Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: slavlja

1.

     Služiti fantomima u svojoj glavi! Je l’ da da je jezivo kada se to ovako pročita, a kamoli kada se to „praktikuje“ u realnosti?

      A to „’praktikovanje’ u realnosti“ ne dešava se nekome ili nekima „tamo daleko“, dešava se svakom pripadniku mase ili Stada, dakle, ljudima, tu, oko nas. Sujeta, izvitoperen ili dogmatizovan verski osećaj, novac, karijera, te hiljade sitnijih i krupnijih gluposti na svakom koraku (na primer: „kibicersko“ „bavljenje“ sportovima).

      Ovi fantomi u čovekovoj glavi nateravaju čoveka da ulaže svoju dragocenu životnu Energiju u njih.Tako ti fantomi postaju sve gojazniji, sve veću snagu dobijaju, sve veću moć nad čovekom, sve veću upravljačko-pokretačku silu, čovek postaje sve iscrpljeniji, sve zombiraniji.

      Rešenje je u tome da čovek prestane da im služi, tada će oni početi da se gase, rastvoriće se i nestaće, kao kada se povuče magla, pa stvari postanu jasnije.

       A čovek će početi da prestaje da im služi – ako počne da se pita nad suštinama!

2.

       Evo da sasvim konkretno vidimo kako izgleda ta zamagljenost suština (slepilo za suštine), i „u paketu“ – služenje fantomima u svojoj glavi.

       Juče se u Srbiji slavio Sveti Nikola, toliko masovno, da postoji nešto kao izreka: jedna polovina Srba slavi Svetog Nikolu, a druga polovina ide na slavu kod one prve polovine koja slavi.

       A da pitate te obe polovine Srba šta to rade i zašto to rade – pojma ne bi imali. Naravno, svako bi mogao da navede niz nekih nemuštih objašnjenja, svakakva pravdanja iracionalnosti koja se upražnjava.

       Da ostavimo po strani diskutabilnost zvaničnih religija, uzmimo da slavljenje tzv. krsne slave ima ili može da ima neku religioznu funkciju. Suština te funkcije bi se ostvarivala kolektivnim (u okviru porodice, pa neka su tu i članovi familije i poznanici, „kao ispomoć“) posvećivanjem pažnje porodičnom svecu, na bilo koji način: čitanjem molitvi njemu, čitanjem žitija (životopisa), iskazivanjem zahvalnosti ili molbe za pomoć u nečemu… svejedno koja forma da se izabere.

       A šta „na delu“ imamo umesto toga?!

       Svetac jedino ako se spomene, onako uzgred, na početku slave, u ceremoniji „sečenja kolača“ („Hajde, pomozi nam, sveti Nikola!“). Nakon toga sledi zatrpavanje i samozatrpavanje hranom (i pićem). Galama i bezvezne priče do besvesti, što potraje od popodneva do ponoći i iza ponoći. Pojede se najmanje dvostruka količina hrane u odnosu na onu koju ljudi normalno pojedu za ručak. Tu je i piće, vrlo često i opijanje. Kada se desi opijanje, kasnije se to kao pikanterija prepričava: kako se neko opio, kako se ponašao, šta je pričao…

        Naravno da ovakve slave domaćina energetski slome, i preko novca koji mora da uloži da bi obilato nahranio od desetak do tridesetak pa i više osoba, i preko ličnog angažovanja na nabavljanju i pripremanju hrane. Gosti se fino najedu, na polasku pohvale kako je „sve bilo lepo spremljeno“, jer kultura slavskog ponašanja to nalaže.

         A da bilo koga od njih pitate u čemu je i zašto učestvovao – pojma ne bi imao. Tako svi rade, to je „naša tradicija“, u porodici se od davnina tako radilo… Slavi se svetac, porodični zaštitnik… A kako to taj „zaštitnik“ štiti porodicu? Niko pojma nema! Porodicama koje slave i imaju tobože sveca-zaštitnika – dešavaju se potpuno iste dobre ili loše „stvari“ kao i porodicama koje takve svece nemaju.

