, KOJE TEK KUMULATIVNO POČINJE DA DAJE EFEKTE.

10. Takođe postaje, a povezano sa ovim, sve jasnije (što je takođe ovde objašnjavano) da je naša unutrašnjost – TUNEL ILI PORTAL KA NAŠIM POROBLJIVAČIMA. Mi treba da umemo da radimo na zatvaranju tog tunela ili na “gašenju” tog portala.

11. Preciznije: postoji jedna zona unutrašnjeg koja je kod mnogih od nas slobodnija – to je zona do koje seže naša svest ili svesnost. Kako dublje idemo prema zoni koja se u psihologiji označava kao podsvest ili nesvesno, tako idemo ka uticajima ili ka polju bogova Parazita-Zlotvora. Što nam je šire polje svesti – to smo više prostora oslobodili. ALI, TIME JOŠ NISMO ELIMINISALI KORENE ZAROBLJENOSTI! To je je težak, epohalno težak posao!

12. U dublje zone nesvesnog, bliže ka Zlotvorima – zalazimo “silazeći” u sve dublju opuštenost. Stvar jasna kao dan onima koji su malo više eksperimentisali sa dubljim zonama opuštenosti, eksperimenti koji zaista jesu rizični…

13. GDE SMO MI ZLOTVORIMA NA POTPUNOM RASPOLAGANJU?! Isporučeni kao “na tacni”. PRILIKOM SPAVANJA! U SNOVIMA!

14. Koji je smisao besmislenih i haotičnih snova koji su osobito u naše doba više nego dominantni kod ljudi? Sigurno ne u funkciji razvoja! Ko se u naše doba budi PUN ENERGIJE?! NIKO KO JE U KONTAKTU SA SOBOM, u tom smislu da je blizu Ravnoteže, pa je svoje iscrpljenosti svestan. Jer, sa idiotizujućom upregnotošću u sveprožimajuće iluzije i gluposti, koje su masi smisao postojanja, ljudi mogu lako i da ne konstatuju svoju iscrpljenost nakon spavanja, osim kad sa tim iscrpljivanjima ne udare glavom o zid.

15. Da, dodatno objašnjenje uz prethodno rečeno o spoljašnjem kao ogledalu naše unutrašnjosti. Jer, Zlotvorska izuvijanja ove realnosti su do sluđivanja neuhvatljiva!

16. Njuejdžeri, tajnaši, kao i mnogi ljudi koji su “dušu prodali đavolu”, tj. zdušno se posvetili, kao omađijani, “čarima” iluzija (novac, uživanja, napredovanja u društvenim statusima, itd.), i ljudi kojima spontano, bez primene tajnaške metodologije, sve ide od ruke, sve im je lepo u životu – ispada DA IM SE TA LEPA SPOLJAŠNJOST PRELIVA IZ LEPE UNUTRAŠNJOSTI. Koja vešta… reč koja mi ne deluje kao lepa, ali je ovde baš umesna… podmetačina!

17. TA LEPA DEŠAVANJA I TAKAV ZAVIDAN ŽIVOT DOBIJA SE PO CENU DVOSTRUKE ZAROBLJENOSTI!

18. Na osnovu ove naše zajedničke sveprožimajuće planetarne zarobljenosti, ali, dodatno, i na osnovu teške, po njihovu dušu nepovratno teške zarobljenosti svesti samim iluzijama. Zato tu pristaje izraz – “prodati dušu đavolu” (čini mi se da mi postoji tekst sa tom temom na “Novoj svesti”).

19. Kakvo bi bilo delovanje na REALNOM oslobađanju, iz ove perspektive, iz perspektive prelivanja unutrašnjeg na spoljašnje, kao i njihove interakcije?

20. Najpre: vešto taktiziranje kojim ćemo da silazimo do određene “dnevne” dubine u opuštanje, tako da zađemo što dublje možemo u tunel ka Zlotvorima i njihovoj čistoj zoni. Tj. mi i ne znamo kako se u svemu tome prepliću – njihovo direktnije “prisustvo” i kolektivno nesvesno, u kojem smislu je kolektivno nesvesno nekakv tamni okean (“Crno more”), koji one koji su usmereni ka rastu sputava i potapa, a u kojem smislu postignuća pojedinca postaju u dobrom smislu vlasništvo svih, dakle, deo kolektivnog nesvesnog… Ne znamo kako u vezi sa svim ovim zagonetkama stvar stoji, nastojimo da se orijentišemo u onome ili ka onome što nam je nekako izvesnije.

21. A kao komplementarno (međusobno se dopunjujuće) tom dubljem opuštanju – da nam dolaze naši vidovi težnje oslobađanju (oni vidovi do kojih smo svojim iskustvom i promišljanjem došli; što je širi domen svesnosti mnoštva zarobljenosti – to su i ambicije veće, podrazumeva se). TO JE ONA NAŠA MOĆNA INTENCIONALNOST, o kojoj je ranije pisano!

