Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: duhovni rast

1.

Imate li duhovnjaka (duhovnjake) ili metafizičara čiji ste poklonik ili sledbenik?

Kojem verujete.

Čije ideje smatrate ovaploćenjem Istine.

Čije savete sledite.

Čiju tzv. duhovnu praksu primenjujete.

Kojeg smatrate duhovnim uzorom.

2.

Tu je set složenih, ali i izuzetno bitnih za duhovnost/metafiziku pitanja.

Da malo „izbliza“ osmotrimo proces prenošenja i/ili usvajanja ideja?

Verovatno primećujete: to je opšte pitanje.

Ne posebno pitanje prenošenja i usvajanja ideja iz duhovnosti/metafizike.

Sa kojom oblašću se ovde povezujemo?

Naravno, sa OBRAZOVANJEM, tj. sa pedagogijom.

Jer je to oblast ili nauka koje se bave „trasferom“ ideja.

Možda niste ni stigli, zbog sveprožimajućih duhovnih stereotipa, da uočite duhovnu „naivnost do neba“?

Dovoljno je da je neko postigao visok duhovni nivo (a tek to je da se stavi „pod znak pitanja“!) i –  čim on „zine“ da priča svoje priče: imate proces DUHOVNOG PODUČAVANJA?

Kao da je za podučavanje, za prenošenje ideja – dovoljno da se raspričate o onome što znate?

Kao da vam nije potrebno poznavanje pedagoških ili pedagoško-psiholoških principa?

Načelno…

Da li pedagogija sadrži ispravne principe, dobre ideje, da li je „krcata“ ispravnim znanjima, da li je to poštovanja dostojna nauka?

Naravno da nije, naravno da to nije nijedna nauka na Zemlji! Zašto, kako…? Već smo delimično objašnjavali, da sada „ne skrećemo s puta“…

Dakle, ima i u pedagogiji/obrazovanju dobrih i ispravnih ideja, saznanja, istraživanja. Ima ih u manjem broju, ali – ima ih, i možemo se na one dobre osloniti u ovom promišljanju pitanja prenošenja znanja u okviru duhovnosti/metafizike.

3.

Uzmimo poznatu, tipičnu sitaciju…

Poznati, priznati duhovnjak, recimo – duhovnjak koji je postigao neki viši duhovni nivo…

Ko je bar u izvesnoj meri nekakav duhovni učitelj ili vođa.

Od savremenih, koji su mi, onako usput, poznati, da navedem: Muđija, Mohanđija, Sadgurua, D. Ajka (mada je on u nekoj drugoj „priči“, ali suštinski ovde spada), B. Liptona, S. N. Lazareva…

Takav duhovni učitelj je „u posedu“ nekih ideja, nekih tzv. istina.

O čoveku, o duhovnosti, o rastu svesti, o čovečanstvu, o kosmosu, možda o Biću i/ili Bogu, itd.

On želi da drugima prenese te ideje. Zašto?

Pretpostavljamo – zato, da bi drugi imali više ispravnog znanja, tačnije – DA BI IMALI VIŠE ZNANJA KOJE SE NJEMU (tom duhovnom autoritetu) ČINI ISPRAVNIM.

Da bi drugi shvatali sebe, druge ljude, život na Zemlji…

Da bi sledili njegove (Autoriteta) savete i napredovali u svesti, u duhu…

Da bi primenjivali tzv. duhovnu praksu, koja je njih same dovela do tog duhovnog nivoa.

I šta taj pretpostavljeni/zamišljeni duhovni učitelj/vođa radi?

IZLAŽE svoje ideje!

Manjem broju ljudi, ili svojih učenika.

Ili nekom širem skupu, ukoliko je već stekao veći duhovni „renome“ (npr. Muđi, Ajk, Lazarev).

4.

Da ovde zaobiđemo pitanje koje mora posebno da se razmotri.

Kakav je stav takvog učitelja/duhovnjaka prema znanju koje ima i koje izlaže?

„Kakav je stav“, makar implicitno, tj. koji makar indirektno uočavamo iz samih njegovih izlaganja?

Ne znam nijednog od njih koji se ne postavlja kao da ima znanje.

DA ZNA!

Da ima, uglavnom ili najvećim delom konačna znanja i konačna rešenja.

Ali, ostavimo po strani to, da vidimo kako ide proces prenošenja i/ili prijema ideja.

5.

Duhovni autoritet, dakle, izlaže svoje ideje.

„Uživo“.

A u naše doba to „uživo“ biva i preko internet-snimaka.

Suštinski… da li ima razlike između tog „uživo“ i njegovog pisanja, zapisano izloženih ideja?

Kada vi, u ovom drugom slučaju, kod kuće ČITATE njegove ideje.

Možda suštinski nema?

Neko vam iskazuje ili zapisuje svoje ideje.

Vi ih slušate ili čitate.

Zar suštinski proces izlaganja i prijema nije isti?

Zar čak ovaj drugi nema i neke prednosti?

Možete da prekinete kad hoćete, da nastavite kad hoćete, da se vratite na već pročitano…

E, ali zar nije tamo prednost „ŽIVO PRISUSTVO“ duhovnog autoriteta?

Kao „koncert uživo“?

Možda „AURA“ kojom zrači, ozračuje prisutne, možda ih njegov duh nadahnjuje, prožima?

Da li ZAISTA duhovni autoritet deluje svojim prisustvom? Da li verujete u to?

Možda da, možda ne! TO NIKO NE ZNA!

Možemo mi da umišljamo što poželimo, ili SVE ŠTO NAM SE SUGERIŠE.

Ili možemo da podlegnemo KOLEKTIVNOM PLACEBU.

Ne verujete?

Pa… manja je verovatnoća da verujete da neko snagom SVOG DUHA/SVESTI može da baci takoreći u kolektivni trans publiku. Kao kod Muđija – da svi u publici počnu skupa da se smeju ili da plaču (u narodu se kaže – „k’o lud na brašno“).

Još dodatno da sve to izazove neko čija je ta snaga duha „pod znakom pitanja“?

Zašto „pod znakom pitanja“? Pa – možemo li IOLE POUZDANIJE DA JE PROVERIMO?

Ili možda znate za načine pouzdanije provere?

6.

Da li um svakoga od nas isto funkcioniše?

Isto shvata ideje koje mu dolaze „spolja“?

Da li nakon određenog vremena svi imamo iste procese koji se dešavaju sa tim idejama?

7.

Da uzmemo najpre nivo SHVATANJA.

Duhovni autoritet izlaže svoje ideje.

