Otkrivenja našeg doba

Tag Archives: Stari svet

1.

Entropija ogoljuje KPZ-Iluziju.

I sve sitne iluzije unutar nje.

Potencijalno ogoljuje.

2.

To znači: za one koji su spremni.

„Raspoloženi“.

Da vide beziluzorno ogoljenu realnost.

3.

Bolan i težak, ali jednostavan mehanizam.

Uzmimo suprotno, neka ranija vremena.

Kada se imalo dovoljno Energije.

4.

I najteži i najveći poduhvati.

Lični i društveni.

Jednostavno su izvođeni.

5.

Čak uz osećaj ispunjenja.

Osećaj moći.

Osećaj vladanja okolnostima i prirodom.

6.

Teških životnih stanja i priča je bilo uvek.

Ali nije manjkalo snage.

Onima koji su umeli da se napregnu.

7.

A Zemlja kao Karantin-Pakao-Zatvor…

Bila je ista tada kao i sada!

Uz nijanse u razlikama.

8.

Nekada je ta podjarmljenost bila fizički grublja.

Bukvalni robovi, nasilja i ratovi, tokom cele poznate istorije.

Danas je podjarmljenost „sofisticiranija“, prefinjenija.

9.

Dakle, manjak Energije, Entropija.

Sve se menja.

Percepcija se menja.

10.

Podjarmljeni malaksavaju.

Malaksavajući – uočavaju da ih neko iscrpljuje.

U porodici, na radnom mestu, u raznim sistemima, u državi.

11.

Uočavaju se mehanizmi koji su u pozadini.

Laži i mahinacije koji su u pozadini.

Tobože – sve je u službi pojedinca, njegovih prava, itd.

12.

Hipnotisana Masa nema metafizičke pretenzije.

Koncentrični krugovi porobljenosti.

Laži, mahinacija, programa.

13.

Neće se oni izdizati iznad puke fizikalnosti.

U uočavanju onih koji upravljaju porobljenošću.

Energetskim pustošenjem.

14.

Neki član porodice.

Neki nadređeni na poslu.

Država ili neki sistem…

15.

Tu je vrh uočavanja.

Ne ide se dublje ili dalje, iza/iznad njih.

Za početak – i to je dovoljno.

16.

Dakle, manjak Energije.

Služenje više nije poletno.

Zdušno i posvećeno kao nekad.

17.

Već tu su Zlotvori uskraćeni.

Postajaće oni zato sve „nervoziniji“.

Sve paničniji, grublji i gluplji u nastupima.

18.

Postoje, međutim, pripadnici Mase…

Koji ne haju za Entropiju.

Naprežu se i dalje zdušno, Entropiji u prkos.

19.

Na starim iluzornim vrednostima.

I ciljevima.

Ne pitajući se: dokle (će tako moći).

20.

A moći će – dok ne puknu.

Energetski kolabiraju.

Sa Entropijom nema šale.

21.

Mudrost našeg doba…

Ona je u nečem drugom.

Primerenom Entropiji.

22.

U štednji Energije.

U otaljavanju onoga što se mora raditi.

U izboru prioriteta (tamo gde se može birati).

23.

Zlotvorski programi (lični i društveni).

Vremenom će se sami od sebe rastakati.

Jer im nema energetske podrške.

24.

Rastakanje je Oslobađanje.

Izvestan vid Oslobađanja.

Ali, ta Tranzicija će delovatio kao Pustoš.

25.

Onima koji su vezani za stare vrednosti.

Za vrednosti Starog-propadajućeg sveta.

Koje su ukorenjene u svesti.

26.

A koji sluha nemaju za nove vrednosti.

Za paradigmu Novog-nastupajućeg sveta.

Tek to može biti šok.

27.

Zato je mudro imati pripremljenu verziju.

Sopstvenu verziju.

Svog Novog sveta.

28.

Svog – u svojim ličnim okvirima.

Šta će se šire dešavati – nije naša lična ingerencija.

Važno je da imamo pripremljeno svoje polje Hibernacije.

29.

Ne zna se kome će teže pasti Tranzicija!

Nesvesnima koji tumaraju kao u magli.

Ili svesni(ji)ma koji jasno kao na dlanu prate Proces.


Šteta što su Imanuel (Isus-Imanuel) i Isus bili duhovne podvaldžije, imali su i dobre ideje.

I mogli su da mi izazovu poverenje.

No, to i jeste princip duhovnog podvaljivanja: morate imati zdrava jezgra i dobre ideje, kao nukleuse, oko kojih ćete „namotavati“ slojeve i slojeve laži i podvala.

Imanuelova dobra ideja (već navođena ovde): treba da odgonetamo zakone ustrojstva svega postojećeg, ili „Stvoriteljeve Zakone“ (misli na Izvornog Kreatora), i da se po njima „vladamo“, nije direktno rekao, a svakako zbog dostizanja našeg izvornog „izdanja“. A te Zakone ćemo najlakše uočiti ili odgonetati u prirodi.