22. U ovoj poziciji, primenjujući ovakav ritam, težeći da stvorimo uslove da ga primenjujemo i primenjujući ga koliko nam sama naša programiranost i programirani uslovi dozvoljavaju, KAO SVE JASNIJE MOŽEMO DA PRATIMO FAZE IZRAZITIJIH ZLOTVORSKIH UTICAJA.

23. Jer, jasno je da ni oni nisu puni Energije i neutrošive snage! Ne znamo da li i oni i kako spavaju i kakav im je način življenja, ali – nekakve ritmove u aktivnostima i oni imaju. Ne traju njihovi jači ili pojačaniji uticaji, davljenja i iscrpljivanja non-stop 24 sata svakodnevno.

24. Dakle, zalaziti u taj tunel/portal ka njima koliko duboko se može, koliko možemo da istrpimo, ALI U SKLOPU RITMA SA NASTOJANJIMA KA SVOJOJ VIZIJI NORMALNOG I SLOBODNOG, SLOBODNIJEG ŽIVLJENJA I HARMONIČNIJEG FUNKCIONISANJA.

25. Tu je sad ta INTERAKCIJA ILI SPREGA SPOLJAŠNJEG I UNUTRAŠNJEG! Ne jurimo se mi bukvalno sa Zlotvorima po tunelima, pa da pokušavamo da se tamo od njih oslobađamo! VEĆ TU BORBU I NASTOJANJE NA OSLOBAĐANJU OD NJIH – IZVODIMO NA TERENU SPOLJAŠNJIH DEŠAVANJA I KOORDINATA.

26. Ako, na primer, imamo viziju nekog posla na kojem smo slobodniji, u tom smislu da nas se tamo ne iscrpljuje nenormalno, ako imamo viziju nekog lepšeg, prijatnijeg, mirnijeg ambijenta u kojem bismo hteli da živimo, NIJE STVAR U TIM SPOLJAŠNJOSTIMA SAMIM PO SEBI, kao ciljevima, kao što pasionirano tome teže i misle ne samo njuejdžeri i tajnaši, već i masa “običnih ljudi”, do obima možda i 99%.

27. DŽABE SU TE SPOLJAŠNJE LEPOTE I FASCINANTNOSTI – AKO MI NEMAMO OSLOBOĐENU UNUTRAŠNJOST!

28. Ali, preko težnje tim lepim spoljašnjostima, A UZ STOIČKO IZDRŽAVANJE OMETANJA I UTICAJA ZLOTVORA, NJIHOVIH EKSPONENATA I PROGRAMA – MI REALNO IDEMO U PRAVCU OSLOBAĐANJA. Sporo i teško, u postojećim uslovima, ali – idemo.

29. Jer, ko je bar malo bliže praćenju faza pojačanih Zlotvorskih uticaja – zna da su to faze SA KOJIMA KAO DA SMO U NOKDAUNU. PREKO KOJIH NAM SE SLAMA INTENCIONALNOST, na raznorazne načine: i uz gubljenje volje za nastojanje na bilo kakvim promenama, i uz jake napade sumnje, i uz dezorijetisanost (takoreći pravu haotičnost) u nazorima, i uz pad energetike, itd.

30. Primenjivati svoj model ili ritam sa glavnim aspektima koji su već objašnjeni – ZNAČI POSTUPNO I ELIMINISATI ZLOTVORSKE UTICAJE I NADJAČAVATI IH.

31. I neće nam se vizija, na primer, podnošljivijeg radnog mesta i životnog ambijenta – DESITI ZBOG VIZUALIZACIJE, neopisiva tajnaška glupost, VEĆ ZBOG TOGA ŠTO SMO USPELI DA SVOJIM DELOVANEM NADJAČAMO ZLOTVORSKE UTICAJE I PRESUDNE PROGRAMIRANOSTI NA UNUTRAŠNJEM PLANU, PA SU SE TA POSTIGNUĆA PRELILA U NAŠ SPOLJAŠNJI PLAN, I PRELILA SE U FORMU „MATERIJALIZOVANE“ VIZIJE KOJA NAM JE U SUŠTINI BILA SAMO SPOLJAŠNJI TEREN ZA UNUTRAŠNJU POBEDU.


…u svoje ruke!

1.

Imati u vidu jedno

od najvažnijih objašnjenja

ovde ranije datih:

značaj naše intencionalnosti

(težnji, postavljanja

i postizanja ciljeva).

2.

I imati u vidu jednu

od ključnih zamki

preko koje smo porobljeni:

Zlotvori su našu intencionalnost

vešto upregnuli:

– i u našu degradaciju,

– i u održavanje postojećeg stanja,

sa nastojanjima na pogoršavanju,

gde god se za to ukažu mogućnosti,

– i u naše eksploatisanje.

3.

– Ili, zbog slabije razvijene svesti,

težimo sve samim glupostima,

kao velikim životnim vrednostima,

– ili smo zatrpavani konstatovanjem

samo loših i nepoželjnih dešavanja,

– ili sebe same (pre)opterećujemo

bavljenjima prošlošću

ili stresogeno obojenim

slutnjama budućih dešavanja.

