1.

Šume spomenika.

Ogromnih zgrada.

Drevnih.

Savremenih.

Običnih.

Tzv. velelepnih.

Sa milionima:

– detalja,

– ukrasa.

Ili i bez njih.

2.

Jeziva svedočanstva!

Protraćene Energije.

Okeana Energije.

Protraćenih života.

Bezbrojnih generacija.

3.

Pa savremena Jeza.

U svim pravcima.

Milioni, milijarde.

Svega i svačega.

Potrebnog i nepotrebnog.

Jurnjava za izmišljanjem.

Vrsta ovog i onog.

Svakakvih predmeta.

Ljudska kreativnost:

– upregnuta u energetsko urušavanje.

Dakle:

– u ljudsko urušavanje.

4.

Nije Čovek za to:

– da završi školu,

– da se zaposli,

– osnuje porodicu,

– formira potomstvo,

– ode u penziju,

– umre.

Za to je čovek.

Član Stada.

Kao Stoka.

Viši nivo iste Pojave.

5.

I nije Čovek Tu…

…Da bi robovao:

– porodici,

– firmama,

– sistemima,

– pojedincima,

– elementarnim životnim uslovima,

– svakakvim zadovoljstvima,

– svakakvim glupostima.

6.

Što ne znači:

– da treba bežati.

(Osim u slučaju prinuđenosti.)

Od:

– porodice,

– potomstva,

– posla,

– sistema,

– životnih uslova,

– raznih zadovoljstava.

Ali ne treba da su:

– kamen oko vrata.

Za uzlet u više težnje.

Treba da su samo fon.

Ambijent.

Koji nije Smisao.

U kojem se izgrađuje Smisao.

7.

Zato je izbavljujuće.

Urgentno.

Okretanje suštinama.

Da se čovek transformiše u Čoveka.