Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: duhovne podvale

1.

Prethodno su navedena

tri dinamička faktora.

Čija sprega nas onemogućuje

u duhovnom snalaženju.

U snalaženju

na putu ka većim duhovnim ciljevima.

Ako smo im radi i skloni…

2.

Kako je savršeno-pakleno-teško

snalaziti se

između tri vatre…

Evo male konkretizacije.

3.

Nepomično ležanje.

Ili ležeće opuštanje.

Kao jedini, nepogrešivi

prirodni način postizanja

najdublje, dubinske opuštenosti.

Princip jasan kao dan!

4.

Dubinska opuštenost

pomoću meditacije, joge,

ili zapadnjačke izmišljotine

autogenog treninga…?

Nema šanse!

Čiste

istočnjačko-zapadnjačke gluposti!

5.

Za dubinsku opuštenost:

samo i jedino –

ležeće opuštanje!

Nepomično ili pomično,

svejedno.

I bez ikakvog fokusa.

Bez ikakvog

misaonog samonavođenja,

sugestija, mantri…

6.

Šta se pritom dešava?

Utvrđeno, potvrđeno,

iskustveno dokazano,

jasno kao dan!

7.

Svi procesi u organizmu

stišavaju se.

Svi procesi,

pa i procesi mozga, tj. uma.

Um „mota“ sve slabije,

i slabije,

parazitske misli

(privremeno) atrofiraju,

emotivni naboji se stišavaju…

8.

Do ekstremne pozicije:

BUKVALNE BEZMISAONOSTI.

Takođe i:

emocionalne praznine,

ili otupelosti.

TO je – dubinski mir!

Utvrđeno, potvrđeno,

iskustveno dokazano,

jasno kao dan!

U eksperimentima –

lično iskusio!

9.

E SAD…!

Istočnjačke duhovne zamlate

ovde bi uskliknule (s ljubavlju):

PA TO JE TO, NIRVANA!

Što kod nas kaže narod

(pomalo vulgarno):

„Šipak nirvana!“

„Šipak blaženstvo!“

I druge tandara-mandara

duhovne priče za lakoverne!

10.

Spustiti se ekstremno

u dubinskoj opuštenosti

do bukvalne bezmisanosti

i emocionalne otupelosti –

TO JE JEZIVO STANJE!

Da ga neprijatelju ne poželiš!

11.

Pa šta mislite,

kako dolazi do demencije?!

(Ne računajući čisto fizičke faktore.)

I do drugih teških stanja

(depresija, itd),

i poremećaja u funkcionisanju,

koji su posledica totalizovanja

neaktivnosti?!

Odnosno, posledica

opšte dubinske opuštenosti.

12.

Da su se istočnjačke duhovne zamlate

zaista spuštale do ove zone

dubinske opuštenosti –

ne bi (što narod kaže)

laprdali ili bulaznili

o nekakvom blaženstvu te zone,

ili stanja svesti, psihološkog stanja,

psihofizičkog stanja.

13.

OBAŠKA…!

Što na putu do tog stanja

treba proći kroz ekstra-pakao!

Proći kroz taj ekstra-pakao,

unutrašnji ekstra-pakao,

POŽELJNO JE I KORISNO.

14.

To je ona razgradnja

svakakvih „stvari“:

energija, programa, težina,

ko zna čega sve.

Što nosimo u sebi,

u svom biću,

u nekoj podsvesti…

15.

Smirenim suočavanjem  –

razgrađujemo nešto loše.

Ili eliminišemo deficite,

energetske deficite.

Mogu to biti fobije,

čak vrlo gadne fobije,

mogu biti svakakve po-misli,

teška neodređena stanja…

16.

Ali – kako je moglo da dođe

do te „fascinantne“ „zamene teza“?!

Do te „fascinantne“ duhovne podvale?!

Masovne, i tim opasnije!

A) Da se nudi meditacija (joga, itd),

kao put dubinskog opuštanja?

B) Da se nudi koncept nirvane,

koji između ostalog znači i:

totalnu bezmisaonost,

emotivnu otupelost ili blokiranost,

ili mir u neemotivnosti?

C) Da se oba koncepta nude –

kao uzorni obrasci,

kao putevi

do najviših duhovnih postignuća?!

17.

ZAHVALJUJUĆI TOME

ŠTO MEDITACIJA –

JESTE VID OPUŠTANJA,

ALI NE I VID DUBINSKOG OPUŠTANJA!

TE JE STOGA:

LAGODAN I BEZBEDAN

VID OPUŠTANJA.

Ali i vid suptilnih težnji.

Svejedno što se proklamativno

ovim putem samoukidaju težnje.

18.

Takvim opuštanjem ne razgrađujemo

„svašta nešto“ što nosimo u sebi,

dubinski se ne očistimo

od svakakvih bremena.

A BEZ TOGA NEMA NAM

PRAVOG DUHOVNOG UZLETA.

Oni kojima su meditacija, joga, itd.

bili putevi ili oslonci duhovnog rasta –

dostigli su određeni nivo

do kojeg se tim putevima

može popeti.

Ne više, ne dalje, ne dublje.

19.

To je bezbedan i lagodan put!

Opuštaš se,

ali ne previše, ne rizično previše.

Jer imaš fokus na nečemu,

imaš suptilno naprezanje,

koje kako-tako znači težnju,

ka nečemu lepom.

Što te sve skupa obezbeđuje

od pada u pakao sopstvene podsvesti.

20.

Dakle, opuštaš se, a težiš.

U pravom dubinskom opuštanju –

opuštaš se, a ne težiš.

I zato je ono rizično.

Ali i rizik koji je dubinski zahvat.

I kao takav neminovan,

ako stremimo duhovno višem.

Zahvat čišćenja,

bez kojeg nema zahvata građenja,

pravog građenja.

21.

I ZATO TAKVI GOVORE O NIRVANI!

Jer je prijatan put.

Jer je prijatno postignuto stanje.

Ali i skormnija postignuća.

22.

Sa pravim nastavljanjem

putem dubinskog opuštanja –

neminovno se Budimo.

Budimo za „suštinski Besmisao“ (Sartr),

za koji su se budili toliki kroz istoriju

(što je ranije pokazano na primerima),

u koje ne spadaju toliki propagatori

meditacije i nirvane.

Budimo se za Karantin-Pakao-Zatvor.

23.

I tek od te zone idu muke i pravi podvizi!

Uz punu Budnost za zemaljsku Jezu,

za sopstveni bedni, besmisleni život:

PRONAĆI SMISAO I MOTIVE

ZA ANGAŽOVANJE,

imati težnje i ulagati Energiju

u sopstvene ciljeve i vizije…!

24.

I povrh svega toga,

snalaziti se u nemogućoj misiji:

u misiji pronalaženja

Formule Ravnoteže,

Formule stabilnosti,

uz spregu ranije opisana

tri dinamička faktora.

24.

Zar to nije domen,

pravi dostojni izazov,

kao što reče ona Ruskinja:

za duhovnog giganta?!

A postignuća tog giganta nisu:

u lagodnosti meditacije,

i u blaženstvu nirvane!


(Snežana444)

„Fundamentalna „foliraža“ u Isusovom učenju“

Da bi bila foliraza i jos fundamentalna, trebali bismo Novi zavet prihvatiti od prvog do poslednjeg slova kao istinu.
Postoji knjiga prevedena kod nas pod naslovom, „Isus to nije rekao“ od vodeceg svetskog naucnika za biblijska pitanja Barta Erdmana. Ako budete u prilici, procitajte je, ja sam je zaista procitala u jednom dahu.

Da li je Isus rekao to sto je sve rekao u Novom zavetu? E, pa ovaj profesor je vecinu svog zivota posvetio tome.

Recimo, u jevandjelju kod Marka, Isus od muke i bolova nije progovorio ni jednu jedinu rec do Golgote, mesta njegovog raspeca… i da su ga tamo samo culi kad je na kraju izustio: „Boze, zasto si me ostavio“.
A kod Luke i ostalih izgleda kao da Isus, sa sve krstom na ledjima, usta nije zatvarao i koji je uprkos silnih bolova, imao vremena da prosipa bisere mudrosti, a ljudi okolo sve to vredno zapisivali… izmedju ostalih, recimo i onu cuvenu, „Boze, oprosti im, ne znaju sta cine“…gde je autor ove knjige utvrdio, na zalost mnogih, da Isus tu recenicu nikad nije rekao, nego je jedan od hiljadu prepisivaca stavio neciju tudju recenicu jer mnogo lepse izgleda kad Isus to izgovori,
A sad zamislite sta sve jos nije rekao, a sto tvrde da je rekao.

Hocu reci, Isus je dosao da probudi te ljude.
Mi ne znamo u Novom zavetu koje su njegove reci tacne, koje su izmenjene, a koje laz, ali je cinjenica da nije bio bas krotak i ponizan.
Dosao je da probudi ljude iz dubokog sna ostrom reciju, a ne da ljude baci u jos veci san pevajuci o ljubavi i prastanju. Zbog takve njegove naravi, apostoli su i krenuli za njim iako ga nisu razumeli. Za njegovog ziivota, vise su u njegovom prisustvu delovali isfrustrirano nego relaksirano, bili su sumnjicavi, nisu shvatali sta on u stvari to hoce od njih, Dokaz ovakvog njihovog ponasanja se vidi u najkriticnijim momentima, kada oni kukavicki beze.

Kod autora ove knjige postoji deo gde on govori, za prosto neverovati, o zenama(ucenicama), a nije ih bilo malo, koje su jedine verovale u njega i ostale sa njim do poslednjeg njegovog daha. On je prvi u ono vreme govorio o ravnopravnosti, da su svi pred Bogom jednaki, i da je to upravo privuklo veliki broj zena za koje se pouzdano znalo da su neke i placale njegove besede i putovanja…

Ne bih Isusa nazvala podvaldzijom. Pravi podvaldzija je crkva koja je prodala pricu o Isusu Hristu onako kako je njima odgovaralo, a vi ste se samo, kao i mnogi, poveli za tom pricom.

Zahvalnost za komentar ne preči me da odgovorim iskreno.

Ne mešam se u Profine (Naučnika Profe) iluzije o donositeljstvu istine (o Isusu).

Ali me živo zanima kako je uspeo da se „ufura“ u to donositeljstvo!

„Putovanjem kroz vreme“, unazad do događaja u kojima je Isus imao glavnu rolu?

Bez „ufuravanja“ drugačije svetlo na Isusa i njegovo delanje (učenje) mogu da daju jedino PARALELNI DOKUMENTI (SVEDOČENJA) (iz njegovog vremena).

Tih dokumenata ima, doduše u fragmentima, a već su ovde i navođeni (Nag Hamadi). To, što su ovi dokumenti kroz istoriju „proganjani“ i spaljivani – indikativno je. U smislu Zlotvorskog ustrojstva hrišćanstva.

Da, ti paralelni dokumenti bacaju NEŠTO drugačije svetlo na Isusa!

Na primer…

Kanonski Isus (iz „Novog zaveta“) kaže da se neki (ljudi) rode kao uškopljenici (evnusi), neke (drugi) ljudi uškope, a neki se svojevoljno „uškope“ radi služenja Bogu. Uzgred: čujte glupost od koje se pada na teme! Ukidati deo sopstvene prirode, sopstvenog prirodnog funkcionisanja, radi „služenja Bogu“, a koji bi trebalo da je baš tu, takvu prirodu čoveku i darovao!

Iz te alegorije izlegli su se manastiri, kao neprirodne pseudoduhovne zajednice.

Na drugoj strani, za Nekanonskog Isusa se (u sačuvanim fragmentima) kaže da je često pred učenicima ljubio usne Marije Magdalene. U ovom slučaju imamo prirodnu duhovnu mini-zajednicu (između ostalog i uz podrazumevani, valjda nešto uzvišeniji, seksualni odnos). Takva zajednica, takav odnos, podrazumevaju i najintenzivnije duhovno podučavanje ili transfer ideja. Načelno posmatrano, van priče o Isusu.

TE NE ZAČUĐUJE što se u tim paralelnim dokumentima (fragmentima) Isusovi učenici, nakon njegove smrti, OBRAĆAJU MARIJI za dodatna tumačenja Isusovog učenja. Uz reči (u smislu): „Ti si bila Isusu najmilija, ti si ga najbolje poznavala, ima li tajni koje je tebi poverio, a za koje mi ne znamo?“.

ALI – NIJE POENTA U PRAVOJ ISTINI O ISUSU!

Njegovo učenje, ovakvo ili onakvo, samo je jedno u nizu drevnih tobože-duhovnih učenja/dela.

A i sva drevna tobože-duhovna dela, i 99% savremenih tobože-duhovnih dela – vredni su jedino da se ubace u „alfa plam“ ili „smederevac“. Za dan-dva zahladneće, počinje se sa loženjem, pa, eto, da nam ta dela budu od koristi.

Onaj ko je slep za Karantin-Pakao-Zatvor – nije se izdigao na elementarni REALNI duhovni nivo!

Onaj ko je slep za sopstveno (metafizičko) zarobljeništvo, ko nije Budan za planetarni Karantin-Pakao-Zatvor, za ovo jezivo KPZ-Mrcvarilište, NIJE UŠAO NI U PREDVORJE BAVLJENJA DUHOVNOŠĆU.

To nije bio ni Isus, ni bilo ko od drevnih duhovnih podvaldžija!

I pogledajte to podvaldžijsko duhovno smeće: rastom svesti snađu vas neke specijalne moći, i snađe vas kosmička svest, i neke neopisive miline i lepote. Nema suštinske razlike u odnosu na konzumiranje droga!

A hrišćansko samozakopavanje u blatu je sa istim ciljem, ali na drugom polu krajnosti: mi smo „bedni crvi u prašini“, „nedostojni“, itd, u ovom životu, a sve zato da bismo zaslužili „mačku u džaku“, rajsku poziciju nakon smrti.

Sad će baš realno bogovi Lešinari da dozvole da neko sa rastom svesti uđe u veće moći!

VALJDA JE REALNO BAŠ SUPROTNO!

Što smo svesniji – to smo zarobljeniji! (Kao što je već objašnjavano ovde na blogu.)

1) Jer je tek svesnome život u Karantinu-Paklu-Zatvoru i pretežak, i besmislen, i pakao na n-ti stepen!

2) Jer baš takve Zlotvori ubacuju u DROBILICU devetog kruga zemaljskog pakla, e da bi ih slomili.

TO je elementarna duhovna/metafizička istina o Zemlji kao  Karantinu-Paklu-Zatvoru! Sve ostalo sa etiketama duhovnih/metafizičkih istina su šarene laže ili gluposti!

Drugo je pitanje: „Šta da se radi?“ (Černiševski) uz tu istinu, uz takvo realno viđenje Zlotvorskih programa sopstvenog i planetarnog života.

Ne bih Isusa nazvala podvaldzijom. Pravi podvaldzija je crkva koja je prodala pricu o Isusu Hristu onako kako je njima odgovaralo, a vi ste se samo, kao i mnogi, poveli za tom pricom.

SLAŽEM SE! Nije Isus bio (običan) duhovni podvaldžija. BIO JE DEBELI DUHOVNI PODVALDŽIJA! Bilo da ga posmatramo u Profinom „izdanju“, bilo kao Kanonskog, bilo kao Nekanonskog, svejedno.