Ako bismo nakon njegovog „satsanga“ ili izlaganja, predavanja, izdvojili nekoliko osoba…

Pa pažljivim individualnim ispitivanjem nastojali da uočimo: kako su shvaćene ideje koje su čuli…

Šta mislite, kakvi bi bili rezultati?

U ovom delu se možemo pozvati na rezultate i dobra znanja iz pedagogije, tj. iz pedagoške psihologije, iz njihovih istraživanja.

REZULTAZI BI BILI VRLO RAZNOLIKI.

Što su sadržaji apstraktniji – to je raspon raznolikosti shvatanja veći!

Uostalom, da li ovde i treba da se pozivamo na naučna istraživanja?

Zar ovo nisu „stvari“ koje iskustveno bar pretpostavljamo i bez tih istraživanja?

8.

KAKO BI DUHOVNI AUTORITET TO MOGAO DA UTVRDI?

Kada bi hteo.

Kada bi to smatrao bitnim: kakav je trenutni „odjek“ njegovog izlaganja.

INTENZIVNIM DIJALOGOM. U TOKU SAMOG IZLAGANJA.

Jer tek u tom slučaju on bi imao stalnu povratnu informaciju o realnom „ne-protoku ideja“.

Iole veštiji ili empatičniji nastavnik to zna i tako i radi.

Ne priča monološki-„autistično“ svoju priču, ne „tandrče“ „k’o pokvarena ploča“, već stalnim pitanjima nastoji da utvrdi kakav je prijem ideja kod slušalaca-učenika.

Veštijem nastavniku ni to nije potrebno, on po „facijalnoj ekspresiji“ i „sitnim“ reakcijama to uveliko primećuje.

U tom slučaju Autoritet bi se navikao da stalno „OSLUŠKUJE“ ljude kojima nešto izlaže.

Da li ste imali prilike da uočite kako, dok nešto govorite, to nema pravog odjeka kod sagovornika?

Da vas sluša iz pristojnosti. A kada nešto progovori, o onome što ste vi pričali – vi jasno osećate da vas nije razumeo najbolje?

Pretpostavljam da su svi imali takve situacije i da im je jasno o čemu se ovde radi.

Na koje činjenice se duhovni autoriteti u ovakvim slučajevima oslanjaju?

A) Došli su da ga slušaju ljudi koji su zaniteresovani za njegove ideje, tj. za duhovnost.

B) Radi se o velikim istinama/idejama koje su pristupačne svakome.

Zar mislite da su ove dve činjenice GARANCIJA da će ljudi zaista shvatati ono što čuju?

A i ako shvate, kako li je to shvaćeno?

9.

U ovom smislu postoji jedna RETKO ZANIMLJIVA SCENA iz drevnih podvaldžijskih duhovnih dela… Tj. u pitanju je „kontroverzno“ delo za koje je pitanje da li uopšte i spada u drevna dela. U podvaldžijska – nesporno.

Ali, prizanjem, scena je odlična! I vrlo realistična.

Isus/Imanuel („Knjiga o Imanuelu“) u jednoj situaciji se skoro bukvalno razbesneo na učenike.

Radi se (zaista nisam zaludan da tražim sam taj opis u tom delu, da bih ga citirao) o tome da je neko od učenika izrekao nešto čime je pokazao da neke Imauelove ideje nije dobro razumeo.

Onda se Imanuel razvikao, u smislu: „Bednici, kako vi mislite da drugima prenosite moje ideje koje niste ni razumeli?!“.

Zašto se Zvanični Isus u „Novom zavetu“ izražava često u tzv. parabolama, konkretnim pričama koje nose apstraktnije značenje?

Jasno je – da bi asptraktnije ideje približio i učenicima i ljudima koji žele da ga slede.

Da li mislite da se time problem rešava?

Svakako, delimično je to u redu, jeste donekle ovo način da se nekome neka ideja približi.

Međutim, da li je ovo onako „kompletan“ način kao što se, podrazumevano, misli u „Novom zavetu“? I šire, u svim slučajevima u kojima se duhovni autoritet oslanja na izlaganje kao način „transfera“ ideja?

Zar ne uočavamo da tu „nešto ne štima“?

(Uzgredno pitanje…

Isusove ideje su danas „boza“ i za srednjoškolce.

A on ih je „zaodevao“ u parabole, da bi ih približio tadašnjim ljudima/učenicima.

Koliko je normalno da se sa našim današnjim nivoom shvatanja, upravljamo po idejama koje su davane ljudima koji su ih tada jedva shvatali ili ih shvatali kao vrhunsku mudrost?)

10.

Dakle, to je bio nivo SHVATANJA.

A nivo USVAJANJA.

Da li razumete razliku?

Jedno je kad čujete neke ideje, pa ih shvatite ili ne.

Drugo je kad te ideje, naravno, uslov je da ste ih shvatili, prihvatate kao deo svojih nazora.

Prihvatate kao svoje „istine“. Usvajate.

Kako to da utvrdimo?

Proverimo onih nekoliko pretpostavljenih osoba sa izlaganja Autoriteta.

Proverimo ih nakon mesec dana, nakon godinu dana, 2-3 godine.

Napravimo jedan psihološko-spoznajni „snimak“.

Kakve rezultate očekujete?

Naravno, situcija je komplikovana.

Sadrži preplet mnoštva faktora.

Teško je apstrahovati čist „destilat“ ideja baš sa tog posmatranog izlaganja Autoriteta.

Ako „prizovemo“ u pomoć istražvanja iz pedagogije (rekoh – suštinski ovo je njen teren) – rezultati su poražavajući.

Usvajanje tuđih ideja je nezamislivo komplikovanije od onoga što zamišljamo.

Ili od naivne predstave koju o tome imamo.

A TA NAIVNA PREDSTAVA JE, ETO, I U TEMELJIMA SVIH DREVNIH DUHOVNIH DELA. U slučajevima u kojima se makar indirektno prikazuje prenošenje ideja nekog duhovnog učitelja učenicima ili zainteresovanima.

Već smo spomenuli Isusa i „Novi zavet“.

Zar to nije naivnost „do neba“?!

On izlaže načela svog učenja.

Učenici te ideje, tobože, upijaju „kao sunđeri“.

I SPOSOBNI SU DA IH NAKON NJEGOVE SMRTI DALJE PRENOSE KAO SVOJE (tj. kao usvojene).

Da i ne govorimo o tome da ih izvestan broj godina (možda i decenija) nakon njegove smrti VERNO beleže!

11.

Ali, to je bilo samo JEDNO izlaganje jednog Autoriteta?

Možda spadate u one koji ne slede JEDAN duhovni/metafizički autoritet?

Možda redom čitate/slušate ono što izaberete?

Pa birate ideje koje vam se dopadnu.

