Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: dubinsko opuštanje

1.

Prethodno su navedena

tri dinamička faktora.

Čija sprega nas onemogućuje

u duhovnom snalaženju.

U snalaženju

na putu ka većim duhovnim ciljevima.

Ako smo im radi i skloni…

2.

Kako je savršeno-pakleno-teško

snalaziti se

između tri vatre…

Evo male konkretizacije.

3.

Nepomično ležanje.

Ili ležeće opuštanje.

Kao jedini, nepogrešivi

prirodni način postizanja

najdublje, dubinske opuštenosti.

Princip jasan kao dan!

4.

Dubinska opuštenost

pomoću meditacije, joge,

ili zapadnjačke izmišljotine

autogenog treninga…?

Nema šanse!

Čiste

istočnjačko-zapadnjačke gluposti!

5.

Za dubinsku opuštenost:

samo i jedino –

ležeće opuštanje!

Nepomično ili pomično,

svejedno.

I bez ikakvog fokusa.

Bez ikakvog

misaonog samonavođenja,

sugestija, mantri…

6.

Šta se pritom dešava?

Utvrđeno, potvrđeno,

iskustveno dokazano,

jasno kao dan!

7.

Svi procesi u organizmu

stišavaju se.

Svi procesi,

pa i procesi mozga, tj. uma.

Um „mota“ sve slabije,

i slabije,

parazitske misli

(privremeno) atrofiraju,

emotivni naboji se stišavaju…

8.

Do ekstremne pozicije:

BUKVALNE BEZMISAONOSTI.

Takođe i:

emocionalne praznine,

ili otupelosti.

TO je – dubinski mir!

Utvrđeno, potvrđeno,

iskustveno dokazano,

jasno kao dan!

U eksperimentima –

lično iskusio!

9.

E SAD…!

Istočnjačke duhovne zamlate

ovde bi uskliknule (s ljubavlju):

PA TO JE TO, NIRVANA!

Što kod nas kaže narod

(pomalo vulgarno):

„Šipak nirvana!“

„Šipak blaženstvo!“

I druge tandara-mandara

duhovne priče za lakoverne!

10.

Spustiti se ekstremno

u dubinskoj opuštenosti

do bukvalne bezmisanosti

i emocionalne otupelosti –

TO JE JEZIVO STANJE!

Da ga neprijatelju ne poželiš!

11.

Pa šta mislite,

kako dolazi do demencije?!

(Ne računajući čisto fizičke faktore.)

I do drugih teških stanja

(depresija, itd),

i poremećaja u funkcionisanju,

koji su posledica totalizovanja

neaktivnosti?!

Odnosno, posledica

opšte dubinske opuštenosti.

12.

Da su se istočnjačke duhovne zamlate

zaista spuštale do ove zone

dubinske opuštenosti –

ne bi (što narod kaže)

laprdali ili bulaznili

o nekakvom blaženstvu te zone,

ili stanja svesti, psihološkog stanja,

psihofizičkog stanja.

13.

OBAŠKA…!

Što na putu do tog stanja

treba proći kroz ekstra-pakao!

Proći kroz taj ekstra-pakao,

unutrašnji ekstra-pakao,

POŽELJNO JE I KORISNO.

14.

To je ona razgradnja

svakakvih „stvari“:

energija, programa, težina,

ko zna čega sve.

Što nosimo u sebi,

u svom biću,

u nekoj podsvesti…

15.

Smirenim suočavanjem  –

razgrađujemo nešto loše.

Ili eliminišemo deficite,

energetske deficite.

Mogu to biti fobije,

čak vrlo gadne fobije,

mogu biti svakakve po-misli,

teška neodređena stanja…

16.

Ali – kako je moglo da dođe

do te „fascinantne“ „zamene teza“?!

Do te „fascinantne“ duhovne podvale?!

Masovne, i tim opasnije!

A) Da se nudi meditacija (joga, itd),

kao put dubinskog opuštanja?

B) Da se nudi koncept nirvane,

koji između ostalog znači i:

totalnu bezmisaonost,

emotivnu otupelost ili blokiranost,

ili mir u neemotivnosti?

C) Da se oba koncepta nude –

kao uzorni obrasci,

kao putevi

do najviših duhovnih postignuća?!

17.

ZAHVALJUJUĆI TOME

ŠTO MEDITACIJA –

JESTE VID OPUŠTANJA,

ALI NE I VID DUBINSKOG OPUŠTANJA!

TE JE STOGA:

LAGODAN I BEZBEDAN

VID OPUŠTANJA.

Ali i vid suptilnih težnji.

Svejedno što se proklamativno

ovim putem samoukidaju težnje.

18.

Takvim opuštanjem ne razgrađujemo

„svašta nešto“ što nosimo u sebi,

dubinski se ne očistimo

od svakakvih bremena.

A BEZ TOGA NEMA NAM

PRAVOG DUHOVNOG UZLETA.

Oni kojima su meditacija, joga, itd.

bili putevi ili oslonci duhovnog rasta –

dostigli su određeni nivo

do kojeg se tim putevima

može popeti.

Ne više, ne dalje, ne dublje.

19.

To je bezbedan i lagodan put!

Opuštaš se,

ali ne previše, ne rizično previše.

Jer imaš fokus na nečemu,

imaš suptilno naprezanje,

koje kako-tako znači težnju,

ka nečemu lepom.

Što te sve skupa obezbeđuje

od pada u pakao sopstvene podsvesti.

20.

Dakle, opuštaš se, a težiš.

U pravom dubinskom opuštanju –

opuštaš se, a ne težiš.

I zato je ono rizično.

Ali i rizik koji je dubinski zahvat.

I kao takav neminovan,

ako stremimo duhovno višem.

Zahvat čišćenja,

bez kojeg nema zahvata građenja,

pravog građenja.

21.

I ZATO TAKVI GOVORE O NIRVANI!

Jer je prijatan put.

Jer je prijatno postignuto stanje.

Ali i skormnija postignuća.

22.

Sa pravim nastavljanjem

putem dubinskog opuštanja –

neminovno se Budimo.

Budimo za „suštinski Besmisao“ (Sartr),

za koji su se budili toliki kroz istoriju

(što je ranije pokazano na primerima),

u koje ne spadaju toliki propagatori

meditacije i nirvane.

Budimo se za Karantin-Pakao-Zatvor.

23.

I tek od te zone idu muke i pravi podvizi!

Uz punu Budnost za zemaljsku Jezu,

za sopstveni bedni, besmisleni život:

PRONAĆI SMISAO I MOTIVE

ZA ANGAŽOVANJE,

imati težnje i ulagati Energiju

u sopstvene ciljeve i vizije…!

24.

I povrh svega toga,

snalaziti se u nemogućoj misiji:

u misiji pronalaženja

Formule Ravnoteže,

Formule stabilnosti,

uz spregu ranije opisana

tri dinamička faktora.

24.

Zar to nije domen,

pravi dostojni izazov,

kao što reče ona Ruskinja:

za duhovnog giganta?!

A postignuća tog giganta nisu:

u lagodnosti meditacije,

i u blaženstvu nirvane!


1.

     Koliko mi je mistično (ali i metafizički sasvim shvatljivo) da ljudi, slepi kod očiju, ne uočavaju (metafizički) Karantin-Pakao-Zatvor u kojem su u svojoj robijaškoj poziciji zatočeni – toliko mi je podjednako mistično da ne uočavaju problem svoje metafizičke Energije i energetike kao temeljni egzistencijalni problem.

      I sve probleme u psihofizičkom funkcionisanju i u mišljenju koje poremećaji sa energetikom izazivaju.

      Ljudi… Tačnije – tzv. duhovnjaci, oni koji bi trebalo da su avangarda Čoveka, avangarda Čovekove svesnosti. A ljudi kao Masa/Stado – tu su da održavaju u životu postojeći-propadajući Karantin-Pakao-Zatvor.

2.

      Dve osobe iz mog bližeg okruženja, jedna ima sluha za metafiziku, drugu takve stvari ne zanimaju, obe ne čitaju ovo što pišem, ali – desilo se, sticajem okolnosti, da su obe došle do shvatanja značaja energetike u našem funkcionisanju i do značaja „praktikovanja“ opuštanja u većim „dozama“ (u datom vremenu), kako bi se regulisala energetika.