Mršave duhovne podvaldžije su poluautistično beležili ili iskazivali svoje ideje na koje niko, ili je retko ko i obraćao pažnju. Nije od njih, tj. od njihovih ideja, bilo koristi, ali nije bilo, nema, ni štete.

Debele podvaldžije su uspevali da hipnotišu manje ili veće mase, uspevali su da indoktriniraju ili duhovno zatruju mnoge (i mnoge).

A šta ako su „neki drugi (zločesti crkveni) momci“ „izgužvali“ i institucionalizovali „izgužvano“ izvorno Isusovo učenje?

DA JE ONO BILO IZVORNO TEMELJNO ZDRAVO – NIKO GA NE BI MOGAO INSTITUCIONALNO-MASOVNO RAZGRANAVATI, jer bi to išlo na štetu ustrojstva Karantina-Pakla-Zatvora, što Zlotvori ni u zametku ne bi dozvolili.

Pa ko je lud, od zemaljskih Zlotvorskih operativaca, da ustoliči religijski koncept u kojem je Zemlja Karantin-Pakao-Zatvor, i u okviru toga metodologije i načine suočavanja sa ovom planetarnom KPZ-Kanalizacijom?!


https://nexus-svjetlost.com/2018/11/23/esencijalna-taoisticka-mudrost-za-zivot-u-politicki-intenzivnim-i-kaoticnim-vremenima/
Činiti ništa, kako savjetuje Tao Te Ching

Ne djelujem li,
puk se sam od sebe preobrazi cijeli.
Volim li ja mirovanje sam,
puk se sam od sebe popravlja.
Ne poduzimam li nikakav posao ja,
puk se od sebe bogati, zlato sja.
Nemam li nikakvu želju ni volju da je hranim,
puk se sam sebi vraća, biva jednostavnim.

Ovo je šablon za svu istocnjacku duhovnost. Po mjeri svojih mentora promoviraju sirijansku duhovnost i vjerno cuvaju zateceno stanje kako su ima ostavili orionci i sirijci.

1. „Тe Tao“ i Sirijanci/Orionci

Da li su Lao Cea za pisanje mudrosti „Tao Te Đing“ nadahnuli Sirijanci sa svojim pajtašima Orioncima – ne znam!

Ne raspolažem takvim informacijama, ali ih i ne isključujem, a ne isključujem da je moguće ono što nisam siguran da nije nemoguće.

Čak sam možda pre koji mesec bio pomislio da malo krenem da pretresem „Tao Tea“, u sklopu pretresanja i raskrinkavanja drevnih duhovnih dela, pa se onda mahnuo ispravljanja krivih Drina po drevnim duhovnim delima.

Bar za sebe – raskrinkao sam ih dovoljno, radije da se pozabavim nečim korisnijim, raspetljavanjima naših aktelnih složenosti, a „Tao Tea“ da prepustim njegovom nedelanju.

Te ovde samo malo uzgrednog osvrta, pošto je Marior u komentaru već dao link sa izborom nekih „Tao Te“-stavova.

2. Društvo u haosu, „višnji čovek“ u miru

Kada društvo prijeđe
iz svojeg prirodnog toka
u nemir kaosa,
unutarnji svijet višnjeg čovjeka
miran je i tih.

3. Dosezanje svemira nedelovanjem

Zakonima se državom upravlja.
Rat se vodi iznenadnim napadima.
Ali se ne­‑djelovanjem
svemir dosegne.

4. „Višnji čovek“ nedelovanjem popravlja „puk“ (narod).

Višnji čovjek stoga veli:

Ne djelujem li,
puk se sam od sebe preobrazi cijeli.
Volim li ja mirovanje sam,
puk se sam od sebe popravlja.
Ne poduzimam li nikakav posao ja,
puk se od sebe bogati, zlato sja.
Nemam li nikakvu želju ni volju da je hranim,
puk se sam sebi vraća, biva jednostavnim.

5. Signali jačanja haosa u društvu.

Otkud znam naputak taj cijeli?

Iz svega što slijedi:

Što je više ograničenja i zabrana,
puk se sve više osiromašuje;
što više oružja ubojita ima,
sve nemir veći biva;
što se više razvija proizvodna vještina,
sve je više oružja nečastiva;
što se više zakona i propisa donosi,
češće se glas o lupežima i razbojnicima pronosi.

6. Načelno ispravna slika o jačanju haosa u društvu.

Naravno, slika današenjeg haosa u društvu, HAOSA PO SISTEMIMA (a na pedagoškom blogu može da se vidi kako to PLASTIČNO izgleda na primeru našeg obrazovnog sistema) – neuporedivo je komplikovanija, Lao Ceu nezamislivo komplikovanija od naznaka koje je on dao, tj. od haosa koji je on tada, davno, možda doživeo ili naslutio.

Svejedno, jedino ovaj prethodni pasus-citat, od onih koji su dati u linkovanom tekstu – nekako je na tragu istine, a bez podvaldžijske pozadine.

Ostali, prethodni, pasusi ili ideje su pod „debelim“ znakom pitanja.

7. „Višnji“ – u društvu ili u šumi?

„Višnji“ – svakako duhovno napredniji čovek, ono što danas na Istoku imamo u formi tzv. prosvetljenog.

Nejasno je, a važno za shvatanje samih ideja i poruka – da li je „višnji“ u nekoj šumi, ašramu, manastiru, na nekoj udaljenosti od društva, ili funkcioniše unutar neke društvene zajednice kao i svaki „običan“, tj. „nevišnji“ čovek.

Ako je van društva – i u slučaju da u društvu vlada haos, njemu je svejedno. I danas, u neuporedivo složenijim uslovima, svakome od nas bi bilo lakše da imamo nekakav tzv. samoodrživi život van društva i sistema.

U tom slučaju: da „višnji“ ima mir, prihvatljivo je kao „postavka“. (Druga je stvar sa njegovim delovanjem.)

8. „Višnji“ i autizam/maloumnost.

Ako je „višnji“ sa statusom da je tzv. „integralni deo društva“, i u društvu je haos, a on sav u miru – onda tu nešto sa njim nije u redu.

Ili je autističan, ili malouman!

Izvinite, da se ljudi oko njega mlate, ubijaju, itd, a on da se smireno-blaženo smeška…!

To ne može da bude refleks ponašanja normalne osobe.

U redu je da se kaže: DA ON TEŽI MIRU i u takvim uslovima. Tome svi mi, na nekakvom putu duha, težimo.

Neki smo dalje u tome odmakli, neki su na nekim počecima.

Uključenost u funkcionisanje u okviru društva znači – POROBLJENOST I EKSPLOATISANOST. Miru, smirenosti možemo težiti, dostizati ih, pa gubiti, pa im se opet vraćati. Ali u takvim uslovima da KONSTANTNO budemo u miru – nemoguće je i nenormalno.

Sve do tačke u kojoj, od koje ovladavamo okolnostima.

Ali, to je gigantski duhovni preokret od kojeg počinje neka sasvim drugačija priča, sa kojom MUSAVI, PASIVNI „VIŠNJI“ NEMA BLAGE VEZE.

9. „Višnji“ i masa/Stado/masovna svest.

Masa, masovna svest, stadno (od Stado) stanje – ogromna sila, ogromna sinergija koja svojim antirazvojnim ili stagnativnim vektorima potire razvojni vektor i najmoćnijeg „višnjeg“.

Jesu neuporedivo velike razlike u ovom smislu između Lao Ceovog i našeg vremena, a na štetu današnjih… da ne kažemo „višnjih“, ali svakako duhovno orijentisanih.

U Lao Ceovo vreme veličine za protivrazvojni/stagnativni vektor je mogla da se izrazi u možda stotinak miliona ljudi u njegovom društvenom okruženju, na celoj planeti – možda u nekoliko stotina miliona ljudi.

Danas na planetarnom nivou „imamo posla“ sa masom ili Stadom od sedam milijardi ljudskih bića, a i svako uže društveno okruženje (narod, nacija, itd.) mnogo je jače od brojčanog iznosa, zbog gušće (nego u Lao Ceovo vreme) međusobne isprepletenosti energija i uticaja, a prvenstveno zahvaljujući savremenim medijima komunikacije.

Da „višnji“ na opisani način nadilazi, nadjačava, čak – poigrava se ogromnom snagom mase: to čak prevazilazi i najsmelije duhovne bajke!

Čak i Isus (u takođe podvaldžijskom duhovnom delu) nije prikazan kao neko ko nadjačava masovnu svest. Da ju je nadjačao, ne da ga ne bi razapeli, nego bi se on njihovim pokušajem da ga razapnu poigravao žešće nego Voland Rusima u romanu „Majstor i Margarita“.

10. „Višnji“ i podvala sa „preobražavanjem puka“.

Možda je skoro svakom savremenom duhovno zainteresovanom poznata bar neka (savremena) pričica-bajčica o tome kako će se ljudi u ovo doba (tj. toga je najviše bilo uoči čuvene 2012.) uzdići u višu dimenziju.

Da li će nam u tome pomoći naša „kosmička braća“ (i sestre) ili će to učniti „kosmički talas“ iz centra Galaksije, nebitno.

Poenta je u ovome: imaš masu, koju čine svakakve osobe, sa svakakvim opterećenjima, programima, mehanizmima, itd. Naiđu „kosmička braća“ (i seke), ili neki „talas“, i NEZAVISNO od svega onoga što ljudi nose u sebi – izdigne ih na viši nivo postojanja.

Lao Ce kao da je preteča ovakvih duhovnih bajki.

Da „puk se od sebe bogati, zlato sja“ još i može da prođe, da zažmurimo na jedno oko i da delimično prihvatimo, kao čarobne uticaje na spoljašnje uslove.

Ali da „puk“ neko sa strane, tj. jedan njegov član, preobrazi, da ga popravlja – to već ni kao podvala nije korektno.

11. „Višnji“ i metodologija delovanja na okruženje.

E, a kad počnemo da zalazimo u metodologiju „višnjeg“, tj. u načine na koje on preobražava i popravlja narod, onda kao da otvaramo stranice arapskih bajki sa letećim ćilimima!

Pa ova metodologija „višnjeg“ deluje veličanstvenije od metodologije Supermena, jer ovaj ipak mora da se pomuči, mora da leti, da se tuče, da izvlači i spasava ljude, itd.

„Višnji“ – ništa od toga, NIŠTA-NIŠTA-NIŠTA!

Sedi kao neki blentavi panj, možda povremeno napravi pauzu, ustane da se malo protegne, da se ne bi od sedenja ukočio, I – POPRAVLJA LI POPRAVLJA I PREOBRAŽAVA NAROD!

Kao, naiđe neki drugi „višnji“, pa ga prekori: „Ej, gde ustaješ?! Sedi tu i popravljaj narod! Znam da nije lako samo sedeti i ne delati, ali – BUDI JAK, BUDI MUŠKO, nemoj ništa da radiš! U pitanju je popravka naroda!“.

Elem, ova metodologija „višnjeg“ ne zaslužuje čak ni ozbiljan komentar!

12. „Višnji“ i depresija.

Ako ostavimo po strani ove duhovne zafrkancije – šta se realno dešava ako se HRONIČNO ODAMO nedelanju?!

Na fizičkom planu nas čeka atrofiranje. Onih mišićnih grupa koje su osobito podvrgnute nedelanju.

Na psihičkom planu – čeka nas pad u depresiju, u „živo blato“ depresije.

Ko ne veruje, bar za ovo poslednje, jer se ono brže aktivira ili manifestuje, neka uzme godišnji odmor i neka mesec dana po ceo bukvalno ništa ne radi. Osim da priđe stolu da jede. Ali, bukvalno ništa, da bi mu se u punom svetlu prikazale posledice ili „postignuća“ „Tao Te Đing“-svetog principa: „Činiti ništa“!

13. Lao Ce i „višnji“.

Ja zaista ne znam kako su Lao Ceu padale na pamet ovakve duhovne budalaštine!

Ne bih rekao da je on svesno hteo da podvaljuje. I da svesno laže i obmanjuje ljude.

Verujem da je mislio i hteo da ljudima otkriva najveće istine.

Ali, opet… u ovakvim „stvarima“ moramo imati makar malo jaču usidrenost i u realnosti i u onome što smo, ili sami sposobni da bar delimično činimo, demonstriramo, ili što smo se uverili da drugi mogu da izvode.

Naravno da je nemoguće da se Lao Ceu desilo bilo jedno, bilo drugo. Ne tvrdim da on ili neko koga je poznavao nije imao neke posebne moći. Ali, da može tek tako da popravlja narod… ne uklapa se u logiku popravljivosti naroda, ne u logiku osobitih moći pojedinca.

Moja dijagnoza Lao Ceovih nebuloza je sledeća:

– on je dobro uočio i shvatio jedan koristan mehanizam koji je na individualnom planu učinkovit (mehanizam je malo objašnjen u sledećem poglavlju);

– ali je onda pustio maštio na volju i protegao ga na nemoguće sfere učinkovitosti (kao u srednjovekovnim viteškim romanima).

14. Lao Ce/“višnji“ i delanje na prioritetima i uz štednju Energije.

Lao Ce je svakako dobro uočio da su po čoveka i njegov duh ili svest štetni i rasipanje Energije na hiljade gluposti, i vezivanje za njih.

Delanje teži tome da stvara inerciju i neku vrstu „zavisnosti“, u smislu u kojem teži tome da upija čovekov fokus maksimalno, kao i Energiju.

Princip „ne delati“ ili „činiti ništa“ je kosmička glupost!

Ali, delati dozirano, kontrolisano, birati prioritete – jeste mudro, čak u naše doba: spasonosno-neophodno.

Glupost je, na osnovu uočavanja štetnosti inercije delanja na svemu i svačemu – propisati kao duhovno-spasonosno načelo DRUGU KRAJNOST: UOPŠTE NE DELATI.

A već je klasična duhovna podvala TOM EKSTREMU NEDELANJA DODELITI DUHOVNO RAZVOJNU FUNKCIJU KOSMIČKIH RAZMERA!

Ali se ne­‑djelovanjem
svemir dosegne.

Nemaš nikakve muke sa neopisivim složenostima nas samih i uslova u kojima smo, sa pronalaženjem realno efektivne metodologije, sa intencionalnošću koja je duboko u našoj prirodi, ništa-i-ništa od toga, samo postaneš sledbenik unije HRONIČNIH LENJIVACA i – dosegneš „kosmičku svest“!

A usput i pomogneš narodu, poboljšaš mu standard (bez ikakvih društvenih reformi, bez pomoći Evropske unije):

Ne poduzimam li nikakav posao ja,
puk se od sebe bogati, zlato sja.

I usput preobraziš narod, iskoreniš agresivnost, loše osobine, fobije i konflikte, glupost, kriminal, itd!

12. A onda, kad se probudiš…!

…Vidiš da si u jezivom Karantinu-Paklu-Zatvoru!

I prisetiš se ispravne proročke najave:

I doći će vreme kada će živi zavideti mrtvima!


1. Nesvesne duhovne podvaldžije.

Drevna duhovna dela su diktirali bogovi Paraziti-Zlotvori.

Diktirali: bukvalno ili u prenosnom smislu, direktno ili indirektno.

Podvale u ovim delima su smišljene, podmukle, otrovne.