Kao pčela koja ide sa cveta na cvet, sakupljaći nektar.

(I ja sam tako mislio i koristio nekada tu metaforu.)

Dobro… A KOJIM PRAVCEM SE PRITOM KREĆETE?

Kako birate „cvetove“ na koje ćete „sleteti“?

Posebno je ovo pitanje značajno u naše doba, u doba interneta i tolikih jutjub-snimaka, tolikih pdf-knjiga…

Imate dostupnost svemu što od tih sadržaja poželite.

ALI PRITOM I GRATIS-DŽUNGLU!

Ići kroz džunglu kao pčela…?

Pre tu ide metafora-fraza: „IĆI K’O MUŠICA BEZ GLAVE“!

Pa čak i da napravite nekakav red u onome što ćete čitati ili pratiti…

Opet su to mora informacija.

Eno hrvatskog sajta na kojem su postavljeni neki moji tekstovi, „Val“…

„Kasiopejske transkripte“.

Recimo da se za njih opredelite, kao što se, očito, vlasnik sajta opredelio.

Tu se nižu hiljade strana!

I hajde da vi „kao pčela“ sakupljate „nektar“ ideja u toj šumi?

I možda vi pritom pređete „kilometre“ i „kilometre“…

Ili gigabajte tih sadržaja…

A šta ako tek tu i tamo naiđete na poneku ideju koja vam deluje prihvatljivo?

Ne suočavate li se onda sa pitanjem efektivnosti uloženog vremena i energije?

12.

„OBRNI-OKRENI“…! ZAR NE VIDIMO DA TU „NEŠTO NE ŠTIMA“?!

ODNOSNO, DA JE STVAR U NEČEM DRUGOM?!

U nečemu što je skoro pa daleko od svih ovih DOSADAŠNJIH PREDSTAVA o duhovnosti i o DUHOVNOM UČITELJSTVU?

Da li se to i vama čini?

Meni je MNOGO VIŠE od toga da mi se čini!

Meni su ove činjenice jasne, očigledne kao dan.

Kao što rekoh – možda zato što sam u poziciji da na ovom terenu povezujem i znanja, iskustva iz obrazovanja/pedagogije, i iz duhovnosti/metafizike.

A, valjda smo videli u naznakama – ovo je suštinski teren obrazovanja/pedagogije?

Zar, uostalom, i sam klišejski naziv duhovne „titule“ ne upućuje na tu činjnicu: „duhovni UČITELJ“?

13.

Prvi princip!

Možemo li mi bez tuđih ideja? (U smislu u kojem je ovde objašnjeno.)

Deluje kao očigledno da ne možemo?

Pa ne može svako od nas od trenutaka prve svesnosti da iznova lično dolazi do svih duhovnih ideja.

Dakle, normalno je da se upoznajemo sa tuđim idejama.

Ostavimo po strani pitanje „metodologije“ koju pritom koristimo („pčela sa cveta na cvet“, „mušica bez glave“, tumaranje kroz džunglu-internet, privrženost jednom autoru, itd.).

14.

Drugi princip.

Valjda smo već uočili… ili bar naznačili…?

Beskrajnu raznolikost svih nas.

Beskrajna složenost, povezana sa tim, naglašavana je i pokazivana ranije (ovde na blogu).

Šta presek ova dva svojstva znači?

Naše ideje su NAŠE!

Tuđe ideje su TUĐE!

Naizgled nesuvislo mudrovanje?

Uz prethodna dva svojstva – ne deluje li KAO NORMALNO JE DA NEMA (suštinskog) USVAJANJA TUĐIH IDEJA?

Da li vam ovaj princip normalnosti deluje normalno?

Možda teško, u moru svih stereotipa kojima smo i u okviru duhovnosti/metafizike zatrpani?

Pa šta ispada kao najnormalnije do sada kroz istoriju duhovnosti/metafizike?

Da neko ili neki imaju dobre ideje, ili ideje koje otkrivaju istinu ili Istinu.

Da nam oni prenose te ideje.

Da ih mi usvajamo.

Usvojivši ih – I MI BIVAMO ISPUNJENI ISTINOM?

ZAISTA?!

A JESTE LI, AKO SE „VLADATE“ PO OVOM PRINCIPU, UOČILI ŠTA VAM JE I KOLIKO BOLJE U LIČNOM FUNKCIONISANJU I UOPŠTE U ŽIVOTU SA SVIM TIM USVOJENIM „BLAGOM“?!

Ako ste uopšte i mogli da ga usvojite onako kako se to zamišlja?!

15.

Treći princip!

ZAR NE DELUJE KAO NORMALNIJE…?

Da ono, što nazivamo usvajanjem tuđih ideja…

Bude TEK SAMO PODUDARNOST naših nazora sa autorovim?

Ili: podudarnost nekih naših i nekih njegovih ideja?

Ili njegovo „buđenje“ naših ideja/nazora, „TIK“ do kojih smo i sami bili? U smislu u kojem slutimo neki stav/odgovor na neko pitanje koje nas muči, ali nam još nije najjasniji, ono što pročitamo („tuđe ideje“), tu jasnoću nam aktiviraju.

Da li vam ovo deluje kao normalno, kao „normalnija“ normalnost od one prethodne?

Ali – veštiji autori mogu na lepši, precizniji, potpuniji način, od nas, da iskažu te ideje?

To je druga stvar: ako mi prihvatamo NJEGOVE/NJIHOVE iskaze, formulacije tih ideja, NJIHOVA ŠIRA OBJAŠNJENJA.

Valjda je očigledno da je to „druga stvar“ u odnosu na usvajanje tuđih ideja?

16.

Četvrti princip!

Možda i najbitniji?

Ali, kako je nemoguć bez prethodnih, možda nije „zapelo“ da ga izdvajamo.

Sa čime se pojam duhovnosti/metafizike uglavnom povezuje?

Posebno kod onih koji i nisu nešto zainteresovani za njih.

Zar vam se ne čini: sa najvišim apstrakcijama, sa najneodređenijim temama i sadržajima?

Bivanje, Postojanje, tajne kosmosa (ne u fizičkom smislu), tajne čoveka, tajna istorija, duh, itd.

Zar vam se ne čini da se u retko kojim oblastima ili temama (izuzev filozofije, koja ima veze sa metafizikom) može maltene pričati sve i svašta, s vezom ili takoreći bez veze, a da to ispada kao kakva-takva mudrost?

„Spojiti se sa Bićem“, „steći kosmičku svest“, „Iluminati postavili Vučića“, „Vlada iz senke stvorila coronavirus“, „uskoro će nas čipovati preko vakcina“, itd, itd, itd.

A šta ako je sve to istina?