        A kako se taj svetac „slavi“?! Uz prežderavanje, opijanje, galamu i višesatne besmislene razgovore?!

        Eto ilustracije – kako ljudi robuju fantomima u svojim glavama, u ovom slučaju su to tzv. porodični sveci. Fantome treba rastvoriti na svetlosti osvešćenosti i prestati ih energetski pothranjivati.


Ima tih zgodnih, sadržajnih narodskih izraza (iz mog kraja), koje povremeno koristim, ali za koje znam da im značenje mnogima iz šireg okruženja, koji (eventualno) prate ovaj blog, nije najjasnije.

“Mantanje” – od “mantati”, vrteti (“manta mi se u glavi”), sa značenjem – vrteti se u istom krugu, uz neke bezvezne aktivnosti, kao kad čovek radi nešto, a ni sam ne zna šta i zašto.

“Ludekanje” je već jasnije – ludiranje, ali pojačano, ludiranje na kvadrat (l2).

Oba izraza bi označavala ludiranje i blesavljenje. (I ovo nisu baš-baš književni izrazi, ali – kao da nam je uz sva energetska planetarna dešavanja baš-baš do toga stalo!)

Sada je valjda jasnije “šta je pisac hteo da kaže” onakvim naslovom. “Šta je pisac hteo da kaže“ u samom naslovu, kao “prevod” naslova, a šta je o samom fenomenu hteo da kaže videće se kada kaže…

Mantanje i ludekanje se ovde odnose na sada aktuelnu proslavu Nove godine, suštinski, ono je isto u svim sličnim proslavama, i verskim i neverskim. Sada hrišćanima predstoji Božić, tamo dalje je Uskrs, i ima ih još u nizu.

(Možda ovo poslednje ispada kao uvredljivo sagledavanje za vernike? Pa valjda imam pravo na jednu OBJEKTIVNU analizu, kao što oni koji u ove praznike veruju, i ne žele da “pogledaju istini u oči”, imaju prava da u njih i njihovu ceremonijalnost veruju. Valjda jedni drugima u tome ne smetamo, neka se svako drži svoga kursa, pa će vremenom, ako ne pre – kroz koju inkarnaciju, da se pokaže ko je od nas sa svojim usmerenjem bio u pravu, u vezi sa koristima ili štetom po dušu i duh.)

Zadržimo se sada na novogodišnjem mantanju i ludekanju – jedan od fascinantnih Zlotvorskih “Rukopisa”, Scenarija po kojima čovečanstvo igra svoje sulude uloge! Da pitekantropusi ili kromanjonci igraju ove uloge, ovako slave Novu godinu, još bi i delovalo normalno. Ali da ovakve uloge po Zlotvorskom Scenariju igraju bića koja se smatraju naprednima, dosta razvijene svesti, sa uznapredovalim naukama i tehnologijom… malo se nekako ne uklapa!

Da zaronimo malo dublje u taj Zlotvorski “Rukopis” ili Scenario, u tu inerciju po kojoj čovečanstvo SLAVI dolazak nove (sledeće) godine…!

ŠTA SE TO, SUŠTINSKI, SLAVI I ŠTA TO MI JEDNI DRUGIMA PRITOM ČESTITAMO?!

Završetak jedne kalendarske godine i početak nove (kalendarske) godine!

Nije nego?! Ma nemoj mi reći! Opet da se ispomognemo narodskom sintagmom – „šio mi ga Đura“ (kaput, sako, ili nešto slično)!

Koja se tu logika krije?

Nema tu logike, upravo u tome i jeste poenta, da nam se Zlotvorskim scenarijima nametne KAO LOGIČNO, nešto što nema ni MRVICE LOGIKE i zdravog razuma!

