Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: Zemlja Karantin-Pakao-Zatvor

1.

Oda Smislu.

U svetu Besmisla.

Na planeti Besmisla.

Metafizičkog.

2.

Svaki novi dan…

Težak!

Gadan!

MRAČAN!

Dani u Zarobljeništvu.

Kakvi i mogu biti?!

I još gore!

Dani u KPZ-Mrcvarlištu!

Metafizičkom.

Kosmičko-planetarnom.

3.

Nema Lepote.

U ovom svetu.

Ni Lepote, ni Smisla.

I neće ih ni biti.

Dok je ovaj svet…

Stari, uveliko propadajući.

4.

Nema Smisla u njemu.

Ni mrvice.

Može ga biti u nama.

Ako ga nađemo.

Ako ga „uzgajamo“.

I nastojimo da se prelije.

Bar u zonu našeg Polja.

5.

A…

Naći Lepotu i Smisao…

Upinjati se da se oni nađu.

U ovakvom svetu…

Ravno je šizofreniji!

Metafizičkoj.

Nema Smisla!

I nema vrednosti.

U besmislenom svetu.

U bezvrednom svetu.

U bezvrednom životu.

U životu Stoke…

Koja je tu…

Tek da bi Neki parazitirali.

Na njoj.

6.

Nema ih i nema…!

Sve dok…!

Ne počnemo…

Da se okrećemo SLOBODI!

Borba za Slobodu.

Ona počinje da daje Smisao.

Bezvrednom, besmislenom životu.

7.

Onda počinje da dobija Smisao.

I svaki novi dan!

Tek tada možeš da pomisliš:

„Iskoristi dan!“.

Daj danas sitni doprinos.

Aktiviranju svoje Moći.

Opšte, izvorne Moći.

Sitni korak po korak.

I put te vodi – Slobodi.

8.

Da li je ona postiživa?

U KPZ-nemogućim uslovima.

Kad joj se iskreno i postojano teži…

O tome se ne razmišlja.

Pomerati granice mogućeg.

Kako drugačije?

9.

Te, od takvog preokreta…

U težnjama…

Kad svane novi dan…

Inače mračan i težak.

Skoro da si srećan.

Napravićeš nove pomake.

Makar i sitne, najsitnije.

Ka Moći.

Ka Slobodi.

10.

Potrebno je imati mnogo toga.

Za ovakvo ispunjenje.

Za ovakve težnje.

Mudrosti i izdržljivosti.

Stoicizma i fleksibilnosti.

Lakše je po inerciji.

Živeti, misliti, postupati.

Ali…

Drugog načina nema.

Ni puta.

Do Smisla.

11.

Konačno nađeni Smisao!

Vrednost života.

U svetu Besmisla.

Sa njima se dobija motivator.

On nas energizuje.

Tu je i stabilnost.

Sa podizanjem energetike.

12.

Sadašnja pojačana dešavanja.

Preobražajna.

Šireplanetarna.

Dovešće ona kad-tad.

Da masovno klonu i padaju.

Slepi za KPZ-iluzije.

Entropija neće da mazi.

A tek Zlotvori-Paraziti!

Muče oni.

Ali i provociraju.

Na Mudrost.

U raspolaganju Energijom.

Na efikasnije funkcionisanje.

Na efikasnije mišljenje.

Efikasnije i moćnije.

13.

Dakle, tek tada…!

Biće pravo čudo.

Oni koji su našli Smisao.

U težnjama Slobodi.

Novom svetu.

Biće čudo.

I sa dobrom energetikom.

I sa stabilnošću.

I sa efikasnijim funkcionisanjem.

14.

„Da li će Sloboda umeti da peva?

Kao što su sužnji pevali o njoj.“

Tačno!

U Ropstvu – Sloboda je neprocenjiva.

U Novom svetu…

Biće podrazumevano svojstvo.

SADA joj se teži.

U Novom svetu ona se ima.

15.

(Metafizička) Sloboda.

Koja Sloboda?

Kakva Sloboda?

U kojem smislu – Sloboda?

Ko uočava Ropstvo…

Metafizičko zarobljeništvo…

Ko ih vidi i oseća…

Na svojoj koži.

Jasno mu je šta bi bila Sloboda.

I više nego jasno!

Ko sopstveno Ropstvo ne uočava…

Sloboda mu nije ni potrebna.

Što bi joj i težio.

Što bi gubio vreme…

Da se za nju bori.

Takav blaženstvuje.

U KPZ-iluzijama.

16.

„Što svesniji – to zarobljeniji!“

Svesnost znači potpuniju sliku.

Zarobljeništva.

Tada Oslobađanje – kompletnije.

Težnja njemu – složenija.

Teža, bezizglednija.

Veću snagu duha traži.


Marior

I SAM SE BORIM S TIM DEVETIM KRUGOM PAKLA I KAKO SE KAŽE TKO PREŽIVI IMATI ĆE O CEMU PRIČATI.

1. Ja sam uporan, može se reći – tvrdoglavo uporan, sa svojom postavkom: da možemo aktivirati svoje izvorne moći, bar neki njihov deo, ako nađemo metodološki ključ.

2. U tome se razlikujemo, a žrvanj devetog kruga Pakla nam je isti.

3. Jer mi se uporno i uporno u životu pokazuje i dokazuje: nije stvar SAMO u tome kako i šta mislimo, VEĆ I U RITMICI ŽIVLJENJA, što je logično – jer ritmika življenja podrazumeva formulu upotrebe Energije. Tek sa tim prethodnim uslovom misao nam dobija moć.

4. A valjda se slažemo oko fundamentalnog značaja Energije, da ona nije fundamentalna – ne bismo ni imali bogove Parazite nad sobom.

5. Da, kad su Zlotvorska gušenja/davljenja ekstremna – ne pomaže nikakva metodologija, ali – te faze treba izdržati, one naiđu i prođu, nemaju ni Zlotvori neograničene energetske resurse za takvo delovanje. Izdrže se ti talasi-naleti, pa se tera dalje sa primenom metodologije.

6. No, o metodologiji izbegavam da pišem, vidim da je metodologija o kojoj pišem, ili koja se meni kao delatna razotkriva u životu, nije za druge vidljiva u domenu njihove percepcije. Tj. vidljiva je kao neka čudnovata uvrnutost.

7. Tek bih ovde samo malo nešto dodatno (jer je ranije bilo reči o njoj) „natuknuo“ o metodi koju sam nazvao „EKG“-metodom.

8. A koja znači vid opuštanja koje je „PROŠARANO“ povremenim misaonim impulsima. Povremenim VOĐENIM misaonim impulsima, jer nam i inače pri opuštanju svakakve misli same od sebe kolaju umom.

9. Da li je ovo pravo opuštanje? I jeste, i nije. ALI SE ODLIČNO UKLAPA U FORMULU RAVNOTEŽE, u balansiranje Energijom, a to je ono što nam je KLJUČNO. Ostavimo po strani istočnjačke gluposti o „praznom umu“ i o dubokoj opuštenosti kao cilju, RAVNOTEŽA NAM JE PRAVI CILJ, a ona ne znači SAMO duboku opuštenost.

10. Kao što sam naglašavao: PA UM NAM RADI I U NAJDUBLJOJ PRIRODNOJ OPUŠTENOSTI – U SNU!

11. Mi treba da imamo jednu dnevnu fazu ENERGETSKOG ČIŠĆENJA. Od jačih naprezanja, A POSEBNO OD KONTAKATA SA DRUGIMA, sa masom/Stadom. Inficiramo se mi pritom, ozračimo svim i svačim.

12. NEPOMIČNO LEŽANJE JE SVETI METOD ENERGETSKOG ČIŠĆENJA.

13. Koje znači dubinsko opuštanje u kojem prepuštamo da sve što ima da izbija iz nas, iz naše unutrašnjosti – izbija, i da se time razgrađuje.

14. Dnevna faza od sat-dva takvog čišćenja je dovoljna (ne znači da mora da se izvede u jednom „bloku“). I ona bi svakako došla nakon našeg tzv. radnog vremena.

15. Nakon toga ili van toga bi išla ona „specijalna“ ritmika koja naviknutima na uzvišenu duhovnost deluje najuvrnutije: 30-60′ + 30-60′.

16. E, BITNO JE DA SE OVDE SEANSE OPUŠTANJA IZVODE KAO „EKG“-METODA!

17. VAN TIH SAT-DVA TOTALNOG OPUŠTANJA (u vidu nepomičnog ležanja) – OPUŠTANJE MORA DA NAM BUDE MISAONO (NA)VOĐENO. Ne uz kontinuirano misaono naprezanje, već uz povremene, opuštene misaone impulse (što je detaljnije objašnjavano u tekstovima o „EKG“-metodi).

18. Postoji neka finesa/razlika u EFEKTIMA SAMOG FIZIČKOG POLOŽAJA TELA, koja ni meni nije jasna, ali mi je manifestovanje te razlike vrlo jasno: MISLI KOJE NAM SE JAVLJAJU U LEŽEĆEM POLOŽAJU – TEŽE „SPLAŠNJAVANJU“, SLABLJENJU I GAŠENJU, „ATROFIRANJU“, MISLI KOJE NAM SE JAVLJAJU U SEDEĆEM POLOŽAJU – TEŽE SAMOODRŽAVANJU I KONTINUITETU.

19. Što meditanti sa višesatnim meditacijama ne zapadaju u probleme – omogućeno time što oni imaju pritom stalni misaoni fokus, na izabranoj mantri. Što tim smerom zapadaju u duhovne ćorsokake – drugo je pitanje.

20. Ako pri sedećem opuštanju nemamo vođeni misaoni fokus – omogućujemo BUJANJE PARAZITSKIH MISLI.

21. Tu se poslednjih godina nešto planetarnom energetikom radikalno izmenilo, već sam bar u naznakama konstatovao.

22. Da li je to posledica povišavanja vibracija planete, da li pojačanog Zlotvorskog delovanja, ili uz oba faktora, ne znam(o). Tek – te promene su mi jasne kao na (unutrašnjem) dlanu.

23. Pisao sam malo o tome ranije: pre ovih planetarnih promena vrlo lako mi je polazila za rukom potpuna bezmisaonost u meditaciji, i – to zaista jeste bilo vrlo prijatno stanje.

