1. Naravno, pitanje mišljenja, a osobito praktične primene nekih ideja u vezi sa funkcionisanjem mišljenja – extra je komplikovano, iziskuje više zapisa-osvrta. Ali tek koliko da se uoči da ovde (u polaznom/prethodnom tekstu) nije stvar u ispraznom filozofiranju na kojem se zasniva ubedljiva većina svega što imamo pod etiketom nauka (u ovom slučaju tzv. nauka koje se bave mišljenjem, od psihologije, preko logike, pa teorije saznanja, gnoseologije i tandara-mandara).

2. Kao nastavak teme (više – niže mišljenje), evo nekih pitanja za razmišljanje (realizovano bilo kroz više ili niže, nebitno). Preko mišljenja i razmišljanja zalazimo i u tzv. sticanje znanja, u saznavanje, u upoznavanje sa tuđim idejama i saznanjima, a to je već blisko oblasti koja mi je kaobajagi (u KPZ-Iluziji je sve kaobajagi) profesija, tako da u vezi sa tim imam i neke čvršće iskustvene i iskustveno-spoznajne osnove.

3. Jedno je kada procesom mišljenja MI sami produkujemo neke ideje, nešto shvatamo, zaključujemo, itd, drugo je kada se upoznajemo sa tuđim idejama; u kojem smislu nam je korisno da se upoznajemo sa tuđim idejama – posebna je tema; na upoznavanju sa tuđim idejama najlakše mogu da se uoče problemi sa silama Distorzije/Disperzije, sa porinutošću u dno sistema neke teme, sa Inercijom asocijativnih slaloma, itd.

4. Dakle… čitate neku knjigu, neka bude od oko 500 strana, neka je iz slobodno izabrane oblasti, recimo duhovnost/metafizika.

5. Čitanje znači kretanje po dnu sistema, znači čitanje rečenica, znači kretanje uma/pažnje kroz perivoje detalja (pojedinačnog); krećući se od prve do poslednje rečenice – ostajete na dnu sistema (ideja) koji čini ta knjiga.

6. Pročitate jedno, drugo, deseto poglavlje, pročitate 50, 100, 200 strana; to je malo more (ili bar jezero) detalja i/ili pojedinačnih ideja.

7. Recimo da čitate na uobičajen, reklo bi se – spontan način, na način na koji 99% ljudi i čita knjige: ide se kroz rečenice, od prve do poslednje, kroz stranice, od prve do 500-e, bez nekakve posebne čitalačke/misaone strategije/taktike, čitate i upoznajete se sa idejama onako kako su date.

8. Čitajući, dakle, na taj način – KAKO ODMIČETE KROZ ČITANJE (REČENICE, STRANE): DA LI VAM SE SVE JASNIJE POMALJA KONSTRUKCIJA CELOG SISTEMA IDEJA TE KNJIGE? Tj. da li vam uobičajenim čitanjem iskrsavaju suštine, ili se induktivno izdvajaju suštine?

9. Ili će pre biti da vam um/svest preplavljuje celo to more ideja/detalja, a od pregleda celine ili sistema ste podaleko? Da, ako vas neko pita, vi ćete svakako da napravite jedan misaoni napor, da počnete da prepričavate knjigu od početka do kraja, ili ćete se skoro asocijativno prisećati raznih ideja, ali, ostaje pitanje: DA LI VI IMATE SPONTANI PREGLED CELINE KONSTRUKCIJE SISTEMA (CELE) KNJIGE? (Retoričko pitanje!)

10. A kako ili kada (u kojem slučaju) možete da imate takav pogled/pregled? Upravo TO je pitanje koje je začeto temom o višem i nižem mišljenju.

11. Jer čak i nije stvar u SAMO TOJ JEDNOJ KNJIZI! Šta ćemo ako vi nastavite da čitate, da pročitate još jednu, pa još jednu, itd. knjigu! Nakon nekoliko hiljada strana, koje znače baš more detalja i deja, da li u umu/svesti imate makar kakav pregled sistema ideja kroz koje ste čitajući prolazili, sa kojima ste se upoznavali?

džanla


Posted by инч Некатегоризовано