1. Imamo sveukupnost funkcionisanja života, uzmimo život na Zemlji, imamo nas u toj sveukupnosti tkanja života. Kada budemo u dovoljnoj moći uma, i duha, moći ćemo jasnije da razlučujemo slojeve u tkanju života. Slojeve koji su izvorni, ostaci izvorne Kreacije zemaljskog života, i slojeve koji su posledica intervencija moćnih nadzemaljskih bića koja vladaju Zemljom i/ili koja su vladala Zemljom.

2. Pretpostavljamo da je izvorna Kreacija zemaljskog života imala svoje mehanizme preko kojih su ljudi spontano bili navođeni na duhovno napredovanje. Navođeni, samim funkcionisanjem zemaljskog života, njihovim funkcionisanjem u tom životu. Sada nam je očigledno da su ti mehanizmi „oštećeni“, izvitopereni, prigušeni, preinačeni, o čemu se radi i kako je to izvedeno – ne znamo. Ali nam je očito, bar onima nama koji smo spremni to da vidimo i priznamo, da sada u životu na Zemlji dominiraju mehanizmi preko kojih se ljudi udaljavaju od duhovnog rasta, preko kojih se drže u okovima neevolucionizma i antievolucionizma, preko kojih se ljudi masovno psihofizički i duhovno mrcvare. Sve ono što imamo na Zemlji je daleko od evolucionističke, obostrano korisne Ravnoteže tzv. Svetlih i tzv. Tamnih bića i snaga, svetlih i tamnih delovanja. Imamo DUBOKU planetarnu neravnotežu na strani Tame i Zla.

3. Našem sluđivanju, ograničavanju, držanju u duhovno konzervisanom stanju, sa tendencijama unazađivanja, služe, između ostalog,  duhovne aparature koje bi trebalo da su u funkciji katalizatora, ubrzivača duhovnog rasta. Umesto da nas se navodi da se samo intenzivnije priključujemo na prirodne mehanizme duhovnog rasta, da osvešćujemo te mehanizme, mi smo postojećom duhovnom aparaturom udaljavani od tih mehanizama, podmeću nam se zavaravajući suplementi i surogati, umesto prirodnih mehanizama duhovnog rasta. Imanuel nas dobro upućuje na to da odgonetamo Stvoriteljeve Zakone u životu na Zemlji i da se po njima vladamo. Naglašava tu preporuku. Ne kaže, kao što se na svakom koraku ponavlja uporno u drevnim duhovnim delima: „Sledite ova učenja, u njima je sadržana konačna i večita mudrost, sledite i poštujte duhovne učitelje, klanjajte im se, ljubite im noge, itd!“. Ne, Imanuel naglašava: „Odgonetajte Stvoriteljeve Zakone, najlaške ćete ih otkriti u prirodi, i vladajte se po njima“. Mada bismo mi njega u našoj situaciji pitali – kako da se dopre do tih Zakona, kada su preko njih nabačeni slojevi i slojevi podvala, iskrivljavanja, preinčavanja… Ali, u redu, preporuka mu nije podvaldžijska.

4. Iz zavaravajućih suplemenata i surogata za prirodne mehanizme duhovnog rasta rađaju se VEEELIKE duhovne priče, fascinantnih sadržaja, sa blještavilom svetlećih reklama i sa magičnom atmosferom gradova ukrašenih u novogodišjnoj noći ili u nekim svečarskim prilikama. Eventualne poteškoće su tu marginalizovane, Karantin-Pakao-Zatvor i muke koje on podrazumeva, muke kojih postajemo svesni sa pravim duhovnim Buđenjem, u takvim pričama ne postoje. A običan život, sa svojim zaturenim prirodnim mehanizmima duhovnog rasta – teče nekim svojim tokom. Taj naš život kao da je „negde tamo“, negde van nas, negde van našeg „kancelarijskog“ ili sobnog, manastirskog, ašramskog bavljenja duhovnošću. 

