Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: realno oslobađanje

     Video-snimak jedne poučne i dramatične ispovesti (link je ispod teksta). (Neko mi je najpre dosta detaljno prepričao, pa poslao, pregledao sam ga „na preskok“.)

      Svedočenja o teškim iskustvima prolaženja kroz razne duhovne i produhovne „prakse“ ili metode, „škole“…

      Ispovest „iz prve ruke“ potvrđuje brojna kritička zapažanja o raznim (pro)duhovnim „praksama“ i „školama“, a kojih je dosta na ovom blogu. S tim što, priznajem, nisam znao da stvar sa ovim „praksama“ i „školama“ može da bude toliko rizična, dramatična, opasna…

      Snimak ne bih komentarisao, dovoljno je samo pogledati ga.

      S tim što bih iskoristio priliku da istaknem nešto drugo…

      Na jednoj strani: „nepregledna“ mnoštva (pro)duhovnih pravaca, „škola“, metoda, „praksi“… Preko kojih se često i od najjednostavnijih PRIRODNIH mehanizama pravi ekstra-komplikovana „filozofija“.

      Na drugoj strani: JESMO mi izuzetno složeni, i jesu složeni uslovi, ili životni kontekst, u kojima smo.

      Zbog toga sam i ja isticao da nam je ključ za Izbavljenje ili Oslobađanje: jedan složen metodološki sklop, složena kombinacija, ako ne uvek metoda, a ono postupaka koje treba da primenjujemo.

      Ovog leta, uostalom, kao i svih prethodnih u dužem nizu godina, bio sam „počašćen“ dosta teškim dešavanjima na planu energetike.

      Ako se nekako ispetljamo iz takvih teških dešavanja, možemo štošta jasnije da vidimo.

      Ovog puta mi se razjasnila jedna bitna „stvar“…

      Brojni postupci i/ili metode, o kojima je i ovde pisano, nisu suvišni i beskorisni. ALI SU SAMO SA STATUSOM POMOĆNE KONSTRUKCIJE!

      FUNDAMENT na kojem možemo da gradimo svoje Izbavljenje je – Ravnoteža.

      Daleko je ovo od nečeg novog, naprotiv, ova konstatacija je na blogu prešla u papagajsko ponavljanje.

      Novina je u vezi između Ravnoteže i raznih metoda. Tu njihovu kauzalistiku takođe jesam već spominjao, ali ne u tako jasnom uočavanju.

      BILO KOJA METODA, POSTUPAK, „PRAKSA“ KOJE PRIMENJUJEMO VAN ZONE BLIZU RAVNOTEŽE – POTPUNO SU BESKORISNI, NIŠTAVNI, ČAK KONTRAPRODUKTIVNI!

      „Čak kontraproduktivni“ – jer nam samo dolaze kao dodatno opterećenje, ili kao dodatno, a nefunkcionalno opuštanje.

       Efekata od bilo kakve metode u takvoj situaciji – „ni od korova“!

       Ravnoteža u smislu balansa između naprezanja i pokretanja ili utroška Energije, i opuštanja ili razgradnje apsorbovanog svega i svačega, kao i u smislu… da li akumuliranja Energije ili predaha u njenom pokretanju, ne znam, nikome na Zemlji nije dato da vidi o kojem se tu mehanizmu radi, što nam je suštinski i nebitno.

      Okvirna proporcionalnost naprezanja i opuštanja je generalna FORMULA (dakle, ne metoda ili „praksa“), koja je i inače stalno isticana.

      „Neopisivo (…) teže i neizvodljivije“ je to što smo mi programima u koje smo ubačeni – sistematski sprečavani da dođemo do Ravnoteže, sistematski bacani iz jednog u drugi pol neravnoteže.

      Ono što mi se ovog leta izuzetno jasno pokazalo je u kojoj meri se SAMO NAŠE FUNKCIONISANJE, KAO I POVOLJNOST ŽIVOTNIH DEŠAVANJA – regulišu SPONTANO samim dolaženjem blizu zone Ravnoteže.

      Dakle, i bez našeg posebnog misaonog naprezanja u težnji određenim ciljevima.

      Sve sa Ravnotežom podleže blagoj harmonizaciji.

      Naravno, ako mi težimo nekim posebnim ciljevima – moramo ulagati napor i Energiju da im težimo, jer smo bića intencionalnosti. Ako nemamo takve ambicije: sa Ravnotežom dobijamo jednu priličnu prijatnost životnih uslova i našeg ličnog funkcionisanja, iako smo u Karantinu-Paklu-Zatvoru. Kao i suprotno: kako smo dalji od Ravnoteže, tako nam se muke i nepodnošljivost Karantina-Pakla-Zatvora penju na n-ti stepen.

      Ako mi Zlotvorski programi dopuste, pokušaću naknadno da razjasnim neke finese oko načina ili modusa naprezanja i opuštanja, a koji su mi se, rekoh, ovog teškog (mi) leta nekako solidno iskristalizovali (svakako dosta jasnije nego što su mi bili do sada).


A ako je to mozda nešto loše za naše duše, pa, ne znam da li može biti lošije od ovog zatvora u koji nisam želela. Ako sam u nešto sasvim sigurna, u to jesam. Ovde nisam dobrovoljno došla.

1. Ne vidimo kako smo upali u ovu inkarnaciju (ili kroz neku kosmičku šahtu u ovu kosmičku Kanalizaciju).

2. Možemo da se naprežemo iz petnih metafizičkih žila, ne vredi, ne vidimo.

3. Ako neki mnogi od nas i ne vidimo  Pakao&Zatvor (Karantin, manje-više), onda nam je svejedno kako smo upali i Ko nas je gurnuo.

4. Ako neki malobrojni mi vidimo to što vidimo, i što vidi svako ko se izlečio od katarakte iluzija, onda nam u ekstremnoj nemoći preostaje da počnemo da proklinjemo Onoga ko nas je gurnuo, šutnuo u ovu KPZ-Jezu koja je takva da je iz sažaljenja ni neprijatelju ne poželiš.

5. I da Mu toplo poželimo da mu se ove naše muke, uvećane milijardama puta, saobrazno moćima Njegovog bića, vrate, tako da i Njega duša u dubini zaboli približno onako kako je nas bolela na svakom koraku u ovom bednom životu.

6. Ne zato što bismo mi imali koristi od toga, već da bi se On opametio, te da više ne šalje bilo koga protiv njegove volje u ovakva kosmička Mrcvarilišta.

7. I da ga podsetimo na dirljivu brižnost (podvaldžije) Ra, koji kaže da on ne šalje pripadnike svog socio-memorijskog kompleksa u zone niskih vibracija, jer bi to bilo kao da ih šalju na tešku robiju.

8. I da poželimo, noseći to kao čvrstu odluku cele ove inkarnacije, da više nikada za svog individualnog postojanja nemamo posla sa takvim izdajničkim Bićem, koje ostavlja na cedilu i ne pokazuje elementarnu brižnost i saosećajnost prema onima za koje je, valjda, zadužen da se stara (u kosmičkim razmerama).

9. Možda je u pitanju neka misija sa kojom smo mi, koji smo uspeli da se probudimo za KPZ-Iluziju, sišli ovde?

10. PA TO JE ČIST, KLASIČNI (KOSMIČKI) CINIZAM!

11. Van ovog KPZ-Mrcvarilišta i kosmičkoj budali mora da bude jasno da je BEZIZGLEDNA svaka vrsta misije u ovom kosmičkom Stratištu.

12. KO, U ČEMU I KAKO DA USPE?!

13. Da deluje, da pomaže u Oslobađanju onima koji i ne žele da se Oslobađaju, jer i ne vide da su zarobljeni?!

14. Da deluje makar na sopstvenom Oslobađanju, a umrežen i SUROVO UKLJEŠTEN u raljama masovne svesti, u raljama surovo dominantnog Stadnog stanja?!