Kod savremenijih (poslednji vek-vek i po) duhovnjaka priča je drugačija.

Najpre, ima onih koji su otvoreno na antirazvojnom kursu.

Ili na strani „sila Tame“.

Na primer: A. Krouli.

Većina ostalih su smatrali i izjašnjavali se: da deluju na duhovno-razvojnom kursu.

Međutim, priča je zamršena.

A i čik da neko nađe jednostavnu duhovnu priču u našim KPZ-zamršenostima!

Neopisivo veštim podvalama bogova Parazita-Zlotvora:

– i savremeniji duhovnjaci su bili voda koju su bogovi Paraziti-Zlotvori navodili na svoju vodenicu.

A sami duhovnjaci su pritom imali punu iluziju delovanja na strani „sila Svetlosti“.

Tj. u duhovno-razvojnom smeru.

Dakle, savremeniji duhovnjaci, oni u rangu naprednijih: nisu svesno želeli da podvaljuju.

Tj. ne žele, ako i danas žive i deluju.

Želeli su (žele) suprotno: da duhovno pomažu ljudima.

Ali, KPZ-Iluzija je bila, i još je, neopisivo moćna.

Toliko moćna, da je hipnotisala i same te duhovnjake.

Čak i one, dakle, koji bi trebalo, kao duhovno napredniji u odnosu na mase: da shvataju KPZ-Iluziju.

Da su rezistentni na nju.

Da je raskrinkavaju, beskompromisno, do kraja!

Dakle, Papađi, Muđi i ostali u dugom nizu tokom ovih oko dvesta godina: jesu želeli dobro ljudima.

A ispadalo je da ih svejedno odvlače (odvlačili su ih) na duhovnu stranputicu.

Da li su oni odgovorni za odvlačenje masa na duhovnu stranputicu?

Da li su odgovorni – jer su masama želeli duhovno dobro?

U delovanjima širokih (širih) razmera – neznanje nas ne oslobađa odgovornosti.

Jer je u pitanju za-vođenje masa.

Kao i u slučaju nastavnika po školama.

2. Satsang kao vid duhovne komunikacije.

Najpre: pitanje efektivnosti satsanga kao vida duhovne komunikacije.

Satsang: vid kontakata sa „publikom“ ili sledbenicima.

Što vidimo i na snimcima Papađijevih i Muđijevih (ali i mnogih drugih duhovnjaka) „nastupa“.

Satsang, koji bi trebalo da je mnogo više od klasičnog držanja predavanja.

Ili dijaloga sa publikom.

Doslovno značenje govori o namerama onih koji drže satsang.

„Biti uvek u društvu sa Bogom“.

Odnosno, drugi su „u društvu sa Bogom“ preko svetaca ili prosvetljenih koji su pred njima, sa kojima komuniciraju.

Sveci ili prosvetljeni „predstavljaju fontanu mudrosti“.

Ako im pristupamo sa stavom učenja – imamo duhovnu korist.

Osmotrimo malo ovaj koncept…

Kontakti sa onima koji su više od nas odmakli na duhovnom putu – nesporno su korisni.

Čak i da ne nabrajmo u kojem sve smislu.

Koncept sa satsangom je ambiciozniji.

Znači uvođenje u „kontakt sa Bogom“, preko prosvetljenog, preko „fontane mudrosti“.

3. „Evo vam mudrosti, ne zanimaju me vaše varijable!“

Ne kažu prosvetljeni satsang-vodiči baš tako, naravno.

Ali, kada kritički zađemo u pozadinu (satsanga): poruka se i tako može iskazati.

Ljudi dolaze sa problemima, nedoumicama, pitanjima.

Sa željama da duhovno napreduju.

Da bismo nekome davali savete u vezi sa problemom koji ga muči (uzmimo samo jedan, mada nema jednog izolovanog) – moramo da dopremo do suštine ili do specifičnosti problema.

Suština ili specifičnost nam se otkrivaju preko mnoštva ličnosnih i životnih varijabli svake osobe.

U čijim „bezbrojnim“ ukrštanjima funkicionišemo i mi, i ljudi oko nas, i sav naš život.

(Da ne ponavljam papagajski, mada je korisno, o neopisivoj složenosti nas samih i našeg života.)

Da bismo do toga doprli – moramo da vodimo dijalog sa tom osobom.

Dijalog – ne pred publikom.

Psiholozi (psihoanalitičari) i psihijatri su u tom smislu mudriji ili napredniji od Muđija i sličnih satsang-vodiča.

Tek na osnovu identifikovanja, shvatanja tih varijabli – mi možemo da sklapamo specifičnu metodološku „slagalicu“.

Koju bi trebalo da primeni onaj ko nam je došao sa problemom.

Umesto toga: satsang-vodiči daju opšte preporuke.

I rešenje za svaki problem „u konačnici“ svedu na određeni set svojih duhovnih načela.

4. Naivnost saveta: „Idi i ne greši više!“

Recept iz Isusove duhovne „kuhinje“.

Kao: objasnim ti u čemu si grešio.

Shvatiš u čemu si grešio.

Ti odeš u život, primenjuješ pravilo koje sam ti dao, i – više ne grešiš.

Ako ti se omaknu gresi – sam si kriv.

Ajme, pa ovo je, što se kaže – da se čovek u iznerviranosti tresne od naivnosti duhovnih mudrijaša.

Pa ovo je refleks elementarnog nepoznavanja:

– ljudske psihe,

– načina ljudskog opšteg funkcionisanja,

– uopšteno: ljudske prirode,

– pravih principa izvođenja promena.

Problemi nam imaju korene u dubinskim zonama našeg bića.

Podsvest, nesvesno, ili područje“ kojim upravljaju bogovi Zlotvori, preko programa u koje inkarniranjem uskočimo…

Svejedno kako da te dubinske zone imenujemo.

I svejedno šta da se u njima krije (jer smo daleko od toga da to dokučimo).

Tek – um i volja su nam pre-preslabi za energije, programe ili impulse iz te zone.

To više nego odlično zna i svaki neduhovnjak koji je bio rešavao da nešto promeni kod sebe.

Neke svoje navike, neke reakcije, način razmišljanja, itd.

To ne znači da su promene neizvodljive.

Ali znači da nisu onako lako, mehanicistički izvodljive kako nam to svesne ili nesvesne duhovne podvaldžije predstavljaju.

Dam ti savet, ti ideš, primeniš i – ispadneš „kao nov“!

Identično Isusovoj naivnosti (ili podvali) – na tu „foru“ su i Papađijevi, Muđijevi i sličnih satsang-vodiča saveti.

Satsang je čak ambiciozniji!

Znači i vođenje kroz spoznaju koja čak na licu mesta (u toku satsanga) menja, rešava, otklanja probleme.

Čak i prosvetljuje!

Što je luđe od domena Isusove naivnosti („Idi i ne greši više!“).

5. Instant-prosvetljenje.

Satsang-vodiči se uklapaju u trendove savremene civilizacije.

Idu ka kategoriji instant-prosvetljenja.

Deluje kao karikiranje kada se ovako kaže.

Međutim…!

Naziv snimka satsanga sa Papađijem:

„Duhovno buđenje za 4 minuta“.

U naslovu ne stoji baš (instant-)“prosvetljenje“.

Ali, u toku satsang-seanse, nakon procesa kroz koji je žena prošla, Papađi kaže:

– Ostani ovde. (Misli na stanje koje je kod žene provocirao.) Ovo je blaženstvo, radost, sloboda, prosvetljenje.

Ovde imamo dva opasna duhovno-podvaldžijska momenta.

1) Nisu nam potrebni nikakvi TEGOBNI putevi za rast svesti.

Za izdizanje svesti na više nivoe.

Malo se isplačete ili ismejete „kao ludi“, i – imate duhovno buđenje ili prosvetljenje.

A u stvarnosti van ovih podvala…

Dovoljno je da SAMO MALČICE dublje zađete u našu pravu prirodu.

U realnost našeg funkcionisanja.

Da biste znali kakve „gromade“ i „planine“ teških energija i programa mi nosimo u nekim sferama svog bića.

Povezanih sa „gromadama“ svakakvih spoljašnjih programa i opterećenja.

Pa ne znaš šta te teže gruva!

Jer smo u takve aranžmane inkarniranjem uskočili.

Ogromnost i nesavladivost (ili teška savladivost) tih dimenzija u nama samima dobro su poznate i psiholozima i psihijatrima.

I onima koji su se iz ugla nauka priklanjali duhovnosti (S. Pek, Dž. Raskin).

Neodgovorno je i naivno, da ne kažemo narodski – blesavo, da nekome pada na pamet da te „gromade“ i „planine“ u nama i u našem životu mogu elegantnim potezom da se zaobiđu, eskiviraju.

I da neko tim teretima u prkos zađe u više sfere duha.

Ne „razračunavši“ se prethodno sa njima.

Ne razgardivši ih.

I sve to, ceo „aranžman“: za nekoliko minuta!

2) U suštini: neko drugi nam izvodi taj poduhvat!

Poduhvat našeg radikalnog preokreta u svesti.

Neko drugi, u ovom slučaju – satsang-vodič.

Prosvetljeni, „fontana mudrosti“, „Baba“… svejedno kako da ga krstimo.

Čujte, meni bi bilo rizično da sebe, tj. svoju svest prepuštam nekome.

Da mi ON inicira neka stanja, neke promene.

Pa neka je sto puta, hiljadu puta prosvetljen.

I neka me vodi samom nebeskom blaženstvu.

Radije neka on meni opiše šta treba da se radi.

Pa ću ja „da zavrnem rukave“ i sam radim.

Svakodnevno.

I ne pred publikom.

Radi postizanja nekih jeftinih efekata na strani satsang-vodiča.


Rezime

– Incestoidna osnova Isusovog/Imanuelovog rodoslova (tj. celog čovečanstva, po „Bibliji“).

– Imanuel, „onaj sa dobrim znanjem“.

– Usputni osvrt na protivurečnost „Starog zaveta“: Jahve je stvorio jednog čoveka i ženu, od njih je proizašlo čovečanstvo, a kasnije nabraja koji su sve (seksualni) odnosi između članova porodice zabranjeni.

– Kontinuitet Starog i Novog zaveta: i u Isusovom rodoslovu.

– Da ne zalazimo na, inače zanimljive sporedne koloseke: novozaventni „Bog Otac“ priznaje postanak ljudi od starozavetnih vremena, dakle, njih kao kreaciju starozavetnog boga Jahvea. NE KAŽE SE U „NOVOM ZAVETU“ DA JE „BOG OTAC“ STVORIO PRVOG ČOVEKA, ODNOSNO, ČOVEČANSTVO! Isus se rađa kao plod kontinuiteta čovečanstva na čijem čelu su Adam i Eva, odnosno, u kasnijem „preseku“ sa potopom – Noje sa svojim sinovima i njhovim ženama. Da li je onda Jahve neki stariji bog, neki prethodnik ili njegov otac, u odnosu na novozavetnog „Boga Oca“? Ili se radi o istom bogu, ali samo sa UZNAPREDOVALIM PODVALDŽIJSKIM DUHOM?

– Zavrzlame i interpretativne praznine u objašnjenjima nastanka prvog čoveka (i prve žene), kako u „Bibliji“, tako i u „Knjizi o Imanuelu“.

1.

1. Ovo je knjiga o Imanuelu koga su zvali “onaj sa dobrim znanjem”…

2. Mada ovo “sa dobrim znanjem” nije nešto baš najpreciznije (pri čemu je i pitanje kako li ova sintagma glasi u nekom eventualnom originalu), ipak upućuje na neka razlučivanja u samom pojmu “znanje”.

3. Mi zaista možemo “znati” sve i svašta, skloni smo da sve informacije koje imamo u umu etiketiramo nazivom “znanje”. “Znamo” kada je bio neki istorijski događaj, “znamo” ko je juče pobedio u nekoj utakmici, “znamo” neke zakone fizike, itd.

4. Možda su nam na delu nekakve dve linije ukrštanja u ovom pojmu (bar dve linije za nas, sa metafizičkog stanovišta, značajne).

5. Jedna je vezana za istinitost znanja. Neko zna ili poznaje “Stari zavet”. Zna informacije iz jednog lažnog dela, dakle, ima – lažna znanja, ali – znanja.

6. Druga linija je vezana za vrednost ili značaj znanja. Rezultat neke utakmice je istinit, ali – od kakvog nam je značaja to “znanje”?! Znamo delove auta, a ne znamo da sa tim autom koji poznajemo – živimo u Karantinu-Paklu-Zatvoru.

7. U Imanuelovom slučaju: “dobro znanje” bi se odnosilo: a) i na najviša, najopštija, prava metafizička znanja; b) i na istinita takva znanja, jer tek ona mogu biti (a to stalno i ovde dokazujemo) iskrivljena i neistinita, dakle, “falširana”, loša.

8.

(O Imanuelu) koji je sin Josifov, unuk Jakovov, daleki potomak Davidov. David je potomak od Avrama čija geneza vodi unazad do Adama, oca ljudskih bića.

9. I onda se niže geneza kao i u “Jevanđelju po Mateju”: uz sličnosti i razlike u samim imenima, ali – uz istu logiku rodoslova:

3. Adam uze sebi zemaljsku ženu i dobi Setha.

4. Seth dobi Enosa.

5. Enos dobi Akibela.

6. Akibel dobi Aruseka.

7. Arusek dobi Kenana.

8. Kenan dobi Mahaleleela.

Itd.

10. Šta nam u ovoj temi, i u vezi sa “Knjigom o Imanuelu”, i u “Jevanđelju po Mateju”, NIJE NI ZDRAVORAZUMSKI, NI LOGIČKI, NI BIOLOŠKI, NI MORALNO ISPRAVNO?!

11. DA ČOVEČANSTVO MOŽE DA POTIČE OD JEDNOG, TJ. OD DVA LJUDSKA BIĆA!

12. Teško da su zakoni genetike mogli da budu radikalno drugačiji u ta davna vremena, u odnosu na ova sadašnja. BAŠ NAPROTIV! Već smo pokazivali, prenoseći odlična objašnjenja prof. T. Terzina, da ako igde možemo dosta pouzdano da dopremo do izvornosti našeg postojanja, onda je to NA ĆELIJSKO-MOLEKULARNOM NIVOU.

13. Dakle, isti zakoni genetike su vladali kako tada, tako i sada.

14. I kako je sada nemoguće da od jednog čoveka, i jedne žene, proizađe ceo jedan narod (još gore – celo čovečanstvo), PODJEDNAKO JE NEMOGUĆE DA SE TO MOGLO DESITI I U TZV. ADAMOVO VREME!

15. A) Rađanje potomaka bi moralo da ide kroz INCESTOIDNE ODNOSE, što znači degeneraciju već od prvih sledećih generacija, da o nekim dalekim budućim generacijama i ne govorimo?! Dakle, to je u delu sa genetikom.

16. B) U delu sa moralom: do gađenja je nemoralno da se potomci rađaju kroz odnose braće i sestara, ŠTO JE NEMINOVNO PO KONCEPTU PO KOJEM SVI PROIZILAZE OD JEDNOG, TJ. OD DVA LJUDSKA BIĆA.