24. Ja sam nastojao da sa tim nastavim, ko ne bi sa prijatnim stanjem svesti. A onda se u nekim trenucima sve „PRESEKLO“, „prelomilo“.

25. Tako da sam tada i prestao sa meditiranjem.

26. Narodnom izrekom koja je u naslovu ovaj fenomen je odlično iskazan: AKO NAM SE UM, ČAK I PRI OPUŠTANJU, SVESNO, A NA OVDE NAZNAČENI NAČIN („EKG“-METODA)  NE BAVI NEKIM SADRŽAJIMA – POSTAJE „ĐAVOLJE POLJE“ ZA PARAZITSKE MISLI.

27. A ranija ovde isticana težnja ka bezmisonosti?

28. To su te naše zamršenosti u kojima nam je đavolski teško da se metodološki snađemo!

29. Odgovarajućom ritmikom treba da dopustimo da SEKVENCE BEZMISAONOSTI nastupaju same od sebe. Dakle, mala korekcija: ne možemo ih mi bez posledica sami indukovati.

30. Doduše, ja sam i u tim savetima objašnjavao – i u nastojanjima ka bezmisaonosti probijaju misaoni impulsi. Dakle, u suštini, i tada sam opisivao „EKG“-metodu, samo što sam drugačije postavio perspektivu objašenjenja.

31. „EKG“-metoda bi se mogla uporediti (ne baš u bukvalnoj proporciji) i sa odnosom praznog prostora i čestica u atomu (molekulu).

32. To jest, hajde da napravimo sintezu dualnosti! Dualnosti: bezmisaonost + misaoni impulsi, a u okviru „EKG“-metode.

33. To praktično znači: a) povremeni misaoni impulsi (blic-beleženje, blic-čitanje ili blic-promišljanje neke ideje; metafizičke ideje, citata, nekog svog cilja, itd), i to bi bio „šiljak“ iz EKG-a; b) „ravn(ij)a linija“: bezmisaonost, da bismo se lakše orijentisali – može uz fokus na puls i/ili disanje, bilo otvorenih očiju, bilo da se zažmuri.


Marior

„“Što smo svesniji – to smo zarobljeniji! (Kao što je već objašnjavano ovde na blogu.)
1) Jer je tek svesnome život u Karantinu-Paklu-Zatvoru i pretežak, i besmislen, i pakao na n-ti stepen!
2) Jer baš takve Zlotvori ubacuju u DROBILICU devetog kruga zemaljskog pakla, e da bi ih slomili““
I SAM SE BORIM S TIM DEVETIM KRUGOM PAKLA I KAKO SE KAZE TKO PREZIVI IMATI CE O CEMU PRICATI.

Pa ko je lud, od zemaljskih Zlotvorskih operativaca, da ustoliči religijski koncept u kojem je Zemlja Karantin-Pakao-Zatvor, i u okviru toga metodologije i načine suočavanja sa ovom planetarnom KPZ-Kanalizacijom?
TO NEVIDE NEDUHOVNI, BEZDUSNI I PROGRAMIRANI

1. Moraće ovo KPZ-Mrcvarilište debelo da se bumerang-poštom obije o glavu i ovih naših Zlotvora, i Moćnika-Kontrolora Kreacije.

2. Zamisao Tvorca ili Tvoraca ovih Parazita svakako nije bila da oni formiraju ovakva Kosmička Mrcvarilišta.

3. Već mudre RAZVOJNE SIMBIOZE sa OPD-bićima.

4. Eto, u toj kosmičkoj bahatosti, kakvu su (nam), između ostalog, nerazmrsivu spletku priredili ovi Zlotvori-Paraziti!

5. DOBILI SMO „U KONAČNICI“ RAZVOJA CIVILIZACIJE SVEPROŽIMAJUĆE I SVEPRISUTNE GLUPOSTI KOJE SE SHVATAJU KAO VRHUNSKE MUDROSTI.

6. I na terenu metafizike/duhovnosti, i na terenu filozofije, i na terenu svih ostalih nauka, kao i u bilo kojoj oblasti ljudske delatnosti.

7. PRAVA, VRHUNSKA MUDROST JE BUDNOST ZA KARANTIN-PAKAO-ZATVOR, SHVATANJE NJEGOVIH MEHANIZAMA I NASTOJANJE NA NAČINIMA SUOČAVANJA SA NJIM.

8. Prosto je blesavo ne povezivati te metafizičke temelje sa svakom naukom!

9. Vice versa: nijedna nauka nema perspektivu, ili ima perspektivu ćorsokaka, ako nema u vidu Karantin-Pakao-Zatvor.

10. Jer sve što imamo na Zemlji, I NAS SAME OVAKVE KAKVI SMO – posledica je našeg robijaškog statusa i robovskog iscrpljivanja.

11. Kada bi sve nauke, i kada bi se u okviru svih delatnosti polazilo od tog temeljnog shvatanja – svi bismo udruženo radili na otkrivanju puteva za Oslobađanje.

12. Ovako, sva znanja u okviru nauka, koja se isturaju kao vrhunske vrednosti i mudrosti – suštinski su SVE SAME MARGINALIJE I GLUPOSTI.

13. Studije i studije, mora istraživanja, celi životi posvećeni izučavanju neke bolesti, neke biljke, nekog atoma, neke planine, nekog istorijskog perioda…!

14. NEMA ŠANSE DA SE DOPRE DO CELOVITIJE SLIKE I ISTINE BEZ SAGLEDAVANJA TEME SVOG BAVLJENJA U KONTEKSTU ZEMLJE KAO KARANTINA-PAKLA-ZATVORA!

15. Obaška, a dodatno: što svako ko se UTOPI u posvećenosti izučavanju neke planine, biljke, životinje, bolesti… – protraći život I NE UOČIVŠI SOPSTVENU ROBIJAŠKU POZICIJU. I ne uočivši da je svoja tobožnja dostignuća dosegao upravo ispunjavajući verno svoju robijašku ulogu, sa funkcijom naučnog zamajavanja drugih.

16. Postojeća ljudska civilizacija je, instruisana od Zlotvora, satkana od ovakvih gluposti koje se percipiraju kao vrhunske mudrosti.

17. A Budnost za Karantin-Pakao-Zatvor, kao trenutno VRHUNSKA MUDROST, tretira se kao (polu)šizofrenija.


1. Kod T. Mikušine, ali i u drugim objavama i metafizičkim radovima koji se bave procenama tokova dešavanja u naše doba, ili procenama u vezi sa radikalnim promenama na planeti – govori se o „ubrzanom vraćanju karme“, tj. o ubrzanom vraćanju ljudima svega lošeg što su činili. Te će se ljudi, zbog tog ubrzanja, osećati pakleno nepodnošljivo teško.

2. Već je ovde bio tekst u kojem smo se dotakli podvala sa karmom ili Karmom. Da tamo datim idejama pridodamo još neke, a vezane za Energiju…

3. Dakle, koncept sa karmom/Karmom je glupost, jedna u nizu od hiljada i hiljada duhovnih gluposti kojima su nas zasipale Zlotvorske Podvaldžije milenijumima.

4. DA SE NEKOME VRATE LOŠA DELA KOJA JE DRUGIMA ČINIO?! Da ih oseti na sebi, time, tobože, osvešćuje ono što je činio.

5. A ŠTA DRUGO MOŽE, NA PRIMER, ZLOTVORSKO BIĆE DA ČINI DO – DA NANOSI DRUGIMA ZLO?! ZLO JE U NJEGOVOM BIĆU, ZLO JE LOGIKA NJEGOVOG MIŠLJENJA I POSTOJANJA.

6. Ili parazitska/Parazitska bića. ONA TEK KROZ PARAZITIRANJE MOGU DA OSTVARUJU SVOJU BIT! A KAKO DRUGAČIJE?! Naravno da je parazitiranje nanošenje zla drugome, jer predstavlja njegovo energetsko isisavanje, koje vodi njegovom uništavanju.

7. A kako vukovi, lavovi, hijene, itd, mogu da žive drugačije, do – da ubijaju i čereče miroljubiva stvorenja?!

8. I nije li glupost reći: „Vukovima, lavovima, hijenama… VRATIĆE SE KARMA sveg zla koje su za života počinili, za sva nevina, dobra bića koja su zaklali, a neka od njih su satima u mukama umirala“.

9. Paraziti/Paraziti i zlotvori/Zlotvori imaju svoju ŠIRU KOSMIČKU SVRHU. U NORMALNIM I URAVNOTEŽENIM KOSMIČKIM ZONAMA ONI SU U FUNKCIJI RASTA I RAZVOJA. Paradoksalno, ali aksiomatski tačno!

10. Zamislimo rajski predeo u kojem se samo uživa i planduje. KO TU IMA PODSTICAJA I INTERESA ZA RAST?! Uživaš od danas do sutra, svakog dana na isti način, imaš dovoljno Energije na rasplaganju… ŠTO BI SE BILO U KOJEM SMERU I IZ BILO KAKVIH RAZLOGA NAPREZAO?! Time nemaš ni podsticaje za rast. TAVORIŠ! Tapkaš, u smislu rasta svog bića, u jednom mestu.

11. Problem sa Zemljom, kao JEZIVIM Karantinom-Paklom-Zatvorom je, kao što je ovde na blogu naglašavano: ŠTO JE DOPUŠTENO ZLOTVORIMA-PARAZITIMA DA PRETERAJU I DARU I MERU. Te u takvim uslovima njihovo delovanje je daleko od RAZVOJNO PODSTICAJNOG, već je – JEZIVO URUŠAVAJUĆE.

12. Naravno da su mi/nam Zlotvori OPOZITNA STRANA, i naravno da je moja/naša orijentacija usmerena ka tome da se oni slome ILI DA SE SKLONE.

13. Međutim, UVEK SAM NAGLAŠAVAO – NE VIDIM JA NJIH KAO KRAJNJE KRIVCE ZA UŽASE KOJI MI/NAM SE DEŠAVAJU, ODNOSNO KOJE MI/NAM ONI NANOSE. Oni deluju po logici svog bića, ONI I NE MOGU DRUGAČIJE DA DELUJU DO OVAKO KAKO DELUJU.