      Obe su uočile, tj. zajedno smo kroz razgovore mogli na njihovom primeru da konstatujemo, kako se željene, prvenstveno unutrašnje, promene ne dešavaju primarno NAPREZANJEM UMA. U smislu u kojem se ta naivnost obilato primenjuje u laičko-metafizičkom ili u laičkom metafizičko-psihološkom rezonovanju. Pri čemu se smatra da je dovoljno da čovek OSVESTI neki problem, neki loš psihološki mehanizam, da postavi cilj i da mu teži, A NEZAVISNO OD STANJA ENERGETIKE, i – sve će se promeniti. Na primer (a ovakav laički metafizičko-psihološki savet daju i profesionalni psiholozi): neke „stvari“ vas nerviraju, vi shvatite šta vas sve i zašto nervira, odlučite da vas to više ne nervira, u „naprednijoj“ tajnaškoj varijanti vidite u svim ljudima samo ono što je dobro, i – vi procvetate, kao crvene i žute ruže u rano proleće.

      Za sada samo ovaj nagoveštaj, o tim dvema osobama koje su, nezavisno od mojih tekstova došle do shvatanja značaja nekih ključnih momenata o kojima se ovde već naširoko piše. Kroz praktična dešavanja kod njih – efekti ovde savetovanih mera samo mi se potvrđuju. I biće svakako još nekih osvrta na prvenstveno psihološka dešavanja kod njih, a u vezi sa regulisanjem energetike.

       Evo poruke koju sam poslao jednoj od tih osoba, u nekom našem pisanom dijalogu. U poruci je „nabacano“ više značajnih suština, one će verovatno vremenom biti posebno objašnjavane, za sada evo ih samo kao nacrta teza…

3.

       „Samo dok se sistematski ustali opuštanje – najveći deo unutrašnjeg preobražaja dešava se sam od sebe!

       Već smo se uverili da se glavne promene ne dešavaju naprezanjem uma. Um samo pomaže da se uoče fantomi u glavi i donosi odluku da im se više ne posvećuje pažnja, tj. Energija. Ostalo ide sa opuštanjem, tj. sa regulisanjem energetike.

       Danas sam se setio neke davno pročitane knjige o meditaciji, o medicinskim praćenjima praktikovanja meditacije (nije to knjiga duhovnog trgovca M. M. Jogija i njegovog Instituta, neka druga je u pitanju). Kod ljudi koji su ustaljivali praktikovanje meditacije vremenom su zaista uočavane skoro čudesne promene, tj. čudesne u odnosu na težinu problema koje su imali. Naravno, taj efekat je pripisivan mistici meditacije. Što je glupost! Ona je samo jedan (i to ne najefektivniji) vid opuštanja, i ništa više od toga!

       Ali meditacija, za one koji sa njom „krenu“ ima jedan odličan placebo-efekat (a slično se može reći i za molitvenu praksu, te za praksu mantranja – sa mehaničkim ponavljanjem i one ispadaju u priličnoj meri kao seanse izvesnog opuštanja): ljudi joj pripisuju čudesna svojstva, takva percepcija meditacije ih motiviše da samo meditiranje sistematski ustale u svom dnevnom ritmu. Jedan od problema koji se javlja kada čovek hoće da započne sa nekom tzv. praksom je inercija stila življenja bez te prakse. Pa tako, ako hoće da ustali neke metode opuštanja – talasi dotadašnje inercije uglavnom su jači od donete odluke.

       Dakle, u vezi sa regulisanjem energetike dobrodošao je svaki vid opuštanja, ali koji jeste blizu nekom pravom opuštanju (u šta ne spadaju gledanje televizije, čitanje novina, „surfovanje“ po internetu, itd; slušanje muzike bi bilo negde na prelazu).

       A unutrašnji preobražaj će prozilaziti iz regulisanja energetike. Tj. jeste uslov i paralelnost osvešćivanja loših mehanizama, loših reakcija, loših psiholoških dešavanja. Ali, osvešćivanje i rešenost da se nešto promeni ne donose promene sami od sebe, bez regulisane energetike. Upravo od poremećene energetike potiču mnoge „deformacije“ u mišljenju i u psihologiji, u psihosomatici, konačno – u celokupnom našem funkcionisanju.“

4.

       To je ispit na kojem su padale sve duhovne podvaldžije kroz poznatu nam istoriju (duhovnosti). Od Peruna, preko Krišne, Isusa, i tolikih drugih u nizu. Tačnije, ne padali, već – između ostalog, tom ispitu su nam se raskrinkavali.

      Prepuni torbaci mudrih saveta: kako treba postupati, a kako ne treba postupati. „Idi i ne greši više!“ „Ne delaj ploda dela radi!“ „Ne budi talac prošlosti i budućnosti, budi u sadašnjem trenutku!“ Itd!

       Racionalna odluka o promeni nekog psihološkog mehanizma ili o promeni nečega u ponašanju je – pištanje uz vetar! Kao što se ni odlukom uma ne mogu krotiti ili preinačavati emocije. Jadni tajnaši pogiboše u tom smeru, naduše se k’o gajde sa naprezanjem da budu u tzv. pozitivnim emocijama.

       Osvešćenost i shvatanje nečega su u redu, niko to ne spori. Odluka da se nešto menja, takođe je u redu. Kao i ciljevi koji se postavljaju i kojima svakako treba težiti.

       Ali su u svemu ovome neki drugi, neočekivani i skriveni faktori u igri. NJIH treba pogoditi i uklopiti, da bi se promene, po um-telo-duh BEZBEDNO, izvodile.


1. „Đavola“, u smislu Zlotvorskih programa, uticaja i telesnih podmetanja u nekim davnim brljanjima po ljudskim DNK. Dakle, „đavo“, kao simbolika za „neki drugi zavičaj zločest“ u našem telu, umu, duši…

2. Već sam negde citirao za ta vremena pronicljivu pesmu G. S. Venclovića, da zanemarimo njenu religioznu orijentaciju, uzmimo dobro uočavanje opšteljudskog suštinskog mehanizma.

3.

Veliki se to đavo,

kao crni bivo u srcu gnezdi.

Evo sam to vidim

da neki drugi zavičaj zločest,

u mome telu vojuje

suproć moga umlja.

I koji je taj drugi,

posnažniji zakon

od božija zakona.

Jest i vrlo posnažnija

čovečija želja i zla ćud,

kojano nit se koga boja boji,

ni mora, ni duge bolesti

i zle nesreće,

ni same večne muke.

4. „Neki drugi zavičaj zločest“ u nama, dakle – strana sila, „strano telo“, koje deluje ili preko kojeg se deluje suprotno našim interesima u nekom plemenitom smislu: u smislu rasta svesti, duha, uma. Sila koja deluje „suproć moga umlja“, tj. protivno našem razumu i racioalnim odlukama. Npr: stresovi i strahovi – nešto su što racionalno ne želimo, što ne funkcioniše u nama na način koji nam je koristan, već naprotiv – nanosi nam štetu.

5. Dakle, taj „ĐAVO“, kojeg svi imamo u sebi, nosimo u sebi: Zlotvorski implanti, Zlotvorski „preuređeni“ neki naši organi (npr. „reptilski mozak“), Zlotvorski programi, Zlotvorski uticaji…

6. Postupci ili rituali izgona đavola iz ljudi, iz onih koji su „opsednuti“, poznati su nam iz filmova – takođe imaju jednu svoju simboliku.

7. „Zaposednutu“ osobu, u kojoj je đavo, obično vežu, onda joj prilazi sveštenik ili osoba koja je „isterivač đavola“, i izvodi svoj ritual, uglavnom je to čitanje nekih tekstova, tajnih tekstova ili delova iz „Biblije“.

8. Zaposednuta osoba počinje da se protresa, bes ključa, neki čudni zvuci ili govor izlazi iz njenih usta, đavolu u njoj postaje tesno. Kako ritual odmiče – tako se i bes, nepodnošljiva nervoza, vređanja, vriska i piska osobe pojačavaju.

9. Ako sveštenik ili „isterivač“ ostanu postojani do kraja, „nečista sila“ napusti osobu, i osobom odjednom zavlada mir. Umor od rituala i – MIR.

10. SVAKAKO NE SLUČAJNO – MINIJATURNO-SIMBOLIČNO CELU OVU PROCEDURU ILI „RITUAL“ IMAMO PRI PRIMENI NEPOMIČNOG LEŽANJA!

11. Zaobilazim ovde ritmove i „dinamiku“ primene nepomičnog ležanja, budući da neka nova metodologija primerena logici i problemima našeg doba slabo ljude zanima, samo bih istakao ovu fenomenologiju koja predstavlja paralelizam sa „izgonom đavola“.