Može da bude istina.

Ali – KO MOŽE DA DOKAŽE DA JESTE ISTINA?!

Dakle, može i da ne bude istina!

Pa ako je tako, zar nije mudrije reći: možda je to istina, a možda su mahinacije i zamajavanja?

I ZAR NIJE MUDRIJE PRESTATI BAVITI SE TAKVIM „STVARIMA“?

ZAR NIJE MUDRIJE POZABAVITI SE SOBOM?!

SVOJIM KONKRETNIM PROBLEMIMA!?

PROBLEMIMA SVOG ŽIVOTA?!

ZAR NISTE/NISMO TEK TU NA SVOM TERENU?!

17.

PA ZAR TA PODVALA NIJE (sledeća) GLUPOST „DO NEBA“?!

Na svakom koraku vas guše i dave problemi i problemi!

Spotičete se o njih na svakom koraku!

ILI IH MOŽDA UOPŠTE NEMATE?!

MOŽDA STE U NIRVANI?!

TEK U TO NE MOGU DA POVERUJEM!

Upadate na svakom koraku u sluđujete procedure!

U mehanizme debilizatorskih sistema!

Koji su tu da bi vas/nas mleli kao pšenicu!

Stojite, na primer, pred bankom ili bilo kojom ustanovom  u 30-ak metara dugom redu, na suncu…

I pitate se, kao mali Vudi Alen, da li se svemir širi, kako se spojiti sa Bićem, kako uskočiti u „kosmičku svest“, da li će nas Iluminati čipovati, itd?

JE L’ VAM TO LIČI NA NORMALNO RAZMIŠLJANJE I NORMALNO INTERESOVANJE ZA DUHOVNOST/METAFIZIKU?!

JE L’ VAM DELUJE DA SU VAM PRITOM DUHOVNOST/METAFIZIKA OD BILO KAKVE POMOĆI?!

18.

Malo se udaljismo sa širim objašnjenjem…

Dakle, četvrti princip!

ZAR NIJE KORISNIJE DA NAM DOBRE IDEJE IZ DUHOVNOSTI/METAFIZIKE BUDU SAMO ALATI, ORIJENTIRI, POMOĆ –  KOJE TEK TREBA DA PRIMENIMO U SOPSTVENOJ ZAPITANOSTI I PROMIŠLJANJU NAŠE KONKRENE SITUACIJE?!

Ličnih: psihofizičkih problema, problema u funkcionisanju, problema odnosa prema drugima, problema raznih vidova Zlotvorskih iscrpljivanja, a preko konkretizovanih mehanizama sistema, itd, itd, itd.

Pa u pitanjima: kako se postaviti prema svemu tome, kako sa svim tim izaći na kraj, kako početi menjati postojeću poziciju na bolje, itd, itd, itd.

Šta vas, uz sve te često i nepodnošljive terete (moram pomalo vulgarno da se izrazim, izuzetno samo ovde) – „ZABOLE UVO“ za pitanja Postojanja, Univerzuma, Bića, Iluminata, „teorije zavera“, „kosmičke svesti“, itd?!


Zabluda br. 2

Veći duhovni rast, veća duhovna moć – stiču se i izgrađuju samo van Mase, van „ralja“ Mase.

U bilo kojoj vrsti udaljenosti od nje: manastir, ašram, neka individualna izolacija, itd.

 

U stvari…!

Tačno je da je pritisak Mase na one koji su duhovno usmereni – jak. Što se o većim duhovnim aspiracijama i potencijalima radi – to je pritisak jači, do granica nepodnošljivog.

I suprotno: oni koji su sa slabijim duhovnim potenicijalima utapaju se u Masu i BAŠ TIME dobijaju stabilnost i snagu.

I razumljivo je, opravdano, ako neko pobegne iz Mase, od radnog mesta, od porodice, društva… jer mu postane nepodnošljivo.

Lakše je van Mase u duhovnim težnjama.

ALI SE TAMO NE MOŽE POSTIĆI NAJVEĆA DUHOVNA MOĆ!

Može značajna, ALI NE I NAJVEĆA,ona koja se pripisuje prosvetljenima, velikim duhovnim vođama, itd.

Pobegnete iz najžešće bitke, junačite se na prazno i – smatrate se najvećim junakom?!

Ako ste zaista postigli najveću duhovnu moć – ONDA VAM MASA NE MOŽE NIŠTA!

Onda vi možete da živite najnormalnije u Masi, uz sve obaveze koje život u Masi (društvu) podrazumeva i – duhovna snaga vam je neokrnjena, ona vas štiti. Tačnije: upravo ta moć vam donosi najpovoljnije uslove, ta moć sama po sebi preobražava uslove u kojima ste, tako, da vam idu na ruku i pritiske Mase maksimalno „amortizuju“, čak sasvim potiru.

U tom slučaju vi možete, po potrebi, i da budete u Masi i van nje, u oba slučaja ostajete postojano duhovno snažni. I ta stalna fluktuacija je ideal: neko vreme, koji dan/mesec van Mase, neko vreme, koji dan/mesec u Masi. A ne potpuna izolacija.

U slučaju opisane duhovne zablude – vaša duhovna moć zavisi od izolacije: ako ste u izolaciji – imate moć, ako ste u Masi – nemate je.

Jeste STRAŠNO TEŠKO, „nemoguća misija“ – živeti u Masi i biti duhovno jak.

Ali, da se onda ne lažemo! Nazovimo stvari pravim imenima!


1.

Rekoh ranije, nedavno…

„Korona“ svakako jeste…

Početak.

Nekih dešavanja…

Koja vode raspetljavanju…

Planetarne Scene.

Da li nužno ka poželjnom…

Za nas…

I šta je to…

Poželjno za nas…

Pojedinačno…

Posebna su pitanja…

Videćemo već…

I videćemo još…

2.

To ne znači…

Da je sve već lakše…

Da već jasno uplovljujemo…

U neki Novi svet…

Sve je još teško…

Preterano teško…

I još, TEK idu reakcije…

Gosodara/Zlotvora.

Njihove…

Ili naše, ljudi, na promene…

Ko to zna…

Ali sasvim sigurno…

Proces je pokrenut.

Što ga trenutno ne očitavamo…

Kao po nas povoljnog…

Ne znači…

Da nije dobar.

Tj. RAZVOJNI.

3.

Slabljenje Mase.

Stada.

Svesti i energija Mase.

Dubinsko olakšanje.

Prvi počeci.

To znači…

I slabljenje pritisaka…

Na one koji nisu…

U Masi…

U smislu integrisanosti.

Stopljenosti.

A fizički u Masi…

Mora se biti.

Ovako ili onako.