A Isus je rekao: postoji vreme razbacivanja kamenja, i vreme sakupljanja kamenja.

*          *          *

Poznato je tumačenje simbolike drveta: manifestovani svet izvire iz korena nemanifestovanog, koji je u zemlji kao „nevidljivi“ izvor/Izvor.

Izvire i grana se (ispoljeni svet iz Izvora, tj. drvo iz korena).

Princip grananja, razgranavanja drveta je i princip širenja manifestovanog sveta.

Preko fraktalnog grananja teorijski se teži beskraju ili beskrajnom grananju.

Ovde nas zanima jedna druga simbolika ILI DRUGAČIJI KOD DRVETA, KAO KOD BUDUĆIH DEŠAVANJA NA ZEMLJI.

*          *          *

Manifestovani fizički svet je (uzmimo jedno od takođe poznatih tumačenja) svet Iluzije.

Svet Iluzije se ne može bukvalno granati u Beskraj, jer bi to značilo zarobljavanje Energije u Iluzornom, oticanje Realnog u Iluzorno.

Te se negde mora postavljati granica grananju, širenju Ispoljenog sveta.

Nakon čega grananje Ispoljenog sveta zauzima novi smer – KA REALNOM SVETU, ili, kao što se kaže – ka Izvoru.

Išlo se ka umnožavanju i širenju sveta Iluzije, i TO je do te tačke BIO SMER RAZVOJA.

Jer je sticano iskustvo u tom domenu.

Od tačke obrtanja smera, ka Izvoru – OBRĆE SE I POLARITET RAZVOJA: ONO ŠTO JE BILO RAZVOJ – POSTAJE PROTIVRAZVOJNO, SADA RAZVOJ IMA ZNAČENJE VRAĆANJA IZVORU.

Ima značenje USMERAVANJA NA SUŠTINE, umesto dotadašnjeg progresivnog umnožavanja detalja i gubljenja u detaljima, grananjima, širenjima.

*          *          *

Da se vratimo drvetu, tj. njegovim kodovima…

Drvo u svom rastu i širenju ima težnju ka fraktalnom beskraju.

Naravno da koren nema tolike kapacitete, ne može da energetski podržava „kretanje“ u rastu grana ka beskraju.

Podržava do neke granice, do granice do koje sežu njegovi energetski resursi.

Kada rast i grananje drveta dostigne kritičnu tačku u vezi sa kapacitetima korena – KOREN PRESTAJE DA ŠALJE ENERGIJU U DELOVE KOJI PREVAZILAZE NJEGOVE RESURSE ILI KAPACITETE.

TI DELOVI DRVETA POČINJU DA SE SUŠE!

Prirodna automatska samoregulacija!

*          *          *

Zar ne uočavamo enormna progresivna „grananja“ u savremenom svetu, u obimu koji postaje više nego sulud, postaje samoubilački?!

Kreativnost i produktivnost koje čovečanstvo kao Stoku vodi samouništenju.

Energetskom enormnom samoiscrpljivanju.

Novi i novi tipovi svega i svačega, i nove i nove enormne količine produkcije svega i svačega, i zaista potrebnog, i potpuno suvišnog.

Hiperprodukcija i hiperkonzumacija svega i svačega!

Pod maskom ili sa iluzijom razvoja i obezbeđivanja što boljih životnih uslova – imamo i energetsko pustošenje, i sluđivanje.

Pogledajmo samo „grananje“ sa usavršavanjem i produkcijom mobilnih telefona. Već je i laicima jasno, da i ne zavirujemo u socio-psihološka istraživanja o tome – OVAJ SMER TOBOŽE KREATIVNOG „GRANANJA“ (sve „moćniji“ mob-telefoni) IDIOTIZUJE MLADE, pretrpava im umove informacijama, slama um i svest, takođe i telo, podmuklo hipnotizuje, programira, itd.

Ne ovoliko opasno i očigledno, ali – tako je na svakom koraku, u vezi sa svim što kao proizvod imamo u ovom svetu (izuzimajući manji broj onoga što nam je zaista životno neophodno).

*          *          *

Već je ovde bilo osvrta na Entropiju, na manjak Energije u zatvorenom sistemu Karantina-Pakla-Zatvora.

I na tolike manifestacije ove pojave koja poslednjih godina valjda postaje, ako ne baš očigledna, a ono dosta ubedljivo slućena kod sve većeg broja ljudi.

Nekada, dok se Entropija nije ovako „zahuktala“ – mogli ste da budete do mile volje kreativni i da se radno angažujete, takoreći bez ograničenja, uz uslov da elementarno vodite računa o sopstvenoj Ravnoteži. I delovalo je kao da možete svašta da postignete.

Čik da danas imate takav osećaj i takvu moć!