12. Kako dublje „silazimo“ u opuštenost pomoću nepomičnog ležanja – tako počinju se ispoljavaju, minijaturno-simbolično, mnogi simptomi koji su nam poznati iz filmova o isterivanju đavola ili nečistih sila: pojačavanje nervoze, misaoni kovitlac koji se pretvara u grč, grčevi u raznim delovima tela, impulsi za čudne grimase na licu, itd.

13. Ako se izdrži i prođe kroz taj „veo“ – dospe se u oslobađajuću smirenost. Naravno, ne sasvim trajnu, ne odjednom i u jednoj seansi stečenu, mnogo tog „materijala“ imamo u sebi ili mnogo „lokatora“ preko kojih trpimo uticaje…

14. Naravno da se ne dešava BAŠ UVEK ovakav tok, pri svakom nepomičnom ležanju. Od toliko faktora zavisi taj tok, da je nemoguće bilo šta uopštavati: od svakakvih uticaja „sa strane“ do granica do kojih smo u sveopštem svom opuštanju došli. Ali svako, ko se eventualno usudi da isproba nepomično ležanje kao „kraljicu“ dubinskog opuštanja – treba da ima u vidu i ovakav povremeni mogući scenario.

15. I DA ZNA DA JE U PITANJU DOBAR, OČIĆUJUĆI, PREOBRAŽAJNI PROCES, a ne neko zlo koje ga snalazi.

16. Naravno, u istrajnosti u svakoj pojedinačnoj seansi treba terati dok je to podnošljivo, kada počne da postaje baš teško i strašno, lako se prestane tako što se ustane. Ništa prostije!

17. Može li ovo ipak da bude opasno?

18. Pa zar je jedna osoba na svetu, i bez nekakve svesne primene – bila u ležećoj poziciji danima i mesecima, pa – ostala čitava?! Pilot iz filma „Tajna“, te Sitin, kojeg sam ranije navodio – posle svojih nesreća, bili su mesecima nepomični. U tom periodu „išao“ je njihov misaoni rad, a sa njim: NEVEROVATNI PREOBRAŽAJ.

19. Kao što je ovde isticano uvek kada je bilo reči o metodama opuštanja: njih treba kombinovati sa angažovanjem. Ne može se, a sigurno da retko kome u ovo doba uslovi to i dopuštaju, čak i kad bi hteo – preležati čitav dan.

20. A ova beleška je: tek da bi se imale u vidu neke specifičnosti primene nepomičnog ležanja. U tom smislu je bilo i moje ranije pogrešno shvatanje ovih procesa: kada sam zapisao da je opasno preterivati sa dubinskm opuštanjem, jer se podvrgavamo uticajim pretpostavljenih sila Astrala.

21. Jeste opasno preterivanje sa opuštanem, zbog toga što tada imamo „pad“ u svom funkcionisanju, budući da kao bića nismo po konstituciji za celodnevnu pasivnost. A ne zbog uticaja „nečistih sila“. Ne utiču one na one koji se opuštaju. SAMO TADA MOGU POJAČANO DA IZBIJAJU NA POVRŠINU „STVARI“ PREKO KOJIH SU SE ONE „UGRADILE“ U NAS. A samo opuštanje je proces osvešćivanja i razgradnje svega toga njihovog.

22. Ako ima nekog jasnog načina da se formira nekakvo naše zaštitno polje – onda je to preko opuštanja. Naravno, u sklopu Ravnoteže koja znači i mudro angažovanje. Mudro – u meri u kojoj ono od nas zavisi, u kojoj nismo robijaški prisiljeni na njega, za šta imamo malo manevarskg prostora, a što je jedan pravac naše borbe.


II Drugi o parazitskim mislima (3): otac Tadej – „Kakve su ti misli, takav ti je i život“

1.
Glavna ideja ili lajt-motiv ove knjižice, iskazni su naslovom.

Nekakva hrišćanska varijanta tajnaštva.

Ispada, po ovoj knjižici: čovek može da zagospodari svojim životom dosta lako – tako što će da PREUSMERI svoje misli ka pozitivnom, ka dobru, ka Bogu. Po ovoj „doktrini“ bolji život je jednostavna posledica misaonog preusmeravanja.

Dakle, od misli, od smera i „opredeljenja“ misli zavisi kvalitet života.

A pretpostavka je da čovek može da gospodari svojim mislima, da može da bira koje ili kakve misli će da misli ili da ima, da prihvata.

Fali nam prva sitnica: da poverujemo da mi zaista tako lako možemo da gospodarimo svojim mislima, čak i više – da mi uvek mislimo svoje misli!

Poverovali bismo, kada bi nam životno iskustvo to dopuštalo!

A ko je to lud da bira loš život?!

Da dopušta da ga preplavljuju loše misli, sa kojima mu dolazi loš život.

I da bude zarobljen lošim životom zbog puke, banalne sitnice: ne zna ili neće da se malo poigra svojim mislma i da ih usmeri ka dobru i ka Bogu.

I fali nam druga sitnica, koju nam životno iskustvo ne potvrđuje: da dobre misli same po sebi donose bolji život.

Načelno dobre i „bogougodne“ misli, ne tajnaške misli-slike o boljem životu.

2.

Da se uzgred, u kontekstu parazitskih misli, dotaknemo tajnaštva.

Već je ovde odavano priznanje za njihove dokazane slučajeve uticaja misli: a) na izlečenja i u slučajevima kada je ljude zvanična medicina „otpisala“; b) na „korekcije“ životnih tokova ili dešavanja.

Što je postizano misaonim bavljenjem ciljevima ili vizualizacijom ciljeva.

Nisu li to pokazatelji da ipak „kakve su ti misli, takav ti je život“?

U „doktrini“ oca Tadeja radi se, kao što je istaknuto, o načelno dobrim mislima, na osnovu kojih nam dolazi dobar život, a po onome kako je Bog planirao za nas dobar život.

Tajnaška uspešnost se zasniva na dva „ovozemaljska“ mehanizma, koja nam se i praktično takoreći svakodnevno dokazuju, i koja su i naučno „apsolvirana“: a) intencionalnost, b) realizacija svega, bilo vezanog za predmete i produkciju, bilo za dešavanja u životu, proizilazi iz postavljenih ciljeva, napravljenih planova, misaonog bavljenja njima i delovanja na ostvarivanju svega toga (druga je stvar što to „u običnom životu“ ne ide tajnaški jednosmerno).

Pitanje koje nam se u kontekstu parazitskih misli nameće je: kako to tajnaši uspevaju, mehanizmu parazitskih misli u prkos? A znamo da bavljenje tajnaštvom ne znači neko dublje zalaženje u tajne naših misli. Naprotiv, njime se ljudi zadržavaju na površini mehaničke primene metoda i postupaka koji su vremenom u okviru tajnaške teorije razrađeni.

Već smo ranije konstatovali da bavljenje tajnaštvom znači DUHOVNI PROMAŠAJ. Znači dublje od spontanih netajnaških ljudskih težnji – dublje POTAPANJE svesti u KPZ-Iluziju ili u nerazvojna i/ili protivrazvojna bavljenja.

Ako nam je mehanizam parazitskih misli implantiran upravo iz tih razloga (da bismo bili energetski eksploatisani, degradirani i duhovno urušavani), onda je logično da tajnaštvo nesvesno i/ili nehotice mora imati dodirne tačke ili dodirnu (duhovnu) nefunkcionalnost sa mehanizmom parazitskih misli.

Da bismo kao tajnaši, mehanizmu parazitskih misli u prkos, imali uspeha sa realizacijom svojih ciljeva – mi moramo BITI PASIONIRANO OPSEDNUTI SVOJIM CILJEVIMA.

U predavanju jednog tajnaša-instruktora se daje zanimljiva ilustracija u prethodno navedenom smislu. Neki „učitelj“, da bi demonstrirao koje svojstvo je „učeniku“ potrebno da bi uspeo, zagnjuri mu gavu u vodu i malo duže je zadrži pod vodom. „Učenik“ počne grčevito da se bori da izvuče glavu na površinu. A „učitelj“ mu izvlači „mudru pouku“: „Kada budeš želeo da uspeš isto onoliko snažno kao što si sada poželeo da dišeš – zaista ćeš i uspeti“.

ELEM, TAJNAŠI, U SUŠTINI, MEHANIZAM PARAZITSKIH MISLI TRANSMUTUJU U MEHANIZAM SVOG DELOVANJA.

Svoje ciljeve, nehotice, nesvesno, pretvaraju u parazitske misli.

Ali u ovom slučaju to ispada učinkovito u smeru postavljenih ciljeva. Što su ti ciljevi duhovno, što štetni, što beskorisni – drugo je pitanje.

тадеј.jpg

3.