Bliže ili dalje.

4.

UPRAVO…

Sa tim slabljenem Mase…

Počela su da mi dolaze…

Razna raspetljavanja.

U raznim pitanjima…

O kojima je ovde bilo reči.

U finesama.

Ali i jedno novo…

A BAŠ KLJUČNO!

I usuđujem se da kažem…

Elemenat („peti“)…

Koji je nedostajao svima…

Koji su do sada…

Bivali, tragali, umišljali…

U okviru duhovnosti.

Ili metafizike.

Preširoka…

Prekomplikovana priča…

Da sada to pokazujem…

Dokazujem…

Hologramski „hodom“…

Biće ona već…

Osvetljavana šire…

Potpunije.

5.

Taj novi ključ…

Daleko od atraktivnosti…

Onoga što mnogi…

Duhovno zainteresovani…

Vide kao ključ-atrakciju…

Senzaciju…

A u stvari…

Taj „peti elemenat“…

U organizaciji naše pažnje…

Mišljenja…

Težnji…

Vladanja Energijom…

Energetikom…

Toliko je presudan…

Da je teško opisati.

6.

Ravnoteža.

Kao pomirenost dualnosti…

Naprezanja.

Opuštanja.

Približna proporcionalnost.

O tome sam stalno pisao.

Ovde.

Stalno naglašavao.

I stalno mi se to…

I potvrđuje.

Novina…

Ravnoteža – DA!

Ali u preseku…

Još jedne linije dualnosti.

7.

Tu liniju…

K. G. Jung…

Označio je kao…

BIVANJE…

I SMISAO…

Toliko prosto…

Čak deluje…

Glupavo…

A toliko…

KLJUČNO!

„Pada“ se…

Na Neravnoteži…

Angažovanje…

Naprezanje…

A KOLIKO SE TEK „PADA“!

NA NERAVNOTEŽI…

BIVANJA…

I SMISLA!

Pritom obe linije…

Ne-Ravnoteže…

Ukrštaju se…

Prepliću…

Međusobno uslovljavaju.

A tek voditi računa…

O obema…

„Nemoguća misija“.

Ali, bar znamo…

Gde su nam ključevi!

Pa, ako težimo…

Svašta može da se desi!

8.

Za početak, elementarno…

BIVANJE…

Ne u smislu…

U kojem se ovim pojmom…

„Prolupavaju“…

Kao prostom igračkom zavitlavaju…

Istočnjački duhovnjaci…

I ne samo oni…

Čuveno Muđijevo:

– Samo otpusti…

– I budi!

Kako da ne…!

To su igračke…

Za dečurliju!

9.

Jung je bio…

Na odličnom tragu…

I prilično je primenjivao.

Ovu liniju Ravnoteže…

ALI…!

Nije imao u vidu…

Onu drugu liniju…

Sa energetikom…

A bez obe linije…

Ravnoteža nije kompletna.

NIJE RAVNOTEŽA!

10.

Dakle, BIVANJE!

Otprilike ovako…

Funkcionisanje…

U ovom svetu…

BEZ ZAPITANOSTI…

NAD SMISLOM.

NAD SMISLOM…

U VIŠEM SMISLU.

Radiš.

Deluješ.

Dišeš.

Živiš.

Sa isključenim centrom.

Za Više.

Za Smisao.

U jednom delu dana.

U jednom polu dualnosti.

11.

To je…

NUŽNOST UZEMLJENOSTI.

Već sam spominjao…

Visoko drveće.

Što više raste…

U veće visine…

To koren…

Mora dublje da mu ide…

U zemlju.

Inače…

Jasno je…

12.

U drugom polu…

Dualnosti…

SMISAO.

Zapitanost nad Smislom.

Traženje Smisla.

TEŽNJE PREMA SMISLU.

A to su ciljevi…

Koje treba…

U svojoj Viziji…

Da imamo…

Definišemo.

Bolji svet…

Svet Smisla.

13.

U zapitanosti nad Smislom…

Do čega dolazimo?!

Do onoga…

Čime sam, možda…

I započeo ovaj blog…

DOLAZIMO DO BESMISLA!

Tu, tako…

Tom zapitanošću…

Otkrivamo…

„Suštinski Besmisao“…

Zemaljski.

Otkrivamo…

Pre toga…

Ili paralelno…

Zemaljski metafizički…

Karantin…

Pakao…

Zatvor…!

Paradoksalno…

Ali duboko istinito!


1.

Da nastavim…

Istu temu.

Mada nadalje…

Izlaganje…

Ličiće na konfuziju.

Zbrda – zdola.

Po poglavljima.

2.

Jezik.

Kao izražavanje misli.

Mišljenje.

Ovo pisanje.

Već rekoh ranije…

Nisu ovo…

Eksperimenti.

Kao u pesništvu.

„Zaumna poezija“.

I tako dalje.

3.

Mišljenje.

Logika.

Novi.

Jezik.

Novi.

Za svet…

Novi.

Ovo ovde…

Odražava…

Te potrage.

4.

MENI JE SVE…

SVE JASNIJE!

Ako smem…

To da kažem.

A čini mi se…

Napokon…

Da smem.

5.

„Sve“…

Tj. ono što smatram bitnim.

I prioritetnim…

U svom vidokrugu…

6.

JASNIJE…!

Ne sasvim jasno!

Ne još…

Ali…!

Bliže jasnom…

Nego ikada pre.

7.

Dočarati drugima…

Tu su muke!

Biće muke…

Tj. sa te strane otud.

Odakle se čita…

Ovo ovde.

8.

No…

Ko bude strpljiv…

U praćenju…

Možda postupno…

Otkrije mu se…

Pogled na stvari…

Približan…

Onom pogledu…

Iz čije perspektive…

Sve ovo se iskazuje.

9.

Spominjao sam ranije…

Ko zna koliko još ranije…

Fraktalno mišljenje.

Bilo mi nejasno…

Tada.

Dosta jasno mi…

Sada.

Ono nije ovo…

Ovde što se ispisuje.

Ono vodi tonjenju…

Biće još o njemu…

10.

Spominjao sam ranije…

Ko zna koliko još ranije…

Hologramsko mišljenje.

Bilo mi nejasno…

Tada.

Ne baš – jasno mi…

Kao na dlanu…

Sada.

Ali…

Jeste mi dosta jasnije.

11.

E…!

O NJEMU SE RADI!

OVDE PRI PISANJU.

Treba mi još dosta…

Da ovladam njime…

A tek za onoga…

Ko sve ovo…

Pokušava da čita…

„Živ nisam“!

12.

Ali…

Ko sledi dobre impulse…

Ići će dalje…

U čitanju…

Ma koliko beslovesno…

Ovo pisanje delovalo.