Kada neko nešto uradi, zaradi, završi, dobije (liuzorno ili neiluzorno, nebitno)… ima logike da slavi, I IMA LOGIKE DA MU SE ČESTITA.

A da mi jedni drugima čestitamo prosti hod sati, dana i meseci, čijom posledicom se u nekom trenutku javi završetak jedne godine… hod sati, dana i meseci – u kojima nema nikakve naše zasluge ili sa kojim nismo ni na kakvoj dobiti… izvinite, ili oprostimo sebi samima, ali to je podvala koja je dostojna samo ranga nekog pitekantropusa ili neandertalca (izvinjavam se i njima na ovom nehotičnom izvesnom omalovažavanju!)

Pa hajde da onda, po toj istoj logici, slavimo i čestitamo jedni drugima:

– završetak svakog prethodnog i početak svakog novog godišnjeg doba;

– posle dužih sušnih perioda, da slavimo i čestitamo jedni drugima prvu kišu;

– pojavu svakog punog meseca; itd.

Možda bi nam to život učinilo zabavnijim!

Šta je sastavni deo, fon i dekor, Zlotvorskog Scenarija sa ovakvim slavljima?

OBIČAJI I RITUALI!

U vezi sa novogodišnjim slavljem još i nisu toliko izraženi, u verskim praznovanjima su baš-baš izraziti, očekivano, jer se u njima Zlotvorsko deformisanje Smisla i zdravog razuma odnosi na sferu duhovnosti.

Kićenje jelke! Pokloni ispod jelke! Čuveni Dedo Mraz! A već o obilnoj hrani i što bučnijoj muzici i da ne govorimo!

DA LI NEKOME, KO SLOVI ZA RAZUMNO I INTELIGENTNO BIĆE, NA POČETKU 21. VEKA, SVE TO ZAISTA MOŽE DA IMA I MRVICU SMISLA?!

Ili sve to, a kao još frapantnije u verskim praznovanjima! Božićnji badnjak, unošenje slame, farbanje uskršnjih jaja…! Naravno, „fanovi“ tih proslava mogu da nađu i nalaze pun kamion simboličkih tumačenja i opravdanja, ali – zdrav razum bića koja slove za razumna i inteligentna na početku 21. veka ne bi trebalo da može da proguta nijedno jedino iz tog kamiona tumačenja i opravdanja.

Treći aspekt ovog Zlotvorskog podmetanja je „ufuravanje“ u SPECIJALNO PSIHOLOŠKO STANJE, ili čak i stanje svesti, zalaženje u takvo stanje, indukovanje takvog stanja.

Dok se nisam uvežbao u unutrašnjoj distanci – sveopšta ludnica koja se oko mene, kao i oko svih nas, formirala u ovim proslavama – ozbiljno me je nervirala.

To je legendarni stav-stanje: „Svi smo divni, svi smo srećni, nešto divno nas očekuje,,,!“.

Do tog „ufuravanja“, ili van njega, ljudi se u svojim životnim problemima i u svojim gadnim životnim pozicijama grče kao crvi, ali, eto, dolazi Nova godina (ili bilo koji drugi praznik), sada smo divni i divno nam je, lepo ćemo se provesti, itd.

U tom smislu je zanimljiva situacija koju mi je ispričala jedna koleginica. U stanu iznad nje dvoje supružnika, sa decom, često izbijaju svađe, galama, lupnjava, kao da se u svađi i gađaju nekim predmetima. Poslednja Nova godina, ponoć, čestitanja… Nakon pola sata – svađa i gađanje tanjirima!

Postoji jedna jedina ZDRAVA MRVICA u sveopštem novogodišnjem mantanju i ludekanju, tačnije – zdrava mrvica kao refleks nekih u ljudima duboko potisnutih (naravno, od strane Zlotvora) izvornih težnji ili sećanja. A TO JE ŽUDNJA ZA NEČIM UZVIŠENO LEPIM I PRIJATNIM, MISTIČNIM.