Otac Tadej:

Da li postoje naše misli i misli koje nam se ubacuju sa strane?

Misli nam se ubacuju sa svih strana. Sa svih strana su misleni radijusi. Kad bi nam se otkrilo, to je strašna mreža. A svako ima radio-stanicu u sebi. Čovek je mnogo precizniji aparat od radio-stanice, od televizora, samo mu je funkcija poremećena. Kako je precizno biće čovek! Kako uzvišeno! Ali ne umemo da cenimo. Ne umemo da se uključimo u izvor života, da osećamo radost života. Nego uvek nam podmeću… Neprijatelji… Prepodobnom Antoniju Gospod je otkrio mislene radijuse kojima smo okruženi. I kad je video, on je uzdahnuo; „Gospode, ko može ovo da prođe?“ I čuje glas: „Samo smireni i krotki“. Njih se oni ne dotiču. U njih su uključeni samo mir, tišina, Božanski radijusi, znak apsolutne Božanske snage. Ne uključuju se u negativno.

Dakle, i kod oca Tadeja, kao hrišćanskog mislioca – teza o tome da nam se misli “ubacuju sa strane”, da nam ih uvek “podmeću”.

Čovek misli iz “mislenih radijusa” oko sebe prima zavisno od sopstvene podešenosti, kao radio-aparat ili televizor. Ako se uključi “na negativno” – negativnosti mu dolaze. Ako se “uključi” na “mir, tišinu, Božanske radijuse, znake apsolutne Božanske snage” – eskivira negativno, “uključimo se u izvor života, da osećamo radost života”.

“Priključivanje” “na mir i tišinu” je u redu. (Da ostavimo po strani pitanje metodologije.) ALI – MIR I TIŠINA ZNAČE NEUTRALNOST! Ni pozitivno, ni negativno. “Radost života” i doticanje “Božanskih radijusa” je već angažovanje, suptilno, ali – angažovanje, usmeravanje fokusa.

Ako neko “priključivanjem” “na mir i tišinu” “ide” ka “radosti života” i “Božanskim radijusima”, ON TADA I NE ZALAZI U PRAVOM SMISLU U MIR I TIŠINU.

KAO ŠTO SE PRAVA DUBINSKA OPUŠTENOST NE DOSEŽE NI MEDITACIJOM! Što je ranije već pokazivano. Čim vi imate makar i najsuptilniji fokus na bilo čemu – NE DOZVOLJAVATE SEBI I SVOJIM MISLIMA DA DOSEGNU NAJDUBLJU I PRAVU OPUŠTENOST, TJ. “MIR I TIŠINU”.

Za dosezanje najdublje opuštenosti ili unutrašnjeg “mira i tišine” – potrebno je da zalazimo u opuštanje bez ikakvog fokusa, kao što je ranije ovde objašnjavano u vezi sa ležećim opuštanjem. ALI TADA MORAMO DA IZDRŽIMO PAKAO! Pakao suočavanja sa svakakvim teškim, često nepodnošljivo teškim sadržajima i energijama… recimo – podsvesti. Da bismo, nakon dugog procesa takvog suočavanja “dopeljali” do dubinske mirne luke.

TIME U KORENU SASECAMO IZVORIŠTE PARAZITSKIH MISLI.

Nije nemoguće da se NAPOROM VOLJE usredsređujemo na pozitivne i “Božanske mislene radijuse”.

ALI, FOKUSOM NA JEDNOM POLU MISAONIH DUALNOSTI NE ELIMINIŠEMO PRIRODU MISAONIH DUALNOSTI.

POTPUNO ISTO KAO I SA EMOCIJAMA! Beg od jačih intenziteta negativnih, u jači intenzitet pozitivnih emocija. BUMERANG ZALAŽENJA KLATNA U JEDNU KRAJNOST KAD-TAD NAM SE, NA OVAJ ILI ONAJ NAČIN, MORA OBITI O GLAVU!

Rešenje je u tome da očišćujućim procesom, preko dubinskog opuštanja, RAZGRADIMO jake intenzitete i oba pola emocija i oba pola misli. Do maksimalno nam moguće suptilnosti.

I ako govorimo o nama kao o nekakvim “prijemnicima” misli i emocija “sa strane” – onda se na ovaj način podešavamo na prijem NAJSUPTILNIJIH misli i emocija, a one su uzvišene, viših vibracija.

Samo je pitanje – sa koje to strane da ih primamo, KAD IH U OVOM ZATVORENOM KPZ-SVETU NEMA?! Ako suptilne misli i emocije visokih frekvencija „ne znaju“ za ograničenja karantinskih „bedema“, primaćemo ih svakako, ali – pitanje je da li i koliko „oštećene“ i po koju našu ličnu cenu. Jer, nije tek obična igra da u bučnom okruženju primate jedva čujne zvuke tihe muzike!

нидра.jpg


1. Malo poetski iskazana tema, ako je u ova vremena nekome uopšte do poetičnosti…

2. Tema o parazitskim mislima će, izgleda, da potraje. U međuvremenu, dok ona traje, upadaće neki kraći osvrti, sa značajnijim zapažanjima, a koja ne mogu da čekaju kraj parazitskih misli (kao teme).

3. Već sam ranije isticao URGENTNOST opuštanja. Ili, malo potpunije rečeno: DOMINACIJU opuštanja. Ležećeg, poluležećeg, ovakvog ili onakvog – to je stvar afiniteta.

4. Povezano sa tim je isticano: u svojim bavljenjima i planovima – birajmo prioritete.

5. Deluje kao krajnost, ovako iskazana preporuka. Jeste ona krajnost za nekoga ko nije ni u kakvom zarobljeničkom aranžmanu, nije pritisnut nikakvim obavezama, pa ga previše opuštanja može psihički destabilizovati.

6. Da li takvih uopšte i ima?

7. Naviknutima na stereotipe i logiku ponašanja i življenja postojeće-stare-propadajuće civilizacije: OVAKVA PREPORUKA DELUJE NE UVRNUTO, NEGO MOŽDA POMALO I BOLESNO.

8. Kakva dominacija opuštanja?! PA U TEMELJIMA ZAPADNJAČKOG DRUŠTVA JE PANAKTIVIZAM KAO VRHUNSKA MORALNA I ŽIVOTNA KATEGORIJA!

9. A što je u paketu sa problemima koji se sa dosta opuštanja pokreću, a koji su samo ODLIČNI PREVARNI mehanizmi za opstajanje u prenapregnutosti.

10. Jednom rečju: masi sa metafizičkom kataraktom u vezi sa ovim besmisleno je bilo šta dokazivati.

11. A izneta preporuka ima duboku simboličku utemeljenost u prirodi, bar u dešavanjima za koja možemo verovati da su izvorna.

12. HIBERNACIJA ZA BILJKE I ŽIVOTINJE ZNAČI – SVOĐENJE SVIH AKTIVNOSTI NA MINIMUM, DA BI SE ŠTEDELA ENERGIJA ZA PREŽIVLJAVANJE TEŠKIH I NEPOVOLJNIH USLOVA.

13. Ko ne vidi da doba Tranzicije i Transformacije znači i – doba Hibernacije, zaista metafizički ne vidi trenutna osnovna planetarna dešavanja!

14. NA ENTROPIJU I NA POVIŠAVANJE VIBRACIJA JEDINO MUDRO SE MOŽE REAGOVATI PRELASKOM NA REŽIM HIBERNACIJE!

15. U našem slučaju on znači – dominaciju opuštanja!

16. Toliko je znakova u nama i oko nas, na sve strane, i biće ih sve više, koji prethodno rečeno dramatično potvrđuju. Samo ne treba biti (metafizički) „slep kod očiju“…


Ipak, vezano uz meditaciju … Za neke vrste traume, meditacija je korisna. Ali problem je u tome što ljudi ulaze u svoj unutarnji krajolik i nisu pripremljeni i nisu vođeni, prije ili kasnije naiđu na traumu, a što onda rade? Mogli bi biti preplavljeni time, ili će naći način da se maknu od traume. I ponekad postignu nešto što podsjeća na stanje blaženstva. Ali to je stvarno neutemeljeno stanje blaženstva. Ja to zovem zaobilaženje blaženstva. To je način izbjegavanja traume. To je bilo vrlo uobičajeno u 60-im godinama kada su ljudi uzimali sve te droge, a mnogi od tih ljudi su bili traumatizirani od djetinjstva. A ono što bi oni učinili je da bi ulazili u takve vrste disocijativnih stanja blaženstva i različitih halucinacijskih slika, ali na neki način time su izbjegavali traumu. Time bi, na neki način trauma, dobila još značajniji utjecaj, a onda bi se ljudi često našli u nezgodnoj situaciji gdje bi došli u doticaj s traumom, ali bez resursa da prođu kroz nju.