14. AKO IM DOPUSTITE DA PRETERAJU, DA SE ZANESU U SVOM DELOVANJU, ONI ĆE, LOGIČNO, I PRETERATI, KAO ŠTO SU I UČINILI NA ZEMLJI.

15. I kako mogu da snose tzv. karmičke posledice za delovanje koje je u skladu sa LOGIKOM NJIHOVOG POSTOJANJA I NJIHOVOG BIĆA?! Gluposti neviđene!

16. MEĐUTIM POSTOJI U OVOM SLUČAJU, U SLUČAJU ZEMLJE KAO EKSPERIMENTALNOG PROMAŠAJA, NEKO KO MORA DA SNOSI POSLEDICE! Dakle, ne nekakva Karma sa vraćanjem nekakvih loših dela, već – SUOČAVANJE SA ODGOVORNOŠĆU ZA FUNKCIJU KOJU NEKO OBAVLJA, TJ. KOJU U OVOM SLUČAJU NIJE OBAVLJAO ONAKO KAKO JE TREBALO DA OBAVLJA.

17. Kao što imamo istovrsnu paradigmu na Zemlji: zaduženi ste za nešto, ne činite to za šta ste zaduženi, ili činite loše – snosite posledice (plata, tj. oduzimanje Energije, degradiranje, tj. gubljenje funkcije, itd).

18. U tom smislu moraće da snose posledice ona močna bića koja su zadužena za kontrolisanje ili nadziravanje ove zone Postojanja. MORAĆE DA SNOSE POSLEDICE ZATO ŠTO SU DOZVOLILI OVE RAZMERE DELOVANJA ZLOTVORA-PARAZITA, KOJE JE TOTALNO ZAŠLO VAN SVAKE DUHOVNE FUNKCIONALNOSTI.

19. I dovelo do toga da je ljudski život TOTALNO BEZVREDAN I BESMISLEN, TOTALNO ISTO KAO I ŽIVOT ŽIVOTINJA: život se proživi u energetskom iscrpljivanju na obezbeđivanju uslova za život, ili na bavljenju glupostima, na onome što bi tek trebalo da je fon ili pozadina za ono što je bitno: RAST DUHA I SVESTI.

20. Dakle, u osnovi podvale sa „ubrzanim vraćanjem karme“ postoji zrno istine u smislu: „UBRZANOG VRAĆANJA ENERGIJE, TJ. ELIMINISANJA ENERGETSKOG DEFICITA“.

21. ENERGETSKI DEFICITI SU OPAKI PROBLEMI SVIH NAS, A NE NEKAKVA KARMA!

22. Više nema NEKONTROLISANOG ARČENJA ENERGIJE, kao pre našeg doba. „Minusa“ koji su mogli da se protežu takoreći u beskonačnost. NIJE NI ČUDNO DA SU SE LJUDI U RANIJIM VREMENIMA MOGLI OSEĆATI STABILNO I MOĆNO. Bilo je dovoljno da SAMO MALO kontrolišete uslove pokretanja Energije, uslove „uzimanja“ Energije i – mogli ste da budete moćnik u bilo kojem smislu, ili u smislu ljudi koji su, kao što se kaže – imali veliku ulogu u čovečanstvu, ili ljudi koji su aktivirali tzv. parapsihološke moći. U bilo kojem domenu…

23. SADA SMO U DOBU „RASKANTAVANJA“ SA SVIM DEFICITIMA. U tom smislu spreman sam da verujem energetskom „vidiocu“ S. N. Lazarevu, koji predviđa da ovaj STRAHOVITI ZAMAH energetskog „raskantavanja“ („razračunavanja“, ubrzanog eliminisanja deficita, ili „instant“-suočavanja sa „taze“ napravljenim deficitima) traje do avgusta 2020. godine, sa kojim počinje Novo doba. Za one koji ovakav zamah energetskog „raskantavanja“ uopšte i prežive, a po njegovoj proceni tek određeni procenat ljudi će biti u stanju za tako što. I UPRAVO U TAKVOJ SITUACIJI POKAZAĆE SE I DOKAZAĆE DA SU „SPASONOSNI RITMOVI“ KOJI SU RANIJE OVDE DATI – BUKVALNO SPASONONA „SLAMKA SPASA“. Što reče (podvaldžija) Isus: „Ko ima uši da čuje, neka čuje“ Nažalost: „Očima neće da vidi, ušima neće da čuje, srcem neće da razume“.

24. JA NE ZNAM ŠTA JOŠ TREBA DA SE DESI, DA BAR ONI KOJI SU NAKLONJENI METAFIZICI UOČE KAKO JE OVO VREME STRAŠNOG UBRZANJA SA ELIMINISANJEM ENERGETSKIH DEFICITA?! Za ljude koji su daleko od metafizike – to je još i opravdano. Ali, da se vajni duhovnjaci neumorno zanose nekakvim duhovnim pričama o velikim duhovnim istinama, o mističnim duhovnim metodama, da se zanose velikim duhovnim autoritetima, itd, A DA NE UOČAVAJU SOPSTVENE NAJBANALNIJE PROBLEME SA ENERGIJOM… Naprosto je tragikomično. Mada je razumljivo, sa stanovišta razmera do kojih je delovanje Zlotvora-Parazita NEČIJIM DOPUŠTANJEM došlo.

25. Pa sasvim „obični“ ljudi uočavaju da se nešto sa energetikom ljudi čudno dešava! Naravno, to iskazuju na svoje načine i u skladu sa svojim poimanjem ovih pitanja. Na primer, izjave, da je pre 20-30 godina sve bilo drugačije, da su ljudi imali više snage, da su umeli iz duše da se raduju, da su išli poletno za onim što su radili, itd.

26. A da sada kolektivno-masovno-frontalno svi deluju/delujemo kao slomljeni („kao isceđene krpe“). (Jedna interesantna izjava: „Ovih godinu dana sam sav nešto polomljen“).

27. PAPAGAJSKI JE NEUVIĐAVNO DA PONAVLJAM SPASONOSNE SAVETE: OPUŠTANJE JE U NAŠE DOBA URGENTNO.

28. USMERENOST NA PRIORITETE JE TAKOĐE NEOPHODNOST. Da li moramo raditi sve i svašta kao nekada?! Da li se moramo baviti morima izluđujuće iscrpljujućih detalja?! Ili nikako da se otresemo ILUZIJE da je sve što nam padne na pamet – nužno i da se uradi?

29. A I ONO ŠTO SMO PRINUĐENI DA RADIMO (mnogo mi se dopada moj /originalni/ naziv: „iznuđenosti/maloumnosti“) – POKUŠAJMO DA OTALJAVAMO, DA PRONAĐEMO, KOLIKO JE MOGUĆE, MODUS OTALJAVANJA KOJI ZNAČI – DA NE BUDEMO ZDUŠNO UKLJUČENI U REALIZACIJU.

30. A više i neću da potvrđujem moć nepomičnog ležanja, kao POUZDANO NAJJAČEG NAČINA DUBINSKOG OPUŠTANJA KOJE ZNAČI – NAJINTENZIVNIJI „RAD“ NA ELIMINISANJU ENERGETSKOG DEFICITA. (Neću da potvrđujem i naglašavam – jer mi je savršeno jasno da ta „priča“ nikome ko ovo čita „ne pije (duhovnu) vodu“.)


 „…a radi se o tome da se on promeni’“

Dejan:

Razmatrajući ovaj Vaš tekst posle mog komentara, što kažu ljudi „tiha reka breg roni“, zaključio sam sledeće:
1. Na početku kažete, „dvadesetak posetilaca“ čitaju i aktivni su u komunikacji. Vidite, Isus je imao 12 apostola koji su ga (kao) pratili. Nijedan od njih nije napisao niti jedno Jevandjelje. Tek nakon 100-200-300 godina, uz pomoć ne znam koga, pišu se Jevandjelja. Kasnije ih kao nalaze u raznim pećinama. „KAO“: A Vi imate 20 pratilaca.
2. Kad sam prvi put ušao na blog, bio sam vrlo iznenađen načinom pisanja i razmišljanja, te sam Vam se obratio u jednom od Komentara da ću Vaše tekstove, sa početka, složiti u ward-ov dokument kao knjigu da moja deca mogu, kad odrastu da pročitaju i probaju da shvate gde žive. Pomislio sam da će Vam se blog ugasiti u nekom narednom periodu.
3. Blog još nije ugašen, ali postoje neki uticaji, koji na Vas utiče, da malo-malo imate želju da prestanete sa pisanjem.
4. Vidite,, 20 pratilaca nije malo ako se uzme u obzir da svaki od nas ima porodicu, prijatelje, kolege i poznanike, pa kad se, u vrlo retkim razgovorima sa njima, nekom od njih predoče svoja razmišljnja, uz neke od Vaših argumenata, neka samo jedan od predhodno pomenutuh shvati (a i on/ona imaju isto tako predhodno pomenutu porodicu …), pa opet, dobija se eksponencijalna kriva!
5. Isto tako, ne slažem se sa tim da su svi koji nešto gledaju i traže kibiceri (u šahu) . Ako neko ko ne zna da pomera figure, pa gleda kako one idu u polju, on nije kibicer. On je učenik. Razumem da Vam se obratio neki pop, muftija, kaluđer, … pa da Vam kroz Komentare protura priču, ali predhodnih 20 su isto kao i Vi tragaoci. Možda je talasna dužina i frekfencija Vaših reči koje šaljete ista za svih 20, (a možda i nije).
6. Opet naglašavam, nije mi želja da Vas imenujem guruom, duhovnim vođom neke sekte ili šta god to bilo, već da Vam predočim da su svesti ljudi koje su na ovom blogu, u potrazi istoj kao i Vi. Svi tražimo izlaz a znamo da je put predug i skoro beskrajan. Smernice su uvek dobrodošle.
Srdačan pozdrav.

1. Neki uticaji, da prestanem da pišem…

2. Nesporni su svakakvi uticaji na svakom koraku. I što vam/nam je svaki korak više razvojno-oslobodilački orijentisan, tim su ti uticaji „ažurniji“.

3. Međutim, ova nastojanja na (javnom) nepisanju su složenijeg „porekla“.

4. Što nam Karantin-Pakao-Zatvor „osvane“ u potpunijoj ogoljenosti – to su nam jasniji i njegovi dubinski mehanizmi.