17. Uopšte, u civilizovanim društvima se incestom smatra polni odnos između osoba u krvnom srodstvu do petog kolena. Već smo imali osvrt na jednu od zavrzlama sa Jahveom: na njegov “registar” svih kombinacija koje spadaju u incestoidne (zašto je morao da ljudima daje “znanja” ili propise koji su za svesne ljude podrazumevani). Npr. “Treća Mojsijeva knjiga” (napomena: “otkriti golotinju” – imati seksualni odnos):

9. Golotinje sestre svoje, kćeri oca svojega ili kćeri matere svoje, koja je rođena u kući ili izvan kuće, ne otkrij golotinje njihove.

10.Golotinje kćeri sina svojega, ili kćeri kćeri svoje ne otkrij; jer je tvoja golotinja.

11. Golotinje kćeri žene oca svojega, koju je rodio otac tvoj, ne otkrij; sestra ti je.

18. Da li je mudrost davati podrazumevane savete ili je to znak toliko primitivne svesti ljudi kojima ih daje – da ne zalazimo u to. Ali, zađimo u očigledni paradoks koji otkriva laž: KAKO SE KROZ GENERACIJE DOŠLO DO LJUDI KOJIMA JAHVE DAJE OVE SAVETE?! Pa upravo preko svih tih incestoidnih odnosa koje on (s pravom) zabranjuje! On je stvorio Adama, od njegovog rebra – Evu. Njihovi sinovi su Kain i Avelj.

19. „Prva knjiga Mojsijeva“, IV, 17:

I pozna Kajin ženu svoju, a ona zatrudnje i rodi Enoha.

20. A ko je mogao da bude njegova žena – do njegova sestra?!

21. Pa se priča ponavlja od Noja: Bog upozorava Noja da uzme od svake životinje muško i žensko, te da on sa svojim sinovima i njihovim ženama uđe u barku, da bi se spasili od potopa. I potopi Bog sve ljude, onda OPET „JOVO, NANOVO“ SA INCESTOIDNIM STVARANJEM ČOVEČANSTVA:

22. „Prva knjiga Mojsijeva“, IX, 1:

I Bog blagoslovi Noja i sinove njegove, i reče im: rađajte se i množite se, i napunite zemlju.

23. Ali ovog puta se prati taj incestoidna perspektiva i kod životinja (ako i za njih to možemo reći).

24. U ovakvoj MUTAVOJ KOSMOLOŠKOJ KONCEPCIJI zjapi još jedna praznina!

25. ZA POČETAK ČOVEČANSTVA MORALA SU DA BUDU DVA LJUDSKA BIĆA! MUŠKO I ŽENSKO LJUDSKO BIĆE! Da bi se kroz njihov seksualni odnos stvarili potomci, dakle, u dalekoj perspektivi: čovečanstvo.

26. Nastajanje prvog čoveka, Adama („Prva knjiga Mojsijeva“, I, 7, 18, 21-22):

A stvori Gospod Bog čovjeka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovjek duša živa. (…)

I reče Gospod Bog: nije dobro da je čovjek sam; da mu načinim druga prema njemu.

I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mjesto popuni mesom;

I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu.

27. Da, UBIBOŽE UBEDLJIVA LOGIKA! Zašto je Jahve stvorio ženu? DA (prvi) ČOVEK (Adam) NE BI BIO SAM! Kao – ne radi se o perspektivi nastajanja čovečanstva, nego o tome da Adam ima društvo. Pa, u tom slučaju je mogao da stvori istovetno biće, muškarca, sa kojim ne bi imao seksualne odnose, nego, jednostavno da pričaju i da se druže. Dakle, da nije bila u pitanju Adamova usamljenost – on bi ostao kroz večnost jedno jedino biće na Zemlji! Njegova usamljenost je razlog što je nastalo čovečanstvo, a ne plan da se stvori čovečanstvo! Da nisu u pitanju očite podvale – ovo bi bilo jako zabavno štivo!

28. Već smo govorili o KONTINUITETU Starog i Novog zaveta, koji i Isus naglašava. Eto kontinuiteta I U RODOSLOVU! S tim što se u njemu (u „Jevanđelju po Mateju“) taj rodoslov prati od Avraama, pa se računa da do Isusa ima 52 kolena. A u „Starom zavetu“ je objašnjen i taj nedostajući deo – rodoslov od Adama do Avrama (koji se pojavljuje u drevnim dešavanjima u „Prvoj knjizi Mojsijevoj“, XI glava).

29. Da ne zalazimo na, inače zanimljive sporedne koloseke: novozaventni „Bog Otac“ priznaje postanak ljudi od starozavetnih vremena, dakle, njih kao kreaciju starozavetnog boga Jahvea. NE KAŽE SE U „NOVOM ZAVETU“ DA JE „BOG OTAC“ STVORIO PRVOG ČOVEKA, ODNOSNO, ČOVEČANSTVO! Isus se rađa kao plod kontinuiteta čovečanstva na čijem čelu su Adam i Eva, odnosno, u kasnijem „preseku“ sa potopom – Noje sa svojim sinovima i njhovim ženama.

30. Da li je onda Jahve neki stariji bog, neki prethodnik ili njegov otac, u odnosu na novozavetnog „Boga Oca“? Ili se radi o istom bogu, ali samo sa UZNAPREDOVALIM PODVALDŽIJSKIM DUHOM?

31. Pitanje odnosa Jahvea i novozavetnog „Boga Oca“ ne bi bilo toliko značajno – DA SE NE RADI O BITNO RAZLIČITIM KOSMOLOŠKIM, DUHOVNIM, MORALNIM OSNOVAMA NJIHOVIH UČENJA. Na neke razlike je i Isus ukazao: rečeno je „oko za oko, zub za zub“, a on poručuje: ako te neko ošamari po jednom obrazu, tvoja je dužnost da mu okreneš i drugi. Ili: Jahve stalno huška svoje ljude da idu u osvajanje teritorija, novozavetni „Bog Otac“ to ne čini, čak nastoji da propoveda praštanje. Mada, ako se pogleda kasnija evropska, tj. hrišćanska istorija: u ime „Boga Oca“ su osvajane druge zemlje, u njegovo ime su nasilno pokrštavani narodi, itd. Ili: Jahve stalno traži da mu se žrtvuju životinje, „Bog Otac“ ne spominje žrtve (žrtvovanje životinja). Itd.

32. Vratimo se Imanuelu… Opet i tu, u Imanuelovom rodoslovu – šupljine i zavrzlame.

33. Da, Imanuel potiče od Adama, ali – Adama je Semjase (ne ona koja je, tobože ili zaista, kontaktirala sa E. A. Majerom) dovela izdaleka. Opet i ovde NEPREMOSTIVA INTERPRETATIVNA PRAZNINA SA DRUGIM BIĆEM:

2. Semjase i božiji anđeli čuvari, veliki vladar putnika koji putuju ovamo u istraživanju univerzuma, uzeše zemaljsku ženu i napraviše Adama, oca bele ljudske populacije.

34. Prethodno se u ovoj knjizi kaže:

David je potomak od Avrama čija geneza vodi unazad do Adama, oca ljudskih bića.

35. Ako je on “otac ljudskih bića” – GDE TO ONDA ONI “UZEŠE ZEMALJSKU ŽENU”, i: “napraviše Adama”. Ako je on “otac ljudskih bića”, ili, po “Starom zavetu”, prvo stvoreno ljudsko biće, otkuda onda ta žena? Ispada da je ona na Zemlji bila pre Adama. I kako je stvoren Adam, od te žene koju su “uzeli”? Neko od tih tzv. vanzemaljaca je imao seksualni odnos sa njom?

36. Možda nama deluju nebuloznije ova objašnjenja sa nezemaljskim bićima od onih koja imamo u “Starom zavetu”, na primer od onih po kojima su nastali Adam i Eva (“Prva knjiga Mojsijeva”, II, 7):

A stvori Gospod Bog čovjeka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovjek duša živa.

37. Kakvi složeni zakoni genetike, kakva neopisiva složenost osnova čoveka na ćelijsko-molekularnom nivou, Adam je jednim potezom stvoren od „praha zemaljskog“, a Eva – od njegovog rebra.

38. Zar to nije nebuloznost istog ranga kao i ona o nastanku Adama u „Knjizi o Imanuelu“? Samo što se u „Starom zavetu“ ne spominju direktnije neki tzv. vanzemaljci, pa nam objašnjenje zbog same te činjenice deluje ubedljivije. Interpretatori i branioci „Biblije“ u nastanak prvog čoveka upliću neku „tešku“ simboliku: ne misli se da je Adam bukvalno stvoren od „praha zemaljskog“, a Eva bukvalno od njegovog rebra, itd.

39. Ma, prihvatili bismo mi rado dublju simboliku, DA JE U STAROM ZAVETU IMA. Nije stvar u tome da mi bilo kakvu glupost ili podvalu opravdavamo pozivanjem na simboliku. Postoje neke zakonomernosti po kojima se to može činiti. Da je „Stari zavet“ sav u simbolici, u redu bi bilo i ovo sa Adamovim nastankom. Kakva crna Jahveova simbolika?! On je bukvalan i sirov, da se od strane nekog boga to očitije ne može biti! Čovek treba da je, ako ne baš glup, a ono svakako lakoveran, pa da traži simboliku tamo gde je očito nema! Na primer: simbolika Jahveovih pravila kojima propisuje kako da se kolju životinje koje mu se prinose na žrtvu, pa kako da se odlaže njihov izmet, itd.

40. Ovo sa nastajanjem Adama i Eve: nije kao u ostalim slučajevima bukvalno i sirovo, već – NAMERNO ZAMAGLJENO, BAJKOVITO predstavljanje, tj. predstavljanje nastalo u nekoj Jahveovoj kreativnoj blokadi (pomanjkanje boljih ideja). On je hteo da se predstavi kao tvorac ljudskih bića, što svakako nije, i svakako je po demonstriranoj „mudrosti“ daleko od toga, pa je posegao za nekim bezveznim objašnjenjima koja je hteo da ljudima u paketu podmetne. A ako je morao da im propisuje, između ostalog, ko sa kim u krvnom srodstvu ne sme da ima odnose, ili kako da se postupi kada se komšijski bikovi pobodu – onda to znači da je svest tadašnjih ljudi bila na zabrinjavajuće niskom niovu, pa je jasno kako je on mogao da se uzda da takvi ljudi progutaju lako priče o nastanku prvog čoveka.

41. E, ALI „FASCINANTNO“ JE DA DO DANAŠNJIH DANA, UZ SVA ZNANJA DO KOJIH SMO DOŠLI, I UZ IPAK NEKAKAV RAST KOLEKTIVNE SVESTI, OSTVAREN U MEĐUVREMENU, TA JAHVEOVA BAJKA IMA PROĐU KOD HRIŠĆANA. Svejedno da li kao TOBOŽE SIMBOLIČNA ili ne. „Ima prođu“, jer je deo „svete knjige“ zvanične religije. Kojoj jeste primarna osnova „Novi zavet“, ALI KOJI SE OD OVAKVE MUTAVE KOSMOLOGIJE UOPŠTE NE OGRAĐUJE, VEĆ, NAPROTIV, OSLANJA SE NA KONTINUITET SA NJOM, UVAŽAVAJUĆI JE KAO GENERACIJSKU NIT KOJA VODI DO ISUSA.


1. Pre nastavljanja sa Imanuelom (a u okviru teme o hrišćanstvu koje se na njegovom „terenu“ razmatra), jedno razjašnjenje, koje nekako sve vreme visi nad ovim tekstovima-„NAPADIMA“ na hrišćanstvo i na tzv. svete knjige na kojima se ono zasniva.

2. Kada bi neko naklonjen hrišćanstvu, a posebno tzv. verski ostrašćen, čitao ove tekstove, očekivana reakcija bi bila od ignorisanja i nezadovoljstva do besa. Jer ovi tekstovi mogu da se shvataju kao vređanje verskog opredeljenja onih koji su ovim knjigama i religiji na njoj zasnovanoj naklonjeni, i više od toga – kojima su one duhovni orijentiri i vrhunske duhovne vrednosti.

3. Postavimo stvar ovako…

4. Imamo čoveka (osoba A) kojeg neki drugi čovek (osoba B), npr. naš poznanik, vidi kao uzornog čoveka, ispravnog, poštenog, itd, i koji je dobar prijatelj sa njim. Jer mu se taj takvim prikazao (priča nije sasvim nevezana za primere koje imamo u svom životu, da i ne spominjem primere iz književnih dela). Ja sam, na drugoj strani, imao prilike da tog čoveka (A) viđam u raznim situacijama u kojima se, upravo suprotno, pokazao kao loš čovek. Ili sam imao prilike, ili su moja zapažanja drugačije podešena (sa oštirjom pronicljivošću). Ako ja svom poznaniku (B) otkrijem pravu sliku tog čoveka (A) – da li ja nekoga vređam, da li ja otkrivanjem prave slike tog čoveka (A) njega samog – vređam?! Da li je moralno neispravno i nekorektno ako sugerišem, u smislu prijateljskog saveta, poznaniku (B) da obrati pažnju na tog čoveka (A), da on nije takav kakvim ga vidi, da nije poželjno ni da se druži sa njim? Naravno, ja nikome ništa ne zabranjujem, ne vršim pritisak, samo dajem svoju viđenje i savete. DA LI MOŽE DA BUDE UVREDLJIVO AKO DAJETE BAR SOLIDNO ARGUMENTOVANU PRAVU SLIKU O NEKOME, tj. ako raskrinkavate predstavu koju drugi o njemu imaju? Namera vam je da to činite: a) U IME ISTINE, b) ZATO DA BISTE DRUGIMA (koji takvome poklanjaju poverenje) POMOGLI.

5. VAŠA NAMERA NIJE DA VREĐATE I OMALOVAŽAVATE, VEĆ DA OTKRIJETE ISTINU I DA JE STAVLJANJEM DRUGIMA NA RASPOLAGANJE – TIM DRUGIMA POMOGNETE DA NE BUDU U ZABLUDI. I nisu li to pre plemenita namera i misija, nego loš postupak?

6. Tako jeste i mora  da bude, sve dok se PRIMARNO OSLANJATE NA ARGUMENTE I NA KAKAV-TAKAV DOKAZNI POSTUPAK, A NE NA LIČNE IMPRESIJE ili na ličnu netrpeljivost. A pretpostavljam da je jasno da se i ovim tekstovima teži upravo takvoj vrsti oslanjanja (na argumente i na kakav-takav dokazni postupak). Uostalom, imamo na sve strane tzv. naučne analize religija, u okviru sociologije, filozofije, pa i psihologije, a u kojima, zavisno od stanovišta i polaznih teza autora, religije takođe nisu prikazane u pozitivnom svetlu, na primer – teza da su religije „opijum za narod“.

7. Da li će se, na primer, u bilo kojoj naučnoj analizi ili sagledavanju dogmatike, i hrišćanstva i drugih religija, kao konzervativnog i „konzervatorskog“ okvira, ona tretirati sa civilizacijski razvojnom funkcijom? Ne, naprotiv, obavezno, što i čista logika nalaže, sa – NAZADNOM funkcijom. Da je duh, najviše hrišćanske dogmatike, uspeo da zakoči razvojni naučni duh u Evropi u toku, tačnije nakon srednjeg veka – mi bismo još uvek bili u nazorima bliskim srednjovekovnima. U skladu sa tim, konsekventno, ne može se ni religiji (ili religijama) koje se zasnivaju na dogmatici (dogmatikama) dodeljivati civilizacijski razvojna funkcija. Druga stvar je sloboda verskog opredeljenja, mišljenja i delovanja, ovde govorimo o postupku naučnog izvođenja zaključaka.

