Iluzije u zaljubljivanju

61. Osobito u mladosti, ali i kasnije kod osoba koje imaju nešto romantičarsko u sebi – „radi“ mehanizam dosta lakog i brzog zaljubljivanja, lako nađu osobe na koje „nalepe“ svoju zaljubljenost.

62. Ako druga osoba ne odgovara na unutrašnje „pozive“, pa i zaljubljeni „odustaje“ od svoje ljubavi – u redu je, jer ljubav nije podržana obostranim interesovanjem, makar kako pokazanim.

63. Može biti situacija da se kroz kontakte, kroz neke vidove interakcije, vremenom zaključi kako voljena osoba ipak nije dostojna ljubavi, možda se ona otkrije u nekom drugačijem svetlu u odnosu na ono kada je zaljubljivanje kretalo. Ljubav se gasi jer dolazi do razočaranosti ili do otrežnjenja. (Zato je u prethodnom delu i naglašeno da se snaga emocije testira dužom fazom platonske ljubavi, jer se u tom dužem periodu prođe kroz faze dualnosti, kroz plus i minus-faze, koje odlično pokažu pravu prirodu odnosa i emocija.)

64. Ovo su maltene banalne „šeme“ koje su nam, što iz ličnog, što iz iskustva drugih, što iz literature – poznate. Ali, uočimo dublje mehanizme koji stoje iza ove „šeme“…

65. A) U pitanju je duboka i izvorna potreba za ljubavlju, za tim da volimo i da budemo voljeni. Ovakva zaljubljivanja su kao nekakav unutrašnji vapaj za pravim ljubavnim odnosom.

66. B) U slučaju kada se neko lako zaljubi, pa dosta brzo razočara likom koji je predmet zaljubljivanja – svakako da „rade“ iluzije. To su, na primer, i slučajevi zaljubljivanja u filmske junake ili u osobe sa kojima nije ni u izgledu uspostavljanje bilo kakvog realnog kontakta. Iza ovih iluzija stoje neka dublja sećanja (ili „sećanja“) na uzvišenost ljubavi, na uzvišenost odnosa sa drugom osobom. Na uzvišene emocije i odnose koji su nam na dubljem planu poznati ili iz nekih davnih, neuporedivo boljih vremena na Zemlji, ili iz nekih vanzemaljskih, prezemaljskih iskustava.

67. C) U Karantinu-Paklu-Zatvoru imamo pravu haotičnost u međusobnom povezivanju. Ono što nazivamo „sudbinom“ pre je program koji „radi“ u korist našeg međusobnog porobljavanja, nego u našu pravu duhovnu korist. Tako je bilo do sada, u ovom Starom, propadajućem svetu, u Novom svetu i ta naopakost se mora promeniti. Svakako će se promeniti u smislu koncepta koji se može naći u duhovnoj literaturi – o „blizanačkim plamenovima“, o dušama koje imaju neki poseban preinkarnacijski aranžman, misiju koju treba da kroz ljubavni odnos ostvare, te se nekako i međusobno pronalaze, prepoznaju i nastoje na uspostavljanju odnosa i na ostvarivanju svoje misije. Ne možemo reći da ovakvih slučajeva međusobnog pronalaženja i povezivanja nema i u ovom Starom-propadajućem svetu, ali – svakako su izuzetna, izuzetna retkost.

„Kritična masa“ komplementarnosti i sličnosti

68. Svakako da ima dosta tih faktora u pravoj ljubavi koji omogućavaju dobro funkcionisanje veze koja se na njoj zasniva, presudni koje mi možemo uočiti su: komplementarnosti i sličnosti.

69. Komplementarnost – međusobno dopunjavanje u različitostima: nežnost na jednoj strani, snaga na drugoj, intelektualna moć na jednoj, emocionalnost i intuicija na drugoj strani, itd. U ovom slučaju svaka osoba u paru vodi onu drugu u onome što je njena prednost, dok je ona druga u tome prati i uči od nje.