Pa se ta dubinska, izvorna želja i žudnja – opako iskrivljuje i projektuje, „prilepljuje“ za sve gluposti i iluzije koje čine ceremonije i procedure postojećih proslava.

SREĆOM, PLANETA JE ZAHVAĆENA DEŠAVANJIMA ILI ENERGETSKIM UTICAJIMA PREKO KOJIH SE POSTUPNO SVE GLUPOSTI I ILUZIJE, PA I OVE VEZANE ZA PROSLAVE I PRAZNIKE, POLAKO, POLAKO ALI SIGURNO, OGOLJUJU, KRUNE I URUŠAVAJU.

To ne znači da ih ljudi masovno postaju svesni, ne znači da se ljudi svesno otresaju svih, pa i ovih prazničnih iluzija i gluposti. Što reče, čini mi se S. Basara: „Ja sam se odavno oslobodio od iluzija, ali one nisu od mene“. Kao što vidimo: ljudi se i dalje neumorno i zdušno napinju i upinju da slave kao i nekada, da uživaju u slavljima kao i nekada, po inerciji i po meri svoje nisko zacementirane svesti. Inače, da je drugačije, ne bi bilo ni ovog teksta…

Ali jedan težak, a pozitivan dubinski planetarni proces svakako jeste u toku…

POLAKO, što kaže narod „Hvala Bogu!“, MALAKSAVAJU LJUDI U OVIM MANTANJIMA I LUDEKANJIMA! Bore se oni da zdušno uživaju kao nekada, da im praznici i slavlja imaju duboki smisao i mističnu lepotu kao nekada, ali… osećaju mnogi da se tu nešto „ispod brda“ tumba, da nema onog zdušnog i dubinskog uživanja kao nekada…

Nekada je bio opšti „konsenzus“ u uživanju i slavljima, poslednjih godina već mnogi odustaju i svesno im slavlja i slavljenja postaju sve formalnija, bez zdušnog uranjanja i posvećenosti.

Povremeno mi se omakne neka tema za pismene zadatke o tim glupavim slavskim iluzijama (pismeni zadaci, kao jedna od  gluposti obrazovnog sistema koje nisu čak ni simpatične!). I, sećam se još pre nekoliko godina, jedna od učenica, koja bi se mogla svrstati u nešto svesnije, dala je otprilike ovakvo objašnjenje: do pre koju godinu je zaista uživala u praznicima, posebno u onim verskim praznicima; danima uoči njih je „nosila“ pomisao na njih, uživala je u pripremama, u prazničnoj atmosferi, itd. A onda se nešto čudno promenilo, prelomilo, iako ona želi da sve bude kao i ranije, ali – sve nekako „gubi boju“, sve se radi, i ona, i njeni drugovi, i ukućani, kao po nekoj inerciji, eto, naviklo se da se slavi, izvode se sve procedure kao i nekada, ali – bez onog nekadašnjeg „mističnog sjaja“ i „odjeka u duši“.

O čemu se, po svemu sudeći, radi?

Iluzije i gluposti nisu samostalni entiteti, koji imaju svoj samostalni život.

Oni zavise, „izdržavaju“ se, od pažnje i energije ljudi.

Što se više, zdušnije i masovnije Energija ulaže u njih – to su jače, „življe“, fascinantnije.

Već je ranije objašnjavano da su od osamdesetih godina prošlog veka na Zemlji krenuli neki teški energetski procesi, koji bi dugoročno posmatrano trebalo da budu preobražajni proces, ali, „o tom – potom“, to ćemo tek videti, ako uopšte mi doživimo to viđenje…

Zemlja i čovečanstvo su pod Entropijom.