1. Nema dokaza da su efekti seansi meditacije drugačiji, moćniji, od efekata bilo kojeg opuštanja (od pukog sedenja i gledanja u zid ili sa zatvorenim očima, do nepomičnog ležanja).

2. M. M. Jogi u istraživanjima u svom Institutu jeste preko aparature pohvatao takve efekte, ali ne može da se dokaže da su oni differentia specifica meditacije.

3. To su efekti svakog vida opuštanja, svakako, pod uslovom da se ono svakodnevno, kao što se kaže – sistematski, praktikuje.

4. Čak, kao što je pokazivano: i logički i praktično – meditacija ne može biti vid dubljeg opuštanja, već samim tim što podrazumeva suptilni napon fokusa na mantri, od nepomičnog ležanja, ili od bilo kojeg opuštanja koje je bez ikakvog fokusa.

5. Od davnih davnina se preko koncepta i prakse meditacije (kao i preko joge i mantranja) podiže velika mistična prašina, pa eto nam i široke palete duhovno-istočnjačkih podvala, koje su u naše doba dobile veliku prođu i na Zapadu.

6. Za “aktiviranje trauma” jeste tačno, ali, u sklopu prethodno rečenog – to nije specifična zasluga meditacije, već – svakog vida dubljeg, sistematski primenjenog opuštanja.

7. Već je bilo tekstova na blogu o tome.

8. Teško je reći o čemu se tu radi. Recimo da je u pitanju “razgradnja”, “rasformiranje” “crnih rupa” u našim dubinskim programima.

9. Svakako očišćujući proces jeste u pitanju.

10. I svakako se njime, kako u njemu napredujemo, pročišćuju i postaju moćniji naša percepcija i rezonovanje.

11. Ali, to nije milina jedna, kako se prikazuje u svakako ubedljivoj većini duhovnih radova.

12. Naprotiv, tek nas to pročišćavanje percepcije i rezonovanja uvodi u zonu muka. JER TADA POSTAJEMO SVESNI KPZ-MRCVARILIŠTA NA KOJE SMO OSUĐENI.

13. Da se pročišćavanjem percepcije i rezonovanja dospeva u domen miline “kosmičke svesti” duhovne su bajke za lakoverne i usnule.

14. Pobogu i zaboga! Pa planetarno KPZ-Mrcvarilište može da se konstatuje i bez bilo kakvih duhovnih/metafizičkioh aspiracija, običnim psihološkim, sociološkim ili filozofskim sagledavanjima!

15. I ako živimo u takvom planetarnom ambijentu – PODRAZUMEVA SE DA ĆE BISTRIJI UM SAMO JASNIJE I DUBLJE DA VIDI I SHVATA TAKVO PLANETARNO POPRIŠTE.

16. Slažem se da od “trauma” ne treba bežati, takođe ima ovde dosta tekstova o tome, smirenim suočavanjem te “energetske pakete” razgrađujemo.

17. I jeste TEK TRAUMATIČNO da se čovek samostalno upušta U DUBLJE ZONE INTENZIVNIJEG SUOČAVANJA SA TIM PROGRAMIMA ILI ENERGIJAMA. Već sam negde spomenuo – to je kao da neka ogromna “crna rupa”, sa kojom preko svoje unutrašnjosti kao preko portala dolazimo u kontakt, počinje da nas sve jače, ako ne baš usisava, a ono svakako magnetski vuče ka sebi.

18. I to je bukvalno iskustvo početka (biti nadomak) gašenja svog bića.

19. Nije opasno DOZIRANO suočavanje sa tim energijama/programima, ali – naglo prepuštanje svakako jeste gadno.

20. Međutim, postoji model sa kojim se ceo proces može izvoditi sasvim bezbedno.

21. Taj model je ritam koji sam spominjao, a nisam nešto šire o njemu pisao, jer znam da savremenim duhovnjacima, osobito ako su im se nazori u bilo kojem smislu formirali pod uticajem klasične duhovnosti, tako što “ne pije vodu”.

22. A TO JE RITAM 30’ + 30’.

23. Tj. 30-ak minuta opuštanja + 30-ak (ili u nekoj sličnoj proporciji) minuta angažovanja.

24. Ako taj ritam postane mala inercija u toku jednog dela dana, onda nas ovih 30-ak minuta angažovanja BEZBEDNO izvlači iz opasnosti naglog poniranja u preterano duboku opuštenost, a preko koje se može (može, a ne mora, zavisi od opšteg tonusa naše opuštenosti ili napregnutosti) aktivirati previše energije naših “trauma”.


1. Ne bih više ni trošio Energiju i blogovski prostor za osvrte na podvale kojima su nas Zlotvori-Paraziti preko tobožnjih velikih duhovnjaka darovali, a u vezi sa funkcijom opuštanja!

2. Pravo opuštanje, PRIRODNO opuštanje, je opuštanje BEZ IKAKVOG FOKUSA, bez ikakvih direktiva svojim mislima ili procesima uma i tela.

3. Ovde je preporučivano nepomično ležanje kao najbolji takav vid, vid opuštanja koji PRIRODNO vodi najdubljoj opuštenosti.

4. PRAVA FUNKCIJA PRAVOG OPUŠTANJA JE U POMAGANJU HOMEOSTAZI.

5. Homeostazi, kao PRIRODNOM mehanizmu kojim telo nastoji da se vrati u stanje pre nekog poremećaja (bolesti), da se vrati svom optimalnom funkcionisanju. Prostije rečeno: prirodni mehanizam SAMOIZLEČENJA, SAMOOZDRAVLJENJA.

6. Spoznajno uskogurda medicina ga vezuje samo za telo. Naravno da se Homeostaza može i mora šire shvatati, tj. u odnosu na ceo kompleks telo-um-duša.

7. Pri pravom opuštanju „svašta nešto“ psihofiozičko izbija u domen svesnog registrovanja. Svakakvi bolovi, svakakve misli, svakakva emocionalna stanja.

8. Smireno suočavanje (istrpljivanje) sa svim tim je čin razgradnje svega toga (da li su tu u pitanju programi, uticaji, energije ili nešto deseto – ne zanima nas, zanima nas proverena dejstvenost celog ovog procesa).

9. Uz neka lična „svedočenja“ o toj dejstvenosti, na blogu su navođena i psihoterapeutski proverena iskustva koja daje Dž. Raskin.

10. Koja dnevna doza (pravog opuštanja)? Recimo – oko sat vremena za „početnike“, do, u nekoj „naprednijoj“ varijanti – oko tri dnevna sata. Podrazumeva se – van ovih seansi „idu“ angažovanja (bilo ona na koja smo prinuđeni, bilo ona o kojima se ovde govori).


Unutar tog opuštanja imamo jednu fazu koja se zove sankalpa i u kojoj mi kažemo u sebi svoju želju, odluku, plan, molitvu (i zamislimo je kao da je već ostvarena) i ona se tada upisuje u našu podsvest i nastvalja da radi u nama ka svome ostvarenju. Sve tehnike Tajne (‘The Secret’) su izvedene iz te tehnike jer se sa Univerzumom može kominicirati samo na tom nivou (a ne na nivou uma). No, to je tema za sebe i tome sam ja napisao i posebnu knjigu („Tajna Tajne’).

U tom stanju se razrešavaju duboki unutrašnji konflikti, raspliću se strahovi i stresovi i iz bliže i iz dalje prošlosti (tkzv. samskare).  Pola sata opuštanje u joga nidri je kao 4 – 5 sati dubokog sna. To totalno opuštanje, kao ni jedno drugo, je zaista povratak Izvoru i ono je osnova za izlečenja i poboljšanja kod bezbrojnih bolesti i stanja kao što su poremećaji spavanja, visok i nizak krvni pritisak, dijabetes, hronični bolovi, reumatizam, strahovi i anksioznosti, rak, psorijaza, epilepsija, alkoholizam i druge zavisnosti, itd. Ona se sve više primenjuje kao pomoćno medicinsko sredstvo svugde u svetu gde je lekarima stvarno stalo do smanjenja troškova lečenja i izbegavanja štetnih nuzefekata.

https://www.joga.rs/joga-opustanja/joga-nidra/joga-nidra-joga-spavanje

I

1. Ispada da nam je cilj opuštanja – ispunjavanje želja, tj. ostvarivanje postavljenih ciljeva. Opuštanje kao uslov.

2. Što je „prljavo“ stavljanje duhovne metode u neduhovne svrhe, tj. u svrhe koje nam nisu PRIMARNO duhovne.

