1.

Jeste jasna strategija Izbavljenja.

Ali nije ona za sada.

Sada su neka druga dešavanja na sceni/Sceni.

2.

Karantin-Pakao-Zatvor i robijaški aranžmani su nesporni.

Videćima.

KPZ-Mrcvarilište i metafizičko robijašenje u njemu.

Ne moraju biti ovoliko gorki i preteški.

3.

Čak je i Sloboda dostupna.

Onima koji joj teže.

Ali u redovnom KPZ-stanju.

Van Entropije.

I van drugih tekućih neznanih nam dešavanja.

4.

Već usput nagađasmo.

Možda je na delu povišavanje vibracija.

Naša izloženost njima.

I saobražavanje našeg bića njima.

Saobražavanje tela.

I uma preko tela.

I svega ostalog preko uma i tela.

5.

Sto godina stabilnih 7,8 Hz.

Pa pre dve-tri godine: oko 36 Hz.

(Rusi zabeležili.)

Sada se možda grabi i ka 50 Hz.

6.

I DNK, i sve nam ostalo – „naštelovano“ na 7,8.

Možda su ovo muke „preštelovanja“.

Na 36, 40, 50.

Hz.

7.

Moćni bogoliki Paraziti-Zlotvori nemaju veze sa tim.

I oni moraju biti tome izloženi.

Ali su nam zadali muke na n-ti stepen.

Jer treba da istrpimo Proces.

Koji je pretežak i bez robijašenja.

A sa njim je tek: hiperpretežak.

8.

„Saradnja“ sa Procesom.

Znači štednju Energije.

Znači dovoljno opuštanja.

Znači Ravnotežu.

Koja znači balans naprezanja i opuštanja.

9.

A gde, kada, kako imati balans?!

Kada nas robijaški programi teraju kao bičem.

I kada nam se angažuje.

I kada nam se ne angažuje.

I kada imamo Energije.

I kada je nemamo.

10.

Snalaženje u svemu ovome je ekstremno teško.

Znači osluškivanje i taktiziranje iz minuta u minut.

11.

Očita zakonomernost vezana za Proces.

Koja se uočava ako se sa Procesom „sarađuje“.

Kada „udar“ vibracija naiđe – teško je, preteško.

Bilo da se čovek angažuje.

Bilo da se opušta.

Bilo da je u Ravnoteži.

A tek ako nije!

12.

„Udare“ treba stoički izdrža(va)ti!

I pratiti faznost „udara“ i „popuštanja“.

U ovom Procesu.

Ne garantujem za opštost zapažanja.

Možda je sledeća zakonomernost individualna.

Ali mi je, za mene, već sasvim jasna.

Na nedeljnom nivou.

13.

Naprezanja sa vibracijskim „udarima“.

Pojačavaju se do srede.

Sa maksimumom.

Posle sledi „popuštanje“.

Do nedelje.

Čak uz opštu prijatnost.

Uz naznake moći.

Koje me/nas čekaju.

Na kraju Procesa.

Ili nakon Procesa.

14.

Razumem da drugi vide maglu.

U ovim jasnoćama koje ja vidim.

Takvo je vreme.

Vreme konfuzije i ekstrema.

Te i radikalno drugačijih viđenja.

15.

Šta sa onima koji ne „sarađuju“?

Što znači: naprežu se „kao ludi“.

Na starim vrednostima.

Troše Energiju koju nemaju.

Udaljavaju se od bivanja sa sobom.

Od bivanja u Procesu.

Jer to bivanje znači težinu i neprijatnosti.

16.

Ne znam šta će i kako oni.

U nadolazećim vremenima.

Tek: vidim da se obistinjuje.

Jedno davnašnje malo proricanje.

Moje.

17.

Doći će vreme…

…Kada će ljudi početi da „kvrcnjavaju“.

Da „vrdnjavaju“. (Žargonski rečeno.)

Tj. da se čudno ponašaju, reaguju, misle…

Uvrnuto.

Ja to vidim sve više i više.

I u svom ličnom okruženju.

I na tzv. javnoj sceni.

Bar kod nas na Balkanu.

18.

Postmodernistička logika.

Logika uvrnutosti.

Iz književnih dela.

Postaje realnost.

Postaje logika realnih dešavanja.

19.

Brojna komična ostvarenja.

Iz nekih ranijih godina.

Koja sam tada i više puta gledao.

Kao duhovita i zanimljiva.

„Nadrealiti-šou“, Pervan, rani Jurkotić, rani Nikšić…

Postala su ogoljena realnost.

20.

Sve u svemu…

Nastojati na Ravnoteži.

Koliko se može.

Koliko robijaški aranžmani dozvoljavaju.

Dakle, i više opuštanja.

Stoički istrpeti „udarne“ faze u Procesu.

Pa…!

Na neku Čistinu se mora izaći!

Nadajmo se da je 2.020. rezervisana za nju.

21.

Upravo uplovljujemo u proveru tog predviđanja!

S tim što je jasno:

– Čistina u Procesu nije stvar jednog dana.

Kao nekakve granice koja se pređe.

Već stvar dešavanja u toku dana i meseci.

Sledećih dana i meseci.

22.

Ali neka se jednaput već okonča!

Sve ovo što je započeto još davnih osamdesetih godina.

(Prošlog veka.)