70. U drugom delu postoje sličnosti, čak istovetnosti, na primer: u interesovanjima, u ciljevima, u nekim karakternim crtama, u načinu razmišljanja, u brojnim životnim nazorima, itd.

71. Ako u sklopu ova dva faktora postoji tzv. kritična masa, dakle međusobno razumevanje, prihvatanje, spremnost na saradnju, podrška, itd. – onda je to odnos koji ima perspektivu. Što je ta kritična masa veća, to je odnos stabilniji, kvalitetniji, osobe u njemu ispunjenije, što je manja – sve ide teže i slabije je. Ovde o procentima možemo govoriti više u nekakvom simboličnom smislu (ko bi ih u ovome merio?!), ali, ako je „kritična masa“ komplementarnosti i sličnosti oko 80% – onda je to svakako odnos bližu uzvišenog.

72. Sve ovo znači da se mora računati da postoji deo u odnosu u kojem „nešto škripi“, u kojima ima nesklada ili onoga što jednoj strani deluje kao ružno, neprihvatljivo, iritirajuće, itd. Bilo u telesnom smislu, bilo u karakteru, ponašanju, rezonovanju…  I bilo da je objektivno takvo, bilo da jednome u paru tako samo deluje, u nekoj iskrivljenoj percepciji.

73. Mudrost je računati na ovaj deo neuklopivosti, te ih prihvatati kao deo postojanja fizičkog sveta u kojem nema idealnih „postavki“. U tom slučaju sve ono u čemu se dvoje međusobno ne uklapaju – svakako da dolazi kao marginalno u odnosu na „kritičnu masu“ koja ih povezuje.

74. U postojećim zemaljskim uslovima, sa parodijama međusobne povezanosti preko brakova, oko ovoga se i ne pravi nekakva „filozofija“, ako dvoje mogu da se trpe, iz raznoraznih razloga i interesa, trpe se, o nekakvim „kritičnim masama“ komplementarnosti i sličnosti niko se i ne pita, dodatno zakonske regulative tu „pomažu“… Ako ne mogu da se trpe – raziđu se, u nekim slučajevima dramatično, u nekima  sa obostranim olakšanjem…

Prava ljubav i Novi svet

75. Prethodna „kritična masa“ svakako da zavisi od nivoa svesti ili od duhovnih potencijala dve osobe. Što su oni niži – lakše se u postojećem svetu sklope uslovi za „kritčnu masu“ koja je dovoljna za korektan odnos, što su kod oboje nivoi svesti ili duhovni potencijali veći – teže se sklope uslovi za međusobno pronalaženje, a tek teže za međusobno povezivanje.

76. U TOM SLUČAJU SU NASTOJANJA NA MEĐUSOBNOM PRONALAŽENJU, USPOSTAVLJANJU KONTAKTA I POVEZIVANJU – NASTOJANJA NA FORMIRANJU MINIJATURNOG ZAJEDNOČKOG JEZGRA NOVOG SVETA. Dakle, funkcija koja prevazilazi lične odnose i lične aspiracije.

77. Možda je ranije već naznačeno: nikako nije moguća naivna varijanta da će nekakav Novi svet odjednom osvanuti celom svetu. Ko je taj ili šta je to što može da promeni odjednom svest sedam milijardi ljudi. Ali – formiranje osrtvaca koje čine pojedinci, odnosno nekakva misaono-morfička i bioenergetska polja pojedinaca: svakako su moguća, gigantski je duhovni poduhvat formirati ih, ali nije nemoguć poduhvat.

78. U sklopu takvih nastojanja povezivanje dve osobe ovakvih istih duhovni aspiracija, da ne kažemo misija: donosi im obostrano ojačavanje, u smislu u kojem je već rečeno za sinergiju u udruživanju ljudi i njihovih energija na raznim poljima – dve povezane baterije imaju veću zajdničku snagu nego prosti zbir njihovih snaga meren odvojeno (ne znam da li je u fizici baš tako, sa ljudskim „baterijama“ svakako jeste).