3. U teoriji meditacije bar su u tom smislu pošteniji: cilj sa „smirivanjem uma“, opuštanjem, kroz meditaciju, je – kosmička svest, dakle – čisto duhovni cilj.

4. Od Kuea se protežu preporuke i objašnjenja: želje, ciljevi, namere se prosleđuju u stanju opuštenosti, neki kažu – prosleđuju se podsvesti (Kue, Marfi), neki – Univerzumu.

5. Da li je baš tako? Da li je jedino i pouzdano baš tako?

6. NE ZNAMO!

7. I suprotne metode su se pokazale efikasnima. Sitinovi „nastroji“ se baš zasnivaju na naprezanju i na „galami“, tj. na energičnom i glasnom izgovaranju namera, ciljeva, odluka… Postupci šamana se takođe na tome zasnivaju. G. Braden ima snimak izlečenjenja od raka, praćenog preko ultrazvuka na ekranu, a koje se zasniva na glasovnom (i) energetskom naprezanju trojice iscelitelja.

1. Ciljevi-stavovi-odluke-namere-rešenosti

– Metode opuštanja koristimo u sklopu koncepta Ravnoteže, opuštanje nam je jedan tas na vagi Ravnoteže.

– A Ravnoteža nam je osnova bilo kakvih težnji na bilo kakvim postignućima ili na ostvarivanju bilo kako postavljenih ciljeva.

– U Ravnoteži:

a) i imamo dovoljno Energije za takve „poduhvate“ (a može se i bukvalno reći – poduhvate),

b) sam um nam harmoničnije ili bar bez ometanja, ili bar sa minimalnim ometanjima, funkcioniše, te su težnje uma, ili težnje koje umom definišemo – efikasnije.

II

1. Sva ova čudesna izlečenja koja autor nabraja…

2. On se, jadan, toliko zaneo u svojim sasvim dobrim namerama, da očigledno i sam veruje u laži koje je pokupio iz literature o joga nidri!

3. Pa, po ovome joga nidra ispada kao nekakav ČAROBNI ŠTAPIĆ za sve ljudske muke! Ko ne bi voleo da je tako, tj. da postoji takav čarobni štapić! Ali, kada se probudimo iz ovakvih „sanja“ (što kažu srpski pesnici-romantičari), onda nas surova relnost nemilice gruva sa svih strana, pomoći niotkuda, a ni instrumenata za ispomoć.

4. POSTOJI, MEĐUTIM, MRVICA ISTINE U OVIM AUTOROVIM „SANJAMA“ (sanjarenjima)! Na koju je već ranije ovde na blogu ukazivano.

5. Sa primenom nepomičnog ležanja – zaista „na videlo dana“, tj. u svest, polako počinju da isplivavaju naši problemi, psihički, fizički, psihofizički, duhovni, ko zna sve kakvi.

6. Da li probemi nastali zbog našeg i prihvaćenog preko DNK naakumuliranog energetskog deficita, ili zbog nekih implantiranih nam (isto preko DNK i na druge načine) programa i sadržaja –  ne znamo.

7. Tek – proveren način za njihovo, bilo minimalizovanje, bilo eliminisanje jeste: SMIRENO SUOČAVANJE SA NJIHOVIM ISPOLJAVANJEM, a preko seansi nepomičnog ležanja.

8. Tako je zaista OPRAVDANO OČEKIVANO da se oslobodimo i nekih od oboljenja ili zdravstvenih problema.

9. Čak, u nekoj dugoročnijoj perspektivi, višegodišnjom primenom, mogući su i (skoro) svi efekti koje je autor nabrojao, ali – to nije ona priča „laganica“ koju nam on nudi, već – PROLAZAK KROZ STRAŠNI PAKAO RAZGRADNJE ONOGA ŠTO IZ NAS IZBIJA.

10. Da, proces koji mora da bude paralelan „praktikovanju“ ciljeva ka ozdravljenju, a što se čini u smislu misaonih napora ili bavljenja tim ciljevima, ALI VAN SEANSI OPUŠTANJA.

2. Ciljevi-stavovi-odluke-namere-rešenosti

– Postupak (čin) opuštanja (najefikasnije je – nepomično ležanje /na leđima/) primenjujemo kao  multifunkcionalan, pri čemu imamo u vidu razne efekte:

a) odmor od svih dnevnih zamora,

b) dakle, eliminisanje dnevnih energetskih deficita,

c) eliminisanje i deficita, ako dospemo do tog nivoa, dubljih, težih, pogubnijih deficita, u koje smo inkarniranjem „uskočili“, a koji se, izgleda, ispoljavaju i preko zdravstvenih i dudbinskih „udara“,

d) što znači, drugačije rečeno, razna ozdravljenja ili bar telesna stabilizovanja,

e) što sve skupa doprinosi poboljšanju našeg opšteg funkcionisanja, naše percepcije, našeg mišljenja.

– Računamo na to da su ovakvi efekti to manje primetni što smo manje odmakli od početka sistematske primene opuštanja, tj. što dalje, na višemesečnom i višegodišnjem nivou, odmičemo u doslednoj primeni – to su efekti uočljiviji, „ozbiljniji“.

III

1. A PRAVA KOMPLIKOVANOST, sa primenama bilo koje duhovne ili neduhovne metode, postupka, „prakse“, bilo čega usmerenog na izvođenje bilo kakvih promena, komplikovanost koja nas i koči, i udaljava od primena…!

2. Neviđene komplikovanosti koje ni citirani autor, ni, može se reći – bilo koji autor postojeće-propadajuće-stare duhovne paradigme ne spominje ili je bar ne uzima dovoljno ozbiljno, ne uzima je ni približno kao strašni otežavajući faktor…

3. „ŽIVE“ ŽIVOTNE OKOLNOSTI U KOJIMA POKUŠAVAMO, NASTOJIMO DA PRIMENJUJEMO (ono što izaberemo).

4. Složenosti na samih i okolnosti u kojima smo već su isticane kao aksiom.

5. Stoga su prosto nepredvidljive i neopisive kombinacije i prepleti faktora u nama i oko nas, a koji deluju kao opstruktori, ometači, blokatori u pokušajima primene bilo čega usmerenog na razvojnom menjanju.

6. Tek neke ilustracije…

7. A) I uz „najtvrđu“ rešenost da primenjujemo neki postupak, metod, itd, zarobljenički aranžmani nam često ne daju ni minimalni manevarski prostor za primenu. Krenemo, a ono počnu da iskrsavaju obaveze i neodložni poslovi na sve strane, ljudi oko nas kao da u svojim, što zahtevima, što glupostima, počnu da se utrkuju da bi nam smetali, da bi nas udaljili od pokušaja primene.

8. B) Često ne možemo lako da se snađemo šta je u dešavanjima sa primenom dobar, a šta loš tok. Još posebno ako se oslonimo na podvaldžijske teorije i preporuke poput citiranih u vezi sa joga nidrom, u kojima nam se obećavaju lepote postignuća,  A PROPRAĆENE LEPOTAMA, LAKOĆAMA I MILINAMA PRIMENE ILI PUTA KOJIM SE DOLAZI DO CILJA. Ko će, ako sa nepomičnim opuštanjem krenu neka loša dešavanja, da ih percipira kao KORISNA i kao dobar put?! Jedna žena, u nekim ranijim pokušajima sa komunikacijom u vezi sa metodologijom preko fejsbuka, opisala je kako je nakon petnaestak minuta sa prvim pokušajem primene nepomičnog ležanja srce počelo toliko jako da joj lupa, da joj se učinilo da će da se šlogira.

9. C) Greška u percepciji i u zaključivanju koja se označava kao – post hoc propter ergo hoc, tj. posle toga, dakle, zbog toga. Tu „znaju“ da se tako zamršeno isprepletu uzroci i posledice, da dovode do pravog sluđivanja. Da navedem sopstveni primer. Postoji ovde tekst o fizičkom naprezanju kao nedostajućem uslovu za podizanje energetike. U SKLOPU ILI POSTAVCI FAKTORA kod mene tada, dok sam to pisao – fizičko naprezanje je zaista delovalo kao uslov koji mi je nedostajao. Jer je nakon njega došlo do podizanja energetike. Međutim… da ne zalazim u celu komplikovanu konkretnu priču… samo jedna od „zavrzlama“ koja relativizuje prethodnu konstataciju o značaju fizičkog naprezanja. Ono nam jeste uslov za dobro funkcionisanje tela. Međutim, NIJE SVAKI PAD ENEGETIKE ŠTETAN ILI NEPOŽELJAN, kao što nam se čini. U brojnim slučajevima pad energetike, tj. pojava klonulosti, malaksalosti su DOBRI, KORISNI, POŽELJNI. Neočekivan paradoks! Jer su deo procesa kojim nas se sprečava u daljem trošenju Energije u situaciji u kojoj smo već u deficitu, takođe – pad energetike može da bude deo procesa akumuliranja Energije i SIGNAL DA SMO DUBOKO ZAŠLI U ENERGETSKI DEFICIT.