5. I njegovi, i naši u njemu.

6. Odnosno, jasnija su nam ograničenja i programiranosti.

7. Moć oslobađajućih istina („Istina će nas osloboditi“) je limitirajuća, tj. ima jedan svoj „plafon“.

8. U sveukupnom životnom angažovanju znači ako čovek shvata istinu, da živi u Karantinu-Paklu-Zatvoru, ili, malo lepše rečeno – u KPZ-Mrcvarilištu, jer će se bar uzdržavati da rasipa Energiju na gluposti/maloumnosti ovog sveta.

9. Ali mu to shvatanje, ta istina – nije povrh tog efekta od nekog praktičnog značaja.

10. On jasno vidi KPZ-Mrcvarilište, prati njegovo funkcionisanje, prati mehanizme preko kojih je on sam ne samo metafizički, već i bukvalno fizički mrcvaren, prati dešavanja u Planetarnoj Ludnici, prati urušavanje ljudskosti kod Pripadnika Stada, ALI MU TO NIJE NI OD KAKVE PRAKTIČNE POMOĆI!

11. SHVATANJE ISTINE, ČITANJE OSVEŠĆUJUĆIH TEKSTOVA U KOJIMA SE OTKRIVA ISTINA – JESU POLAZNA OSNOVA, ALI OSTAJU „MRTAV KAPITAL“ (kao što ranije rekoh) UKOLIKO NEMA POSVEĆENOG NASTOJANJA DA SE NEŠTO PO TIM SMERNICAMA MENJA, NAJPRE U SOPSTVENOJ ŽIVOTNOJ PRAKSI.

12. Ima Svedenborg u ovom smislu jedno odlično zapažanje (u delu „Nebo i pakao“). Hrišćanskom terminologijom je iskazao ono što su, pretpostavljam, bila viđenja funkcionisanja života u nekim višim sferama, no, hrišćanska terminologija ne smeta da se uoči suština. Kaže: Anđeli u tim svetovima – ČIM PRIME BOŽJU ISTINU U SVOJE UMOVE, ODMAH PO NJOJ DELUJU, odmah je pretvaraju u dela.

13. I to je razlog koji me u vezi sa pisanjem koči više nego nekakvi eventualni Zlotvorski uticaji.

14. Bio je period kada mi je raskrinkavanje KPZ-Mrcvarilišta i njegovih „ideologa“ i „branitelja“ (osobito drevnih duhovnih dela, kao i svih duhovanjka koji ne „priznaju“ planetarni KPZ) bilo motivišuće.

15. Do neke granice to jeste korisno, neophodno. Međutim, kada se pređe ta granica, onda se zapitate: „Pa šta sa tim?!“. To jesu laži i podvale, ALI TO, ŠTO JA UOČAVAM LAŽI I PODVALE – „NI ZA JOTU“ NE MENJA MOJ ŽIVOT! Mogu do besvesti da gomilam takve opise i analize, a ostajem i dalje bespomoćni zarobljenik.

16. Stvar je u tome da tragamo za načinima na koje možemo da izvodimo promene, NARAVNO, najpre svako u svom životnom kontekstu, I ONE PROMENE KOJE POSTAVI KAO CILJEVE. Što je svest o KPZ-Mrcvarilištu šira – i potreba za promenama je temeljnija.

17. Dakle, do nekog trenutka je raskrinkavanje KPZ-podvala i nekakvo otkrivanje istina o našem robijaško-planetarnom ambijentu imalo smisla, imalo je smisla stavljati drugima na uvid takva otrkrića.

18. Onda shvatite da samo shvatanje istine ne menja stvari, VEĆ – DA ISTINU TREBA PRETOČITI U DELANJA. U one tipove ličnog delanja, u ličnom životnom krugu, o kojima je i inače pisano u ovim tekstovima, ne u nekom mesijanskom smislu sa okupljanjem ljudi, itd.

19. A ZNAM SIGURNO DA LJUDI, KOJI SU ČAK I ZAINTERESOVANI ZA OVAKVE (ne bukvano samo za ove ovde) TEKSTOVE – NISU ZAINTERESOVANI I ZA ZNAČAJNIJE PRAKTIČNE KORAKE.

20. Uglavnom sve počinje i završava se sa čitanjem ovakvih tekstova, eventualno – i uz „nastavak“ sa malo razgovora o ovakvim temama, ako imaju sa kim da o ovome popričaju.

21. Tako da ono, što deluje ohrabrujuće, „eksponencijalna kriva“, u stvari nije (izvini, Dejane, na predočavanju surovih KPZ-mehanizama) ni od kakvog značaja.

22. OD ZNAČAJA BI BILA „EKSPONENCIJALNA KRIVA“ SA PRIMENOM IDEJA U PRAKSI.

23. Ja nikada nisam nudio svoje praktične koncepte kao najbolje, ali – a) jesam ih nudio kao rešenja koja su se meni do sada otkrivala kao delatna (uz napomenu da su stalno u toku moje praćenje efekata i korekcije), b) „priznavao“ sam, tj. često i dokazivao, da od postojećih, bar meni poznatih, repertoara „duhonih praksi“ nema nijedne uistinu delatne, efektivne, razvojno-oslobodilačke.

24. U tom smislu bi mi pisanje imalo smisla kada bi blog, ili neka druga internet-varijanta, bila „teren“ ili „poprište“ za razmenu iskustava o primeni raznih praktičnih koncepata, ZA KRISTALIZOVANJE NAJBOLJIH, NAJEFIKASNIJIH REŠENJA.

25. U tom smislu sam i govorio o „kibicerstvu“. Da ne ispadne uvredljivo: ne u smislu nekoga ko nije sposoban da i sam zaigra (šah), već – ko je lenj ili inertan, ne želi da se u to upušta.

26. A „materijala“ za ovakva isprobavanja ima „rasutih“ po blogu uzduž i popreko.

27. Poslednja dva teksta bih preporučio kao nešto što se može lako i bezbedno isprobati upravo sada, „u eri“ TZV. godišnjih odmora.

28. Ja maltene tvrdoglavo idem za idejom koju je i (inače podvaldžija kao i toliki drugi) Imanuel iskazao na svoj način (tj. ja sam za tom idejom „išao“ oduvek, ali mi je bilo zanimljivo da je pričitam kod još nekog): tragajmo za izvornim Stvoriteljevim zakonima i primenjujmo ih.

29. A što sam ja iskazivao na svoj način: tragajmo za kodovima naših izvornih moći, i aktivirajmo ih.

30. To je SAVRŠENO TEŠKO, jer smo i u robijaškoj poziciji, i zamagljene svesti i osakaćenog uma, ali – u poslednja dva teksta su otkriveni neki principi preko kojih se svakako pomalo približavamo našoj izvornosti, dakle, prethodno ipak i nije savršeno nemoguća misija.


(Ovde naknadno dodajem razna dopunska objašnjenja…)

1.

Mi u ovom svetu funkcionišemo na osnovu tela i kretanja, delanja tela. Dakle, moramo imati, uz mentalno, misaono – i fizičko-praktično angažovanje. Bar poneku od onih 30-60-minutnih seansi. A i sam život nas nagoni da ih imamo.

Spasonosni ritmovi jesu čudesni, posebno u kombinaciji sa seansama nepomičnog ležanja. Ali, ne treba od njih baš očekivati čuda. Ne mogu oni otkloniti dubinske probleme koje možda imamo u sebi.

Mada su i u teškom suočavanju sa takvim problemima – spasonosni ritmovi nezamenljiv oslonac.

2.

Dnevna „očišćujuća“ zona od dva (dva-tri) sata „bolesničkog ležanja“: najbolje je da bude negde (približno) na sredini dana, odnosno, nakon prvog dela dana u kojem smo inače izloženi najjačim iscrpljivanjima. Dok „radimo“ (rad na tzv. radnom mestu; pišem sa navodnicima, jer su sve to simulacije pravih aktivnosti) – to bi bila zona nakon tih osam sati metafizičkog robijašenja.

A opuštanje obavezno protkano „EKG“ metodom (postoji tekst na blogu o njoj), što znači: sa povremenim kratkim misaonim impulsima – poneka pročitana izabrana (ranije, pri čitanju zapisana) rečenica iz dobrih metafizičkih dela, ili poneka naša „lična“ rečenica, kojom iskazujemo neki svoj cilj ili nameru.

Smisao ovog, metafizički klasično orijentisanima besmislenog postupka već je ranije objašnjavan.

3.

Prava zdrava Distanca (ne forma istočnjačke distanca-podvale) znači, na jednoj strani, da se(be) lako „privolimo“ da krenemo na posao koji nas odbija, a koji moramo da obavimo:“Izdržaću lako tih 30’/40’/60′, pa ću malo da predahnem“, itd.

Na drugoj strani znači da nas ona sprečava (ova Distanca preko spasonosnih ritmova) od pada u inerciju i grč aktivnosti koje možda volimo ili koje nam idu od ruke. „Daj još samo ovo, i još samo ovo…!“

Pa onaj metafizički glupi osećaj nakon višesatnih takvih aktivnosti: osećaj ispunjenja, osećaj kako smo vredni, kako puno radimo, itd. SVE JE TO DUHOVNO-PSIHOLOŠKI ŠTETNO, samo je tim žalosnije što to ne uočavamo.

NEMA AKTIVNOSTI, OSIM ONIH POSVEĆENIH PROMIŠLJANJU RAZVOJNO-OSLOBODILAČKIH CILJEVA, KOJE SU U KPZ-AMBIJENTU DOSTOJNE NAŠEG ZDUŠNOG FOKUSA I ULOŽENE ENERGIJE!

4.

Jutarnja malaksalost/bezvoljnost kao da postaje sveprisutna i sve intenzivnija poslednjih godina, nezavisno od toga da li je neko uma i svesti totalno zaronjene u KPZ-Šaradu ili ne.

Što možda upućuje na šire kosmičke uticaje, van ingerencija bogova-Lešinara, ove poslednje garniture koja nas arči.

Recimo: možda uslovi povišenih vibracija sami po sebi nisu OPTIMALNO POVOLJNI za nekadašnji tip našeg odmaranja kroz spavanje. 7,8 Hz su frekvencije „plodno tle“ za dobar san, frekevencije preko 30 Hz to ne mogu biti, jer su to frekvencije budnog stanja.