8. Što ne isključuje korišćenje hipoteza i kvalifikacija koje prozilaze iz kakvog-takvog dokaznog postupka. Pa, ako iz kakvog-takvog dokaznog postupka proizađe da je neko manipulant, je li uvreda ili objektivno konstatovanje nazvati ga manipulantom (podvaldžijom, itd.)?

9. Uostalom, i u okviru religija, u našem slučaju hrišćanstva, imamo istovrsni postupak raskrinkavanja, ili kritičkog sagledavanja, ali sada – drugih religioznih, pseudoreligioznih, duhovnih, ideoloških, itd, smerova i koncepata, za koje predstavnici hrišćanstva smatraju da su duhovno štetni po njihove vernike. I sve dok se to ne radi sa netrpeljivošću i sa skoro naučnom polemičko-kritičkom neutralnošću – sasvim je u redu. A onaj ko čita, vernik ili ne-vernik, neka odvaga argumente i neka „presudi“.

10. Uzmimo nasumične primere…

Da je joga sporna za Pravoslavnu Crkvu zbog dve suštinske stvari… (…) Nama ne smeta joga sama po sebi, koja po duhovnoj dubini nije ni do kolena isihastičkoj praksi Crkve… (…) Sa krajnjom idejom da pravoslavni Srbi treniraju borilačke veštine bez ikakve primese zen-budizma… (…) Postavimo sebi sami na samom kraju pitanje: zašto pravoslavni hrišćani u tolikom broju danas „koketiraju“ sa jogom da su čak i pomesne Crkve, poput grčke i bugarske, morale da reaguju sa saopštenjima? Odgovor je poražavajući: zato što je savremenim hrišćanima u velikoj meri stran isihastički opit. Mi koji smo pravoslavni sveštenici snosimo veliki deo odgovornosti za takvo stanje jer ljude ne pozivamo dovoljno na duhovno delanje.

http://spc.rs/sr/zashto_je_pravoslavno_hrishtshanstvo_nespojivo_sa_jogom_obrazlozhenje_televizijske_izjave_date_telev

11. Ili, pouke i upozorenja poznatog oca Tadeja, a koji se odnose na meditaciju:

Ostavi se meditacije istočnjačkih religija jer su sve prožete magijom, ma koliko ono izgledalo da ima nešto slično sa Pravoslavljem, i ne slušaj laži padših duhova, nego pripadni skrušenim srcem u smirenju pred Gospodom i moli se od srca Gospodu.

http://xn--80aaaahbp6awwhfaeihkk0i.xn--c1avg.xn--90a3ac/index.php/pravoslavna-porodica/1284-starac-tadej-o-postovanju-roditelja-i-meditaciji

12.

Joga je praćena meditacijom i prema tome ja imam veliki oprez“, primetio je Svjatejši Patrijarh. On je naglasio posebno da se pri korišćenju takvih vežbi može razoriti nacionalna samosvest čoveka, njegov kulturni identitet i upozorio na eksperimentisanja sa meditacijom.

http://www.svedokverni.org/pravoslavni-pogled-na-jogu/

13. Upozorenja na zablude i duhovne stranputice, koja daju predstavnici hrišćanske crkve, ne odnose sa samo na metode ili smerove iz drugih religija, u datim primerima, iz istočnjačkih, već i na religiozne smerove koji su proistekli iz samog hrišćanstva, na primer – u vezi sa adventističkom crkvom. Bivši adventista, koji se vratio u pravoslavno okrilje, dosta detaljno govori o opasnostima priklanjanja adventistima, evo delića iz te ispovesti:

Na ovom mestu počinje proces „ispiranja mozga“. Postepeno odbacujete dotadašnje shvatanje, a pošto su vas ubedili da Biblija „mnogo bolje zna“, onda vi prihvatate bez neke naročite provere informacije koje vam se serviraju. Da biste ostali i opstali u takvom okruženju (…) morate čak i da mislite kao oni. Ako pokazujete znake otpora prema ovakvoj agresiji, u tom slučaju će ostati fini prema vama, ali će vas ili izolovati ili postati još nasrtljivije ljubazni ne bi li vas jednog dana uknjižili kao vernika. Ako do kraja kursa ne pokažete znake protivljenja onome što vam se servira, brzo dolazite do „krštenja“. U protivnom će vas kazniti time što vas neće „krstiti“, pa ćete se kao napola pečen, a nedopečen, u tom okruženju veoma loše osećati.

https://svetosavlje.org/ispovest-bivseg-adventiste-iz-knjige-biblija-bez-boga-hriscanstvo-bez-crkve/

14. Ili: o štetnosti drugih nazora po čoveka, na primeru ateizma (u tekstu „Ćorsokaci ateizma“), a nasuprot hrišanstvu koje je čovekovo izbavljenje:

Taj pogled na svet (ateizam) je dubokok pesimističan. On ne pruža nikakve moralne ideje i voljne stimulanse, on samo obećava čoveku iluzornu slobodu time, što se dešava sa njegovim osećanjem odgovornosti za proživljeni život.

(…) Mi ne želimo da kažemo, da su svi ateisti nemoralni i neprincipijelni ljudi, ali smatramo, da sam ateizam nema odnose sa moralnošću.

(…) Ateista ne voli da razmišlja o smislu života, o vremenu i smrti, on izbacuje misao o smrti van svoje svesti, inače bi se nalazio u stanju postojane depresije, kao osuđeni na kaznu, u čiju ćeliju svakog minuta može ući dželat.

(…) Hrišćanstvo daje tu ideju, radi koje je čovek spreman da pretrpi poteškoće i prepreke… (…) Hrišćanstvo otkriva čoveku kao najvišu vrednost zemnog života osećanje ljubavi prema svima drugima… (…) Hrišćanstvo – to je sveukupni sistem čovekovog života. (…) Hrišćanstvo obnavlja čoveka. (…) Hrišćanstvo ima to, što ne poseduje ni jedan drugi religiozni sistem: Isusa Hrista, Boga i savršenog Čoveka.

http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/corsokaci_ateizma.htm

15. Da ne govorimo o tome kako ni dve „sestrinske crkve“ u okviru hrišćanstva, katolička i pravoslavna, nisu u nekoj „velikoj ljubavi“. Jedan sitni indikativni „akcenat“:

Iako je u raznim periodima bilo više ili manje kompromisnih stavova, Pravoslavna crkva do danas ne dozvoljava rimokatoličko pričešće svojim vernicima, iako je sa rimokatoličke strane nakon Drugog Vatikanstkog Sabora (1962-1965) prihvaćena validnost pravoslavnih Svetih tajni.

https://srbin.info/2014/01/18/pravoslavna-pouka-sustinske-razlike-izmedu-pravoslavlja-i/

15. Naravno, tek bi bilo zanimljivo polemisati sa ovim, samo u ovim ilustracijama iznetim stavovima, ali – to nam nije smer ovog serijala tekstova. Ukažimo samo usput (metodska strana) šta se u onome što se želi da bude argumentacija u ovakvim tekstovima meša…

16. Naravno da i u takvim tekstovima ima nekih dosta korektnih pakovanja činjenica i izvođenja zaključaka (da ne zalazimo u to kojih su oba postupka dometa). Ali očita greška nastaje kada se lični verski afinitet ili naklonost nude ili poturaju kao argumenti. Recimo da sam ja naklonjen „Knjizi o Imanuelu“ (a nisam, samo nastojim da ga objektivno „prestresem“). Neko mi ukazuje na neke nedostatke u toj knjizi. A ja ne navodim protivargumente ili ne nastojim da osporim logički ono na šta mi on ukazuje, već mi je „argument“ to što smatram da je ovo odlična knjiga, sa ispravnim idejama, itd.

17. No, to je stvar rezonovanja onih koji pišu ovakve tekstove, niti oni meni smetaju, ne bi trebalo ni ja njima da smetam, svako neka slobodno deluje u svom duhovnom smeru…

18. Dakle, koliko se predstavnici hrišćanstva smatraju pozvanima da kritički osporavaju druge religiozne, pseudoreligiozne, duhovne, ideološke, itd, smerove i koncepte, jer smatraju da su duhovno štetni po njihove vernike, TOLIKO I JA IMAM ISTOVRSNO PRAVO DA RASKRINKAVAM SAMO HRIŠĆANSTVO, idejne osnove i dela na kojima se zasniva, JER JA NJEGA SMATRAM ISTO ONAKO ŠTETNIM PO DUH LJUDI, KAO ŠTO TO ONI SMATRAJU ZA DRUGE RELIGIOZNE, ITD. KONCEPTE. Pa smo time NA ISTOJ POZICIJI, ALI SA SUPROTNIM SMEROVIMA.

19. I koliko oni ne smatraju da svojim analizama ili ukazivanjima ne vređaju druge religiozne, itd. koncepte, praksu, itd, toliko i ja imam prava da isto smatram u vezi sa raskrinkavanjem njihovog ideološkog opredeljenja, duhovne prakse, itd. (jer i nemam nameru da vređam, već da pakovanjem argumenata raskrinkavam ono što uočavam kao nekonzistentnosti i podvale).

20. I sve je u redu dok smo obostrano tolerantni i dok sučeljavamo argumente ili idejne „platforme“. A oni koji ove ili njihove tekstove čitaju – neka odvagaju i neka „presude“ tj. opredele se za ono što im dejuje kao otkrivena ili prava istina.


VIII

1.

 i ne uvedi nas u iskušenje,
no izbavi nas od zloga.

2. Nikako da dođem(o) do kraja sa „Oče naš“-podvalama, na tako malom prostoru toliko podvala…! U naslovu stoji: „kodirane podvale“, nisam taj deo posebno objašnjavao, pretpostavljao sam da se podrazumeva, ali, evo i objašnjenja…

3. Imamo kratak tekst (molitve) koji se savršeno uklapa u formu i sadržaj jedne molitve. I, ne sluteći ništa – vi ili onaj ko čita i „praktikuje“ ovu molitvu, čita je i „praktikuje“ kao i svaku drugu molitvu. Međutim, ako aktivirate KRITIČKO MIŠLJENJE, ili – SLOBODNO MIŠLJENJE kojim se ne obavezujete unapred da ćete svaki nedostatak ili sumnju na podvalu opravdavati svojim religioznim opredeljenjem, onda sebi, svom umu i svojoj svesti OTVARATE VRATA ZA UOČAVANJE PODVALA. Ne morate vi, naravno, da prihvatate sve ovde (u ovim analizama) rečeno „zdravo za gotovo“, ali – mesta i povoda za jednu drugačiju percepciju dva milenijuma korišćene molitve: IMA NA PRETEK. Dakle, podvale su ŠIFROVANE u sasvim korektnim i prihvatljivim religioznim iskazima. To što svest ne registruje podvale – nema veze, prikrivene podvale imaju svoje delovanje na podsvesnom ili nesvesnom nivou, a, normalno, u korist onoga ili onih koji su čovečanstvu ovako nešto prosledili.

4. Dakle, mi molimo (da uzmem malo oblik „mi“, jer je zgodniji za analizu, uostalom – nama kao čovečanstvu je ova molitva prosleđena na upotrebu) da nas „Bog Otac“ ne uvodi u iskušenja, što bi bile situacije:

5. A) Koje su same po sebi teške, loše, negativne, tragične, itd. Iskušenje bi se u ovom prvom uglu posmatranja odnosilo na to da mi ne možemo težinu tih situacija da podnesemo, pa molimo Boga da nas POŠTEDI takvih situacija.

6. B) U drugom slučaju: odnosilo bi se na situacije koje nisu baš toliko teške i nepodnošljive, ali – preko kojih se stavljaju na opasnu probu naša snaga moralnog i religioznog opredeljenja, ispravno postupanje, donošenje ispravnih odluka, itd. Ovde: mi kao da se plašimo sebe samih, plašimo se kakve reakcije mogu iz nas da proizađu.

7. Ali, čekajte, PA ŠTA MI, U STVARI, HOĆEMO ovom molbom-imperativom?! MI HOĆEMO I JARE I PARE!

8. Prethodno (prošli deo teksta) smo se saglasili: „Neka bude volja Tvoja“, sada: tražimo NEKA IZUZEĆA u tom saglašavanju, neki „lex specialis“! Ako pristajemo, „neka bude volja Tvoja“, onda pristajemo na sve što nam od Boga pristiže! Ako su iskušenja Božji testovi za našu duhovnu snagu (da nije podvala, zaista bi tako i bilo), onda nemamo šta da MOLIMO DA NAM BOG POMOGNE DA NAS ISKUŠENJA MIMOIĐU?!

9. Isus negde reče (navodim po sećanju, da ne preturam po knjizi): „Oče, ako je moguće da me ova čaša mimoiđe!“. Čekaj, ako prihvataš Božju volju, ako veruješ u PREMUDROST Božjeg plana, šta onda imaš da moliš DA TE BILO ŠTA ŠTO TE PO TOM PLANU SNALAZI – MIMOIĐE?!

10. Što bi logičari rekli: „contradictio in adjecto“, protivurečnost iskaza u sebi samom!

11. A po samoj formulaciji rečenice vidi se da NAS BOG UVODI U ISKUŠENJA! Ne kaže se: „Spasi nas od iskušenja u koja nas Nečastivi uvodi!“, već: „Ne uvedi nas (Ti)…“.

12. Odnosno, ova druga nijansa značenja (vezana za uticaj „Nečastivog“ ili Lucifera)je „natuknuta“ u drugom delu molbe: „No izbavi nas od zloga“. „Od zloga“, svejedno je da li se to odnosi na Zlo kao dešavanja kojima nas Zli ili Lucifer „zasipa“, bilo da se odnosi sa samog Lucifera, tj. da nas izbavi od njega samog.

13. Uzmimo da nas loša dešavanja snalaze zbog naše „grešne prirode“, naše sklonosti ka grehu, jer time se „KONEKTUJEMO“ na „Zloga“, privlačimo njegovu „pozornost“ i njegov uticaj. DA LI JE ONDA, u ovoj varijanti tumačenja, LOGIČNO DA MI MOLIMO BOGA DA NAS „IZBAVI“, DA NAS ZAŠTITI OD „ZLOGA“?

14. To je kao sa onom komičnom primenom saveta lekara (oni ga ne daju radi humora, ali on zbog gluposti ispada kao humorističan): „Nemojte da me nervirate (ili sekirate), lekar mi je rekao da se ne nerviram (sekiram)!“. KAKO DA NE, ZBOG NAŠE SKLONOSTI DA SE NERVIRAMO – TREBA SVI OKO NAS DA PAZE KAKO SE ODNOSE PREMA NAMA! Ceo svet, ceo život treba da se „prestroji“ tako, da nas niko i ništa ne nervira (sekira)!