5. A u tim VEEELIKIM duhovnim temama i pričama, čega ti sve nema, kao na vašaru! Jedan prosvetljeni zakoračivao u zonu prosvetljenosti uz neke blještave svestlosne senzacije, koje su mu se ukazivale svuda gde bi pogledao, kao da ga dimenzija u koju zalazi svečano dočekuje. Drugi se svešću stopio sa svime što postoji, a najdraže mu je da bude kao beli oblak, koji se, onako paperjast, visinama njiše. Treći, prosvetljeni ili duhovnjak nekog nižeg ranga, nebitno, sav se rastapa u Ljubavi, kao sneg na prolećnom suncu, već više sebe kao individuu i ne razaznaje. Četvrti se specijalizovao za rad sa čakrama, vidi ih, onako primamljivo raznobojne, bilo šta da mu se u stanju svesti poremeti, začas se dovede u red korigovanjem vrtloga čakri. Peti prati aure ljudi, vidi ih kod drugih (Sai Babainu je premeravao, metrima je bila velika, možda i čitav kilometar, ili čitave kilometre), sopstvenu kroji fokusom na trećem oku. Šestome i mnogima uz tog šestog na sve strane ukazuju se blještava svetlosna bića, malo pročavrljaju sa njima o nekim mudrostima, pa svak na svoju stranu. Ajku se na početku karijere nešto slično desilo, ali je od toga zanimljivije svedočenje nekih osoba, do kojeg je došao, o nekoj engleskoj kraljici koja se, dok se kupa, preobražava u reptilku, valjda je kupanje u tom izvornom izdanju  dovodi do ekstaze. Sedmima se usred molitvi otvarala nebesa, ukazivao Isus i anđeli na nebeskom prestolu. A koliko je tek onih koji se švrćkaju po astralu, a tamo se susreću sa takvim bićima i takve  stvari im se dešavaju, da je za njih „Gospodar prstenova“ mala beba. Osmi po potrebi vizualizuju velika zlatna jaja, grand-jaja od zlatne-zlaćane energije, koja ih štite od svih neželjenih uticaja; toliko živo vizualizuju, da su im ona prava realnost. Deveti kontaktira sa princezom iz Zemljine unutrašnjosti, koja pripada civilizaciji koja živi u šupljini Zemlje, kaže – čekaju trenutak da sazrimo, pa da izađu i pomognu nam. Ovakve i slične duhovne atrakcije ne bi stale ni u celu višetomnu knjigu!

6. Prva, druga, deveta ili n-ta varijanta – one jesu delovi repertoara stare, koja je još uvek na snazi, duhovne paradigme. Ne sastoji se stara-postojeća duhovna paradigma SAMO od ovakvih atraktivnih, pikantnih detalja, svakako da je njen pretežni deo ozbiljniji ili pledira da bude ozbiljniji. Ali su baš ovi atraktivni, duhovno pikantni momenti odlična podloga za uočavanje nekih suštinskih razlika u odnosu na novu duhovnu paradigmu.

7. Najpre, niko ne tvrdi da svi ovi BAJKOVITI momenti, ili neki od njih, nisu bili ili da neće biti momenti koji probijaju iz nekih drugih realnosti, koje imaju nekakav svoj proboj u ovoj našoj, odnosno, niko ne tvrdi da mnogi duhovnjaci, i ne samo oni, nisu imali ili da neće imati razne slične opisanima proboje tzv. ekstrasenzorne percepcije, ili percepcije energetskih dešavanja koja su iznad praga naše svakodnevne ili obične percepcije.

8. Ali je neumoljiva činjenica da to nisu momenti koji OVDE I SADA, da kažemo – trenutno, „RADE“. Činjenica je da oni nisu sporadična, ali nedvosmislena, tj. bar u nekom smislu objektivna dešavanja u realnosti postojećeg planetarnog života. Po novoj duhovnoj paradigmi – ovo je vreme običnih duhovnih priča, u okrilju jednog običnog, prizemnog, trezvenog življenja. I na njima treba zasnivati duhovnu strategiju, jer se tako obezbeđujemo od obmana i podvala.

9. Životni ritam nam takav da ležemo kasnije, ustajemo ranije za posao; u gradskom prevozu, u jutarnjoj saobraćajnoj gužvi, pa na samom poslu – sve sama pospana, izgužvana lica, ni traga od nekakvih njihovih aura i čakri, od nekakvih njihovih svetlucavih energija. Sam posao odmiče onako kako odmiče, i mi sa njim, u njemu, niti se neko tu rastapa i rastvara u Ljubavi, niti bi nama to moglo da pođe za rukom, sve da se iz petnih žila naprežemo. Na primer, celog dana si za šalterom pred kojim se nižu lica, brojiš novac, ukucavaš neke brojeve, prepisuješ, potpisuješ, iz minuta u minut, a pri tom se topiš u Ljubavi. Nekako se zdravoj pameti te stvari ne uklapaju. Ili ambiciozni šef, direktor, koji te guše svojim često besmislenim zahtevima i formalizmima. Pa razni povodi za neprijatne reči i postupke, sa raznih strana. A ti uđeš u neko svoje grand-zlatno-zlaćano jaje, a u njemu ti sve lepo, samo se smeješ i mašeš im. Probaj da to uradiš, odmah će pozvati „ludaru“!