Ovo zapažanje usput, kao nagađanje, nije nam od praktične koristi…

5.

Priču o hroničnoj malaksalosti/bezvoljnosti, kao temeljnom duhovno-psihološkom problemu, i ne mogu da razumeju na pravi način oni koji nisu Budni za Karantin-Pakao-Zatvor.

Jer usnuli u iluzijama imaju na svakom koraku u ovom svetu vrednosti i motivatore za svoje angažovanje. Vrednosti i motivatori ih energizuju. Malaksalost/bezvoljnost može im biti sporadičan, NIMALO UZNEMIRUJUĆI problem, kada zađu u dublju premorenost. Ali, „za tili čas“ oni to otklone uz malo odmora. I „teraju dalje“.

Gde i kako da nađe u ovom svetu motivatore i vrednosti onaj ko je svestan Karantina-Pakla-Zatvora?! NEMOGUĆE-NEMOGUĆE-NEMOGUĆE!

Takav shvata, I DUBINSKI OSEĆA, svu bezvrednost ovozemaljskog života, dakle – i svog života. A koju vrednost i može imati život potpuno suštinski sličan životu životinja (da nađeš hranu, da pobegneš od predatora, ako si tuđi plen, da ostaviš potomstvo, itd)?! Obavljaš robijaške obaveze, ne možeš da iskoračiš iz njih (bar ne za sada i ne lako), vidiš jasno kao na dlanu da je celokupno ustrojstvo i tvog ličnog, i celokupnog planetarnog života – posledica nečijeg moćnog programa kojim je čovek mentano i intelektualno obogaljen, energetski isisavan.

Tim žalosnije – što čovek ništa od toga i ne primećuje, nego začas nađe vrednosti i opravdanja za svaki aspekt svog robijaškog života. Vrhunac takvog nesvesnog cinizma je jedna od tajnaško-njuejdžerskih izreka/pitanja: „Da li je Bog mogao da stvori lepši svet?!“.

6.

Da se Budni za Karantin-Pakao-Zatvor ubiju? Kao što reče Tolstoj: to mu se jasno nametalo kao jedino rešenje, samo mu je bilo pitanje da li da to izvede pištoljem ili omčom.

Ali, da ovo, po velikoj verovatnoći, nije ZATVORENI KRUG – samobistvo bi i bilo rešenje, tj. olakšanje. Ako uzmemo da je zatvoreni krug, u kojem se nakon smrti takođe zapada u neku analognu zonu šire, nematerijalne sfere Karantina-Pakla-Zatvora, čovek sadašnje muke samoubistvom samo pomera, radi trenutne male promene životne pozicije, za neku sledeću priliku. Kako samoubistvo svakako znači još neka dodatna opterećenja, to on sebi samo u višeinkarnacijskom smislu otežava položaj.

OPSTAJANJEM I BORBOM – SIGURNO JE DA OVDE I SADA, MA KOLIKO TO NEEFEKTIVNO IZGLEDALO, ON MOŽE „MIC PO MIC“ DA NA DUŽE STAZE RASTAČE SVOJE ROBIJAŠKE OKOVE. Pa, ako i ne uspe da se oslobodi do kraja ovog života – CELOŽIVOTNA BORBA ZA OSLOBAĐANJE I RAZVOJ MORA SE KAO PROJEKCIJA PRENETI I U ZONU NAKON SMRTI, ODNOSNO, NA SLEDEĆU INKARNACIJU.

Da se ne bavimo praznim i neproverljivim spekulacijama: da li će se takav uopšte još i inkarnirati. Pa sigurno da bi morao još da se inkarnira, sve dok svoju moć ne demonstrira i u ovakvim najtežim robijaškim uslovima. Ako si moćan duhovni dasa, kao što se proklamuju istočnjački duhovni prevaranti, onda ćeš da siđeš ovde u Grotlo Pakla (a ne da kukakvički „iskočiš sa točka reinkarnacije“), pa da se, uistinu moćan, poigravaš robijaškim uslovima unutar svog Polja, osnosno na svojim životnim tokovima. Kada takvu moć demonstriraš – onda znači da si Diplomirao u ovoj besmisleno najtežoj robijaškoj školi, i TEK ONDA više nema smisla da se ovde više inkarniraš.

Osim ako to ne učiniš zbog eventualno ukazanih mogućnosti da pomažeš u širem oslobađanju (drugih).

7.

Vezano za neke šire kosmičke uticaje…

Ko pažljivo „prati situaciju“ uočava da se nešto, dubinski povoljno, ipak dešava i u masi/metafizičkom Stadu.

Ljudi sve masovnije postaju svesni, bar koliko-toliko, masa iscrpljujuće složenih procedura koje su utkane u njihov/naš život.

Ljude i te procedure i svi zahtevi koji im se „ispostavljaju“ sa raznih strana, ne samo na tzv. poslu, već i u društvu, u porodici, polako počinju da slamaju.

Te se „KRUNE“ i dosadašnje hijerarhije životnih vrednosti, a to znači i ŽIVOTNIH MOTIVATORA.

Nije to još toliko jakog i lako primetnog zamaha, ali – dešavanje je u hodu.

Drže se ljudi grčevito starog načina mišljenja i starih vrednosti, inercije starih postupaka, ali – nešto ih dubinski „PROTUMBAVA“.

U vezi sa tim širim procesima: upravo mogu da se aktualizuju i malaksalost/bezvoljnost, i spasonosni ritmovi.

8.

Onima (a takvi su toliko malobrojni, da skoro kao da ih i nema) koji su definisali svoje dalekosežne RAZVOJNO-OSLOBODILAČKE CILJEVE, upravo ti ciljevi su suštinski i pravi. I oni im daju smisao zarobljeničkom životu.

Takvima je muka da izlaze na kraj sa brojnim svakodnevnim ciljevima koji su deo besmisleno složene procedure svakidašnjeg života. Zlotvori, oni drevni-moćni, koji su instalirali sve ove programe (ne ovi sadašnji, bogovi-Lešinari) tako su vešto podmetnuli Čoveku zamku: on u kratkoročnim, svakidašnjim obavezama i ciljevima vidi SUŠTINU SVOG OVOZEMALJSKOG POSTOJANJA. ONO ŠTO TREBA DA JE SA STATUSOM POZADINE, FONA, MARGINE OVOZEMALJSKOG POSTOJANJA (novac, dobri stambeni uslovi, karijera, porodica, itd) – ČOVEKU JE PODMETNUTO DA IH PERCIPIRA KAO SUŠTINSKE CILJEVE KOJI MU DAJU SMISAO ŽIVOTU.

A ono što čoveku daje smisao životu – to ga motiviše, energizuje, to zdušno obavlja, tamo mu otiče i otiče životna Energija, i eto zatvorenog kruga celoživotnog izrabljivanja na ŽIVOTNIM MARGINALIJAMA KOJE LJUDI DOŽIVLJAVAJU KAO ŽIVOTNE SUŠTINE.

Dakle, masa tih svakodnevnih obaveza i poslova, koje nazivam iznuđenostima/maloumnostima, jesu nam životna neophodnost u postojećim uslovima. I mi ih ne možemo, ma koliko metafizički biti svesni i nastrojeni, izbeći, bar ne najveći deo njih. Naprosto su utkani u životne programe u koje smo upali (a koja li nas kosmička Budala ubaci u njih?!). Dakle, ne možemo ih mimoići.

Dodatno što je samo naše izvorno funkcionisanje takvo DA NE MOŽEMO, A DA SVOJIM ANGAŽOVANJEM NE POVAČIMO ENERGIJU. Ako pokušamo da to ne činimo – zapadamo u depresiju i u razna druga loša stanja. Makar bilo i na samim glupostima – Energiju moramo da povlačimo.

Mudra postavka je da pritom stalno imamo u vidu svoje suštinske, dalekosežne ciljeve, da smo im poput tajnaša (doduše, oni su na glupostima) posvećeni, A DA IMAMO U VIDU DA SU NAM ROBIJAŠKI IZNUĐENE AKTIVNOSTI (TZV. OBAVEZE) KRATKOROČNA NUŽNOST KOJU NE MOĆEMO IZBEĆI.

ODNOSNO, MNOŠTVO, NAJČEŠĆE ZAGLUPLJUJUĆIH, ILI BAR OTUPLJUJUĆIH, ISCRPLJUJUĆIH OBAVEZA (kao što rekoh: iznuđenosti/maloumnosti) – SU CILJEVI PREKO KOJIH MORAMO DA PRESKAČEMO, kao preko mnoštva balvana koji plove rekom, DA BISMO „DOPELJALI“ DO DRUGE OBALE, do slobodnog i normalnog života.

9.

Ne zna se koji je PODMUKLIJI porobljivački mehanizam kojim je Čovek… tj. preko svih tih podmuklih mehanizama Čovek je srozan do statusa Pripadnika Stada! Novac je svakako primarni, ali tu su mu „za petama“ toliki drugi mehanizmi, na primer: mehanizam planiranja aktivnosti sa tzv. dinamikom relizacije.

Mehanizam koji je, SVAKAKO NE SLUČAJNO, u temeljima funkcionisanja TZV. poslovnog sveta, TZV. društvenih sistema, TZV. cele civilizacije.

Taj mehanizam znači da Pastiri i Pripadnici Stada postavljaju rokove u kojma će uraditi određene poslove. I TO JE CILJ: ZAVRŠITI ODREĐENE POSLOVE U ODREĐENOM, PLANIRANOM ROKU.

A sa poslovima se u živoj KPZ-realnosti ne zna, ne samo da je nepredvidljivo koliko vremena treba za određeni posao, već i zbog drugih Zlotvorskih mehanizama, npr. tzv. maleri, što je, u stvari, mehanizam sila Haosa.

I onda: Pripadnik Stada mora da „spada s nogu“ da bi određene poslove završio u ZADATOM ROKU. Naravno da on time iskače iz (ličnog) koloseka, što ga vodi tome da iskoči iz kože. Naterava ga da funkcioniše „sto na sat“. I da kaže „zbogom“ sopstvenom normalnom funkcionisanju.