Ljudi funkcionišu ubrzanije, kao na višim frekvencijama, trošenje Energije je veće, Energije na raspolaganju sve manje, funkcionisanje ljudi sve poremećenije, haos, ne toliko u nekom spoljašnje-fizičkom koliko u smislu dubinskih procesa, u njima i na celoj Zemlji sve jači…

Imaju u svemu ovome svakako i Zlotvori svog udela, bez njih i njihovog uplitanja ništa na Zemlji u znanom nam istorijskom periodu nije bilo što je bilo.

Možda je njima faza „stani-pani“ u vezi sa Energijom, te oni pojačano guše i dave ljude, koji su i sami bez dovoljno zaliha Energije, pa sve tako u jednom teško podnošljivom krugu.

Da bi čovek istinski uživao u slavljima – mora da bude dovoljno energizovan, da ima na raspolaganju Energije kao nekada. Pa logično je da ne može u novogodišnjem mantanju i ludekanju zdušno da uživa onaj kome je u smislu energetike „duša u nosu“!

Da, većina se napreže maksimalno da bude kao nekada, ali – očigledno je da ni njima ne ide od ruke da bukvalno bude kao nekada.

Glupost-iluzija sa slavljima nije više energetski pothranjivana kao nekada, te ona počinje da „gubi boju“, da bledi, da se žalosno ogoljuje…

A kao takva, eto povratne sprege – više nije ni veliki motivator za ljude. Ne može više energetski da pokrene ljude da iz dubine duše, kao nekada, u njoj uživaju…

Pa… ako treba da završimo u stilu novogodišnjeg mantanja i ludekanja, onda da pokušamo:

NEKA NAM NOVA GODINA DONESE INTENZIVIRANJE PROCESA OGOLJIVANJA (neka se moralni čistunci ne plaše takve golotinje, mnogo je ružna, a duhovno zdrava) I URUŠAVANJA SVIH (ili, za početak, bar priličnog broja) ILUZIJA, IZMEĐU OSTALOG I ILUZIJA-GLUPOSTI VEZANIH ZA SVA SLAVLJA I SLAVLJENJA, GDE SPADA I OVO NOVOGODIŠNJE MANTANJE I LUDEKANJE!


„Blesavosti“ – neknjiževni, narodski izraz, ali – rado koristim ovakve reči, možda se primetilo, jer često znaju da budu značenjski „ubojitije“ od standardno dozvoljenih.

Ko bi sve te novogodišnje blesavosti pobrojao, potrudimo se da uočimo bar neke glavne… Da se potrudim da ih „apsolviram“ preko nego što „otkuca ponoć“…!

1. Zašto se Nova godina slavi 31. decembra, odnosno, zašto se početak nove godine vezuje za prvi januar? Da nije direktnih podvala, preko datuma, od strane „Sila Tame“, postoje tekstovi o tome, ko želi, naći će ih, ovaj dan bi ispao kao posledica izbora po principu „eci-peci-pec“. Jer tu neke dublje logike nema. Da je uzet, na primer, kao što se na nekim mestioma kaže – prvi dan proleća, dan kada se posle zimske hibernacije priroda, dakle i NOVI život, ponovo bude, već bi tu bilo neke logike. – No, neka je sam datum manje bitan… mada ne i sasvim nebitan, jer svakako ima tu nekih dubljih uticaja preko izbora, PODMETANJA IZBORA, naopakog dana, u nekoj energetici cifara…

2. Šta se to slavi? Činjenica da se, po opšteprihvaćenoj šemi, završava jedna, a počinje nova godina. Da li se u prirodi ili na planeti tog dana nešto posebno, objektivno, samo po sebi, dešava? Slavimo, proslavljamo – jer smo odlučili, kao čovečanstvo, odavno, da taj dan slavimo. Kada neko nešto dobije, postigne, onda već i imamo, kakve-takve, razloge i racionalna objašnjenja za slavlje. U ovom slučaju – nema ih, pa nema!