12.

Iza konfuzije…

Ovakvog kazivanja…

Pisanja…

Jasnija nego do sada…

Slika stoji.

S ove strane.

Da ponovim…

JASNIJA…

NE – SASVIM JASNA!


Šta on/oni znače?

 

1.

Rast ili napredovanje duha.

Rast ili napredovanje svesti.

Težimo li tome?

Svako za sebe?

Svako za sebe je u tom smislu – priča za sebe.

A kao društvo?

Ne – slabo!

Nego – NIKAKO!

Ovaj rast nemamo u vidu.

Kao cilj.

Kao vrednost.

Niti ga ili ih imamo u vidu.

Niti im težimo.

Pojam „Mase“.

U metafizici se koristi i rečit izraz-metafora: „Stado“.

Doći ćemo do potpunijih objašnjenja.

Nije namera da se vređamo.

Već da dočaramo probleme.

Fenomene.

Masa/Stado znači unificiranost.

Suštinsku.

Svi smo isti.

Niko ne štrči.

U nazorima.

Ciljevima.

Težnjama.

 

2.

Duhovni rast ili rast svesti.

Šta znače?

Teško je reći u i hiljadu i jednoj.

A kamoli u jednoj rečenici.

Značenje će se donekle približavati.

Razjašnjavati.

I u ovom „serijalu“ tekstova.

Okvirno.

Približno.

Ali i nepotpuno…

Recimo da znači (znače)…

Šire, dublje shvatanje…

Sebe i sveta oko sebe.

Reklo bi se…

Pa zar nam tolike nauke…

Sve učeno/naučeno u školi…

I van nje…

Ne donose upravo to?

Trebalo bi da bude.

Ali nije tako.

Daleko od toga da je tako!

Videćemo već.

Ovde se ima u vidu NADFIZIČKO.

Nadfizička perspektiva.

Nadfizičko sagledavanje.

Shvatanje.

Ono što teži (tendira)…

Ka metafizici.

3.

Dakle…

Ko misli…

Da već ima…

Moćan duh…

Razvijenu svest…

Neka mu ih.

Rast mu nije ni potreban.

Lavirinti iluzija…

Predeo nepregedan.

Dotaći ćemo se i njega…

A ko bar sluti…

Tajne nedokučive…

U domenu duha i/ili svesti…

Ili ovom fenomenu…

Biće zainteresovan.

I možda iz ovih nekih saznanja…

Nagoveštaja…

Nešto i shvati.

Na neke zapitanosti bude podstaknut.

Podstaknut i da proba.

Možda i načini neke korake…

U rastu.

4.

Da li postoji Formula?

Ključ.

Obrazac.

Metodologija.

Sigurni.

Provereni.

Za duhovni rast ili rast svesti.

Jer…

Hiljadama godina…

Piše se o tome.

To se propoveda.

Na sve četiri strane sveta!

Daju se nebrojeni „recepti“.

A paradoksalno…!

RECEPTA JOŠ NEMA!

U saznanjima…

I iskustvima…

Jesmo sve bliži…

Konačnijim rešenjima.

Sve su nam jasniji…

Uslovljavajući fakori.

Možda smo baš-baš nadomak.

Dakle…!

TO je pozicija…

Iz koje se ispisuje ovaj „serijal“…


1.

Ovde, u tekstovima:

– čas naglasim jedno,

– čas drugo,

– čas treće.

2.

Pa se vratim, pa korigujem.

Ili „ažuriram“.

Prvo, drugo, treće.

3.

Normalno je da se ne može imati poverenja.

Ni strpljenja.

Za takvo pisanje.

4.

Jer zna se…

Veliki duhovnjaci „znaju znanje“.

Otkriju šta znaju.

I to je „vo vjeki vjekov“.

Kao urezano u kamenu!

5.

A ja bih rekao:

– Bež’te od takvih!

Mi, um, duh, svet…

Nismo statični.

Nema te istine koja se otkrije u prvom veku.

A koja će neizmenjena važiti i u dvadesetprvom.

6.

A pogotovu nema šanse da to važi za naše doba!

Za naše turbulentno, vatreno, pakleno doba.

Doba u kojem su duhovne taktike neuhvatljive.

Ili poteže uhvatljive.

I na dnevnom nivou.

A kamoli celoživotno.

I za svakoga koji je svet za sebe.

7.

Mi živimo…

I duhovnost nam se dešava…

U prepletu TRI dinamička faktora.

Pa hajde, snađi se!

I da se u ovoj Tarapani (konfuziji)…

…Držiš kao pijan plota…

…Neke BUĐAVE metodice ili frazice…

…Od pre jednog ili dva-tri milenijuma…!

8.

Kaže jedna Ruskinja u jednoj svojoj objavi.

Zemlja je u naše doba jedan strašan, neopisivi pakao.

Ja bih rekao: KPZ-Mrcvarilište.

U njemu bi bilo preteško i duhovnom gigantu.

Da opstane i snađe se.

I Bogu je… u smislu Izvornog Tvorca Zemlje i ljudi…

…dovoljno da izraste samo jedan takav gigant…

…kao znak pobede nad takvim paklom…

…i da se više nikada, bilo kada, bilo gde u Postojanju…

…ne dozvoli pakao ovakvih razmera.

9.

Prvi dinamički faktor:

– Zemlja kao Karantin-Pakao-Zatvor.

Te njegovi vladari:

– moćna bića Zlotvorsko-Parazitskog kova.

Što znači: njihovi uticaji, programi, delovanja.

10.

Drugi dinamički faktor:

– i fizički konstatovano povišavanje vibracija.

Kojima smo izloženi.

Koje nas same po sebi transformišu.

A što je daleko od prijatnog.

I daleko od podnošljivog za svakoga.

11.

Treći dinamički faktor:

– zakonomernosti našeg funkcionisanja.

Funkcionisanja kompleksa telo-um-duh.

A osobito u prepletu sa energetikom.

12.

Naša podvrgnutost parazitskom isisavanju.

Životarenje u robijaškim pozicijama.

Milenijumski su nam davnašnji…

Stoga i ne čudi što i ne znamo:

– šta naše skladno funkcionisanje uopšte i znači.

13.

Te mi možemo da živimo, mislimo i radimo…

…što najčešće i biva…

…u korist sopstvene štete.

14.

To su ta tri faktora.

I zaista…!

Treba biti duhovni gigant.

Pa se snaći u njihovim prepletima.

Ili bezbrojnim kombinacijama.

15.