15. VALJDA JE STVAR U NAMA, NE U SVETU OKO NAS! U redu, postoji tu interakcija, ali, u ovom slučaju presudno je kako ćemo se mi postavljati prema drugima, ne kako će se svet, drugi oko nas, postavljati prema nama. Povoda za nerviranje i sekiraciju život je pun k’o pleve na svakom koraku. Kako mi na putu pravog duhovnog napredovanja, sa kojim ova molitva nema „blage veze“, formiramo sve jaču ili veću unutrašnju Distancu u odnosu na sva dešavanja oko sebe, tako se povodi za nerviranje i sekiraciju sami od sebe „rastvaraju“.

16. Dakle, bez podvala definisan molbeni zahtev u gornjem slučaju bi se odnosio na to da nam Bog pomogne da U SEBI ELIMINIŠEMO NEGATIVNOSTI PREKO KOJIH SE KONEKTUJEMO NA „ZLOGA“. Ako Zlo privlačimo u svoj život na osnovu svojih loših misli, emocija, reakcija, onda ne treba Bog da nas spasava od njih spolja, već da nam pomogne da mi maksimalno oslabimo te „magnete“ u sebi samima.

17. Probija u ovom molitvenom obraćanju jedna metafizička naivnost, koja ovde nije u prvom planu, kao što je to slučaj na drugim mestima u „Novom zavetu“ (ali i ne samo u njemu), ali, kako je jedna od značajnih baza u verovanju, da se malo i na nju osvrnemo.

18. Jedno su Božja volja ili Božji plan, a drugo predstava po kojoj je BOG KAO NEKAKAV VELIKI BRAT koji prati ljude i utiče na njih, kanališe ono što im se dešava, pomaže, štiti, itd. Posmatra i pažljivo prati SVAKOG POJEDINCA, MEŠA SE u život svakog pojedinca!

19. Božja volja u smislu Božjeg plana i ima smisla. To nije ništa drugo do ono o čemu već ovde govorimo: PROGRAMI U KOJE INKARNIRANJEM USKOČIMO. Samo što mi, govoreći o programima nastojimo na KONCEPTUALNOJ DEMONTAŽI PODVALA, a ovim hrišćanskim i tolikim sličnim konceptima se PROGRAMIRANOSTI OPRAVDAVAJU.

20. A da Bog kao Veliki Brat (da ne dodajemo moguće detalje i scenarije: možda kao na nekom velikom zidu sa mnoštvom ekrana) prati svakoga od dve milijarde (ako sam dobro zapamtio broj hrišćana u svetu) – deluje više nego naivno! Uz veliku konceptualnu fleksibilnost po kojoj se može raditi o mehanizimima ili načinima praćenja koji su nama nejasni i koji jesu mogući u nekoj transcendenciji u kojoj Bog živi.

21. Ali, zar ovo nisu koncepti koji se međusobno isključuju?! Ili imate programe po kojima svako od dve milijarde ljudi funkcioniše, ili imate stalna nadgledanja, kontrole, usmeravanja, pružanja pomoći, itd. Ovo drugo u smislu u kojem se to dešava u društvenim situacijama, u radnim procesima, u raznim sistemima, sa šefovima, nadzornicima, direktorima, sa celom hijerarhijom koja ima funkciju upravljanja.

22. Već nam je iz biologije dosta jasno ono što nije bilo ni poznato ni jasno ljudima iz vremena iz kojeg potiče ova molitva (možda je to znao Isus, ali – da je znao pretpostavljamo da bi nam bar „dronjke“ tog znanja ostavio u kodovima): kako se formira ljudsko biće, tj. sva živa bića, kako se iz oplođene jajne ćelije deobom, A PO DNK-PROGRAMIMA, formira celo telo, do konačnog rođenja.

23. DA LI JE TU U IGRI BOŽJA VOLJA ILI BOŽJI PLAN?! Da li Bog nadgleda i utiče na formiranje svakog ljudskog bića, poput nekog Velikog Brata? ILI SVE SASVIM SPONTANO I PRIRODNO TEČE PO PROGRAMU KOJI OPLOĐENA JAJNA ĆELIJA NOSI U SEBI?!

24. U „Ra-materijalu“ se opisuje kako je neki „entitet“ iz petog (tamnog) denziteta bio zadužen da ometa rad grupe koja je primala poruke Raa. Ra se u svom „materijalu“ pokazao kao podvaldžija i šaljivdžija, ali, ostavljamo to po strani. OVA VRSTA UTICAJA I DELOVANJA SASVIM JE MOGUĆA! I sigurno je da je ona delatna kod mnogih, tj. na mnoge od nas: pojedina bića iz tih sfera kojima pripadaju i bogovi Paraziti-Zlotvori („Bog Otac“ i ostali), u hijerarhiji na čijem vrhu su sami ti bogovi, svakako mogu da dobijaju neke SPECIFIČNE ZADATKE usmerene ka pojedincima ili ka grupi pojedinaca na Zemlji.

25. Ali – neki „pojedinci“ iz viših sfera na pojedince na Zemlji (jedan na jednog ili jedan na grupu, kao u košarci), a ne Bog koji posmatra, prati i utiče na dve ili i više milijardi ljudskih bića ISTOVREMENO, IZ MINUTA U MINUT.

26. I to: svakako se može raditi SAMO O PROTIVRAZVOJNOM ili negativnom UTICAJU „POJEDINACA“ IZ VIŠIH SFERA NA POJEDINCE NA ZEMLJI. Priče o „anđelima-čuvarima“, o „unutrašnjim vodičima“ i još ko zna kakvim sve fantomima: samo su vešte duhovne bajke, koje, izgleda, kako vreme više prolazi – imaju sve manju prođu kod sve većeg broja onih koji su kako-tako usmereni ka duhovnosti.

27. Kako bi to mogli, recimo – „anđeli-čuvari“ da pomažu nekim ljudima? KAKO DA IM POMAŽU UNUTAR NEPROBOJNIH ZIDINA (METAFIZIČKOG) KARANTINA-PAKLA-ZATVORA?!

28. A) Tako što šalju potrebne informacije? KO DA PRIMI TE INFORMACIJE? Kada, kako?! Tako što se duboko opusti i utiša um?! Pokušajte samo (o tome je ovde već pisano) da se što dublje opustite, POD GARANCIJOM da će vas snaći vaš lični pakao, koji nosite u sebi (što naglije grune u svest, to teže vama), nego nekakvi svetlosni vodiči, anđeli i druga svetlosna čudesa. Tj. nije nemoguće da vas i oni snađu, ALI JE U TOM SLUČAJU PITANJE NA KAKAV LI STE KOLOSEK, u pećinu koje lije (lisice), ZAŠLI.

29. Bukvalno onoliko koliko imamo dotok informacija o bićima na drugim planetama, toliko možemo da primamo informacije izvan Karantina-Pakla-Zatvora od strane drugih bića, fizičkih, nefizičkih. Jasan kao dan princip svakog Karantina, kosmičkog, nekosmičkog, nebitno.

30. B) Da uđu u planetarnu Tvrđavu Karantina-Pakla-Zatvora i da nam „na licu mesta“ pomažu?! Ja mislim da ovakvu duhovnu komediju već proziru i duhovno najnaivniji! Pa takva bića, a pretpostavka je da su ona viših vibracija, telom-umom-duhom, MUNJEVITO BI „RIKNULA“, raspala se da samo KROČE u zonu JEZIVIH VIBRACIJA koje vladaju na Zemlji, i u kojima se mi brčkamo i baškarimo kao ribe u vodi.

31. A toliki slučajevi u kojima su ljudima neki „vodiči“ ili „anđeli“ pomagali, spasavali od sigurne smrti, od nesreća, itd? Na primer: nekoga nešto spreči da poleti avionom koji doživi nesreću.

32. Kako da ne, sad će „vodiči“ ili „anđeli“ DA MENJAJU NEČIJI ŽIVOTNI PROGRAM! Ako neko po životnom programu ne treba da pogine u avionskoj nesreći – neće ni poginuti. (Doduše, jeste sve ovo mnogo komplikovanije, ali nam je mimo teme… Najpre: životni programi, da li proizilaze iz DNK-programa, na neke više „sofisticirane“ načine, ili su to zaista posebni astrološki programi, ne znamo, moguće je i jedno i drugo, a i nešto sasvim treće. Drugo: ti programi su svakako INTERAKTIVNOG KARAKTERA, isto onako kao što semenka biljke ima svoj program, ali – razvoj biljke je u interakciji sa uslovima u kojima se nađe, sa drugim biljkama, itd.)

33. Sve u svemu: koncept koji je mogao da ima duhovno-religioznu prođu kod ljudi pre dva milenijuma, teško da može da ima i danas. Tj. ima je i dan-danas… da ne kažemo kod koga, jer bi takvi ovakvu kvalifikaciju mogli da shvate kao uvredljivu, a ona njima samima ne bi bila od duhovne pomoći, da se nađu i snađu. A to je koncept po kojem Bog nadgleda svakog čoveka, brine o njemu, pomaže mu i izlazi u susret ako se on Bogu pomoli, itd.


VII

1.

 i oprosti nam dugove naše,
kao što i mi opraštamo dužnicima svojim;

2. Dugovi – loše učinjeno, loša dela ili postupci, loše misli, skupni pravoslavni izraz – sagrešenja.

3.  Nešto „u stilu“ istočnjačke karme.

4. Jedno konceptualno ZAMEŠATELJSTVO u kojem se ni „Bog Otac“, da je među ljudima, ne bi snašao. A kako je to zamešateljstvo njegova kreacija, jasno je da je on njime nešto hteo, a i nama postaje, hvala Bogu, jasno šta je hteo.

5. Činili smo štošta ili svašta (nešto) loše, molimo da nam „Bog Otac“ to oprosti.

6. Da nam oprosti u smislu izvinjenja? Kao što mi u smislu izvinjenja ili kajanja za nešto što uradimo (za)molimo nekoga da nam oprosti (nismo hteli, bilo je to u afektu, bila je ta reakcija „jača od nas“, itd.).

7. Ne, ovde je u pitanju OTPIS sagrešenja, „brisanje“ onoga što je loše urađeno.

8. Dakle – zamešateljstvo! Pođimo redom…

9. „Jevanđelje po Mateju“, IX, 2-8 (i „Jevanđelje po Luki“, V, 17-26):

 2. I gle, donesoše mu uzeta koji ležaše na odru. I vidjevši Isus vjeru njihovu reče uzetome: ne boj se, sinko, opraštaju ti se grijesi tvoji.

3.I gle, neki od književnika rekoše u sebi: ovaj huli na Boga.

4. I videći Isus pomisli njihove reče: zašto zlo mislite u srcima svojijem?

5. Jer šta je lakše reći: opraštaju ti se grijesi; ili reći: ustani i hodi?

6. Ali da znate da vlast ima sin čovječij na zemlji opraštati grijehe (tada reče uzetome): ustani, uzmi odar svoj i idi doma.

7. I ustavši otide doma.

8. A ljudi videći čudiše se, i hvališe Boga, koji je dao vlast takovu ljudima.

10. Kod „uzetoga“ ili paralisanog čoveka velika količina „grehova“ se manifestovala kroz tešku bolest.

11. Da li je onda svaka bolest refleks „grehova“? I – što je neko u težem zdravstvenom stanju: to ljudi oko njega „čitaju“ u njemu većeg grešnika?

12. Neko mlad oboli od neke teške bolesti. Kad je mogao da stigne da akumulira toliko „grehova“?!

13. I šta sa jasno i dokazano naslednim bolestima (hemofilija, psorijaza, itd.)?! Gde je tu individualni greh? Ispaštanje zbog „grehova“ predaka? Kako to da neko ispašta, a nekome se posreći da ne mora da ispašta? Nisu li ljudi u tome u neravnopravnoj poziciji (što bi savremeni patetični borci za pravdu rekli – nije li tu u pitanju diskriminacija)?

13. Postoji tu delić istine, ali samo delić (mrvica): ona se ispoljava u psihosomatskim oboljenjima. U slučajevima kada su ona refleks misli, razmišljanja i emocija, pa i delanja, koje možemo označiti kao loše, zle.

14. Međutim, može se raditi o mislima i emocijama koje nisu zle, zlonamerne po svesnom usmerenju. Na primer, strahovi. Sa strahovima i negativnim mislima koji iz njih proizilaze – čovek ne želi drugima zlo, ali oni mogu da se vremenom psihosomatski ispolje.

15. Gde je tu energetika?! NEMA JE, u „Novom zavetu“ je pojela maca!

16. Čovek može da bude bez loših misli i dela, bez loših postupaka prema drugima, ali – u programima koji ga energetski dokrajčuju, što se reflektuje kroz bolesti. Da ne podsećamo na Lazareva čija teorija ima smisla (mada baš nije sasvim prihvatljiva kao generalizacija): da su bolesti posledica energetskog deficita.

17. Da se vratimo direktnije opraštanju, otpisu grehova…

18. Ko oprašta dugove, tj. otpisuje grehove? Svakako „Bog Otac“, ali – mora da postoji neko na Zemlji ko rukovodi celim procesom. Mora da postoji procedura koja se sprovodi. Bez svega toga: svako zamoli Boga za oprost grehova i – gotovo je!

19. U citiranom odlomku vidimo da je to Isus činio. Uz reakciju „književnika“: kako on to preuzima ingerencije Boga („ovaj huli na Boga“)?

20. Isus to što oni ne priznaju da je Bog njega ovlastio da otpisuje grehove – KVALIFIKUJE KAO ZLO: „I videći Isus pomisli njihove reče: zašto zlo mislite u srcima svojijem?“. ŠTO BI BILO ZLO pomisao da jedino Bog može da otpisuje grehove?! Štaviše, to je jedna sasvim logična pomisao za one koji se još nisu upoznali sa Isusovom misijom. Zar Isus nije bio toliko pronicljiv da to ne shvata?

21. Dakle, tada je Isus mogao da pokreće i realizuje proceduru otpisa grehova. Pa je onda to preneto na episkope, a sa njih – na sveštenike.

22. Ovim tragom dolazimo do jednog od dva momenta koji označavaju početak konceptualnog urušavanja hrišćanstva (prvi je srednjovekovna inkvizicija): do indulgencije, tj. do srednjovekovne trgovine opraštanjem grehova. Dovitljivi papa Lav X je organizovao prodaju indulgencija. Od tog novca sagrađena je Crkva Svetog Petra, valjda najznačajnija katolička crkva. (Svašta tu nije u redu, ali – to nikome ne smeta, a što bismo se i mi bavili onim što nam nije od metafizičkog značaja…)

23. Koje su konsekvence činjenice da postoji neko, od sveštenika do Boga, ko otpisuje grehove (loša dela, loše misli, itd.)?

24. Mrvica dobrog u ovome je što se ljudi navode na praćenje, uočavanje i shvatanje onoga što je loše u njihovom ponašanju, govoru, odnosu prema drugima, itd. Nešto što je u primitvnom i rudimentarnom smislu razvoj samosvesti, ili svesnosti onoga što je loše u sebi.

25. Koja naivnost je u osnovi ovog novozavetnog koncepta?

26. Ljudi treba da „detektuju“ svoje grehove i da ih saopšte svešteniku. Kao ispoved ili ispovest. Sveštenik u ime Boga otpisuje te „grehove“. Savet ili orijentir, da se ne greši više – podrazumeva se. Ako se dobro sećam (a ne mogu da pronađem gde) i Isus je rekao: „Idi i ne greši više, inače će i gore od ovog doći na tebe“.