15. I kosmičkoj budali van ove KPZ-Kanalizacije jasno je da tu nema ni pomena ni pomisli na misiju i na uspeh, tj. da i eventualno lično Oslobađanje dolazi sa takvom cenom, da je opravdano što ljudi radije u tom smeru i ne žele da se trude, radije će se pomiriti sa ovim kako im je, jer za nastojanje na Oslobađanju treba imati ludačku istrajnost.

16. Što Taj ko je nas šutnuo u ovu KPZ-Kanalizaciju nije u nju zagnjurio glave onih Kontrolora Kreacije, koji su neodgovorno dozvolili KPZ-Mrcvarilište ovakvih razmera?!

17. Znate, kad neko u nekim uslovima ima mrvicu, ATOM šanse u borbi protiv nekoga,  i uz preveliko davanje prednosti drugoj strani borba i ima ima nekog smisla. Ako se drugoj, u našem slučaju Zlotvorskoj strani dozvoli da nas totalno „poklopi“ i porobi, i da se očekuje da se mi borimo vezanih ruku i nogu, UZ TO – I SA VELIKIM TERETIMA NA LEĐIMA (sve ove KPZ-obaveze i iznuđenosti koje nosimo, sa kojima se nosimo), onda je SASVIM-SASVIM DALEKO OD BILO KAKVOG KOSMIČKOG VITEŠTVA I NORMI BORBE.

18. NA MESTU OVIH ZLOTVORA NAD NAMA, JA OVAKVE USLOVE NEVITEŠKE BORBE PROTIV NEPRIJATELJA KOJI JE SASVIM ONEMOGUĆEN U BILO KAKVOJ BORBI – NE BIH NI PRIHVATAO! Bilo bi me stramota!

19. Dakle, nama preostaje „šta je – tu je!“, preostaje da se snalazimo  onako kako znamo i umemo. A to znači da se ne snalazimo nikako!

20. Možda nam čak povremeno dođe i da pozavidimo masi-Stadu na koje smo osuđeni: koji su u iluziji da im je dobro ili bolje nego što uistinu jeste. Mada nam to ne bi bilo od suštinske pomoći…! (Pa je zato bolje da se uzdržavamo od takve zavisti…)


1. Naravno da iz perspektive Zlotvorski „potkresanog“ nam domena uma ne možemo sasvim pouzdano da znamo kakva je „priča“ o Oslobađanju, ali – ako posložimo činjenice i indicije, ipak dobijamo nekakvu sliku, koja je možda i dosta bliska realnom stanju, koje je iza „Zavese“ (valjda) jasno vidljivo.

2. Najpre, Oslobađanje na višeinkarnacijskom planu…

3. Velika je verovatnoća da se sfera Karantina-Pakla-Zatvora proteže i na „prostore“ iza smrti. Zatvoreni krug koji kontrolišu bogovi Zlotvori-Paraziti-Štetočine.

4. UOSTALOM, KO BI BIO (što kaže jedan naš političar) KOSMIČKI BLESAV DA SE IZNOVA I IZNOVA SVOJEVOLJNO INKARNIRA U OVAKVOJ PLANETARNOJ JEZI, koja je takva da ti je žao da je i neprijatelju poželiš.

5. U istočnjačkim duhovnim podvalama govori se o silasku sa točka reinkarnacije. Te daleke transcendencije su nam totalno nepristupačne, i tek kao takve su zahvalno tle za manipulacije. Ali koncept ima smisla u nekoj svojoj osnovi (jer i inače sve ili skoro sve duhovne podvale imaju u svojoj osnovi kodirane zdrave ideje): U SMISLU PREKIDA SA INKARNIRANJEM U OVOM KPZ-MRCVARILIŠTU.

6. Pitanje je kako se to „zaslužuje“, kako se do toga dolazi?

7. U hrišćansku konceptualnu podvalu već ni mala deca više ne veruju: činiš dobra dela i – rezervišeš mesto u Raju, što bolja dela, to bliže Upraviteljima Raja. A dobra dela podrazumevaju i otužno poltronski odnos prema „Bogu Ocu“, kao jednom od tvoraca ili bar Upravnika Karantina-Pakla-Zatvora.

8. Istočnjački koncept je „sofisticiraniji“, ali opet se svodi na sličnu „poentu“: razgradnjom karme i razvojem svesti – silazi se sa točka inkarnacije. Razvoj svesti se ključno vezuje za praktikovanje duhovnih tehnika (meditacije, itd.), karma se razgrađuje suočavanjem sa enrgijama svojih višeinkarnacijskih loših dela, takođe se ona instant razgrađuje i praktikovanjem samih duhovnih tehnika.

9. Da ne gubimo vreme gubeći se u svim detaljima ovog koncepta, kritički ih pretresajući, to nam je u ovo doba luksuz. Važno je da uočimo: razvoj svesti se u ovom konceptu vezuje za uranjanje svesti u neke transcendencije (nirvana, kosmička svest, kontakt sa Bićem, itd.). TU MAGLU JE LAKO PRODAVATI NAIVNIMA, jer se ona ne vezuje za bilo koji vid dokazivosti postignutih tih transcendencija. Prosvetljeni, koji je tobože postigao te nivoe svesti, može da funkcioniše totalno isto kao i svaki običan čovek, može da rezonuje kao i svaki običan čovek, može da nema ništa od bilo kakvih posebnih sposobnosti ili manifestacija nekakvih viših postignuća – dovoljne su njegove priče o maglama transcendentnih postignuća svesti, i dovoljno je implicite „institucionalizovano“ prenošenje tradicije takvih podvala, i – on je obezbedio status duhovnog „dase“ za kojeg se uže ili šire mase lako lepe kao mušice za… za nešto zašta se mušice lepe.

10. NARAVNO DA TA MAGLA RAZVOJA SVESTI NE PODRAZUMEVA SVESNOST KARANTINA-PAKLA-ZATVORA. I naravno da ne podrazumeva realne činjenice o tome da se rastom svesti u okviru tog istog jezivog Karantina-Pakla-Zatvora u nekom postignutom nivou udari glavom u zid, tj. dođe do sfernog „zida“ Karantina-Pakla-Zatvora, preko kojeg se, u okviru zarobljeničkih aranžmana, svest ne može dalje razvijati, sve dok se ne postigne Oslobađanje.

11. Dakle, ako želimo neku normalniju i realniju sliku o Oslobađanju, i ako posložimo brojne činjenice i indicije, o kojma je i inače naširoko bilo reči na blogu, onda uočavamo da je ključni momenat za Oslobađanje na višeinkarnacijskom planu: SVEST O KARANTINU-PAKLU-ZATVORU.

12. Već smo u prethodnom tekstu konstatovali: suočavanjem sa energijama kodiranim u našim, recimo – traumama, pročišćujemo svoju percepciju i rezonovanje. Preko poboljšanih ovih naših „aparata“ sve jasnije i dublje vidimo i shvatamo jezu Karantina-Pakla-Zatvora.

13. Priča o razgradnji karme, ako se karma uzme u nekom prenosnom značenju, ima smisla u suočavanja sa energijama trauma koje nosimo u sebi.

14. ZAŠTO POSTIGNUTA SVEST O KARANTINU-PAKLU-ZATVORU MORA DA BUDE USLOV ZA ISKORAK IZ KRUGA PRISILNIH INKARNIRANJA UNUTAR ŠIRE SFERE KARANTINA-PAKLA-ZATVORA?

15. To je svakako postavljeno u smislu neminovnosti fizičkih zakona, ne u smislu „društvenih“ zakona koje su bogovi Paraziti-Zlotvori-Štetočine postavili. Dakle, oni na tu širu kosmičku zakonomernost, ma koliko da bi želeli, nemaju ingerencije.