Stoga…

Ako i nemate strpljenja…

…da pratite duhovne istraživače…

I ako vam nisu duhovno „kredibilni“…

A ono ipak nemojte da poklanjate poverenje…

…ni duhovno statičnima i ušančenima…

Nemojte – zbog sebe!

I jer nije vreme za takva poverenja.


Primenjujem po nesto kako uspem u ovoj vremenskoj zguzvanosti i sabijenosti obaveza. U svakom slucaju, idem polako. Nekad sam jurila i nervirala se nekontrolisano. Sad polako, smirenije.

ТO je teren prave borbe!

I teren pravog jačanja i kaljenja!

I teren SASVIM REALNOG, UZEMLJENOG OSVAJANJA SLOBODE!

Ne neki tamo transcendentni kosmosi, univerzumi, vanzemaljci, Nibire, i druga čudesa!

Imamo okolnosti koje nas dave, koje „idu ka tome“ da nas sasvim energetski slome.

I kroz „kostelaciju“ obaveza, i preko ljudi kojima smo okruženi. Bilo da oni svesno žele da nas slamaju, bilo da su nesvesni instrumenti nečiji ili „opcije“ nekih programa. (Nama je u posledicama sasvim svejedno šta je u pitanju.)

Prava veštine je: pronaći modus, metodologiju, naše postavljanje – sa kojima ćemo najpre slabiti da davljenja, pa stvarati sve više manevarskog prostora, pa onda se postupno i oslobađati.

Sasvim konkretno, sasvim ovozemaljski, sasvim očigledno, tj. sa sasvim jasnim praćenjem eventualnih efekata i pomaka.

Ne kroz konkretno-praktično NEPROVERLJIVE priče: o Biću, o čudesima meditacije, o preinkarnacijskim, postinkarnacijskim dešavanjima, itd.

1) Imamo prethodno stanje:

Nekad sam jurila i nervirala se nekontrolisano.

2) Imamo primenu nekih postupaka:

– nije u ovoj poruci direktno rečeno, pretpostavljam da se radi o uključivanju nekih od metoda opuštanja o kojima je pisano ovde na blogu.

3) Imamo „saldo“:

Sad polako, smirenije.

Naravno, ništa u ovim paklenim uslovima ne ide pravolinijski i jednostavno.

Ali su dovoljni ovakvi sitni pokazatelji da smo da dobrom putu sa svojim usmerenjem.

Kako više prostora budemo osvajali, tako ćemo se uspešnije hvatati u koštac i sa složenijim aspektima svoje psihološke, duhovne, životne situacije.

Dakle, bićemo osposobljeniji, „zreliji“ i za primenu složenije metodologije.

Ali, treba UOPŠTE krenuti sa primenama nečega čemu ćemo U TOKU SAME PRIMENE odmeravati efekte. Odmeravati sasvim jasne i konkretne efekte.

A ne da, možda i godinama, primenjujemo neke „mačke u džakovima“ (joga, meditacija, itd.), da se povodimo za opisima efekata, da se „utripujemo“ kako smo negde na putu ka „kosmičkoj svesti“, a da u realno-praktičnom smislu manifestacijama tako nečeg ni traga ni glasa.


Ako „ne pije vodu“ ono što jeste (rešenje)…

…Da vidimo ono što nije (rešenje).

„Ono što jeste“ – ideje i rešenja za kojima se ovde (na blogu) traga.

Od kojih se neka i otkrivaju.

„Ono što nije“ – ideje i rešenja koji se osporavaju (u postojećoj planetarnoj duhovnosti).

Tj. zašto mi mnoga opšteprihvaćena rešenja nisu rešenja.

Ne meni. Nego zdravoj logici i pameti!

Dakle, realno posmatrano, imali smo sve tobožnje:

– tobožnja gotova rešenja,

– tobožnje prave duhovne puteve,

– tobožnji duhovni rast; itd.

Sa iluzijama se sve može.

Zaključci (u prethodnom tekstu) izrečeni sa stanovišta radikalno prevratničkog vremena u kojem živimo.

S obzirom na vrtloge sveoprožimajućih metafizičkoh planetarnih dešanja.

Svakome čiji duhovni sluh ne registruje ta radikalna dešavanja – opravdano radikalni stavovi iz citata izazivaju podozrenje.

U smislu: „Nije nego, našao se neki pametnjaković koji suludo smatra kako je skoro sva postojeća duhovnost na krivom putu!“

U pravu su takvi: samo vreme u kojem živimo je uistinu toliko suludo.

Da je lakše shvatiti ovakvo radikalno odbacivanje „proverenih duhovnoh vrednosti“ kao refleks nečijeg (u ovom slučaju – mog) kompleksa ili iskompleksiranosti.

Nego kao NUŽNU MERU dolaženja do NAJZAD pravih duhovnih/metafizičkih rešenja.

Kao što se kaže – vreme će pokazati ko je u ovome (bio) u pravu!

Uz napomenu koja je takođe već data:

Naravno, to ne znači da apsolutno nikakvih pomaka nije bilo.

I da je baš sve u postojećem duhovnom repertoaru bezvredno.

Prethodni zaključci su generalni.

Proizilaze iz makro-sagledavanja.

Teško bi bilo, a i beskorisno, prethodni duhovni/metafizički radikalizam braniti.

Tj. njegovu osnovanost kompletno dokazivati.

Ali se to može ilustrovati na nekim primerima.

Na primerima nasumice izabranih ideja ili koncepata nekih od popularnijih savremenih naprednih duhovnjaka.

Savremenih…

Jer su oni u našem vremenu.

Te bi trebalo da im se na „pulsu“ njihovih ideja i duhovnih nazora odražava savremeno metafizičko planetarno stanje.

Videli smo kako neslavno stvar stoji sa drevnim duhovnim delima.

Kao nedodirljivim vekovnim, milenijumskim duhovnim uporištima.

Da malo zavirimo u naše doba.

U nazore i ideje naših slavnih vrhunskih duhovnih savremenika.

Mali serijal sa zaista nasumičnim izborima.

Po fenomenološkoj recepturi.

Koja znači: nečiji nazori, kao fenomen, kao holografski fenomen.

Svaka ideja održava bar u nekoj meri celovitost nečijih nazora.

Te se izvesna predstava o celovitosti nazora stiče i „skeniranjem“ izvesnog broja ideja.

Primeri su sa jutjuba, dakle – u pitanju su snimci, živi govori.

Što bismo zaobilazili tehnologiju koja nam je na raspolaganju?

I koja je sugestivna.

Dakle, povremeno poneko ovakvo „skeniranje“ nekih ideja nekih naših popularnih duhovnih savremenika…


„Moj put – put belih oblaka“ (Ošo).

Put iluzionizma.

Svest ti plovi sa oblacima.