U normalnoj, HUMANOJ civilizaciji: CILJ BI BILA AKTIVNOST, PROTKANA OPUŠTANJEM, A KOJI ČOVEKU DONOSE ENERGETSKU STABILNOST I RAVNOTEŽU.Odnosno, cilj bi bili: stabilnost i Ravnoteža, A NA FONU, PODLOZI bilo kakvih poslova.

Postoje, naravno, izuzeci, kada se neki poslovi zaista moraju u nekim zadatim rokovima završiti, ali, generalno, Čovek ne bi morao, kao sada Pripadnici Stada, da jurca da svaki posao kojeg se lati završi onda kad pomisli da se mora završiti, odnosno, kad Pripadnicima Stada razni tipovi Pastira to odrede. (Hm, odlična je to Isusova OZNAKA, oznaka u kojoj je nehotice iskazao njihovu, svih tih podvaldžija i Zlotvora, pravu percepciju ljudi: Pastir koji brine o Stadu.)

Koliko je taj robijaški mehanizam duboko ukorenjen vidi se i po tome što ga je PRIPADNIK STADA SPONTANO USVOJIO KAO SVOJ NAČIN RADA, svoj način planiranja i organizacije poslova, i onda kada mu niko „ne stoji nd glavom“. Spontano se planira da se danas uradi to, to i to. Pa se Pripadnik Stada NERVIRA ako nije sve uradio kao što je planirao.

Umesto toga, ispravan način razmišljanja i odnosa prema aktivnostima bi bio: planira se šta se mora sledećih dana uraditi. Primenjuju se SPASONOSNI RITMOVI, pa – poslovi se završe onda kad se završe.

VAŽNIJE JE NA OVAJ NAČIN IMATI ENERGETSKU STABILNOST, NEGO IMATI SIJASET URAĐENIH POSLOVA, A UZ „ZGUŽVANO“ FUNKCIONISANJE.

Ja takve primere imam na svakom koraku oko sebe: ljudi zadaju sebi „malo more“ planiranih poslova, pa, kada uz jurnjavu sve i završe, TRESUĆI SE OD NERVOZE, ILI KAO ZOMBIRANI OD UMORA – UŽIVAJU U SVEMU ŠTO SU URADILI.


1. Valjda se podrazumeva: uspešnost u planetarnom metafizičkom Karantinu-Paklu-Zatvoru moguća je uz strogo i dosledno poštovanje i primenu zakona i principa KPZ-Ambijenta.

2. Osnovni uslov je da čovek ne bude svestan Karantina-Pakla-Zatvora i da ne bude svestan svoje zarobljenosti u njemu, te da zdušno prihvata opšteprihvaćene KPZ-vrednosti i da im zdušno teži.

3. Sa sve dubljim porinućem svesti u KPZ-Iluziju, sa sve nepovratnijim gubljenjem u njenim lavirintima, zamkama i mrežama – sve pouzdanije se otvaraju vrata uspešnosti.

4. Pa kako i može da bude uspešan onaj ko u bavljenju bilo kojim poslom u KPZ-Ambijentu – vidi gluposti i besmislice, vidi Zlotvorske podvale, vidi obesmišljavanje čovekovog života, urušavanje čovekove svesti, energetsko isisavanje?

5. Nađite uspešnog sportistu, glumca, naučnika, zanatliju… koji posao kojim se bavi smatra glupošću (tj. svaki posao bi imao smisao u drugačijoj civilizacijskoj konstelaciji), kojem taj posao ne daje smisao njegovom životu!

6. Nema uspešnosti u KPZ-Ambijentu bez uranjanja u besmislene složenosti i sluđujuće složene procedure, bez uranjanja u nepregledna mora detalja, sa krinkom sticanja sve širih znanja o onome čime se neko bavi, a čime se on neminovno udaljava od suštine ili šire slike kojoj pripada to čime se bavi.

7. Svesni sopstvene zarobljenosti u Karantinu-Paklu-Zatvoru nikada ne mogu biti uspešni po KPZ-merilima. Jer svest odbija da im prihvati i da „praktikuje“ uslove za takvu uspešnost.

8. Niti oni mogu „sebi priuštiti“ neke posebne spoljašnje životne uslove.

9. Njihova uspešnost je uspešnost drugačijeg „kova“ ili po drugačijim kriterijumima.

10. To je uspešnost otaljavanja zarobljeničkih iznuđenosti, uz održavanje energetskog balansa.

11. Lepota stanja koja se postižu Ravnotežom je nagrada za takvu uspešnost, kao što su u slučaju KPZ-uspešnosti nagrade: novac, društveni status, spoljašnje životne pogodnosti, popularnost, itd.


Prihvatite sve što vam se događa kao neizbježno

Budite jednako ravnodušni i prema užitku i prema boli

Svaki čovjek uvijek teži užitku, a pod svaku cijenu izbjegava bol. No Marko Aurelije smatra da je grijeh na užitak isključivo gledati kao na nešto dobro, a bol s druge strane smatrati zlom.
https://hr.sott.net/article/22219-Stoicka-filozofija-Savjeti-rimskog-cara-Marka-Aurelija

EVO PRIMJERA JOS JEDNOG PAMETNJAKOVICA SLIJEPOG ZA KARANTIN-PAKAO-ZATVOR ZEMLJU. BAS BI GA TREBALO MALO MUČITI PA DA VIDIMO KAKO JE RAVNODUŠAN PREMA BOLI

1. Evo povoda da pokažemo koliko je teško orijentisati se u KPZ-Zavrzlami! I koliko je lako onima koji se očas posla ugnezde u jednoj duhovnoj teoriji, pa se sa njom, uglavnom neizmenjenom, „surfuju“ celog života, pri čemu im samoispitivanje i preispitivanje, usled obavezanosti na tobožnju dolednost, sasvim atrofiraju.

2. Na sve strane po duhovnoj/metafizičkoj litaraturi imamo ovakve, ovima slične savete i objašnjenja (kao u gore citiranom tekstu) koji su, načelno ili in abstracto posmatrani – SASVIM U REDU ili skoro sasvim u redu.

3. Postaju gluposti i besmislice kada ih kontekstualizujemo, kada ih smestimo u postojećem, živom planetarnom ambijentu (KPZ-Mrcvarilište). Ako u njemu pokušate da ih primenjujete, ako je to uopšte i moguće, onda deluje kao da ste „pali s kruške“. Da ne koristimo neki grublji, a značenjski adekvatniji izraz – delujete kao budala.

4. Da navedem analogiju iz užeg kruga, iz kruga profesije u kojoj sam (iz kruga Ćelije u kojoj sam). Već sam ispisao stotine tekstova o jednom bolesnom i anahronom obrazovanju, o nekim od njegovih „nebrojenih“ simptoma. Začkoljica slična onome što je prethodno konstatovano na duhovnom/metafizičkom planu sastoji se u sledećem…

5. Naredbe, koncepti, modeli, itd. koji nam po školama stižu iz nemuštog i slepog Ministartsva prosvete – načelno su u redu ili bi mogli da budu u redu. Načelno, dakle – ako bi se primenjivali u nekom NORMALNOM OBRAZOVNOM SISTEMU. Ubačeni u bolesni sistem – postaju gluposti „do neba“, koje kao da su smišljene i ubačene u sistem samo da bi svi akteri u njemu (i učenici i nastavnici podjednako) popadali, kolabirali OD ZAGLUPLJIVANJA I BESKORISNOG ISCRPLJIVANJA.

6. Da ne navodim primere, jer su već nekakvog (kao) užestručnog karaktera, ali – neka niko ne sumnja da bi tek tu, na terenu sasvim konkretnog, vrlo zanimljivo moglo sve konstatovano da se dokaže. Neki od tih upadljivijih, da ne kažem baš – maloumnih, izuma su: ishodi i standardi, te timovi. Na primer timovi. Timski rad, načelno, van ovog urušavajućeg obrazovnog sistema, mogao bi zaista da lepo funkcionioniše, da ima smisla i da daje rezultate. U ovom sistemu: on se svodi na GOMILANJE PISANIJA U“DOBROM“ SOCIJALISTIČKOM MANIRU: pišeš do iznemoglosti planove rada, vodiš zapisnike sa brojnih sastanaka, na kojima se priča nešto bez veze, tek da bi se pričalo i da bismo ispadali mudri, donose se „akcioni planovi“, pa onda obimni izveštaji o radu. Pa tako ukrug, iz godine u godinu, a da niko živ (ni mrtav, kada bi bio zainteresovan) ne uočava MA MRVICU efekata od toga. Jer planovi rada, zapisnici, izveštaji, itd. trebalo bi da su u funkciji nekih vidljviih efekata, a ono – oni ispadaju kao efekti sami za sebe. Pišu se – da bi ludo „mudre glave“ koje dolaze da kontrolišu rad škola imale za šta da se zakače u vrednovanju rada škola.

7. Potpuno istu matricu imamo i u citiranim, ali i u tolikom mnoštvu drugih duhovnih/metafizičkih tumačenja i saveta, rasutih „diljem“ literature. I U TOME JE TA VEŠTA ZLOTVORSKA ZAMKA: LJUDI MOGU LAKO DA SE PREVARE, i da ideje koje su načelno, VAN AMBIJENTA KARANTINA-PAKLA-ZATVORA, u redu, prihvate kao da su one u redu i UNUTAR KPZ-Prostora. A one su, u stvari, u jezivom KPZ-kontekstu: neupotrebljive besmislice.

8. Moram da ponovim razliku, jer se većina saveta iz citiranog teksta odnose na tu razliku: jedno je KPZ-Mrcvarilište, u kojem su ljudi podvrgnuti sluđivanju, obogaljivanju i iscrpljivanju, zato da bi bili satrti, obezglavljeni, da bi bili poslušna Hrana, a drugo je planetarni ambijent, za koji sam ubeđen da mora postojati u Postojanju, u kojem imamo Mučilište koje je Učilište.

9. Ali takvim Mučilištem-Učilištem gospodare MUDRA MOĆNA BIĆA, koja OČINSKI BRINU  da podvrgavanje mučenju i iskušenjima BUDE DOZIRANO I FAZNO, do nekih individualnih granica podnošljivosti, a u funkciji navođenja ljudi na zapitanosti i spoznaje, na kaljenje i jačanje.