10. Da ne nabrajam dalje, u ovakvom prisećanju i ne mogu da nađem najupečatljivije primere, njih treba u samim ispoljavnjima beležiti, da bi se jasnije dočarali. Ali, svako ko je pokušavao sa primenama nečeg usmerenog na promene – svakako se suočio bar sa nekim „izdanjem“ ometajućih komplikacija.

11. Sve u svemu – TO JE TO, TAKO JEDNOSTAVNO, A TAKO KOMPLIKOVANO!

12. Postupci, načini ili metode, po novoj duhovnoj paradigmi, izuzetno su jednostavni, jer se polazi od sasvim jednostavnih prirodnih mehanizama, a opet – neopisivo su, takoreći nesavladivo komplikovani u „živoj“ životnoj primeni.

3. Ciljevi-stavovi-odluke-namere-rešenosti

– Shvatamo jednostavnost samih postupaka, metoda, načina koje možemo da koristimo za izvođenje promena, za razvojno preobražavanje.

– Ali računamo i na teško uhvatljive prepreke u vidu sklopa složenih uslova i faktora u nama i oko nas, a u nastojanjima na primeni.

– Nezavisno od toga – moramo biti rešeni i istrajni u svojim pokušajima, ukoliko smo uopšte došli u svom rezonovanju do odluka da nešto u vezi sa promenama preduzimamo.

– U smislu paradoks-pozicije: nazad se ne može, tavoriti je sumorno, ne „isplati“ se, a napred je teško.

– Kako se budemo međusobno povezivali u razmeni iskustava sa primenama – tako ćemo postupno i ovladavati zamkama koje nas na tom putu čekaju.


Kad namerim tj. kad uspem da legnem, zaista mi znaci da se „podsetim“ da se opustim tj. svaki deo tela, jer tek tad primetim da su mi neki misici zgrceni, dok ih svesno ne opustim. Ali to mogu sama, tj.bez vodica/smesno zvuci/. To „davanje ideja“ o zvezdanim nebu, setnjama po sumi, moru itd, zaista zvuci zanimljivo jer je to jednostavno lepo, ali to je mastanje opustanje, a ne samo opustanje koje treba da ima za rezultat da iz nas izvedemo te „lose energije“ /ne znam kako da se trenutno izrazim o tome/..

1. Cilj je bazična, dubinska opuštenost.

2. I ona se postiže (provereno) na najprostiji način koji je već opisan.

3. Kada se postigne, kao sveprožimajuća, ona se „razliva“ ili „izliva“ na celo telo, odnosno, na na kompleks telo-um-psiha.

4. I to se dešava „frontalno“, a ne deo po deo („parče po parče“).

5. Nema šanse da se ide obrnutim smerom: preko opuštanja raznih delova tela, deo po deo, SUKCESIVNO, da se postigne DUBINSKA, BAZIČNA OPUŠTENOST.

6. Hi, pa šta bi sve moglo da bude na tom spisku za opuštanje: ruke, noge, trbuh, redom svaki prst, želudac, bubrezi, zadnjica, itd.

7. ZAR NE UOČAVAMO KOLIKO JE TO BESMISLEN POSTUPAK?!

8. Slična BESMISLICA je takođe u osnovi ideje sa OPUŠTANJEM KROZ ZAMIŠLJANJE OPUŠTAJUĆIH (tačnije – „opuštajućih“) SLIKA, kao i preko slušanja opuštajuće („opuštajuće“) muzike.

9. Um se opušta tako što mu se sugeriše produkcija nekih slika (neka su one neznamkoliko lepe!). VALJDA JE I LOGIČNO I JASNO DA UM PRITOM – RADI, po određenim direktivama?!

10. Kao i pri slušanju muzike.

11. Opuštanje uz pomoć zamišljanih slika, muzike ili mantre mogu da propagiraju oni koji do dubljih nivoa opuštenosti nisu ni stigli.

12.

Kad namerim tj. kad uspem da legnem, zaista mi znaci da se „podsetim“ da se opustim tj. svaki deo tela, jer tek tad primetim da su mi neki misici zgrceni, dok ih svesno ne opustim.

13. Grč u mišićima? ODLIČNO! Neko žiganje, neki bolovi, uznemirenost, strahovi, ubrzanije lupanje srca, itd. ODLIČNO! TO JE DOBAR ZNAK DA PROBLEMI IZBIJAJU U POLJE SVESTI. Ostaje da se oni pri opuštanju istrpe, čime se razgrađuju.

14. Proveren scenario!

15. Naivna predstava o INSTANT-OPUŠTANJU! Ako sam „krenuo“ da se opuštam, ja moram odmah, ovde i sada, da budem sav opušten! Inače to nije opuštanje.

16. U ovom slučaju mešaju se cilj i sredstvo, ili način, instrument, metod.

17. Sredstvo (način, instrument, metod) je: nepomično ležanje ili, na primer – kada sedimo i gledamo u zid (ili žmurimo).

18. Upornom primenom tog sredstva – nas treba DA SNAĐE opuštenost. A ne da je opušteno ležanje ili sedenje – uslov za postizanje dubinskog opuštanja.


To sto pisete je tako jednostavno a tako komplikovano, bar meni. Bar za sada. Dok se ne uhodam.

(Napomena: „to što pišete“, odnosi se na metodu/postupak koji je opisan u tekstu ispod kojeg je komentar, ne na stil pisanja.)

I

1. Stari dobri princip: „Istina je u paradoksu“! (U nastojanjima ka istini/Istini. A princip, dualnost prethodnom, primenjen na razotkrivanju laži i obmana: „Paradoks razotkriva laži i obmane“.)

2. Da taj paradoks istine ili istinu u paradoksu primenimo ili uočimo na primeru duhovne metodologije.

3. Tačnije – na primeru praktičnih postupaka koje preduzimamo sa ciljem da izvedemo neke promene.

4. Budući da mi „duhovne metode“ ili „duhovna praksa“ deluju pretenciozno, suviše „važno“, udaljeno od prirodnog „stanja stvari“.

II

1. Primenićemo taj princip na ukrštanju dveju relacija: a) opis – procedura primene postupka/metode; b) postupak/metoda u kontekstu stare-postojeće-propadajuće duhovne paradigme – postupak/metoda u kontekstu nove-tek nastajuće duhovne paradigme.

2. I primenićemo ga na postupku koji nije ključni u novoj duhovnoj paradigmi, ali je vrlo bitan: NEPOMIČNO ILI BOLESNIČKO LEŽANJE.

3. Nije ključni, jer se opuštanje može izvoditi i na druge načine, zavisno od nečije duhovne pozicije, stečenih navika, iskustava i poverenja.

4. I nije ključni, jer je tek jedan tas na vagi ključnog pojma – Ravnoteže.

III

1. Četiri načelna principa za Metodologiju nove duhovne paradigme.

2. A) Teži se „identifikovanju“, uočavanju i primeni prirodnih mehanizama. (Jesu Paraziti-Zlotvori relativizovali našu prirodnost, ali da ovde ne zalazimo u taj problem, i bez raspetljavanja tog relativizovanja – pojam „prirodni mehanizmi“ se može uopšteno koristiti.)

3. B) Prirodni mehanizmi, u formi duhovnih postupaka (metoda) vrlo su jednostavni, i za opis, i za praktikovanje, tj. za pokazivanje, za isprobavanje, demonstriranje.

4. C) Neopisive komplikacije iskrsavaju u nastojanju na kontinuiranoj primeni u „živom životu“ (rečita paradoks-sintagma Dostojevskog).

5. D) Kada su u pitanju efekti praktikovanja nekog postupka… Ako se i opisuju – opisuju se u smislu mogućeg. Ništa sa sigurnošću se ne obećava, zbog često ovde isticanog mnoštva varijabli nas samih, životnih uslova u kojima smo, kao i duhovnih pozicija na kojima smo. Zbog prepleta ovih varijabli jeste poželjan kontakt sa nekim ko ima iskustva sa primenom određenog postupka, prosto radi pomaganja u orijetisanju sa onim što se „praktikantu“ dešava sa primenom postupka/metode.