16. Inkarniranje se svakako primarno dešava po sili „MAGNETA“ koje nosimo u svojoj svesti. Možda ima slučajeva kada neko zbog neke posebne misije, ili gurnut u ime neke posebne misije zađe u KPZ-sferu, ali, načelno – „magnet“ svesti ili „magnet“ „profila“ i nivoa svesti opredeljuje ili određuje hoće li se neko ponovo i ponovo inkarnirati ili će „iskočiti“ iz kruga inkarniranja u ovom Paklu.

17. U SVIM SLUČAJEVIMA U KOJIMA SE KROZ ŽIVOT ROBOVALO BOGATOJ PALETI ILUZIJA O NORMALNOM ILI ČAK NAJBOLJEM MOGUĆEM ŽIVOTU UNUTAR KARANTINA-PAKLA-ZATVORA – jasno je da će se takvo životno stanovište, takav iskristalizovan životni nazor, koji se kao LAJT-MOTIV „protezao“ tokom celog života, poneti u biću koje izlazi iz tela sa smrću.

18. I jasno je da će takav ŽIVOTNI LAJT-MOTIV biti „magnet“ koji će biće zadržavati unutar šire zone Karantina-Pakla-Zatvora, i da će ga ugurati u nova inkarniranja.

19. Ako se sa smrću nosi lajt-motiv o Zemlji kao Karantinu-Paklu-Zatvoru (naravno, ne mora to bukvalno u smislu koncepta Karantina-Pakla-Zatvora, već u smislu suštine ovakvog gledišta) – sila tog celoživotnog postignuća moraće da bude jača od ograničenja šire sfere Karantina-Pakla-Zatvora.

20. Uostalom, princip nam je jasan: ako mi fantomima dajemo svojim verovanjem snagu – oni će je realno imati u odnosu na nas. Ako fantomima ne dajemo energiju svog verovanja – oni nemaju moća nad nama.

21. A Oslobađanje u ovom životu?

22. Jeste ono gigantski izazov za one koji postanu Budni za KPZ-Mrcvarilište, jeste na granici apsolutno nemogućeg, u smislu u kojem je Skrivena Ruka rekao: „Dok ste na Zemlji – nikada ne možete biti slobodni“. Mrvica manevarskog prostora je u okvirima principa: „Nikad ne reci ‘nikad’!“.

23. Traganja za tim formulama, za tim nemogućim putevima, za tim minimum-minimalnim prostorom je tema ovog bloga.

24. Ta traganja bi možda i bila sasvim deplasirana, da ne živimo u UNIKATNOM vremenu, koje nam u vezi sa ovim otvara neke perspektive.

25. Već smo pričali o očiglednom povišavanju vibracija planete, o našoj sveopštoj podvrgnutosti povišenim vibracijama. Koje postupno transformišu sve živo i neživo na Zemlji.

26. Smisao povišavanja vibracija je u energijama koje Zemlju i sve na njoj izdižu na viši nivo postojanja. U očišćujućoj fazi u kojoj smo – to je na n-ti stepen pakleno teško, što smo svesniji, to nam je teže, ali – u nekoj malo daljoj perspektivi vodi sveopštem Oslobađanju.

27. Pojedincu je teško da se oslobodi u KPZ-uslovima, jer je umrežen u masovnoj svesti, svesti Stada, koja OKIVA PLANETU.

28. A tek da čini pomake u Oslobađanju šireg kruga ljudi – spada u domen duhovne fantastike. Oslobađati one koji i ne vide da su zarobljeni?!

29. POVIŠAVANJE VIBRACIJA JE SVEPROŽIMAJUĆI PLANETARNI PROCES KOJI VODI SVEOPŠTEM OSLOBAĐANJU!

30. I jasno je da će morati da „potonu“ svi koji su zdušno, celim svojim bićem, vezani za vrednosti KPZ-Iluzije, za more iluzija u ovom životu. U tom smislu „pije vodu“ Lazarovljevo predviđanje – da će u nekoj daljoj perspektivi tek nekoliko posto ljudi preživeti ovaj grandiozni preobražajni proces. Ne zato što će većinu čovečanstva neko osuditi ili kazniti, već zato što će specifikum i nivo svesti, vezanost za vrednosti iluzije – većinu čovečanstva odvući „na dno“.

31. Jer već sada ljudima je sve teže, a šta sa daljim nastavljanjem tempa rasta vibracija?! Odnosno, oni kojima do svesti dopire da im je sve teže, paradoksalno – JOŠ JE I DOBRO! Tek je „kuku i lele“ u slučajevima u kojima se ljudi žalosno zdušno upinju da imaju privid normalnog i RADOSNOG življenja i funkcionisanja. Tek njih će vektori budućih dešavanja u jednom potezu „zbrisati“ (kao što je već rečeno – ne zato što ih neko kažnjava, to je neminovnost ovih grandioznih planetarnih preobražajnih procesa).


1. Podvaldžijska „Tajna“ je podmetnuta tajnašima.

2. Kao tajna vladanja sobom i svojim životom, dakle, kao tajna aktiviranja izvornih moći.

3. Što bi u pravom smislu trebalo da bude u funkciji Oslobođenja i Rasta.

4. Ali je u distorziranoj podvaldžijskoj verziji ta tajna, preko „Tajne“, upregnuta u još dublje potapanje svesti praktikanata u KPZ-Iluziju.

5. Podvaldžijska verzija Prave Tajne, u modelu „Tajne“, mogla je da bude (može da bude) ubedljiva, jer se njenom primenom zaista demonstriraju NEKE ljudske moći.

6. I – Generalni smer Prave Tajne se odnosi na dešifrovanje izvornih kodova našeg funkcionisanja.

7. II – I odnosi se na njihovu primenu u životu.

8. Za oba smera smo toliko onemogućeni, da je opravdano što (skoro da) i nema onih koji su dovoljno „ludi“ da na njima nešto pokuša(va)ju.

9. Onemogućeni – programima koji nas drže u hroničnoj neravnoteži i u nultom manevarskom prostoru za iskorake.

10. I onemogućeni – time što smo pretvoreni (već nekoliko hiljada godina pretvarani) u MAŠINE ŠKLOPOCIJE, u psihofizičke mašine koje su preko totalno nedaekvatnog im režima rada totalno pobrljavile.

11. Te se takvim mašinama kao od šale mogu prodavati rogovi za sveće, mogu im se podmetati fantomi kao realna bića, i one će na njih reagovati kao na realna bića, dometi njihovog uma su totalno redukovani, uz vešto indukovanu iluziju da već imaju moćni um, itd.


17.

TAJNA JE OTKRIVENA?!

18.

„Tajna je otkrivena!“

Uzvik iz filma „Tajna“.

Metafizički posmatrano: kobno žalostan uzvik!

Jer primena te „tajne“ samo dublje gura čoveka u ralje KPZ-zarobljeništva.

Svest mu se sve jače zatravljuje KPZ-Iluzijom.

Kroz fascinantno pojačavanje iluzije oslobađanja i aktiviranja nekih njegovih moći.

19.

Tajna je otkrivena?!

Sa znakom pitanja.

Jer se sa bogovima Zlotvorima-Parazitima-Štetočinama nikad ne zna.

Umeju oni uvek podmuklo da izvuku nekog keca iz rukava.

Da resetuju svako dobro otkriće i dobar trag.

Ali, ovog puta, MOŽDA, u okviru ovakvog koncepta (teorije) nemaju više manevarskog prostora za prevare, podvale i mahinacije.

20.

Koliko godina kopanja!

Po literaturi, po životu, po sebi, oko sebe…!

Koliko godina isprobavanja svega i svačega!

U neopisivim zamršenostima.

Sa kojima je očekivanije da se dignu ruke od svega.

A ludost bila nastavljati dalje.

21.

GENERALNA TAJNA!

Možda u detaljima i u Metodologiji još i nije sve popakovano.

Ali, za početak, možda i ovo što je možda jasno – znači.

22.

Tačnije – ne znači ništa!

Nekome ko ovo, konceptualno zarobljen, eventualno čita – otkriće ovakve (eventualne) Tajne je apsolutno beskorisno!

