Naše doba se udaljilo od arhetipa drevnih, i srednjovekovnih, i iz starijih doba, junaka.

Junak i junaštvo (da zaobiđemo momenat borbe u vidu ubijanja) značili su: a) snagu uma, da se dobro proceni, da se ima dobra taktika, da se nadmudri; b) snaga tela, za samu borbu; c) stoicizam, da se podnesu sve muke i nepovoljnosti; d) snaga duha koja nekako objedinjuje sve to, ili iz koje sve prethodno proizilazi.

Enormnim energetskim iscrpljivanjem bogovi-Paraziti-Zlotvori potkresali su nam ovakvu snagu duha. Kako potkresali, kad je i stoicizam, sa smirenim i junačkim podnošenjem svih muka i iskušenja, deo KALJENJA DUHA?!

Serum protiv zmijskog otrova, ako se dobro sećam, dobija se tako što se zmijski otrov dozirano, sa postupnim pojačavanjem doze, ubrizgava konjima. Na kraju oni postaju otproni na jače i veće doze otrova. Ako bismo im u startu ili bez postupnosti ubrizgavali veće doze otrova, oni bi uginuli.

Upravo ovom drugom režimu smo mi, osobito poslednje dve-tri decenije, podvrgnuti, od strane naših simpatičkih i nikad dovoljno nahvaljenih bogova-Parazita-Zlotvora!

Bogovi koji bi želeli da se duhovno kalimo: i svakoga od nas pojedinačno, i nas kao čovečanstvo, postupno bi podvrgavali sve jačim „dozama“ muka, iskušenja i nepovoljnosti.

Ne, oni nam ne žele dobro, ne žele da nas duhovno kale, već žele da nas slome, unište kao bića, kao individualnosti. Zato imamo na planetarnoj sceni – NE DUHOVNO KALJENJE, NEGO DUHOVNO I PSIHOFIZIČKO MRCVARENJE.

Zašto je to dopušteno, kako cela ova za nas jeziva priča izgleda iz viših sfera, iz sfera koje su iznad ovih naših bogova, nije nam dato da vidimo i znamo. Neki, nama neznani, „viši interesi“ svakako postoje…

Dakle, načelno, treba da imamo u vidu da muke i trpljenja imaju svoju duhovnu funkciju, da stoicizam jeste stav jakog duha. Ali, da znamo da u Karantinu-Paklu-Zatvoru ništa nije tako jednostavno, I NIŠTA NIJE KOSMIČKI NORMALNO. Pa i prethodni načelni princip sa stoicizmom.

Što nam se kroz isprogramiranosti podmeće samo jedan pol sprege trpljenje-delanje, očekivano je, s obzirom na logiku i upozorenja bogova-Parazita: „Ne delajte, ne preduzimajte ništa u smeru menjanja Karantina-Pakla-Zatvora!“. Na Istoku je to priča o karmi, koja znači istrpeti sve što te snašlo, jer si negde, nekada zaslužio, smirenim trpljenjem oslobađaš se svih tih napravljenih dugova; sve same mačke po džakovima – he, ko će ga znati da li je, šta, kako i kada „zaslužio“, od zala koja ga snalaze; ne znaš, zato samo ti veruj blanko svojim bogovima-Parazitima-Zlotvorima. Na Zapadu je to hriščanska trpeljivost i pomirenost: „Bog tako hoće“, tj. i zlo koje ljude snalazi – snalazi ih po Božjoj Volji, ćuti i trpi, zaslužićeš „rajsko naselje“; drugo pakovanje mačaka po džakovima. (Tj. i nije netačno da ljude zlo ne snalazi „po Božijoj Volji“, samo je pitanje: po kojeg Boga volji?!)

Ili, što ima svoje reflekse u narodskom stereotipu: „Ćuti (i trpi), može da bude i gore!“.

Hteo-ne hteo, čovek muke mora da trpi, da istrpi ono što ga snalazi, telesne i sve ostale muke. Što kaže Sartr: smisao je u tome da istrpimo suštinski Besmisao.

Dakle, možemo da imamo u vidu da trpljenje, NAČELNO (kao što rekosmo, priča je istumbana sa bogovima-Parazitima), JAČA DUH, provocira nas na izgradnju stoicizma.

ALI, AKO SMO U TOM SMISLU, U SMISLU SHVATANJA I ISTOKA I ZAPADA, SAMO ORIJENTISANI NA TRPLJENJE – ONDA NAM ONO POSTAJE DUHOVNA ORIJENTACIJA. Smer naše intencionalnosti. Onda se zakopavamo samo u jednom polu jačanja duha, što onda i ne ispada kao pravo i kompletno jačanje duha, jer bez delanja na evolucionističkim promenama nema kompletnog jačanja duha.

To je u smislu duhovnog koncepta, naravno da niko  ni na Istoku, ni na Zapadu ne živi posvećeno po načelima svesne orijentisanosti ka trpljenju (osim onih koji su u institucionalnoj ili vaninstitucionalnoj duhovnosti).

Ali, muke i trpljenja jesu aspekti zemaljskog postojanja, uvek kada nekako do nas, svejedno da li smo duhovno budni ili ne, da li svesno ili nesvesno, dopre neka slutnja življenja u Karantinu-Paklu-Zatvoru.

Kako to polazi za rukom mnogima, pa i tajnašima, da naprave skok ili beg u iluzije preko kojih „transcendiraju“ muke i trpljenja, nije nam baš najjasnije, ali svakako da mora ići preko mehanizma „prodaje duše đavolu“, tj. „prodaje“ duše Iluziji.