27. GOLEMA NAIVNOST KOJOM SE NE UVAŽAJU NI ELEMENTARNO PRINICIPI FUNKCIONISANJA ČOVEKA, U OVOM SLUČAJU – ČOVEKOVE PSIHE!

28. DANAS ČAK I NAJNAIVNIJI LJUDI ZNAJU DA SE NEKO NAŠE PONAŠANJE NE MENJA PROSTOM ODLUKOM DA SE PROMENI.

29. PROGRAMI po kojima čovek deluje, misli, oseća… toliko su duboko ukorenjeni, da i najsitnije promene teško polaze za rukom i najistrajnijima.

30. Posebno teško tamo, gde se ono što želimo da menjamo – višegodišnjom inercijom, kao već ukorenjeno, još dodatno zacementiralo.

31. Pa dalje, ostale šupljine u konceptu sa otpisom grehova…

32. Da, „idi i ne greši više“. Jasno je da onaj ko se kaje i ispoveda – u tom trenutku i iskreno želi da ne ponavlja registrovane „grehove“. Ali, BAR NEGDE U PODSVESTI – mora mu lebdeti činjenica, VRLO ZNAČAJNA ČINJENICA, DA ON IMA NA RASPOLAGANJU MEHANIZAM PREKO KOJEG ĆE VRLO LAKO (jer ispovest i otpis grehova uopšte nisu teški, ne bole, nakon Lava X besplatni su) DA SE RATOSILJA SVIH BUDUĆIH EVENTUALNIH GREHOVA.

33. Prođe vreme, i uz rešenost da se ne greši više – ipak se greši (videli smo o kojem se dubinskom mehanizmu radi), ode se na ispovest, ‘ladno se to breme otpiše, itd, „ajde, Jovo, nanovo“!

34. IMA LI TU UPUĆENOSTI NA DUBINSKI PREOBRAŽAJ LIČNOSTI?! (Koji bi bio prava osnova za rast svesti.) NI OD KOROVA!

35. KONCEPT SA ISTOČNJAČKOM KARMOM JE U OVOM SMISLU NAPREDNIJI. Druga je stvar što je zakon karme na Zemlji od strane Zlotvora stavljen van snage, a sam koncept zloupotrebljen u Zlotvorske propagandne svrhe.

36. Dakle, govorimo in abstracto, o onome što je dobro u konceptu karme, ne o onome što je delatno na Zemlji. Čoveku se vraća ono što je kao loše drugima činio. U meri u kojoj to smireno istrpi – razgrađuje, recimo – negativnu energiju koju je uložio u činjenje toga lošeg. OVO TRPLJENJE I ČIŠĆENJE MOŽE DA BUDE INICIJATOR RAZVOJA SVESTI, jer navodi da se čovek, svesno ili nesvesno, UŽIVI u psihu onoga kome je nanosio zlo, da i sam proživi ono što je proživeo onaj kome je nanosio zlo.

37. Dakle, neće se tu umešati sveštenik i Bog preko sveštenika, da ti jednim potezom BEZBOLNO otpišu zlo koje si drugima nanosio, nego, baćo, moraš da i sam osetiš šta je i kako sve preživeo onaj kome si nanosio zlo!

38. I poslednji „biser“ u zamešateljstvu sa otpisom grehova…

39. KOJA JE GRANICA SA OTPISOM GREHOVA?

40. „Jevanđelje po Marku“, II

17. I čuvši Isus reče im: ne trebaju zdravi ljekara nego bolesni. Ja nijesam došao da dozovem pravednike no grješnike na pokajanje.

41. Granica je, dakle, POKAJANJE. Ko dođe na ispovest i pokaje se za učinjene grehove – grehovi će mu biti otpisani. Sa stalnim otpisivanjem grehova – od njega se regrutuje PRAVEDNIK, pravednicima je obezbeđena perspektiva Raja.

42. Posebnom analizom (za koju nemam dovoljno Energije) „Novog zaveta“, a pogotovu hrišćanske prakse, pretpostavljam da bi mogla da se dokaže teza: DA SE SA KONCEPTOM O OTPISU GREHOVA SUŠTINA SVODI NA FORMU. Sigurno se priznaje i pokajanje u duši, bez pomoći sveštenika kao posrednika, i bez čina ispovesti. Ali, verovatno se smatra da je to čin koji čovek ne može sam da izvodi, pa se forsira zvanično posredovanje.

43. Svakako se „poslednja reč“ sa otpisom grehova prepušta Bogu. Jer jedino on može da razluči, poznajući ljude u duši, da li je i koliko svako pristupanje ispovesti dovoljno iskreno, te da li zaslužuje otpis. Međutim, zvanično (dogmatički), što proizilazi i iz citata – pokajanje je samo po sebi čin transformacije grešnika u „pravednika“.

44. O kojoj „zvrčci“ se ovde može raditi?!

45. Neko može IZNOVA I IZNOVA OBILATO DA GREŠI, toliko da je to dominantno kod njega, ali – FORMALNO, time što IZRAZI svoje kajanje, osobito time što odlazi redovno na ispovest – on ostaje u frontu „pravednika“, sa rajskom perspektivom.

46. Gde bismo u toj kategorizaciji svrstali, na primer, armije onih koji su bili u službi srednjovekovne inkvizicije, tokom nekih, valjda, šest vekova? Gde dosta veliki broj sveštenika koji su optuženi za seksualno zlostavljanje (eno neke crkve u SAD-u koja je skoro na to ime morala da plati ogromnu odštetu, i to nije prvi i jedni primer)? Da ne idemo dalje…! Po ovom konceptu: svrstavamo ih u pravednike, jer se podrazumeva da su se oni, ako nikako drugačije, a ono „po službenoj dužnosti“, redovno kajali za ono što su radili.

47. Na drugoj strani: oni koji, rečeno savremenim birokratskim jezikom, NE PODNOSE ZAHTEVE ZA OTPIS GREHOVA, ne PRAKTIKUJU pokajanje: ostaju kao grešnici i – ne ginu im večne muke.

48. „Jevanđelje po Mateju“, XXV:

41, Tada će reći i onima što mu stoje s lijeve strane: idite od mene prokleti u oganj vječni pripravljeni đavolu i anđelima njegovijem. 46, I ovi će otići u muku vječnu, a pravednici u život vječni.

49. Šta dodatno smeta u poslednjem citatu? PRISTAJE LI Isusu koji je, po „Novom zavetu“, Ljubav, i Bogu koji je pre njega i neuporedivo više od njega – Ljubav, da ovako govore?! Maltene, a možda ne i maltene, sa besom izrečena naredba: „Idite od mene prokleti u oganj vječni!“?! Pristaje li i na osnovu PRAŠTANJA koje je temelj njihove duhovnosti, tj. duhovnosti koju su ispostavili čovečanstvu?!

50. ZAR NE PRIMEĆUJETE DA OVDE NEDOSTAJU DUBLJE RAZUMEVANJE I PRAŠTANJE, I JEDNA PRAVEDNIJA KOSMOLOGIJA?!

51. DA ONI KOJI ČINE ZLO NEMAJU U SVOJIM PROGRAMIMA OPCIJE ZA ČINJENJE ZLA, ZA PRIKLANJANJE ZLU – NE BI GA NI ČINILI! Elementarno dublje razumevanje!

52. Aligator ne može da cvrkuće kao slavuj, lav ne može da živi tako što će da pase travu i da jede kukuruz… – JER NEMAJU TE STAVKE U SVOJIM PROGRAMIMA. Postoje DIJAPAZONI onoga što mogu da čine, ALI NIKAKO NE MOGU DA IMAJU ILI ČINE ONO ŠTO JE VAN BROJNIH OPCIJA NJIHOVIH PROGRAMA.

53. Jesu li krvoločne životinje krive što su krvoločne? Da li normalno očekivati da se one prestroje u pitome „pravedničke“ životinje? To niko ne očekuje, jer se zna da im je takva „priroda“, tj. programi. POTPUNO ISTA LOGIKA VAŽI I ZA LJUDE, tj. važila bi kada bi ovakva metafizička logika bila primenjena. Dakle, ko je KRIV ILI ODGOVORAN što se neki ljudi priklone Zlu, NA OSNOVU TOGA ŠTO TAKVE OPCIJE MORAJU IMATI U SVOM PROGRAMU?! NE SAMI LJUDI, VEĆ ONAJ KO IH JE KREIRAO! DAKLE – BOG!

54. I KAKO GA NIJE ŽAO DA NEKE OD ONIH KOJE JE SVORIO – ZBOG SVOJE GREŠKE (ili: zbog dozvoljenih opcija)  OSUDI NA VEČNI PAKAO?!

55. Mene bi ih na njegovom mestu bilo žao…

56. Ali, dobro znamo da nije u pitanju ova Igra koju nam „Bog Otac“ preko Isusa podmeće! Nije on, nikako ne može da bude on izvorni kreator (Izvorni Kreator) ljudskih bića. To pokazuju i dokazuju tolike „šupljine“ ili nekonzistentnosti, neuklopivosti, paradoksi, KOJIH JE KAO PLEVE UZDUŽ I POPREKO pogotovu u „Starom zavetu“, ali i u „Novom zavetu“. A što su oni, I TAKVI,  osnova najrasprostranjenije duhovnosti na Zemlji – uklapa se u ovu podvaldžijsku  priču…


VI

1.

 Hleb naš nasušni daj nam danas;

2. Nasušni – neophodni, preko potrebni, HLEB KAO SIMBOL SAMOG ŽIVOTA.

3. „Daj nam danas, daj da preživimo ovaj dan, a sutra ćemo Te, veliki Bože, moliti za sutrašnji obrok, i tako ponovo i ponovo, do smrti… Tako da i nemamo nešto vremena da se osvrćemo na to – kako nam život uopšte protiče.“

3. Da, kaže Isus na drugom mestu da ne živi čovek SAMO OD HLEBA, “Jevanđelju po Luki”, IV, 4:

I odgovori mu Isus govoreći: u pismu stoji: neće življeti čovjek o samom hljebu, nego o svakoj riječi Božijoj.

4. Reklo bi se: pa ovo je sasvim u redu, i lepo je rečeno, upućuje NA SFERU DUHA, u smislu: u redu je hleb, „neka hleba“, ali postoji i nešto uzvišeno, postoji Bog, postoji njegova „reč“. He, jeste tako u iskrivljenoj percepciji onih koji lako nasedaju na vešto zakamuflirane podvale koje nam „Bog Otac“ isporučuje preko „Sina“ Isusa!

5. DA LI SE U NOVOM ZAVETU LJUDI UPUĆUJU DA SLUŠAJU, OSLUŠKUJU „REČI BOŽIJE“?! U smislu u kojem se na Istoku kaže da se smirivanjem uma, u unutrašnjoj tišini, osluškuje… Univerzum, Bog, Sebstvo, svejedno kako da se imenuje. (I ova preporuka ima kodiranu podvalu, već smo se osvrtali na nju, ali – bar ima i zrnce generalno zdravijeg usmerenja.)

6. NEEE! Ne i ne! Isus upućuje da se „reč Božija“ sluša, i da se od nje „živi“ – ispostavljena preko DVOSTRUKOG POSREDOVANJA! Prvi posrednik između Boga i ljudi je Isus, drugi posrednici su – jevanđelisti. Da uzmemo da je Isus mogao da bude autentični posrednik između „reči Božijih“ i ljudi, ali – SA JEVANĐELISTIMA SE VEĆ STVARAJU ZAVRZLAME.

7. Najpre, upliću se tu INTERESI podvaldžija u Crkvenoj hijerarhiji, kroz istoriju, pa su neki od njih BIRALI koji od jevanđelista SU PODOBNI, A KOJI NISU. Kao podobni su izabrani, znamo već, Matej, Luka, Jovan i Marko, ostali su KAŠIRANI, tj. kaširana su njihova jevanđelja (pa imamo sasvim slučajno pronađene DRONJKE u Nag Hamadiju). Kako je, na osnovu čega neki tamo Crkveni Dasa mogao da tri, četiri veka nakon Isusovog života PRESUĐUJE čija jevanđelja odražavaju Istinu, a čija su iskrivljena?! NEMA REALNIH ORIJENTIRA NI KRITERIJUMA! Da je i on živeo sa Isusom, da je i on pratio njegova „predavanja“, imao bi ih, ovako – nema ih. O tome su mogli, imali prava da raspravljaju jedino jevanđelisti, a ne Crkveni Dasa vremenski dalek od njih.

8. Da li je ovakav sled dešavanja slučajan, ILI JE BAŠ U NJEMU KOD „BOŽJE VOLJE“?! Tako da ceo smer zapadnjačke duhovnosti, a otelotvoren u hrišćanstvu, dobije krivi smer, ili – deformisane fundamente? Uticaj Luifera ili „Božja volja“? Neka se time bave, kad bi im do toga stalo, oni koji su u tim vodama, nas takve finese ne zanimaju, nas samo zanima raskrinkavanje podvala, i stavljanje drugima na uvid plodova tog raskrinkavanja, a na drugima je da procene i odluče duhovno kuda će i kako će.

9. Samo uzgred, mada je to posebna tema… Uzmimo samo dva tumačenja ili preporuke iz nekanonskih jevanđelja, A KOJI DAJU, TJ. DAVALI BI SUŠTINSKI DRUGAČIJI SMER CELOJ DUHOVNOSTI U OKVIRU HRIŠĆANSTVA.

10. A) Na jednoj strani imamo i danas VAŽNU, DUHOVNO DELATNU PREPORUKU koja se tiče sinteze dualnosti, a koja je već objašnjavana možda na dva-tri mesta ovde na blogu („Ako se dvojica pomire u kući…“, itd.). Ali, sa tim duhovnim principom ili orijentirom palo bi u vodu mnogo toga od postojećih hrišćanskih postulata.

11. B) U nekanonskim jevanđeljima sami jevanđelisti kažu da je Marija (Magdalena) Isusa najbolje poznavala, da je on NJOJ PRENEO NAJVEĆE TAJNE SVOG UČENJA, a takođe se u jednom od tih „dronjaka“ kaže: da je on „često ljubio usne njene“. Dakle, povezuju se dva elementa koja svakako I JESU neki od ključnih u dosezanju viših zemaljskih postignuća duha: sinteza dualnosti muško-žensko, svakako kroz uzvišeni seksualni odnos, a koji je i model najpotpunijeg prenošenja duhovnih ideja. Naravno, to ne znači da mi ne možemo jedni drugima da prenosimo duhovne ideje na običan način, bez seksualnih kontakata, treba prethodno objašnjenje shvatiti u pravom smislu u kojem je dato: u nekim najvišim fazama zemaljskih duhovnih postignuća – mora se realizovati uzvišeni muško-ženski odnos, JER TEMA DUALNOSTI MUŠKO-ŽENSKO NE REŠAVA SE TAKO ŠTO SE TEŽI MANASTIRSKOM UKIDANJU SEKSUALNOSTI, da je tako, ljudi ne bi postojali kao bića dva različita pola.