Setite se prethodne priče o konceptualnoj zarobljenosti.

Da bi vam ova Tajna imala smisla, da biste počeli da je prepoznajete u životnim zakonomernostima, treba najpre da izađete iz konceptualnog zarobljeništva.

A možda je neko ko ovo eventualno čita već izašao iz konceptualnog zarobljeništva?

Ne tvrdim da takvih nema.

Ali opravdano sumnjam da ih je mnogo.

23.

Dakle, ta generalna, ali mnogima drugima za sada potpuno beskorisna Tajna…!

Evo je izložene u deset tačaka (elemenata).

24.

I

SVAKO LJUDSKO BIĆE NA ZEMLJI, INKARNIRAJUĆI SE, PREUZIMA VELIKI ENERGETSKI DEFICIT!

Uskače u veliki deficit. Uslov za inkarniranje, ulaznica za ovaj svet je – UĆI U ARANŽMAN VELIKOG ENERGETSKOG DEFICITA.

Prethodno sam rekao, ono što se i u duhovnom „svetu“ (duhovnjaci, neki) smatra: prenosi se deficit iz inkarnacije u inkarnaciju.

Pretpostavka. Ne znamo. Možda i nije tako.

Možda se iz inkarnacije u inkarnaciju prenose samo postignuća duha.

A preko organizacije života na Zemlji se upada u aranžmane energetskog deficita.

S. N. Lazarev kaže: energetski deficit se prenosi na potomke.

U pravu je.

To je iskazano drugim i trećim elementom Tajne:

25.

II

Energetski deficit se linijski, iz generacije u generaciju, ODRŽAVA: preko DNK, preko porodičnih uslova, preko društvenih uslova, preko planetarnih uslova.

26.

III

Energetski deficit se linijski, iz generacije u generaciju, POVEĆAVA (možda čak i eksponencijalno povećava) I PRENOSI: preko DNK, preko porodičnih uslova, preko društvenih uslova, preko planetarnih uslova.

27.

IV

Na osnovu oba elementa se pojačava individualna i kolektivna ljudska zarobljenost, a eventualno nastojanje na oslobađanju je eksponencijalno sve teže i sve neizvodljivije.

28.

V

Povećavanje energetskog deficita iz generacije u generaciju vodilo je degradaciji izvorne ljudske prirode, dakle – mentalnom i fizičkom osakaćivanju, potkresivanju svih izvornih moći.

Logično!

Ljudsko telo, i sa njim povezani psiha i um – za odlično izvorno funkcionisanje, za održavanje izvornog „profila“, morali su da imaju ODGOVARAJUĆI ENERGETSKI RESURS ILI STALNI, STABILNI PRILIV ENERGIJE.

Analogija sa ovozemaljskim mašinama svakako nije slučajna. Šta se dešava sa mašinom kojoj se „daje“ manje energije od one koja joj potrebna za normalno, optimalno funkcionisanje?

29.

VI

Na jednoj strani se inkarniranjem upada u aranžmane sa energetskim deficitom.

Na drugoj strani su bogovi Zlotvori-Paraziti-Štetočine instalirali programe, astrološke (recimo da su astrološki) i društvene programe PREKO KOJIH SU LJUDI PRINUĐENI ILI NAVEDENI (ZAVEDENI) NA STALNA NOVA I NOVA ENERGETSKA ZADUŽIVANJA.

Na stalna uvećavanja energetskog deficita u koji su inkarniranjem ušli.

Ljudi NAVOĐENI NA ZADUŽIVANJA – DA BI BOGOVI ZLOTVORI-PARAZITI-ŠTETOČINE IMALI ZA SEBE.

Ima, naravno, i situacija u kojima se neko značajnije razduži. Onaj neko kome život prođe u blokiranosti, usled bolesti ili bilo kojeg drugog vida onemogućenosti.

To su slučajevi u kojima se porodičnim ili DNK linijama „doteralo cara do duvara“.

Možemo se i u ovome složiti sa Lazarevim: to su linije koje se obično i prekidaju. Nema potomstva, nema minimalnih energetskih uslova za nastavljanje linije.

Dug se prenosi na „državu“, tj. na kolektivnu svest.

30.

VII

Iz svega rečenog baza razvojno-oslobodilačkog delovanja se podrazumeva: PRIMARNO SE POSVETITI ELIMINISANJU ENERGETSKOG DEFICITA.

Tek nakon toga, ili, eventualno, paralelno sa tim mogu ići najpre misaona (a onda i sva ostala koja su na raspolaganju) nastojanja na novim ciljevima, na autoreprogramiranju.

Ako se prouče slučajevi onih kod kojih su se vremenom aktivirale neke posebne moći (o nekima od njih je i ovde bilo reči): vidi se da je uvek u pozadini bio najpre poduhvat eliminisanja energetskog deficita.

Višegodišnja višesatna svakodnevna… obično meditacija ili neka slična metoda relaksacije.

Neka ne zavara korišćenje meditacije, već smo pokazivali da je ona kao nekakva specijalna metoda čarobnih duhovnih postignuća – čista glupost. Suštna je u tome što je ona obična metoda opuštanja. Čak ne i najefektivnija.

Ali, jeste činjenica da se i sa njom takvom kakva je postižu neki efekti, ali – zahvaljujući tome što se njenim praktikovanjem smanjuje energetski deficit.

31.

VIII

Energetski deficit se, dakle, eliminiše – opuštanjem ili NEANGAŽOVANJEM.

Ali: a) mi sami smo veoma složeni; b) uslovi u kojima smo – su veoma složeni.

Taj orijentir ne znači da mi možemo (sve i da smo u prilici), i da treba po ceo dan da se opuštamo.

Već imamo kao ovde objašnjeno: kako previše aktivnosti vodi u neravnotežu, tako do nje dovodi i – PREVIŠE NEAKTIVNOSTI.

Istočnjački duhovnjak kojeg negde Ošo navodi kao uzornog – bukvalno je po ceo dan godinama meditirao. Pa su mu sasvim atrofirali mišići nogu, postao je nepokretan. Kakvo oslobođenje je on postigao?! (Oslobodio se od samostalnog kretanja?!)

32.

IX

Eliminisanje duga je jedna strana razvojno-oslobodilačke medalje.

Druga strana je u našoj više puta isticanoj INTENCIONALNOSTI.

Mi smo bića težnji, postavljanja i postizanja ciljeva. Na osnovu toga funkcionišemo.

Upravo taj mehanizam, intencionalnost, Zlotvori su upregnuli u naše dalje i dalje zaduživanje, a u njihovu korist.

Eliminisanje duga jeste cilj.

Ali on se postiže NEANGAŽOVANJEM.

Do njega nas vodi određena intencionalnost.

Ali se onda, sa njegovom primenom – umrtvljuju sve intencionalnosti.

Paradoks na koji se mora računati.

Kao što se mora imati i definisana sopstvena Vizija kojoj se teži.

Vizija autoreprogramiranja i reprogramiranja životnih tokova.

Ne može eliminisanje deficita da nam bude krajnji cilj.

Metafizički posmatrano – u našim razvojno-oslobodilačkim naporima ono je tek samo: POLAZNI (ili u krajnjem slučaju – paralelni) CILJ.

33.

X

Rekosmo već, ova, RECIMO – Tajna, ovi njeni nabrojani elementi, beskorisni su ili slabo korisni nekome ko ih konceptualno neoslobođen eventualno pročita.

Jer se na njih nadovezuje konkretna Metodologija.

Koju svako treba da definiše saobrazno sopstvenim specifičnostima (psihološkim, telesnim, porodičnim, životnim, društvenim, uzimajući u obzir i svoje inercije svakodnevnih aktivnosti, ritmove, itd.)

Nešto od principa te Metodologije je već ovde izlagano.

Nešto će tek biti.

Svejedno, kome išta od ovoga ima i zrnce smisla, naći će načine da ga upotrebi.