„Transcendirati“ muke i trpljenja Karantina-Pakla-Zatvora, a preko BEGA u Ljubav-Radost-Svetlost- pozitivu! Svest o životu u Karantinu-Paklu-Zatvoru sama po sebi je muka i mučenje, muka svesti ili mučenje svesti. Ako mi duhovno šizofreno taj Karantin-Pakao-Zatvor ne vidimo, već umesto njega vidimo sve same divote i lepote (u podnaslovu jednog tobožeduhovnog foruma stoji deviza: „Da li je Bog mogao da stvori lepši svet?!“), onda je na osnovu tog duhovnog slepila i moguće da čovek ne „vidi“ muke i probleme, tj. da ga oni i ne snalaze, na račun utapanja duše u Iluziju, kao što je i Faust dobio sve što želi – na osnovu prodaje duše Mefistofelu.

NIJE STVAR U TOME NE „VIDETI“ MUKE, NE DOŽIVLJAVATI IH, VEĆ U TOME DA IH STOIČKI IZDRŽIMO, ONO ŠTO SE MORA IZDRŽATI, A DA POSTAVLJAMO CILJEVE SLAMANJA SVIH KAUZALNOSTI PREKO KOJIH NAM MUKE I DOLAZE.

Priče nekih pseudoduhovnjaka o tome kako se muke mogu eliminisati vrlo jednostavno tako što se setimo da je ovo svet Iluzije i – muke, kao iluziije, kao balončići od sapunice, nestaju.

To se može u sladunjavim DUHOVNIM BAJKAMA!

Tj. moglo bi to da bude baš tako bajkovito jednostavno i lako, DA MI OVDE NISMO VEZANI ARANŽMANIMA ENERGETSKOG DAVLJENJA I ISCRPLJIVANJA! Da energetski isisana ili na svakom koraku isisavana osoba samo pomisli kako je ovo svet Iluzije, te sve muke, KOJE SUŠTINSKI SVAKAKO DA NAJVEĆIM DELOM I POTIČU OD TIH ENERGETSKIH DEFICITA, odjednom nestanu, jer ih ona deklariše kao iluzije?! U bajkama to jeste moguće! DODATNO, MI SMO OPAKO VEZANI I PROGRAMIMA PO KOJIMA OVDE FUNKCIONIŠEMO (o čemu slede tekstovi).

Međutim, nije svakome dato, čak i ko krene stazama „Tajne“ i tajnaša, da tako lako zaroni u okrilje iluzija i da mu sve pođe lako i primamljivo za rukom. Kako i zašto do toga dolazi, ili kako i zašto mu, tj. nekima, to ne polazi za rukom, ne znamo. Možda lakoća i moći „Tajne“ ne polaze za rukom onima koji su ipak nešto starije duše, nezavisno od toga da li su na putu duhovnosti, te im ne bi moglo poći za rukom potpuno i bezrezervno POTAPANJE DUŠE U ILUZIJU. Otprilike je to suštinski kriterijum po kojem nekome principi „Tajne“ i tajnaštva lako polaze za rukom.

Imao sam neki zapis, šteta je što ga nisam sačuvao, sa nekog foruma, u kojem čovek sugestivno svedoči o svojim pokušajima primene „Tajne“: za dosta kratko vreme, UPADLJIVO I OČIGLEDNO, POČELO JE DA MU SE DEŠAVA SVE SUPROTNO OD ONOGA ŠTO JE VIZUALIZOVAO, ČEMU JE PO NEKOJ OD TAJNAŠKIH RECEPTURA TEŽIO, i u materijalno-finansijskom pogledu, i u oblasti zdravlja, jednom rečju – bukvalno se na njega obrušilo sve suprotno od onoga što je postavio ka ciljeve.

Dakle, treba očekivati aktiviranje ovakvog mehanizma Karantina-Pakla-Zatvora, mehanizma koji je deo programa funkcionisanja zemaljskog života, po kojem duše koje su makar nesvesno evolucionističke orijentacije – SA POČETKOM PRIMENE NEČEGA OD TAJNAŠKE METODOLOGIJE, BAŠ POČNE DA SNALAZI UPRAVO SVE SUPROTNO, baš veće muke i problemi.

I TO JE TO GRANDIOZNO TESTIRANJE SNAGE DUHA, I UMA PREKO DUHA!

NE SAMO IZDRŽATI SVA EVENTUALNA POJAČAVANJA MUKA I ISKUŠENJA, NEGO I UPORNO ISTRAJAVATI NA KURSU POSVEĆENOSTI POSTAVLJENIM CILJEVIMA, a, kao što je rečeno, primenom onoga što je najbolje i naprihvatljivije od tajnaške metodologije.

U NEKOM TRENUTKU MORA, ILI BAR TREBA OČEKIVATI, DA DOĐE DO NEKAKVOG „KVANTNOG SKOKA“, ukoliko smo dovoljno jaki da oba pravca delovanja izdržimo. A kvote u kosmičkoj kladionici su svakako velike, jer su nemerljivo veći izgledi da ne uspemo…

Ali, drugog puta u ovom Karantinu-Paklu-Zatvoru nema nam! Bar onima nama, poput ovoga koji je probao primenu „Tajne“, pa ga snašlo sve suprotno, kojima nije „dozvoljeno“ ili prosto nemoguće okretanje iluzijama, jer je ono nesaglasno sa svojstvima naše duše.