12. Naravno, i u ovoj sferi imamo duhovne distorzije, tek ovde, u toliko značajnom domenu seksualnosti, imamo na delu ludorije istog tipa kojeg su i ludorije sa vegetarijanstvom. Na polju seksualnosti to je „tantristička struja“: nekim fantaziranjima sa seksualnošću zamenjuje se tegoban put duhovnog rasta. A takav put mora individualno da se izvodi, da bi se dostigao nivo sa kojim dve osobe suprotnog pola mogu da ostvare kompletni psihofizički i duhovni kontakt. Seksualni odnos pre toga (sa kojim se onaj ko ima ovakve duhovne težnje – mora da snalazi kako zna i ume) samo je u rangu obične seksualnosti koju imamo kod ljudi koji nemaju nikakve duhovne aspiracije, a to je tip kontakta i zadovoljenje poriva sasvim blisko životinjskom. (Što ne znači da pre tih viših duhovnih postignuća onaj ko im teži treba da bude van svake seksualnosti, jer ona je deo normalnog psihofizičkog funkcionisanja.)

13. Malo se udaljismo od glavne teme, sve ovo treba da budu posebne teme (a svakako će doći na red ako me nešto i dalje, kao do sada, bude uporno navodilo da pretresem Isus-Imanuela). Dakle, kaže Isus (u „Novom zavetu“) da se ne živi samo od hleba, već i od „reči Božije“, ALI – TIME ON NAVODI NA PODVALU, jer navodi na ZVANIČNO PRIHVAĆENA jevanđelja, KAO TOBOŽNJE ODRAZE „reči Božijih“ (ili „reči Božije“, kao skupne oznake za njegovo učenje).

14. A zašto u BAZIČNU molitvu „Oče naš“ nije ugrađena ta zadrška, da se ne živi samo od hleba? Jasno je! Ta zadrška je data kao uzgredna negde u „Novom zavetu“, za koje „obični“ ljudi neće baš da se polome čitajući ga, ALI JE ZATO BAZIČNA MOLITVA, OČEKIVANO, IZUZETNO „FREKVENTNA“, izuzetno mnogo kolektivne energije se u nju ulaže, TE SE TIME USPEŠNO IZVODI KOLEKTIVNO PROGRAMIRANJE kojim se hlebu daje status VRHUNSKE VREDNOSTI. Pa, pogledjate malo, psihosociološki fenomen: kod ljudi u prošlosti, kao i kod primitivnih naroda sveih vremena: strah da neće biti dovoljno „hleba“, tj. hrane, jedan je od bazičnih kolektivnih strahova.

15. Pesnik D. Cesarić je „trojstvo“ glavnih ciljeva mase (vlast, novac i „HLEB“) odlično iskazao, svejedno što je na pesnički način, istina je istina u bilo kojoj formi da je data.

16. U pesmi „Oblak“ sam oblak je simbol za nekoga ko teži nečem uzvišenom, nasuprot masi koja je opsednuta „zemnim stvarima“:

U predvečerje, iznenada,
Ni od kog iz dubine gledan,
Pojavio se ponad grada
Oblak jedan.

Vjetar visine ga je njiho,
I on je stao da se žari,
Al’ oči sviju ljudi bjehu
Uprte u zemne stvari.

I svak je iš’o svojim putem:
za vlašću, zlatom il za hljebom,
A on – krvareći ljepotu –
Svojim nebom.

17. Da isticanje „hleba našeg nasušnog“ nije slučajno – vidimo i po moru distorzija u vezi sa hranom, a sasvim van ove molitve, čisto kao civilizacijske fenomene.

18. Već smo se osvrtali na sangejziste, na njihova glupiranja sa „ishranom“ suncem: čovek je, ZA SADA, dizajniran tako da MORA da se hrani (normalnom hranom), moguće je da će nekim dalekosežnim razvojem da se dođe do toga da se „hrani“ samo suncem ili „pranom“, ali – do te tačke će doći dugoročnim postupnim TRANSFORMIRANJEM TELA.

19. Takođe, ishrana nema veze sa nekakvim duhovnim napredovanjem! Kao što je nema ni seksualnost pre postignutog višeg nivoa duhovnosti. Oba su tek u sklopu jednog normalnog funkcionisanja tela, i značajni su za duhovni rast u meri u kojoj je za duhovni rast potrebno stabilno telo, jer se rast ostvaruje u kompleksu telo-um-duh.

20. Dakle, jesu sangejzisti ZASTRANILI, ali su svojim eksperimentom značajno uveli ili dočarali činjenicu da čovek ne živi „samo od hleba“, tj. od hrane. To dokazuju i slučajevi zatrpanih pod ruševinama nakon zemljotresa, postoji podatak da je neka žena preživela 17 dana (bez hrane).

21. Poznato je da tek 2-3% svega što unesemo u telo – ostaje u telu. Dakle, mi pojedemo, na primer, kilogram hrane dnevno, organi za varenje se dobrano namuče da sve to prerade i da zadrže samo – nekih 20-ak grama od cele te količine, sve ostalo izbacujemo van.

22. Što znači: U SUŠTINI, SASVIM NAM JE DOVOLJNO DA UNOSIMO NEKU LAGANU HRANU, MANJU KOLIČINU LAGANE HRANE, ZA SASVIM DOBRO, NORMALNO, OPTIMALNO FUNKCIONISANJE TELA.

23. A POGLEDAJTE SAMO KAKO SMO I INDIVIDUALNO I KOLEKTIVNO PROGRAMIRANI U VEZI SA HRANOM U OVOM SULUDOM KPZ-MRCVARILIŠTU! Pogledjate samo šta nam rade industrije hrane, šta nam rade svi vidovi, a prvenstveno tv-propaganda…! MASOVNO HRANA, DOBAVLJANJE I KONZUMIRANJE HRANE, ISPUNJAVA DOBAR DEO SMISLA ŽIVOTA LJUDI (U MASI)!

24. Dakle, manja količina lagane hrane, kao sasvim dovoljna. Ali, PRITOM TREBA IMATI U VIDU ENERGETSKI KONTEKST U KOJEM SE SVAKO OD NAS NALAZI! Što nam je energetika stabilnija – to nam više i jasnije ispada upravo ovako kao što je rečeno. Što smo u bilo kojem vidu energetskog disbalansa – to manje ili više konzumiranja hrane zaista može da se vidljivije odražava na telu, i tada zaista svaka promena količine unošenja hrane ima svoje vidljive telesne odraze.

25. Meso se zaista može postupno, do potpunog odstranjivanja, smanjivati u ishrani, ali – kako se bude napredovalo u uspostavljanju energetskog balansa, tj. Ravnoteže i stabilnosti. I to se samo od sebe oseća, tu ne treba da se čita vegetarijanski propagandni matrijal i njihovi orijetiri.


Još malo o podvalama koje nam Zlotvori uvaljuju preko tzv. Kasiopejaca. “TZV.”, jer ko zna kakva se, što kaže narod kod mene – bulumenta, tj. kosmička manguparija krije iza etikete “Kasiopejci”. Da sam ja negde u vasioni, ljudskim bićima mogao bih da se predstavim i kao Arhanđel Mihajlo, i kao Petar Pan, i kao Sveti Duško Dugouško, čik da Zemljani provere i da znaju o kome se uistinu radi. Pa još ako su ti Zemljani lakoverni, kao što je ova družina koja je primala, a možda još uvek neumorno prima, poruke od “KASIOPEJACA”, onda je to prava podvaldžijsko-duhovna fešta.

Sledi osvrt samo na još jednu njihovu podvalu, i dosta više sa njima (bar što se mene tiče), ko će da ispravlja sve „kasiopejske“ krive Drine?! Uostalom, dovoljno je nekoliko ideja ili odlomaka iz nekog dela, pa da se te ideje ili delo fenomenološki shvate, da se shvate kao specifični fenomen. To smo odlično videli i na ranijim analizama tzv. drevnih duhovnih dela.

Hteo sam da kažem: drevna duhovna dela su bar pisali ljudi ili bar ljudi zapisivali ono što su im drugi ljudi ili bića na Zemlji diktirali, pa onda zastanem: a ko zna kakva ujdurma se krije i iza tzv. drevnih duhovnih dela. MOŽDA JE I TU ISTI ILI SLIČAN TIP „KANALIZACIJSKIH“ PODVALA KAO I U SLUČAJU „KASIOPEJACA“, „PLEJAĐANA“ I SLIČNIH MAČAKA PO DŽAKOVIMA. Obrni-okreni, u oba slučaja imamo princip: „red istina (kakvih-takvih) + red podvala i laži“, pri čemu, PODRAZUMEVA SE, istine su prisutne u nekom manjem procentu, TO SAM ZABORAVIO DA RANIJE NAGLASIM, jer po formulaciji koju sam dao ispada da se radi o proporcionalnosti. Uuu, da je proporcionalnost u pitanju – mi bismo im još bili i zahvalni!

ŠTA ISPADA MALOUMNO SA OVIM „KANALIZACIJAMA“?! ŠTO  MI NEKE MAČKE PO DŽAKOVIMA, KOJE SU VAN KARANTINA-PAKLA-ZATVORA OBJAŠNAJVAJU KAKO JE MENI UNUTAR KARANTINA-PAKLA-ZATVORA! U redu bi bilo, da nije podvaldžijskih namera, da nam ove „kanalizacijske“ mačke po džakovima („Kasiopejci“, „Plejađani“, „Arkturijanci“, „Aštar i Galaktička Federacija“, itd, namnožilo ih se k’o kusih pasa!) OBJAŠNJAVAJU USTROJSTVO KARANTINA-PAKLA-ZATVORA IZ NJIHOVE PERSPEKTIVE, tj. šta oni vide, koja to bića vladaju, kako vladaju, KOJIM MEHANIZMIMA NAS NEUMORNO I AŽURNO MALTRETIRAJU, koji su po njihovoj proceni načini da se delovanje tih mehanizama eskivira, da se uticaji tih mehanizama nadjačaju, možda da nam navedu neka iskustva sa sličnih planeta u vezi sa tim, itd.  Mada je pitanje da li nam uopšte i takve informacije mogu dati! Jer, ako imate zonu nekog kosmičkog karantina, podrazumeva se da je to blokada informacija i prema onima koji su u karantinu, i od onih koji su u karantinu. Tj. isto onako kako mi nemamo nikakav ili skoro nikakav pregled kosmičkih dešavanja van našeg milog nam i dragog Karantina-Pakla-Zatvora (fizičke informacije o Sunčevom sistemu i o nekim daljim prostranstvima samo su u smislu sume pravih inforamcija vrh ledenog brega) tako ne može da ih ima niko van Karantina-Pakla-Zatvora o dešavanjima unutar Karantina-Pakla-Zatvora.

Dakle, da nam te „kanalizacijske“ mačke po džakovima daju informacije o Karantinu-Paklu-Zatvoru iz svoje perspektive, ono što i koliko oni iz svoje kosmičke pozicije vide  – TO BI BILO KOREKTNO I PRIHVATLJIVO. Ovako: što kaže jedan političar – prave nas blesavima, i to sa stavom takve superironosti u znanju (o tome kako ti je i zašto ti je tako kako ti je), da ti dođe da se raspametiš kad shavtiš o kakvoj ujdurmi se radi (dođe ti, al’ odustaneš, jer imaš toliko drugih poslova). Ko zna gde su te „kanalizacijske“ mačke po džakovima, i da li su tamo gde nam kažu da jesu, i da li uopšte i jesu, a sole nam pamet u vezi sa tim kako nam je, kako da se snađemo i šta da radimo. KAKO NAM JE, ŠTA DA RADIMO I KAKO DA SE SNAĐEMO – NE MOŽE DA ZNA NIKO VAN KARANTINA-PAKLA-ZATVORA BOLJE OD NAS SAMIH UNUTAR KARANTINA-PAKLA-ZATVORA! Nema ni šanse, ni logike!

Dakle, kažu kaobajagi Kasiopejci, još samo ovaj osvrt, kako će nam znanje olakšati tranziciju iz trećeg u četvrti denzitet:

P: (A) Kažete da znanje štiti. Ono nas štiti protiv ČEGA?
O: Mnogih stvari. Jedan primjer: post-transformativna trauma i konfuzija.
P: (L) Tako, znanje će nas zaštititi od post-transformativne traume i konfuzije. Hoćete reći da će ta tranzicija u 4-ti denzitet biti traumatična i zbunjujuća?

Koja i kakva podvala je ovde u pitanju?

Najpre: KOJE TO ZNANJE?! ČIJE ZNANJE?! Što to malo ne preciziraše? Znanje iz fizike i hemije, znanje iz računarstva i automobilistike? ILI ZNANJE KOJE NAM ONI UVALJUJU? Što bi značilo: “Ljudi, naučite redom lekcije koje vam prosleđujemo, i – čim bude hip-hop u četvrti denzitet, eto vas tamo bez trauma, kao kad pređete iz jednog grada u drugi!”. A videli smo, između ostalog, u sumi tih njihovih znanja je i optimistično objašnjenje – kao što nije bilo šanse da se Indijanci i drugi u obema Amerikama odupru najezdi kolonizatora, tako ni mi, Zemljani, nemamo šanse da se odupremo najezdi Orionaca. I, između ostalog, I TAKVO ZNANJE DA MI POMOGNE U TRANZICIJI?! Takvo TRAUMATIZUJUĆE ZNANJE?!

A možda neko drugo zemaljsko duhovno znanje? KOJE, GDE DA NAĐEMO POUZDANO DUHOVNO ZNANJE NA ZEMLJI?! Već smo videli: SVA POSTOJEĆA DUHOVNA DELA, I DREVNA I NEDREVNA, PISANA SU SA OPROBANIM PRINCIPOM, PRIMENJENIM BEZ IZUZETKA: “RED ISTINE (u zanemarljivom procentu) + RED LAŽI I PODVALA” (svejedno da li su laži i podvale svesni ili nesvesni, nama koji ta znanja treba da koristimo ta razlika koja opravdava neke duhovnjake nije ni od kakve koristi).

Šta nam kaobajagi Kasiopjeci ovde ključno mešaju ili ključno zamenjuju? ZNANJE I SVEST, TJ. ZNANJE I NIVO SVESTI, ŠIRINU I SNAGU SVESTI. TO, KASIOPEJCI, ČAK I MI, OVAKO MENTALNO OBOGALJENI, ZNAMO DA NIJE ISTO. Jedno je imati svakakva znanja, a SASVIM-SASVIM drugo: imati širinu i snagu svesti, imati svest očišćenu od loših psiholoških mehanizama, svest koja jasno shvata i percipira svet oko sebe, bez zamagljenja i iluzija, koja, dakle, jasno percipira Karanatin-Pakao-Zatvor, koja je izgradila veliku snagu uma i snagu duha preko uma, koja je izgradila oko sebe, tj. oko tela moćno misaono-morfično i bioenergetsko polje, koja vlada maksimalno koliko je moguće svojom Energijom, upravlja, maksimalno koliko je moguće, svojim životnim tokovima, dakle, otrgla se maksimalno koliko je moguće, od robovskih KPZ-lanaca, KOJA NE PODLEŽE OVAKVIM (kao što su ove vaše) PODVALAMA, itd, itd, itd.

A SVE TO JE MNOGO-MNOGO VIŠE I ŠIRE OD BILO KAKVOG PUKOG ZNANJA! Ima pravo znanje značajnog udela u izgradnji ovakve svesti, svakako, ali – izgrađena svest i bilo kakvo znanje nisu sinonimi, “istina” koju nam kaobajagi Kasiopejci pokušavaju poturiti.