A ostavljamo vremenu da pokaže da li je ovaj koncept Tajne samo jedna u nizu iluzornih tajni.

Ili nije.

(Mada je i to korišćenje izraza „tajna“ već postalo „izlizano“. Na drugoj strani… tolika njegova upotreba i nije bez smisla. Jer u KPZ-ambijentu zaista nam je sve što je od suštinskog značaja posakrivano. I vrlo često nam se nalazi pred samim nosem, a ne vidimo ga. Jer smo programirani da suštinska otkrića vezujemo za nekakvu mistiku van ovog običnog života.)


Marior

STA BIH DAO DA ZIVIM U SVIJETU ZA KOJI MISLIM DA JE ISPRAVAN A NE KAO SADA GDJE SVE ASPEKTE OVOG SVIJETA DOZIVLJAVAM KAO POTPUNO POGRESNE/ MORA DA JE DOBAR OSJECAJ ZIVJETI U SVIJETU I NE VIDJETI NISTA POGRESNO KAO 90 POSTO OSTALIH NA ZEMLJI, PA ZASTO IM RUSIMO IDILU

Jedan od tolikih briljantnih zarobljavajućih KPZ-paradoksa!

99,9999% Zemljana uljuljkano sanja da živi sasvim normalan život u sasvim normalnom svetu.

Sav taj procenat se oseća normalno u normalnom svetu, i svojim kolektivnim fokusom tvori nešto kao planetarni hologram, iluziju objektivno normalnog zemaljskog života.

Sa kataraktom sa kojom ne vide Karantin-Pakao-Zatvor – oni sam Karantin-Pakao-Zatvor održavaju u životu.

Po svojoj percepciji oni nisu KPZ-zarobljenici, jer su hipnotisani tim kolektivnim hologramom, te ne mogu da „iskorače“ iz te svoje percepcije i da sebe same bar na trenutak osmotre nekako „sa strane“.

Nema im muka onog 0,0001% Zemljana koji sebe vide kao KPZ-zarobljenike. Ali, kako sve ima svoju cenu, to se iluzija lepote i normalnosti njihovog života plaća sve dubljim potonućem duha i svesti u samu KPZ-Iluziju, sve nepovratnijim gubljenjem sebe samih, možda i uz zakoračivanje na put potpunog gašenja kao individualizovanih bića.

Na drugoj strani… e, tu počinje paradoks koji je spomenut na početku: oni iz 0,0001% koji se nekako probude za Karantin-Pakao-Zatvor sami sebe zarobljavaju svojom percepcijom. I neočekivani, i toliko podmukli paradoks! Viđenje Karantina-Pakla-Zatvora refleks je šireg, sveobuhvatnijeg percipiranja Zemaljskog postojanja, bar nešto šire, razvijenije svesti. ŠTO SE SVESNOST KARANTINA-PAKLA-ZATVORA POJAČAVA – TIME SE AUTOMATSKI POJAČAVA I ZAROBLJENOST NJIME! Kao što se i inače intenzivira ono sa čime se svesno i direktno suočavamo. Kao što odvraćanjem pažnje od nekog bola, što jačim preusmeravanjem pažnje na nešto drugo – bol (ovo je jasnije uočljivo kod tzv. psihičkih bolova) kao da slabi i povlači se u pozadinu. Ako se direktno suočimo sa njim – može da nam postane i nepodnošljivo jak. Naizgled je bolja ona prethodna varijanta, ignorisati bol. Ali, on se tek direktnim suočavanjem može razgraditi, ako bežimo od njega on samo „podvodno“ narasta.

U nekom smislu uslovno (se zarobljenost pojačava), jer smo svi mi faktički u istom planetarnom zarobljeništvu. Što neke (ljude) stege i lanci manje pritežu ne znači da su oni faktički slobodniji, jer se faktički slobodnijim postaje svesnim oslobađanjem iz Karantina-Pakla-Zatvora, u smislu i na načine o kojima se ovde posebno u poslednjim tekstovima piše! A nema onoga ko je faktički slobodniji sam od sebe, inkarniranjem na Zemlji.

Analogija sa zemaljskim zatvorima je ovde dobrodošla: zarobljenicima koji dokazuju da su „lojalni“, koji i ne pomišljaju da beže – daje se neki lakši robijaški status, maltene i svi mogući vidovi slobode unutar zatvora; zarobljenici za koje se pokaže da imaju veće potencijale za bekstvo – obezbeđuju se strožijim zatvorskim režimom.

Rastom svesnosti KPZ-a zarobljenost se pojačava – baš zbog našeg ključnog mehanizma intencionalnosti. Ono čime smo u percepciji i u mišljenju zatrpavani – neželjeno postaje cilj kojem težimo. Što svesnije i sve šire, sa sve više detalja uočavamo ustrojstvo Karantina-Pakla-Zatvora – to nam u našoj intencionalnosti on sve jače i više postaje cilj. Time se beznađe, za koje je sasvim normalno da se u ovakvoj situaciji rađa, samo pojačava. Beznađe znači gubljenje motivatora za angažovanje, gubljenje motivatora za angažovanje znači pad energetike, pad energetike znači pad u nemoć, i tako dalje, sve u začaranom krugu.

Zato i jeste grandiozni poduhvat, u celoj ovakvoj postavci KPZ-elemenata, da se pažnja preusmeri ka razvoju i ka oslobađanju, da se naš mehanizam intencionalnosti UPREGNE u ostvarivanje tih velikih i naizgled nedostižnih ciljeva! Probuđeni ne mogu, a da svojom percepcijom ne registruju detalje Karantina-Pakla-Zatvora na koje ih život i programi u kojima su, navode. Ali te prisiljenosti i navođenja ne isključuju mogućnost preusmeravanja mehanizma inetencionalnosti ka razvoju i oslobađanju.


M. Antić: „Plavi čuperak”

Čuperak kose obično nose

neko na oku,

neko do nosa,

al’ ima jedan čuperak plavi

zamisli gde?

U mojoj glavi.

Kako u glavi da bude kosa?

Lepo.

U glavi.

To nije moj čuperak plavi

već jedne Sanje iz šestog ‘a’.

Pa šta?

Videćeš šta kad jednog dana

čuperak nečije kose tuđe

malo u tvoju glavu uđe…

Jesmo li mi zaista u svojim glavama?!

Naravno da jesmo, a gde bismo i bili?!

Samo što imamo iluziju da smo negde napolju.

Iluziju da napolju živimo svoj život.

Dok mi, gle, čuda, svoj život sve vreme živimo u svom umu!

Pa kako nam nije tesno u našim glavama?

Ipak su nam one, kažu stručnjaci sa Harvarda, manje od naših tela.

Kako kome!

Nekima nam, sa suženijiim glavama, sa suženijim svestima, jeste tesno.

Takvi mi smo u svojim glavama u tesnoj koži.

A nekima nam je potaman, čak i više od potaman.

Mogli bismo da primimo na konačište i mnoge druge.

ČAK I VIŠE OD TOGA DA SMO U SVOJIM GLAVAMA!

REALNOST U KOJOJ SMO – IZLIVA SE IZ NAŠIH GLAVA!

Preciznije – deo realnosti, deo realnosti nad kojom imamo ingerencije.

Naše ingerencije nisu: planeta, planine, mora i jezera, drveća i životinje…

Ta realnost se izliva iz Glave, tj. iz Uma nekog Neopisivo Moćnijeg od nas.

Iz njegove „Glave“, ali, svejedno – iz Nečije „Glave“.

Unutar te realnosti postoji deo koji se izliva iz naših glava, tj. umova.

Samo što mi to ne znamo, NISMO OBAVEŠTENI!

Koje su posledice toga, što nismo obavešteni da se deo realnosti u kojoj smo izliva iz naših glava?

Treba imati MOĆ, da bi se makar i deo realnosti izlio iz nečije glave.

MOĆAN JE ONAJ IZ ČIJEG UMA SE IZLIVA TAKO KOMPLIKOVANA REALNOST.