10. U datoj KPZ-situaciji ljudi su već sasvim mentalno obogaljeni, bilo bi kasno i da se sutra uspostavi režim Mučilišta-Učilišta, tako da su za zapitanosti i uvida koji su inicirani mukama i iskušenjima – SASVIM ONESPOSOBLJENI.

11. Da se ovlaš dotaknemo nekih razlika (opozicija), da bi se uočila suština…

12.

Prihvatite sve što vam se događa kao neizbježno

13. U Mučilištu-Učilištu bi čovek zaista morao, RADI SVOG DUHOVNOG RASTA, da nastoji da se drži ove devize i da je primenjuje u životu. Jer bi ga ona vodila ojačavanju i kaljenju. Snalaze me muke i iskušenja, ja se borim da ih izdržim, time pomeram granice svoje izdržljivosti, granice mogućeg na svom individualnom planu, postajem fazno sve jači.

14. ALI JE USLOV DA JA IMAM VIŠI PLAN KOJI ME U SVEMU TOME VODI, DA GA VIDIM, TJ. DA MI SE ON JASNO MANIFESTUJE U RAZNIM ŽIVOTNIM SITUACIJAMA! Na osnovu toga ja stičem poverenje. Meni bi se, u takvom Ambijentu, na svakom koraku POKAZIVALO I DOKAZIVALO da imam posla sa silama, sa planetarnim Gospodarima ili Učiteljima – koji BRINU o mom duhovnom rastu. Pri čemu ja mogu da konstatujem: da mi se daju dozirane muke i iskušenja, fazno, tako da mogu da ih ili relativno lako ili neka bude i dosta teško ali koje ipak mogu  – da izdržim, tako da mi se daju pauze u sagledavanju onoga što mi se desilo, pri čemu ja mogu da konstatujem svoje napredovanje, te tako da, u nizu godina, mogu sasvim jasno i očigledno da uočim kako mi se ostvaruje ona Kueova fraza: “Svakog dana sve više i više napredujem!”. I logično je da bih ja u tom slučaju imao poverenja u Biće ili Bića koja su Gospodari planete, logično je da bih se SA POVERENJEM prepuštao njihovom uzvišenom vođstvu.

15. A DA LI BIH BIO NORMALAN I IOLE MUDAR DA PRIHVATAM KAO DOBRO I NORMALNO ONO ŠTO MI SE SADA NA PLANETI DEŠAVA?! Da prihvatam sa poverenjem i sa stavom da sve to ima jednu PO MENE (I PO DRUGE) KORISNU DUHOVNU SVRHU?! To mogu samo ili lakoverni poput onih jadnika koji su već nabrojani u prethodnom tekstu, ili budale, tj. ne moraju biti baš budale, ali svakako – pripadnici Stada, bez svog Ja.

16. U istom smislu se može govoriti i o skoro svakom drugom (u citiranom tekstu) datom savetu.

17. U redu je da se čovek bori da bude ravnodušan “i prema užitku i prema boli”, u situaciji kada su UŽITAK I BOL deo PROGRAMA PLANETARNOG UČENJA.

18. To nastojanje vodi samokontroli i unutrašnjem jačanju.

19. Mi smo i u KPZ-Mrcvarilištu prisiljeni, HTELI-NE HTELI, da savlađujemo boli, traume i sve slično, da ih nekako razgrađujemo, a kako i po koju cenu – “to naša duša zna”. O užicima i da ne govorimo, onaj ko se probudi u KPZ-Jezi, otupi i gubi volju za bilo kakve užitke, tako da mu se oni i ne pojavljuju kao iskušenje.

20. Da imamo boli i muke, traume, koji su u jednom repertoaru UČENJA I KALJENJA, onda bi se radilo o jednom njihovom “volumenu” ili “resursu” koji se vremenom istroši (da smo u Mučilištu-Učilištu), a tako da mi postajemo sa izdržavanjem – sve jači. Kao što se konju postupno ubrizgava zmijski otrov, do jedne granice nakon koje se prestane, jer je već izgradio resitentnost. A zamislimo da se, dok je živ, nastavi sa tim ubrizgavanjem, pa i još sve većih i većih količina, naglo, bez postupnosti! Da li bi onda to bilo u funkciji jačanja njegove rezistentnosti ili u funkciji njegovog uništenja?!

21. Da zaključim: mudro je imati u vidu ovu zamku “bezbrojnih” duhovnih/metafizičkih tumačenja i saveta: koji načelno, in abstracto, jesu u redu, bili bi u redu da je Zemlja Mučilište-Učilište.

22. A postaju podmukla, perfidna prevara, čista maloumnost u postojećem zemaljskom kontekstu: u našem dragom i nikada dovoljno navođenom Karantinu-Paklu-Zatvoru!


osim toga u meni se mjesa tuga, napustenost razocaranost ljtnja…do prije 7 – 8 godina tjerao sam sebe da mislim da smo mi iskrica koja ce zapaliti citav svijet ali nakon brutalnog suocavanja sa stvarnosti i zombijima oko sebe sada mi je jedina nada da u nekoj sumi napravim kolibu i da pobjegnem od svega. ovaj zadnji zivot na zemlji pokusati cu provesti u tisini i miru i potpuno mi je svejedno sta se sa svijetom dogadja. prizivam propast cijele ove poludjele civilizacije, Sa nevidljivima cu rjesiti neke stvari vjerojatni nakon smrti fizickog tijela a pokusati cu i ranije Ovu ludnicu ostavljam zombijima, zlocincima, svemirskim bitangama samoproglasenim bogovima , nju agerima, „velikim“ duhovnim vodjama, duhovnim pogresno-savjetnicima, svemirskim „pomagacima“, duhovnoj hijerarhiji kojoj je sve kako treba biti, svim mogucim autoritetima koji su me 67 zivota na zemlji iscrpljivali, lagali, napustili i zaboravili. Nakon ovoga nezaboravnog iskustva na zemlji netrebaju mi nikakvi savjetniici pomagaci ili bilo kakvi veliki duhovnjaci, Savjete i drustvo cu prihvatiti samo od onih koji su kao i ja patili na ovoj cudnoj planeti. Oni mene i ja njih razumijem. I porucujem svim onima koji su sa nebeskih visina zaogrnuti u plašt duhovnosti i nedodirljivosti davali smisao ovoj zemaljskoj ludnici da nisu i nemogu biti nikakav uzor dok ih i same ne snadje ovo sto su nama omogucili a to ih i ceka po zakonu jednakosti iako misle da su sada iznad toga.

1. Već je rečeno ovde: doba povišavanja vibracija ogoljuje sva dešavanja na planeti, pa, između ostalog, i pitanje odgovornosti Onoga ili Onih koji su dozvolili planetarno Mrcvarilište ovakvih razmera.

2. Ako se osvrnemo unazad: nema, ili bar meni nije poznata – duhovna ili metafizička teorija u kojoj se dolazi do ovog pitanja.

3. Ono što je loše, naopako, protivrazvojno na Zemlji i u ljudima, u ljudskoj civilizaciji: pripisuje se nekim „Silama Tame“, nekom Luciferu, samoj ljudskoj prirodi koja je „podložna Zlu“… Ili se i ono što je gadno – MISTIFIKUJE tobožnjim savršenim Višim planom, u smislu: u Božjoj savršenoj Kreaciji sve ima svoju svrhu, samo što je mi ne vidimo, ne shvatamo. I najgore gadosti – ko zna zašto su dobre! Tj. imaju neku funkciju koja nam nije znana.

4. U ovom Dobu sve te priče i pokušaji opravdavanja raskrinkavaju se! Bar za one koji su spremni da uoče šta je iza krinke.

5. Pa, mi brinemo i imamo saosećanja za neke sitne životinje, a ovamo Nekome je svejedno ovo totalno duhovno nefunkcionalno mrcvarenje milijardi i milijardi ljudi tokom istorije!

6. I da u tome nalazimo neku transcendentnu višu svrhu koju ne shvatamo?! U datim uslovima to će sve teže polaziti za rukom svakome ko je iole „čiste svesti i zdrave pameti“! Pa ne sudi se o svrsi i efektima negde sa strane, već ovde, odavde, „iznutra“. Ne može general koji u svom štabu prati borbu da bolje oseća stanje na terenu od onih koji su na terenu. On može da ima informacije sa raznih tačaka terena, da ima uopštenu širu sliku, ali nije u koži onih koji su na terenu i nema prava da o tome u njihovo ime da govori.

7. PA ZAR JE TEŠKO SAGLEDATI „TRAJEKTORIJU“ ILI „VEKTOR“ „KRETANJA“ SVOJE SVESTI I UMA, tokom svog i života ljudi oko sebe?! Tu nema rasta ni od korova! Ni u jednom vremenu, ni kroz istoriju, ni individualno, ni kolektivno. Samo se tavori i živi se život BUKVALNO ISTO ONOLIKO SMISLEN KOLIKO I ŽIVOT ŽIVOTINJA. Daj da se nekako proživi, po inerciji po kojoj ga žive i svi drugi u „Stadu“.

8. Koji je smisao života stoke? Da nam bude hrana! A koji je smisao života Čoveka? Da bude Hrana! Nekome. Na načine koji nam nisu vidljivi, ali koje po energetskom iscrpljivanju više nego jasno vidimo u posledicama.

9. To je to – Mrcvarilište! U Mučilištu koje je Učilište, ČIJI SMISAO JE U KALJENJU I RASTU, u navođenju na naprezanja i izdržavanja muka i iskušenja, a koji su u razvojnoj funkciji – priča je potpuno drugačija.

10. Dakle, opravdana ozlojeđenost na Onoga ili One koji su svesne duše šutnuli u ovo Mrcvarilište… Neko bi rekao: možda je u pitanju neka misija. Što je čist cinizam!

11. Možete da govorite o misiji u izuzetno teškim uslovima, ali u kojima postoji bar procenat u rangu 20-ak ili 10-ak na uspeh. U kojima postoje ELEMENTARNO VITEŠKI USLOVI ZA BORBU.

12. Kao što je već rečeno: i kosmički blesav, ako ovaj Karantin-Pakao-Zatvor posmatra sa strane, tj. da nije u njemu – jasno vidi i shvata da su ovde šanse za uspeh 0,0001%, a da je neumesno govoriti o elementarno viteškim uslovima za borbu kada možete da budete maksimalno koliko je moguće i Budni i svesni, a da time ne dobijate Moć, znanje i načine za Oslobađanje, kada treba da se borite vezanih ruku, nogu i OČIJU, a sa punim džakom na leđima.