4.

Taj generalni mehanizam

naše porobljenosti

pokazan je na primeru bolesti.

Svime o čemu razmišljamo

i što preduzimamo

mi podrazumevano TEŽIMO

izlečenju i zdravlju.

5.

Međutim, u praktičnoj realizaciji

ispada suprotno,

sve naše misli i postupci

usmereni su ka bolesti:

planiranja, zakazivanja, odlasci lekarima,

snimanja, analize i provere,

uvid, kroz lekarska upozorenja,

u moguće nepoželjne tokove,

i u simptome,

po kojima ćemo prepoznavati,

nepoželjne tokove;

u naše doba –

internet-pretraživanja,

gomilanja, pribavljanja

novih i novih informacija

o toj bolesti;

svako ispijanje lekova –

podsećanje je na bolest,

i na ono protiv čega se borimo.

Što sve skupa znači –

obnavljanje intencionalnosti

usmerene ka bolesti

(kao da nam je ona cilj).

6.

Naravno da ne treba zvanične

načine lečenja odbaciti,

ne odjednom,

ne oni koji bez njih ne mogu,

ali, pokazano je, između ostalog,

kako Rus Sitin

svojom metodologijom

ide suprotnom stazom.

7.

Onaj ko

prevashodno misaonim putem

radi na ozdravljenju,

uporno čita,

dakle, mislima se bavi,

OPISOM PROCESA IZLEČENJA,

fiziologijom izlečenja,

dešavanjima u organizmu

u procesu izlečenja,

što je sve iskazano

u takozvanom nastroju

(Sitinovom „izumu“).

8.

Sitin je dokazao na brojnim,

često fascinantnim primerima

da ovaj način „radi“.

Uspešnost tajnaša

takođe se zasniva

na preokretanju

mehanizma INTENCIONALNOSTI

u našu korist.

(Da ne ponavljam:

na stranu naopaka

tajnaška usmerenost

intencionalnosti.)

9.

Pripadnici raznih

pseudoduhovnih pokreta,

ključno fokusirani

na tzv. pozitivu,

izvlače izvesnu „dividendu“

iz „pozitive“,

upravo zahvaljujući –

mehanizmu intencionalnosti.

10.

Da li to znači

da treba nojevski

zavući glavu u KPZ-blato

i sakriti se

od ružne realnosti,

odbaciti

svaku njenu

celovitiju percepciju,

odbaciti kritičko mišljenje?

11.

NARAVNO DA NE TREBA,

BAŠ TREBA REALNOST

PERCIPIRATI SVEOBUHVATNIJE.

Treba uspostaviti

mudru spregu

između takve

trezvene i kritičke

percepcije realnosti,

i naše intencionalnosti.

I sve ostalo nam je

Zlotvorski istumbano,

pa i elementi u ovoj sprezi.

12.

U postojećoj spontanoj varijanti

intencionaolnost nam je upregnuta,

već je rečeno, u održavanje

postojećeg lošeg stanja,

i gratis i u degradaciju.

U tajnaško-njuejdžerskoj varijanti

intencionalnost je upregnuta

na drugačiji način,

ali takođe – u kola KPZ- Iluzije,

i u službu iluzornih, dakle,

nerazvojnih i protivrazvojnih,

vrednosti.

13.

U prvom slučaju

ljudi se osećaju teško,

često nepodnošljivo teško,

 u drugom slučaju:

opredeljenima za pozitivu

„sve je lijepo“,

stanje koje se održava

metafizičkom „nadrogiranošću“.

14.

Naravno da nam ne treba,

da nam nije rešenje,

ni jedno ni drugo,

mi želimo

svoju intencionalnost

da usmerimo ka:

– svom pravom razvoju,

– ka Slobodi,

– i ka drugim pomoćnim,

paralelnim ili dopunskim ciljevima,

ali koji svi znače

pravi, neiluzorni

evolucionizam.

15.

Drugo je pitanje:

kako da ih nađemo i izaberemo,

kako da ih postavimo,

kako da znamo

da su to baš oni,

kako da i u njihovom izboru

izbegnemo zamke

podvala i iluzija,

zamke svoje pogrešne percepcije

i pogrešnih vrednosti?

16.

Komplikovana slagalica

(ili Rubikova kocka),

u kojoj još iskrsavaju elementi:

– Energija,

– Entropija,

– Ravnoteža,

– ritam i šema

postojećih aktivnosti,

– programi i isprogramiranosti…

17.

Za početak:

bitno je da imamo

ispravan i jasan

generalni smer.

Nama u ovom dobu

zalomilo se da tražimo,

i nađemo, svakako,

prave modele

za Izlaz iz KPZ-a,

ili načine oslobađanja,

nasuprot tolikim podvalama

sa svecima, uzašlima, prosvetljenima,

„velikim učiteljima čovečanstva“,

 i sličnim prodavcima magle,

 čija je jedina i prava uloga bila

u odvođenju ljudi

na duhovnu stranputicu,

i u uspešnoj produkciji

duhovnih iluzija i konfuzije.