(Recimo – realnost, mada smo već razgraničili, u suštini to je deo realnosti, ali da ne ponavljamo stalno tu razliku.)

Moćan je njegov um. Ili: moćni su njihovi umovi.

Ako nekome prikrijete činjenicu, TEMELJNU ČINJENICU OVOZEMALJSKOG POSTOJANJA, da se realnost izliva iz njegove glave, a čin izlivanja realnosti iz njegove glave znači Moć, ONDA VI NJEMU SAMOM PRIKRIVATE NJEGOVU MOĆ, ili njegove moći.

Vi… tj. to ljudima čine, čovečanstvu su učinili bogovi Zlotvori-Paraziti-Štetočine. Da se ne lažemo!

Dakle, oni su sakrili od ljudi tu temeljnu činjenicu, da se realnost izliva iz glava ljudi.

LJUDIMA SU PRIKAZALI DA SE OVA REALNOST IZLIVA IZ NJIHOVIH (ZLOTVORSKIH), TUPAVIH, ALI TEHNOLOŠKI RAZVIJENIH GLAVA.

Onda oni svu moć, za izlivanje realnosti iz ljudskih glava – PRIPISUJU SEBI, ljudima prikazuju da je sve poteklo iz njihovih umova.

U ODREĐENOM SMISLU TO I NIJE NETAČNO!

Zlotvori se, inače, iz hobija, bave i navigatorstvom. Neki kosmički moćnici sakupljaju kosmičke markice, neki prave kosmičke herbarijume, a ovi naši Zlotvori: vole navigatorstvo.

Vole da navigiraju (ovo nije književni izraz, ali neka privremeno ostane) ljudima kao dronovima.

Ljudima šalju impulse, preko DNK-prijemnika, i/ili na neke druge načine (ko bi to osakaćen u umu znao?!) za: misli, emocije, postupke, itd.

Ljudi te impulse prevode u konkretne: misli, akcije i reakcije, itd.

SVE TO ONI LJUDIMA ŠALJU, I LJUDI PRIHVATAJU – SA POTPUNOM ILUZIJOM DA SU LJUDI SLOBODNI, da ljudi sve to sami čine.

Pa tako dobijamo simpatične (hm!), tj. po ljude tragične paradokse:

– ljudi imaju iluziju da sami misle svoje misli, da sami osećaju svoja osećanja, da sami čine svoje postupke;

– stoga ljudi imaju iluziju (skoro pa) potpune slobode;

– a na to ih, u dominantnom delu, navode (navigiraju) bogovi Zlotvori-Paraziti-Štetočine;

– realnost, tj. deo zemaljske realnosti se izliva iz glava ljudi;

– ali zato što nisu o tome obavešteni, što Zlotvori to kriju od ljudi, ljudi misle da se realnost izliva iz kosmičkih Tupoglavaca, tj. iz glava bogova Zlotvora-Parazita-Bitangi;

– te ljudi nemaju pravu moć, nemaju moć koju uistinu imaju, nad tom realnošću;

– te ljudi žive sa iluzijom (skoro pa) potpune slobode, u realnosti nad kojom im je oduzeta moć, jer ne vide da se ona izliva iz njihovih glava.

Vešto-podmukla Zlotvorska Podvala omogućena je time što se nije celokupna zemaljska realnost izlila iz ljudskih glava.

Ogromni deo zemaljske realnosti izlio se iz “Glave” Neopisivo Moćnog Bića – Izvornog Kreatora.

Ogromni deo… Od same Zemlje i samih ljudi, te biljnog i životinjskog sveta, do domena u kojem su ljudi nastupali kao kreatori svoje društvene i tehnološke realnosti, svoje civilizacije. Pri čemu se taj domen izlio u zemaljsku realnost iz glava ljudi.

Bogovi Zlotvori-Paraziti-Štetočine (od sumersko-vavilonskih, preko starozavetnog Jahvea do novozavetnog “Boga Oca”) su se ljudima prikazali tako kao da se i deo zemaljske realnosti, koji se izlio iz “Glave” Neopisivo Moćnog Bića – Izvornog Kreatora – izlio iz njihovih, Zlotvorskih umova.

A šta su Zlotvori realno mogli da urade? (Šta su mogli…? Kao pretpostavka, kao teze u rekonstrukciji mogućih dešavanja, za sada nam nije dato da to pouzdanije znamo.)

Na osnovu svojih tehnoloških moći oni su svakako BRLJALI: a) po samom zemaljskom ambijentu (biljni i životinjski svet, ne znamo da li i koliko i na uslove i meteorološke cikluse na Zemlji); b) po samom čoveku, po njegovoj DNK (najverovatnije neke moćnije starije garniture Zlotvora, ova savremena, čiji pripadnici su već navedeni, izgleda da nije imala, da nema tolike moći).

Brljali su po čoveku, podešavajući ga za svoje egoističko-parazitske Zlotvorske svrhe: a) sasecali ljudima njihove izvorne moći; b) ugrađivali fizičke i nefizičke “lokatore” u ljudima ili u ljudskim društvima (preko pojedinaca koji ga vode), a preko kojih su ljude pretvorili u indirektne dronove.

NAKON TAKVIH NJIHOVIH DIREKTNIH INTERVENCIJA – MOGAO JE DA KRENE DRUGI ČIN NJIHOVOG (ZLOTVORSKOG) ZEMALJSKOG CARSTVA!

ONDA SU ONI PREKO GLAVA LJUDI IZLIVALI U ZEMALJSKU REALNOST SVOJU-LJUDSKU REALNOST!

SVOJU REALNOST – jer su oni svojim impulsima upravljali procesom KOJIM SU LJUDI ZA SEBE SAME KREIRALI ZAROBLJENIŠTVO, ZATVOR I PAKAO, a uz MOĆNU ILUZIJU da time slobodno kreiraju svoju civilizaciju, najbolje moguće uslove za svoj zemaljski život.

LJUDSKU REALNOST – jer su ljudi, kao što je rečeno, imali i imaju iluziju da samostalno kreiraju svoj lični i kolektivni životni ambijent.

TAKO SU LJUDIMA SASVIM POTKRESANE MOĆI ZA BILO KAKAV POKUŠAJ (SAMO)OSLOBAĐANJA.


Bitka za dusu je odavno izgubljena. Prvo, vecina ljudi nema sta da izgubi. Drugo, same duse nisu nista posebno. Lijepo zvuci kada se kaze – sustina, nesto sto je mocno, jako… Ipak to nije tako. Same duse su kao mala djeca. Programirane i zatocene. Zato se i inkarniraju. Zato sve zaboravljaju.
Ovo sto cu reci je strasno. Duse se radjaju u ovom paklu. Poslije smrti, duse takodje idu u pakao. I „tamo“ je paklena realnost. Nema tu nikakvog ucenja duse, nema tu karme. To je zatvor, i tamo i ovdje. Pita li se neko – pa sta je smisao… Pa nema ga. Takvo je ovo mjesto gdje zivimo. Ovce se kolju, pilici se peku, raste cvijece, sija Sunce, umires…
Kada covjek umre, u dusi ostane tek djelic uspomena. Zivio sam, jeo sam, nekoga sam volio… Totalna smrt nastaje novim rodjenjem u novom tijelu. Besmisleno, odvratno, okrutno. Nema tu nikakvog kontinuiteta postojanja.
Sama sjecanja na prosle zivote su vecninom lazna. Mogu ih imati i ljudi bez duse sto je neobicno. Sta bi se to sjecalo kada prvi i zadnji put postoje? Ljudi mogu imati neka sjecanja na prosle zivote koja se podudaraju i tako izgleda da imaju tezinu i da su realna. Recimo da su zivjeli na Atlnatidi i slicno. Istovremeno se moze dogoditi da takvi ljudi nemaju dusu. Sve je to igra uma. Astralni i etericni svjetovi su igre uma.
Zato na putu individualnosti, covjek ne ide u takve svjetove. Covjek ne otvara trece oko. Sve to je obmana. Neko ce reci trece oko je oko duse. Nije. Otvaraju ga i ljudi bez duse.
Tek rijetko, jaaaako rijetko, dusa u sebi sakupi ljubavi kroz besmislene zivote koje je „prozivjela“. Sakupi i odredjenu mudrost. i sada ako se podesi da se rodi u takvom tijelu, u takvim okolnostima, gdje ce moci „kucati“ na licnost… moguce je da dusa sve vise ima uticaja na licnost i da se jednom krenu povezivati