13. Zanimljivo je pitanje dokle će „furati svoj (iluzionistički) fazon“ njuejdžeri, tajnaši, koučizanti i duhovnjaci „tipa“ Muđija i sličnih mu!

14. Sve mi se čini da povišavanje vibracija neumoljivo i njih protresa u korenu, samo što o tome još nisu „obavešteni“, što im to još ne dopire do svesti. OBRATITE PAŽNJU SAMO NA SVE VEĆA NAPREZANJA KOJA SU IM POTREBNA DA BI „FURALI SVOJ FAZON“ sa fokusom na pozitivu!

15. Neki od videa koji mi je ranije bio slučajno iskočio, sa Muđijevim propovedima o tome kako je sve dobro, samo to treba videti… „Ne brinite ni o čemu, samo budite srećni…I što god da se desi u životu, na kraju krajeva – sve je u redu.“

16. Gledate i pitate se, a već vam ih je žao: šta li im teže pada, da foliraju sebe same ili druge. On sa takvim naprezanjem govori, naprezanje mu je u „temeljima“ „facijalne ekspresije“, odaje utisak čoveka koji nekoliko dana nije mogao oka da sklopi. Ovo nije slika osobe koja je „puna mira i ljubavi“! (Već sam ranije negde dao video sa devojčicom koja na „audiciji“ pokušava da peva i koja bi mogla da bude obrazac za nekoga ko je „pun mira i ljubavi“.)

16. Naravno, njegova stvar kako izgleda i za šta se zalaže, ali, kako je javna ličnost koja duhovno vodi mase, imamo prava da ga „koristimo“ kao primer za sopstveno učenje i izvlačenje pouka.


1. Kao da bi mi perspektiva u tekstovima da se malo zarotira, pa se ova tema u to baš ne uklapa, ali – da je ipak dovršim…

2. Dakle, ako sve lepo izvagamo, a pritom smo imuni na sve postojeće duhovne/metafizičke stereotipe i očite zablude, jasno uočavamo da su aktuelni Vladari Zemlje duhovni i intelektualni, u kosmičkom smislu – ništaci.

3. I to malo mora da nam budi nadu – ipak u nečemu možemo, bar neki mi koji to preferiramo, da budemo duhovno i intelektualno moćniji od svojih Gospodara.

4. Da ne ponavljamo već objašnjavano: duhovno-intelektualni su jad i beda – bog, koji se, poput nekog kosmičkog blesavka, prikazuje kao Apsolut, a koji huška ljude da zarad njegovih energetskih resursa osvajaju tričave zemaljske teritorije, koji daje metafizičke propise kako da se kolju životinje koje mu se prinose na žrtvu, kako da se odlaže njihov izmet, te drugi bog koji preko svog „Sina“ daje nemušte moralno-psihološke pouke, koje su u rangu Perunovih pouka – da pre jela treba ruke prati („nemoj da te na to opominje mati“), zamagljujući ljudima zarobljeničko-zatvorski ambijent, itd.

5. Naravno, nameću se tu u nizu pitanja… Glavno je: ako, PO OVAKVOJ TEZI, možemo da budemo intelektualno i duhovno moćniji od svojih Gospodara, kako to da smo nemoćni u programima i u zarobljeničkim aranžmanima u kojima nas oni drže?!

6. Kao prvo – OVI AKTUELNI BOGOVI PARAZIT-ZLOTVORI NISU TAKVIH „KAPACITETA“ DA RADIKALNO IZOPAČE I ČOVEKA, I SAV ŽIVI SVET NA ZEMLJI!

7. Za takvo kosmičko-planetarno TUMBANJE su potrebne neke MNOGO-MNOGO moćnije kosmičke baje od njih! Da oni koji huškaju ljude jedne protiv drugih i daju neke pravih bogova nedostojne, glupave savete, te od kojih se kao vrhunska duhovno-intelektualna mudrost kao iz malog mozga izvađene propisaju „mudrosti“ o tome kako podmetnuti drugi obraz za šamarčinu i o tome kako se ide u pakao ako se „sa željom“ pogleda tuđa žena…! DA TAKVI VLADAJU IZUZETNO SLOŽENIM PITANJIMA GENETIKE (na primer)?! NEMA ŠANSE!

8. Te drevne garniture bogova su obitavale na Zemlji sigurno davno pre ovih bednih bogova Parazita-Zlotvora. Recimo da su to bila reptiloidna moćna bića, kao što se kaže u mnogim tumačenjima, a o čemu bi možda svedočile i brojne figure iz najdavnije sumerske civilizacije. Recimo da su oni, tek nekakve oznake radi, ali – pouzdanije da kažemo da ne znamo o kome se radi.

9. Ti drevni moćni bogovi su radikalno izopačili i deformisali i Čoveka i celokupni živi svet na Zemlji. I otišli su. Da li ih je Neko oterao, kada je uočio kakvu su štetu, kao slonovi u cvećari, napravili, da li su energetski opelješili Čoveka i Zemlju koliko su mogli, te im Čovek i zemaljski ambijent više nisu bili interesantni i korisni… NE ZNAMO!

10. Tek, jasno je da na takvo kosmičko-planetarno ZGARIŠTE dolaze aktuelni Gospodari Zemlje, sadašnji bogovi Paraziti-Zlotvori. Zato im je u prethodnom tekstu dat u istom smislu adekvatan naziv: bogovi Lešinari.

11. Moguće je da su oni obogaljenost Čoveka još malo „dosolili“ nekim svojim sitnim „intervencijama“, ali je izvesno da to nije moglo da bude nekog širokog i presudnog zamaha.

12. Oni su, dakle, upali u zonu planete u kojoj su prethodni moćni drevni bogovi već INSTALIRALI PLANETARNE MREŽE STRAŠNIH ZAROBLJENIČKIH PROGRAMA, programa koji su tako vešto smišljeni i instalirani, da je Čoveku nemoguće ili skoro pa nemoguće da se iz njih ispetlja. Pogrami: u samom čoveku, preko DNK i drugih faktora, pa tzv. sudbinski programi, pa programi funkcionisanja društava, programi funkcionisanja cele planete, itd. U nekakvim koncentričnim krugovima, kao babuška u babuški…!

13. Kada tako vešto instalirate programe – i da niste tu, bića ne jadnoj planeti funkcionišu po njima „bez problema“ i dalje…!

14. Drugo, pomoćno pitanje: ali kako mogu takva bića, ovi aktuelni bogovi-Lešinari, da budu moćniji i da vladaju masom koju čini čovečanstvo od sedam milijardi ljudskih bića, u situaciji kada ima i uvek je bilo pojedinaca u toj masi čovečanstva koji su bili duhovno-intelektualno moćniji od svojih bogova-Gazda?

15. Kao prvo: već je objašnjeno, od tih, od samih Parazita-Zlotvora moćnijih ljudskih pojedinaca – moćniji su strašni programi u koje su ljudski moćni pojedinci inkarniranjem uskočili. Uskočite u zatvorsku ćeliju, u okove koje je nemoguće raskinuti! ONDA I NAJGORI, NAJNIŠTAVNIJI SLABIĆI U ULOZI ZATVORSKIH ČUVARA MOGU VRLO LAKO DA VAS ČUVAJU.

16. Kao drugo: po načelu – „kako Gore, tako Dole“ (H. Trimegistos), imamo dopunsku sliku-objašnjenje. DA LI SU U ZEMALJSKIM RELACIJAMA, U LJUDSKIM DRUŠTVIMA, NAJMUDRIJI – NAJMOĆNIJI?! Daleko od toga! Jer su takvi programi po kojima Čovek funkcioniše. Daleko od toga i baš naprotiv! I u fizičko-telesnom smislu, i u smislu društvenih moći: i najgore ljudske„sirovine“, ljudski „šljam“, „ništaci“, „pokvarenjaci“, do granice pitanja njihove mentalne „ispravnosti“ – mogu da budu i uglavnom i jesu moćniji i od duhovno i intelektualno najmoćnijih pojedinaca.

17. Eto ovde na Zemlji uspostavljene kosmičko-planetarne logike po kojoj bogovi Paraziti-Zlotvori mogu da budu duhovno-intelektualni bednici, a ipak po programskoj pozicioniranosti neuporedivo moćniji od zemaljskih bića, duhovno-intelektualnih moćnika.

18. Po svemu ispada da mi razvojno-oslobodilačku bitku i ne bijemo protiv aktuelnih bogova-Lešinara, već – PROTIV DAVNO USPOSTAVLJENIH PROGRAMA u koje smo inkarniranjem BAČENI.

19. Na sve to svakako su nam za vratom i ovi bogovi-Lešinari, koji svakako imaju, iako duhovno-intelektualni bednici, neke svoje mehanizme i instrumente za dodatno zlotvorsko-parazitsko delovanje.

20. Pa tek na sve to nam je „za vratom“ i doba povišavanja vibracija planete. Kosmički proces koji u suštini jeste dobar i izbavljujući, ali – koji je pakleno-nemoguće teško izdržavati u sklopu svih ovih zarobljeničkih aranžmana.

21. A MOŽDA NAJVEĆA MUKA JE ŠTO MI NE MOŽEMO PROTIV IZVORNIH SVOJIH PROGRAMA! Tj. ne možemo se po svaku cenu i u bilo kojem smislu angažovati, zakonomernostima funkcionisanja našeg uma i tela u prkos!

22. Te, ako smo, kao što uglavnom i jesmo, programima stalno i stalno dovođeni u stanje neravnoteže i ekstremne energetske iscrpljenosti i deficita, JASNO JE DA I NEMA ILI SKORO DA I NEMA MANEVARSKOG PROSTORA ZA RAZVOJNO-OSLOBODILAČKO, PREVASHODNO MISAONO DELOVANJE.

23. Podizanje vibracija svakako u ovom smislu „raščišćuje scenu“, ali – treba imti nadljudsku snagu da se sve to izdrži, i snalažljivost neopisivih razmera da se u svemu tome orijentišemo i postupamo u skladu sa zakonomernostima izvornog funkcionisanja našeg tela i uma.