IV

1. Stara-postojeća-propadajuća duhovna paradigma kao da se „vlada“ baš po suprotnim principima.

2. A) Umesto nastojanja na prirodnim mehanizmima – teži se mistifikaciji. Pa i ono što je očigledno običan prirodni mehanizam (na primer: baš samo nepomično ležanje) – zaodeva se u neke specijalne duhovne „odore“, tako da se izgubi svaki trag prirodnom „poreklu“.

3. B) Od postupka primene ili procedure skoro obavezno se pravi velika „filozofija“, takve izuzetne komplikacije, da se po njihovim tumačenjima retko šta od toga može izvoditi bez specijalno obučenog, ili bar iskusnog tzv. (duhovnog) učitelja.

4. C) A za ovu duhovnu paradigmu kojoj polako odzvanja – prava je „laganica“ svakodnevna primena metode u „živom životu“. Kao da kaže: „Rešiš i primenjuješ, ništa prostije! Ako si odlučio da praktikuješ – praktikuješ, kakvih tu komplikacija može biti?!“.

5. D) A kakva je divota i milina čitati o efektima primene metoda stare duhovne paradigme: obećavaju se duhovne „kule i gradovi“, „Semiramidini vrtovi“, efekti koji fasciniraju, plene i pridobijaju, od kojih se „pada na teme“ već pri samom čitanju: kosmičke svesti, kontakt sa Univerzumom, sa Bićem, do samih „natprirodnih moći“.

V

1. Pa… da napravimo malo konceptualno poređenje između „naškog“ nepomičnog/bolesničkog ležanja, kao duhovnog postupka/metode, i istočnjačkog „uvoznog proizvoda“ – joga nidre, ili joge sa šavasana položajem.

2. Kao i u vezi sa svakom motodom stare duhovne paradigme, koja je sva u komplikacijama – postoje brojne varijante ili tipovi opisa, ovde prenosimo citat sažetog prikaza joge nidre, a iz ugla jednog našeg „uvoznika“, što bi značilo pretpostavku kakve-takve prilagođenosti uvezene varijante „domaćem“ senzibilitetu.

3. Uzgred – eto i te razlike! Komplikovane metode stare duhovne paradigme, baš zbog komplikovanosti – zahvalne su za doradu, dopisivanja, za „bezbrojna“ različita tumačenja, za izmišljanja raznih varijacija. Poznat je Ošoov primer razrade meditacije u stotinak varijanti, meditacije koja već i van toga „opstojava“ u brojnim varijantama (zen meditacija, budistička meditacija, transcendentalna meditacija, itd.).

4. Njima nasuprot, postupci/metode nove duhovne paradigme rezistentni su na konceptualna multipiliciranja, jer su svedeni na PROSTU GOLU PRIRODNU SUŠTINU. Na primer: približna proporcionalnost opuštanja i naprezanja u formuli Ravnoteže  – ne može da bude ništa drugo do približna (ili bukvalna) proporcionalnost! Nepomično ležanje (na leđima) ne može biti ništa drugo do to što same reči kažu ili znače: nepomično ležanje (na leđima).

VI

1. Da se vratimo konceptualnom poređenju… Najpre: postupak ili procedura izvođenja ili primene.

2. Nepomično ležanje se izvodi tako što se leži nepomično na leđima. Koliko dugo u jednoj seansi, koliko seansi dnevno – stvar je dopunskih objašnjenja, zavisi i od mogućnosti „praktikanta“, i od iskustava ili uhodanosti u opuštanju.

3. U nepomično ležanje se „stupa“ bez ikakve „navigacije“, bez ikakvog usmerenja uma.

4. Legne se i – prepušta se da se dešava ono što se bude dešavalo.

5. Ako se pritom pomeramo ili okrećemo „s boka na bok“ (sintagma monaha Rafailo, ali nevezano za ovu temu), u slučaju da ne možemo, da smo nedovoljno uvežbani da podnesemo nepomičnost, onda je to varijanta bolesničkog ležanja (valjda nije potrebno da se dodatno objašnjava otkud ovaj, hm – originalni, naziv?).

6. NORMALNO JE I LOGIČNO DA SVE OVO IZVODIŠ SAM! Jer – koje mi je to dubinsko opuštanje ako mi neko sedi za vratom, ili pored kreveta, i šapuće šta da radim?! Ljudi, da li ja zaista mogu da se podjednako duboko opustim uz nečije prisustvo, i uz prisustvo nekoga ko mi pritom još nešto priča, i kad sam sam?! Pa i „operisani“ od duhovnosti znaju ovde da razluče šta je istina, a šta obmana!

VII

1. Prethodno: sve duhovno prizemno, prosto – da prostije ne može biti! Toliko prosto – da bi nekog normalnijeg i ozbiljnijeg, otmenijeg duhovnjaka bilo i sramota da ovako nešto opisuje kao duhovnu metodu.

2. A pogledajmo svetlucavu fascinantnost i egzotiku opisa procedure primene joga nidre!

3.

Dakle, da ne bi bilo zabune; joga nidra nije spavanje, nisu lucidni snovi, nije stanje između sna i jave (hipnagogične halucinacije), nije hipnoza…. nije ništa od toga što vam je poznato. Ona je nešto posebno.

4.

Izvodi se tako što legnemo udobno i opušteno u joga položaj koji se zove šavasana. Vidite na slici jednu od takvih prilika u Joga Centru Sombor. To je, dakle, „mentalna’ vežba i uz pomoć glasa „voditelja’ (najčešće joga trenera ili učitelja), vi „skenirate’ telo tako što prelazite svešću jedan po jedan deo tela i, uz neke dodatne tehnike, moždani talasi vam se usporavaju i tonete u sve dublju opuštenost.

5. Napomena: autor teksta za neupućene i neiskusne, za one koji ne znaju kako izgleda kada se leži na leđima, daje i fotografiju!

6.

Kada se tako duboko opustite, voditelj vam daje ili neke slike (iz kolektivnog podsvesnog) kao što su vrh planive, pustinja, pljusak, zvezdano nebo, beskrajno nemirno more…. ili vas „glas’ vodi u neku šetnju kroz šume, na more ili planine. Za razliku od hipnoze gde vam hipnotizer sugeriše, u joga nidri su sve slike vaše a „vodič’ vam samo daje ideju. Snimio sam neke verzije joge nidre i one se mogu naručiti preko ove stranice.

https://www.joga.rs/joga-opustanja/joga-nidra/joga-nidra-joga-spavanje

VIII

1. U ovom delu teksta još samo osvrt na rečenicu, pravu fantazmagoriju, koja je iz pasusa koji će kasnije biti ceo citiran.

Pola sata opuštanje u joga nidri je kao 4 – 5 sati dubokog sna.

2. Da li autor zaista veruje u ovu glupost (koju je svakako preuzeo iz strane literature)? Ako se ova konstatacija zasniva na nekakvom ličnom iskustvu, onda je on morao da ima neke halucinogene efekte. Kao posledicu duhovnog placeba.

3. Najdublja moguća svesna opuštenost – dok um, spolja navođen, tuđim glasom navođen, “skenira” delove tela?!

4. U autogenom treningu se nešto slično radi, ali bar sami sebe vodimo kroz opuštanje redom svih delova tela.

5. Najdublja moguća svesna opuštenost – dok vam se sugerišu slike koje treba da zamislite (“vrh planine, pustinja, pljusak, zvezdano nebo, beskrajno nemirno more…. ili vas „glas’ vodi u neku šetnju kroz šume, na more ili planine”)?!

6. I OVO NIJE VID HIPNOZE?! Nije šija, nego vrat! Kako je to uopšte moguće da slike budu moje, a da mi vodič “samo daje ideju”?! On me ipak usmerava i vodi kroz proces,  i to sugerišući mi najdublju moguću opuštenost! Pa to se izvodi i u HIPNOTERAPIJI, ali se u njoj bar pošteno kaže da se radi o poluhipnotičkoj praksi.

7. NEMA I NEMA ISTINSKOG DUBINSKOG OPUŠTANJA SVE DOK NAM JE UM SVESNO ILI CILJANO USMERAVAN U BILO KOJEM SMISLU ILI U BILO KOJEM PRAVCU! ALFA I OMEGA DUBINSKOG OPUŠTANJA!

8. Pa bilo da je u pitanju neka mantra, neka slika, neka namera… čak i ako nam je odsustvo misli cilj ili namera, nema pritom dubinskog opuštanja, jer nam je UM SVEJEDNO NA STRAŽI, budni “stražar”.