REPTILSKI DNK PROGRAM U NAMA
P: Koja je razlika između njenih i mojih misli?
O: To je ono što vas veže. Vidite, to je samo program.
P: To je samo program da mislimo da smo odvojene individue?
O: Nije bit u tome.
P: U čemu je bit? Što nas veže skupa? Odakle program dolazi?
O: Odakle dolaze svi vaši programi?
P: 7. denzitet? Od nas samih? Od Lizzija?
O: Mi smo pitali o programima u vašim kompjuterijma.
P: U mojem kompjuteru? S raznih mjesta. Pribavim ih i usnimim ih. Da li su programi napravljeni – da li oni egzistiraju kao „misaoni centri“ – i da li ih mi samo usnimimo u sebe?
O: Zašto ste zaboravili? 309000…
P: Oh. Vi govorite o „preuzimanju“ od strane OPS-a iz 4. denziteta. Ali, još uvijek, ono na što želim doći jest – da mi imamo DNA – ali vi ne možete reprogramirati DNA ako tu nema DNA s kojom bi mogli početi. Ako tu nema nečeg u što bi mogli učitati program. Koji je sastav ovog realiteta u kojemu mi egzistiramo?
O: Upravo ste odgovorili.
P: Ne razumijem.
O: Ne možete ga učitati u nešto ako tu nema nečeg za započeti.
P: Lijepo! Što je to nešto s čime se počinje?
O: Vaša prethodna DNA struktura.
P: Odakle je ta prethodna DNA struktura došla?
O: Od prethodnog programa

NIKOG NIJE BRIGA ZA NAS
P: Znam to. Ali Phillip je samo želio znati da li može pitati pitanje i dobiti odgovore specijalno za njega. Mislim da je samo želio vidjeti ima li nekog u kozmosu tko mari za njega i njegovu sestru.
O: Nitko ne mari.
P: Nitko ne mari za njega i njegovu sestru?
O: Nitko ne „mari“ za individualne jedinice kolektivne svijesti.
P: Shvaćamo to, ali mi, kao jedinice u tijelima od mesa…
O: Netko mora izbaciti ideju o tome da postoji neka vrsta „navijačkog odreda“ koji je zakačen za individualne jedinice svijesti ako taj hoće napredovati… to jednostavno ne ide na taj način!

MI SMO U VREMENSKOJ PETLJI
P: L: To nije dobro. Ako oni mogu ići natrag kroz vrijeme/prostor i promjeniti događaj u našoj prošlosti, da li bi ta promjena u prošlosti trenutno izmjenila našu sadašnjost također?
O: Kao što već je i to radi opet i opet i opet.
P: D: Dakle to oni rade opet i opet i opet, konstantno? L: Dakle, na svakom…
O: Vi jednostavno još niste svjesni, i nemate ideje o posljedicama!!!
P: Mi pomalo tinjamo sve više i više! Pa da, ja da, malo! T: Posljedice sposobnosti da se krećete u i izvan vremena i da manipulirate na način na koji želite ( JR/Laura ). I posljedice onoga što nam rade; što su nam radili i što će nam raditi, opet i opet. ( Frank ) Što su rekli pod opet i opet? L: Dakle, drugim rječima, naša jedina nada jest da izađemo iz ove mrkle situacije, da izađemo iz ovog nivoa denziteta. To je ono što nam govore, tako bar to meni zvuči.
O: Blizu.
P: Jer, ako to ne napravimo, mi ćemo doslovce, kao što je opisano u toj knjizi, zaglaviti i ponavljati opet i opet iz početka, i holokast se može dogoditi opet i opet, i mi bi jedino mogli… Ghengis Khan, Atilla the Hun… opet i opet ponovo. T: Mi smo zaglavljeni u vremenskoj petlji, oni su nas stavili u vremensku petlju. J: Da li smo mi u vremenskoj petlji?
O: Da

DUSA MJENJA GENETIKU
P: (L) Dakle da li tvrdite da ako duša odabere tijelo ili dobije tijelo s približno odgovarajućom frekvencijom koje želi koristiti, da može modificirati to tijelo prema vlastitim potrebama ako joj je to nužno i ako podudaranje DNA-a nije baš po ukusu ili prema potrebama?

O: Da.

P: (Andromeda) Dakle naše duše mogu uzrokovati mutacije?

O: Da.

P: (Perceval) Da li se to događa prije rođenja?

O: Ne, to je moguće jednom kada se duša ugnijezdi i po potrebi.

P: (L) Dakle, koji procesi mogu imati ovakav učinak u fizičkom smislu?

O: Prehrana je jedan od njih. Također „razmještaj“ kako bi se oboljelo od potrebne bolesti.

P: (Pierre) Dakle obolite od bolesti jer duša želi nešto naučiti i nešto iskusiti, i pomoću te bolesti se odvija to učenje?

O: Ne. Duša i njeni pomagači žele pokrenuti modifikaciju DNA

MANIPULACIJA KARME
O: Nije proces inkarnacije, prirodnog biološkog procesa. Inkarnacija uključuje striktno eteričko na 5. denzitetu i niže, i tako je zamotano u trostrukom ciklusu „zavjese“ prijenosa koji je nepropusan za bilo što. Pa ipak, neki ili svi procesi 1.,2.,3. i 4. nivoa mogu biti manipulirani po želji i u bilo kojoj mjeri ako je tehnologija dovoljno napredna.

 

Već smo konstatovali i za ove kasiopejsko-„kanalizacijske“ „mačke u džakovima“ isto što i za sav postojeći „kanalizacijski“ materijal: manipulativna usmerenost, a kako se ona uspešno može sprovoditi do primenom ovde na blogu vešto otkrivenog njihovog principa (i njihovog, i naših drevnih duhovnih dela): RED ISTINE + RED LAŽI&PODVALA. S tim što u „kanalizacijskom“ materijalu laži i podvale uveliko dominiraju, čak često toliko da su otužni i za čitanje.

Te se ovde ne bih bavio polemikom sa „Kasiopejcima“ kroz detalje, već je to (uspešno) činjeno ranije kroz dva-tri teksta, radije ću da uštedim vreme (Energiju), ali bih pokušao da ih matiram u sledeća dva poteza (nastavka). (Pokušaću, mada šah znam tek koliko da pomeram figure, ali ne smeta da pokušam…)

Uz prethodni generalni osvrt.

I ja stalno ovde „trubim“, pišem o Karantinu-Paklu-Zatvoru, o bogovima Štetočinama-Zlotvorima-Parazitima-Bitangama (kosmičkim), o svojoj i našoj teškoj-preteškoj zarobljenosti, isprogramiranosti, ometenostima, obogaljenostima… Ni perspektiva koja zapahnjuje iz mojih tekstova nije ružičasta, JER NAM JE KPZ-REALNOST DALEKO OD RUŽIČASTE.

Ali postoji suštinska razlika u mojoj sumornoj perspektivi i SUMORNO-ZATVORENO-OBEZGLAVLJUJUĆOJ perspektivi kojom VONJAJU ovi „transkripti“.