10. Ili, stojiš u nekom od „bezbrojnih“ redova, koji su ti putevi za tolika plaćanja, podizanja dokumenata, i čega sve ne. Svima koji tu stoje svakako da nije prijatno i zabavno, svakako da ne tvore svi zajedno divnu atmosferu. Dok čekaš, zveraš levo-desno, gore-dole, nigde da se otvore neki prostori, neki portali, da iskrsnu neka specijalna bića, neki nebeski prestoli, neki anđeli, ili bar heruvimi, niti ti polazi za rukom da budeš neki beli oblačić, jer ako zaploviš prostorom, izgubiš red. Na pijaci: lica uvek istih prodavaca, iste proizvode nude, često dosadno i nametljivo, iste priče, nigde da ispod neke tezge iskrsne neki slatki reptil ili neki zanosni Plejađanin (još bolje – Plejađanka), da te u gužvi povuče za rukav neki Arkturijanac, ili neko od inoplanetarne sorte, da ti malo duhovno-atraktivno začine tu sumornu i uvek istu pijačnu atmosferu. U porodici ti traže ovo i ono, pitaju svi redom za ovo i ono, teraju te da doneseš ovo i ono, niko ne haje za to što si maher za meditaciju, jogu, transcendenciju, i ostale veštine: „Daj ti idi majci lepo kupi ove lekove, a posle možeš i u nirvanu i gde god hoćeš!“.

11. I MI, VEŠTO ZAVEDENI, PRI SVEMU TOME NE VIDIMO DA UPRAVO U TIM OBIČNIM SVAKODNEVNIM ŽIVOTNIM DEŠAVANJIMA MOŽEMO DA VODIMO NAJVEĆE DUHOVNE BITKE! Da su u tim dešavanjima „KODOVI“ duhovnih kaljenja i duhovnog rasta. Ne u nekim specijalnim duhovnim metodama, u pričama o nastanku svemira, u naprezanjima da odgonetnemo da li smo u prethodnom životu bili neka drevnoegipatska lepotica ili neki zgoljavi srednjovekovni francuski seljak, da li smo došli sa Plejada ili sa Velikog medveda, da li nam rade prva i šesta ili treća i četvrta čakra, da li smo se ovoliko ili onoliko približili Bogu, nego nam se prava suština duhovnog kaljenja i rasta krije u ovim živim životnim, naizgled banalnim, svakodnevnim procesima i dešavanjima, u njihovom odgonetanju i u izgrađivanju duhovne strategije na njima zasnovanoj.

12. VELIKE DUHOVNE BITKE biju se na polju tih svakodnevnih, nama banalnih, a staroj-postojećoj duhovnoj paradigmi nedostojnih dešavanja. Bitka ne PROTIV svih ne/anti/evolucionističkih faktora i sila u nama i oko nas, već ZA rezistentnost na njihovo delovanje, ZA eskiviranje njihovog delovanja, ZA nadjačavanje njihovih uticaja, u nama i oko nas. Ta bitka se bije: i kada smo prisiljeni da rano ustajemo i radimo neke besmislene, dehumanizujuće poslove, i kada se suočavamo sa iscrpljivačima na poslu, i sa istim takvim „prirodama“ u porodici, dok čekamo u dugim redovima za sve i svašta, kada kupujemo na pijaci, kada biramo čime da ispunimo najčešće ređe uistinu slobodne trenutke, itd, itd, itd!

13. Poznavanje i razmišljanje o raznim pikantnim duhovnim temama stare-postojeće duhovne paradigme – naravno da nam ne šteti i ne smeta, ipak su one usmerene na proboje u ovoj civilizaciji dominantnih, okivajuće materijalističkih nazora. Ali treba pri tom da imamo u vidu da te pikantne duhovne teme i priče stare-postojeće duhovne paradigme nisu pravo poprište presudnih duhovnih bitaka u naše doba. Pre će nam neuporedivo veću korist od bavljenja njima doneti beskompromisno bavljenje iluzijama, našim i onim civilizacijskim opšteprihvaćenim, raskrinkavanjem svih iluzija, konceptualnom demontažom samog Karantina-Pakla-Zatvora.


Posted by инч Otkrivenja našeg doba Ознаке: , , ,