1. Centripetalnost mišljenja, kao pokušaj novog mišljenja u sklopu kretanja u susret pretpostavljenom Novom svetu/Novom dobu…

2. Moguće je, sudeći po ovozemaljskim indicijama (naznakama), da je ta centripetalnost mišljenja odraz kosmičko-planetarnog zaokreta, ako ne u SvePostojanju (tek TO ne možemo da znamo ni da slutimo!), a ono možda u našoj nekoj široj zoni Postojanja (samo naš Sunčev sistem ili mnogo šire).

3. Dešavanje koje je na razne načine već objašnjavano na mnogim mestima u duhovnoj/metafizičkoj literaturi (ovde je novi akcenat – njegovo povezivanje sa zaokretom u našem mišljenju), a u sledećem smislu: došlo se do nekakve krajnje Tačke u kojoj je Ispoljeno (Fizičko) Postojanje moglo da se ispolji i širi, sada (poslednjih godina ili decenija, ne znamo koji raspon je u pitanju) je Tačka „Pauze“, nakon koje „Klatno“ Ispoljavanja treba da počne da se kreće u suprotnom smeru.

4. Postoji vreme za razbacivanje kamenja i vreme za sakupljanje kamenja, rekao je (otprilike) Isus (realan ili ne, nebitno, duhovni podvaldžija svakako, a kao i kod svakoga od njih – podvale su protkane tu i tamo ponekom dobrom idejom/zapažanjem).

5. Pretpostavljeni/slućeni centripetalni zaokret u SvePostojanju (Faza skupljanja) – kao analogija (da ne kažemo – uzrok) za zaokret u/ka centripetalnosti mišljenja, koja bi značila otpor prema centrifugalnosti ka kojoj vuku sile Distorzije i Disperzije (u mišljenju), koje vuku ka širinama i detaljima/detaljisanjima, tj. centripetalnost koja bi značila jak misaoni fokus ka suštinama, suštinskim idejama.

6. Ako je centripetalni zaokret u SvePostojanju nebulozna metafizička pretpostavka – centripetalni zaokret u mišljenju se sasvim realno i praktično nameće kao spas u prebukiranosti uma i svesti savremenog Čoveka informacijama, znanjima, informacionim smećem, kao spasonosna mera za savremenu hiperprodukciju/hiperkonzumaciju informacija…


Posted by инч Некатегоризовано