A telo tone u „živi pesak“ Karantina-Pakla-Zatvora.

„Put kojim se ređe ide“ (S. Pek).

Put suočavanja sa mukama i problemima.

Radi njihove razgradnje.

Dakle – puteva raznih.

Poznatih i nepoznatih.

Put znači način. Metodu.

Skup metoda – metodologiju.

Način(i) na koji (koje) se organizujemo.

Sebe i svoj život.

Načini na koje postupamo i delujemo.

Koraci koje preduzimamo.

Cilj? (U slučaju duhovnosti.)

Rast i napredovanje.

Različito se shvataju.

Pa se različitim putevima i ide. Išlo.

Konstatovali smo neopisive zamršenosti.

Nas samih.

Uslova u kojima smo.

Života koji živimo.

Vidimo li, shvatamo li te zamršenosti?

Onda – ne očekujmo jednostavne puteve!

Ne tražimo ih!

Ako uopšte tražimo.

Svako za sebe.

Kao „običan čovek“.

Tj. ne kao neko od znanih duhovnjaka.

Nama deluje – oni su se snašli.

I našli jednostavne puteve.

Za utehu – nisu se snašli!

Nisu se UISTINU snašli.

Niko do sada.

Jer su naše zamršenosti nepremostive.

Bar do sada bile.

Videćemo za ubuduće.

Dakle, razumljivo je, na strani „običnog čoveka“.

Da se i ne traže, i ne probaju nikakvi putevi.

Sedi i ćuti, tu gde si!

Živi onako kako i drugi žive.

Ne talasaj!

Jer ako te kovitlac, vir, cunami zamršenosti zahvati…!

„Obrao si bostan!“

Dokle tako, sa „običnim ljudima“ u čovečanstvu?

„Običnima“, kojima nešto duhovno ne da mira.

Dok neko od nas ne nađe put-Izlaz iz Karantina-Pakla-Zatvora.

Pravi put, i pravi Izlaz!

Pa za njim krene nekoliko njih.

Pa za njima više njih.

Grudva snega i lavina.

Za takav podvig treba biti „dovoljno lud“.

Pa uz zagarantovani neuspeh – istrajavati.

„Dovoljno ludi“ su pomerali „granice mogućeg“.

Ima li dobrovoljaca?

Ja sam se odavno prijavio.

I mogu da posvedočim.

Ne – „put kojim se ređe ide“.

Nego – „put kojim se ne ide“.

Jer neki moraju i njime da idu.

Da probaju da idu.

Neuspeh jeste zagarantovan.

Ali – nikad se ne zna.

„Nikad ne reci ‘nikad’!“

Inače – put ka Izlazu niko nikad neće ni naći!


Naravno, imaju ih ona i korisnih.

Ali su im beskorisne tako komične…

Da s pravom treba da se zapitamo:

– Da li smo mi mudri, ako uopšte čitamo takve „mudrosti“?

Ako nam one imaju prođu kao prave mudrosti.

Odnosno, ako dajemo poverenje takvim delima?

Ako ih uzimamo za duhovne usmerivače.

Jelena

Ja ne znam šta da kažem. Čitam, razmišljam, smejem se sama sebi zbog svoje naivnosti /gorak smeh/, kako nisam ranije kapirala.

Komentar se odnosi na tekst „Beskorisne mudrosti ‘Slovensko-arijskih veda’“.

Neke od tih komičnih beskorisnih mudrosti, koje daje bog Perun:

– treba da poštujemo i čuvamo starije, da bi i nas deca čuvala;

– pre jela treba prati ruke i redovno se kupati;

– ne imati seksualne odnose sa članovima porodice i familije.

Ima ove sorte „mudrosti“ i kod Krišne.

(Samo sam ih zaboravio, a ne pretura mi se po tekstovima.)

Ima ih i u drugim delima.

Možda ne baš komičnih.

Na primer:

– volite neprijatelje svoje;

– ako te neko udari po jednom obrazu, okreni mu i drugi;

– ako ti neko ukrade jedan komad odeće, dodaj mu i drugi.

Znamo iz koje duhovne „kuhinje“ su ovi „recepti“.

Ali, ko bi nam bio ubedljivi „favorit“?

Po „prosipanju“ ovakvih mudrosti i duhovnih pouka.

Jahve! U tom pogledu Jahve je nenadmašan!

Evo nekih njegovih „bisera“:

– savet kako da se postupi kada se komšijski bikovi izbodu;

– kako i gde da se odlaže izmet životinja koje se zakolju, njemu kao žrtva;

– a obaška opisi posebnih procedura klanja raznih vrsta životinja;

– kako se odnositi prema ženi koja ima menstruaciju;

– pa dugačak spisak: sa kim sve u porodici i familiji ne treba imati seksualne odnose.

(Kao da se greh sa incestoidnim odnosima ne moše sažeto i uopšteno iskazati!)

Uzgred, nešto zagonetno i zanimljivo u vezi sa incestoidnim odnosima.

Zapisi iz drevnog Egipta.

Isto – upozorenja i zabrane.

Međutim: sami faraoni se toga nisu držali.

Pa su dozvoljavani i brakovi između oca i kćerke.

Prvo: kako to nije dovodilo do degeneracije?

Drugo: valjda te norme vladaju i kod Iluminata.

Radi očuvanja „krvne linije“.

Dakle, veze faraona i Iluminata.

Itd.

Jedan od zaključaka iz ranijih (na blogu) tekstova o ovim „mudrostima“:

ovo su odlična svedočanstva o nivou svesti ljudi tog doba.

Kad su im davani saveti koji su nama danas banalni.

Čak – neumesni, suvišni.

Jer su opštepoznati i zakonski normirani (na primer: o incestu).

Sa njima se današnji ljudi upoznaju od detinjstva.

Međutim, u koju zamku padaju današnji duhovno zainteresovani?

Ta drevna dela uzimaju za „vrela mudrosti“ i za duhovne orijentire.

Da, ima u njima dobrih saveta.

Ali: pogledajte kojim nivoima svesti su ta dela upućena.

Da im budu duhovni orijentiri.

Pa: KOLIKO MI DANAS MOŽEMO PO TAKVIM SAVETIMA NAPREDOVATI?!

A ta dela su u „pripadajućim“ im religijama u rangu duhovnih svetinja!

Svete osnove samih religija.

Dobro je ako neko, zaveden stereotipima, zaroni u ta dela, a onda dođe k sebi.

Otrezni se.

Tj. shvati svoje zablude i gubljenje vremena.

Jelena:

Već sam dozvolila sebi toliko trošenje na sve i svasta. (…)Pa zar mi je toliko godina trebalo…verovatno jeste.