3. Ne samo ovo, svako slavlje se vezuje za INDUKCIJU specijalnog raspoloženja, ushićenja, sreće, zadovoljstva, nešto što bi bilo kao surogat, tačnije PARODIJA UZVIŠENIJEG STANJA. I tek tu kreće ona blažena sinergija, kroz PLANETARNO ili u užim krugovima kolektivno udruživanje energija na „dobrom raspoloženju“, a koje u suštini znači udruživanje energija na podržavanju i pothranjivanju iluzija. Oni koji nas drže zatočenima svakako da imaju i te kakvu energetsku dobit sa ovim, inače nas ne bi programirali da se ponašamo ovako blesavo. Dakle, mi ovog dana (i u dane drugih slavlja) nismo dobro raspoloženi zato što spontano dođemo do takvog stanja, ili zato što nas zahvate neki prirodni planetarni energetski procesi… Ne, MI SAME SEBE PROGRAMIRAMO „NA DOBRO RASPOLOŽENJE“ u ove dane. A ko se malo razabire u ovim tokovima energetike zna da se ovde na silu ništa ne postiže bez posledica: ne možete nekoliko sati slavlja da budete „samo-prisilno“ dobro raspoloženi, a da vam to ne dođe „ na naplatu“ kroz emocionalnu otupelost ili neku bolnu prazninu, kada ostanete sami.

4. Slavlja i dobro raspoloženje vezuju se, NEIZOSTAVNO – ZA HRANU! Za obilje hrane, za kvalitetnu i specijalnu hranu, za prejedanje. Da i ne spominjemo piće, kao univerzalni stimulans raspoloženja, jer nije vezan samo za slavlja. KAKVA CIVILIZACIJSKA PROGRAMIRANOST, da ne kažemo – zaglupljenost! Slavlje i „dobro raspoloženje“ ne idu, ne bivaju – BEZ DOBRE I OBILNE HRANE! Valjda bi bilo normalno da mi imamo jedan svoj ritam ishrane, sa ustaljenim obrocima, za koje se zna kada je koji. I VALJDA BI TREBALO DA JE NORMALNO DA JEDEMO ZATO ŠTO SMO GLADNI, ODNOSNO ONDA KADA PO SVOM RITMU ISHRANE OGLADNIMO. A NE ZATO DA BISMO PREKO HRANE BILI U SVEČANOM I DOBROM RASPOLOŽENJU?!

5. Slično je sa pesmom i igrom, koje su takođe, uz hranu, neizostavni dekor proslava – one iniciraju dobro raspoloženje, odnosno, na njih se preliva već indukovano dobro raspoloženje, kroz naprezanje na tome, ka tome. U suštini, ovo vezivanje dobrog raspoloženja, izazivanja dobrog raspoloženja, slavljenja, za pesmu i igru isti je tip iracionalnosti kao i vezivanje za piće i za hranu: STIMULUS ILI STIMULANS. Tu dobro raspoloženje nije refleks spontanih procesa u nama, već – spoljašnjih stimulanasa. Dakle, mi u spoljašnjem jurimo za pokretačima i potkrepljivačima nečeg unutrašnjeg – raspoloženja ili emocionalnog stanja. Eto kako nam je, civilizacijski, iščašeno težište…! A šta ako nam se dobro raspoloženje neodoljivo ispoljilo kroz pesmu i igru? Ako nas takve jake emocije snađu, da zbog njih zapevamo ili zaigramo, onda znači da smo sa takvim intenzitetom emocija van Ravnoteže. I ne treba da u takvom ospoljenju emocija vidimo nešto najnormalnije, već da nam ono bude znak da sa intenzitetom naših emocija nešto nije u redu, dakle, ako hoćemo – da na tom putu tražimo šta i kako da menjamo.

Valjda ima još tih blesavosti, no, ko da ih sve pretražuje… A i ponoć se bliži, da mi ovaj tekst ne zakači nova godina…!