JA SAM UBEĐEN DA MOŽEMO (kolektivno ili neki pojedinac, neki pojedinci, što na osnovu naših kolektivnih uzglobljenosti pomalo dolazi na isto) IZVESTI NE-MOGUĆU MISIJU I NAĆI, SKLOPITI I UPOTREBITI KLJUČEVE ZA OSLOBOĐENJE (kao što sam naglašavao: najpre onaj ko dotle dospe – na individualnom planu, a onda bi to moglo da se širi; što je trebalo da bude poslednji nastavak nezavršenog serijala „Kako do širih promena?“, a možda i bude, od problema i uvida se ne stiže).

Dakle, prvi potez: kraljica na G6 – SKORO PA NAŠE SAVRŠENO FUNKCIONISANJE NA MOLEKULARNO-ĆELIJSKOM NIVOU.


 

Rezime

Blaženi su siromašni duhom, njihovo je carstvo zemaljsko! Blaženi su, jer lako u svojim iluzijama zaobiđu sve zamke Zemlje kao Karantina-Pakla-Zatvora! A teško neiluzionistima i evolucionistima, teško realno probuđenima! Snalaze ih muke neopisive i muke kosmički neviđene. Em trpe, kao da im je cela Zemlja sela na glavu, em tragaju za ključevima, da se izbave, u meri u kojoj je to moguće.

– Najpre, sa (pravim) buđenjem u ovom zemaljskom „snu“-Iluziji: čovek mora da istrpi da ga do kostiju prožme jeza ovog „sna“, jeza Karantina-Pakla-Zatvora. A tek kad počne da traži ključeve…! To je kao pri kretanju kroz lavirint, sa zaključanim vratima na svakom ćošku. Dakle, nije stvar u tome da se nađe jedan ili dva-tri ključa. Već se mora imati celi svežanj, pa da se oni uklapaju kao Rubikova kocka: imati, steći i održavati Ravnotežu, a samo ona se rađa u preseku mnoštva faktora, i većina od njih ne zavisi (samo) od naše volje; čistiti se od loših energija i mehanizama koje nosimo u sebi (DNK, podsvest, svejedno kako da ih nazovemo, izlaze na isto); čistiti se od stalnih aktuelnih nanosa, energija i uticaja, koje nakačimo u funkcionisanju u spoljašnjem svetu; upravljati svojom Energijom, u delu u kojem imamo nekakav minimum slobode za upravljanje… Itd, itd, itd!

 

 

1. Blaženi su siromašni duhom, njihovo je carstvo… da epitet malo zamenimo: zemaljsko!

2. Blaženi su oni koji i ne vide, i ne znaju, koji ne žele da vide i ne žele da znaju, da živimo u zemaljskom Karantinu-Paklu-Zatvoru! Zaista je njihovo carstvo zemaljsko!

3. Blaženi su oni koji slute zemaljski Karantin-Pakao-Zatvor, ali se fokusiraju na ono što doživljavaju kao lepo i pozitivno, te od njega grade kule u vazduhu, grade svoje individualno carstvo zemaljsko!

4. Blaženi su duhovnjaci koji u svojim iluzijama dostignu kosmičku svest, transcendiraju ovu realnost, blaženi su u svojoj transcedenciji, koji dođu na isto kao i oni prethodni, ali gratis sa iluzijom velikih duhovnih postignuća! Oni ne grade carstvo zemaljsko, njima je glava u oblacima, a telo… telo je isti onaj totalni zarobljenik zemaljskog Karantina-Pakla-Zatvora, kao i kod svih drugih, ali njima je lako, za telo ne haju, telo im je manje bitno, jer im je glava u carstvu nebeskom!

5. A teško neiluzionistima i evolucionistima, teško realno probuđenima! Snalaze ih muke neopisive i muke kosmički neviđene.

6. Em trpe, kao da im je cela Zemlja sela na glavu, em tragaju za ključevima, da se izbave, u meri u kojoj je to moguće.

7. U meri u kojoj je to moguće? Znaju oni da se na Zemlji Karantinu-Paklu-Zatvoru telom mora ostati. Dok je Zemlja takva kakva je – nema apsolutne slobode i nema apsolutne moći. Mogu biti samo relativni, u sklopu dualnosti ovog sveta: slobodni u planetarnom ropstvu, moćni u planetarnoj nemoći.

8. To je ono što individualno mogu postići, što svako od nas individualno REALNO može postići, kao maksimum. Apsolutnu slobodu i moć možemo imati, imaćemo kad-tad: kada sadašnji bogovi, vladari Zemlje, pod pritiskom širih kosmičkih Zakona, ili odstupe sa svog prestola, odu iz svog zemaljskog carstva, ili kad odluče da promene svoju ćud. Apsolutnu slobodu i moć imali bismo i kada bi kritična masa čovečanstva promenila svoju ćud, ali – to je nemoguće, budući da su vladari Zemlje tako čvrsto obezbedili svoje carstvo zemaljsko, da jedino oni sami mogu biti pokretači širih promena u svesti čovečanstva, niko drugi, ljudi sami nikako.

9. A teško neiluzionistima i evolucionistima, teško realno probuđenima! Jer vremenom shvate, duboko i jezivo shvate, koliko je teško, nemoguće teško, da se dođe do ključeva relativne zemaljske slobode i moći. Iluzionistima je sve lako i jednostavno, kao što je i inače sa iluzijama sve lako i jednostavno, sve se može imati začas posla, bez mnogo muka, sve je na dohvat ruke, samo se treba uživeti u iluzije, dopustiti da vas iluzija proguta, da vam usisa svest i – dobija se sve po želji tražilaca.

10. Postati lucidni snevač, koji se u snu seti da sanja, te onda lako upravlja dešavanjima u snu! Koncept je dobar i jednostavan, ali – da bi se ovakav koncept iz sna realizovao, nije dovoljno samo se u snu setiti da se sanja, proces u ovoj reanosti je složeniji, te ova analogija i ne stoji baš…

11. Najpre, sa (pravim) buđenjem u ovom zemaljskom „snu“-Iluziji: čovek mora da istrpi da ga do kostiju prožme jeza ovog „sna“, jeza Karantina-Pakla-Zatvora. A tek kad počne da traži ključeve…! To je kao pri kretanju kroz lavirint, sa zaključanim vratima na svakom ćošku. Pa, da bi išao pravcem za koji vidiš da bi bio dobar, moraš imati ključ za tu bravu. Ako ga nemaš, moraš da se vratiš unazad, da bi našao neki zaobilazni put, a tu su opet na svakom ćošku druga zaključana vrata, te već zaboraviš da si do ovih novih zaključanih vrata došao samo zato što nisi mogao da prođeš kroz ona prva zaključana vrata… Te tako stalno i stalno, u lavirintu u kojem je teško snaći se i bez ovih zaključanih vrata, a tek sa njima, preko kojih te se pogrešno usmerava – pre je nemoguće nego moguće da se postigne cilj.

12. Nije nemoguće da vremenom čovek već postane toliko sluđen svim ovim potragama i dešavanjima, te i zaboravi kuda je pošao i šta hoće. I nije da mu se zameri ako klone duhom i jednostavno se, nakon brojnih pokušaja i eksperimentisanja, priključi nekoj od grupa, nekom od pokreta  iluzionista i neevolucionista.

13. Dakle, nije stvar u tome da se nađe jedan ili dva-tri ključa. Već se mora imati celi svežanj, pa da se oni uklapaju kao Rubikova kocka: imati, steći i održavati Ravnotežu, a samo ona se rađa u preseku mnoštva faktora, i većina od njih ne zavisi (samo) od naše volje; čistiti se od loših energija i mehanizama koje nosimo u sebi (DNK, podsvest, svejedno kako da ih nazovemo, izlaze na isto); čistiti se od stalnih aktuelnih nanosa, energija i uticaja, koje nakačimo u funkcionisanju u spoljašnjem svetu; upravljati svojom Energijom, u delu u kojem imamo nekakav minimum slobode za upravljanje… Itd, itd, itd!

14. I, kada se sve sabere i oduzme, zaista (da parafraziramo): „Blaženi su siromašni duhom, njihovo je iluzorno carstvo zemaljsko!“