Entropija svakako znači da „Koren“ prestaje da šalje dosadašnje količine Energije u „Granu“ na kojoj živimo, a to je, nažalost, Karantin-Pakao-Zatvor.

Manje je Energije za Zlotvore, i baš nas briga za to, oni neka, što kaže narod, pocrkaju, zaslužili su, ali, što je za nas značajnije – ova Entropija znači i manjak Energije za sve nas.

ALARMANTNO JESTE – POČINJE DA SE SUŠI „GRANA“ NA KOJOJ ŽIVIMO!

ZLOTVORI SU ČOVEČANSTVO PRETVORILI U STOKU, KOJA JE SADA SLEPA ZA OVAJ GLOBALNI SMER DEŠAVANJA.

Te se 99,99% ljudi nesmanjenom žestinom, kao nekada, kao da se ništa ne dešava, kao da je energetska situacija na planeti uobičajena – energetski „RASPADAJU“ trošeći se na glupostima.

*          *          *

Stari, postojeći, a intenzivno propadajući svet u kojem živimo – „Grana“ koja se suši!

Znamo da i na grani koja se suši, ali bliže deblu, dakle, bliže korenu/izvoru – počne da izbija mladar.

Vremenom, ostali deo grane, koji je rastao u dužinu, sasvim se osuši, mladar ojača, sa njim se revitalizuje i deo grane do mladara.

TO JE KOD/PUT FORMIRANJA NOVOG SVETA!

I taj proces je već u toku.

Kao što i inače biva paralelno: i sušenje stare grane i izbijanja mladara od kojeg će krenuti neka nova grana.

*          *          *

Sa Starim-postojećim-propadajućim svetom neminovno će propasti i svi koji su VEZANI, vrednostima, ciljevima, pažnjom, Energijom, zdušnim angažovanjem – za sam taj svet, za „Granu“ koja se suši.

Nije to ničija kazna, jednostavno – od ove tačke postojanja (koja traje već godinama) ono što je nekada bilo razvojno postaje PROTIVRAZVOJNO, NERAZVOJNO, i više od toga – ŠTETNO.

A to je umnožavanje svega i svačega, davljenje u gomilanju svega i svačega, energetsko samopustošenje produkcijom svega i svačega, bavljenjem svim i svačim, uglavnom svakakvim glupostima, tj. duhovno i životno nefunkcionalnim aktivnostima.

Već sam citirao Lazareva koji predviđa da će tek manji procenat ljudi moći da preživi procese koji su u toku. Ne zato što će neko da satire ljude. Već, u kontekstu već objašnjenog – zato što će iz ljudi sve intenzivnije oticati Energija, tj. samim njihovim pogrešno usmerenim i nekontrolisanim angažovanjem.

*          *          *

U ovom kontekstu su jasnje neke od ranijih poruka na blogu: o urgentnosti štednje Energije, o dovoljno opuštanja, o biranju prioriteta u onome što radimo (u situacijama kada to možemo, muka su „mase“ aktivnosti koje su nam iznuđene).


Da se još malo zadržimo na zamešateljstvu sa intervjuom sa Nikolom Teslom…

Naravno, sagledavano, i dalje, sa stanovišta nove logike, Novog sveta, ili nove logike Novog sveta.

Mi ih još nemamo, ni jedno, ni drugo. Samo pokušavamo da ih slutimo, da im izlazimo u susret. U meri u kojoj nam sadašnje naše skromne mogućnosti, kao i izloženost sveopštim ometanjima i iskrivljenjima to omogućuvaju.

Činjenica je da Stari-postojeći-propadajući svet mora da se uruši. JER ON SAM SEBE, SAMOG SEBE VODI URUŠAVANJU! To je jasno čak i sa neduhovnih stanovišta.

Mora da se uruši, ali ne fizički… tj. ne znamo šta će se i kako dešavati dalje sa čovečanstvom i sa Zemljom, ali – ne mora da se urušava fizički. ALI KONCEPTUALNO, kao tip organizacije, tip funkcionisanja, uz vodeći spektar vrednosti kojima se teži, itd. – SVAKAKO MORA.

U sklopu preispitivanja koječega, koliko stignemo, što je u temeljima Starog-postojećeg-propadajućeg sveta, ovde pokušavamo da dopremo do naopakih principa na kojima se on zasniva, odnosno, pokušavamo da dopremo do ispravnih, razvojnih principa na kojima bi trebalo da se zasniva Novi svet.

Zamešateljstvo sa intervjuom sa Nikolom Teslom, i sa analizama duhovnih nazora pretpostavljenog Nikole Tesle, koji su već ispisani – jedan je od povoda da se prethodno naznačene razlike uoče.

Za Stari-postojeći-propadajući svet: bitni su detalji, mora, okeani detalja, gubljenja u morima i okeanima detalja, bitno je neiscrpno bavljenje detaljima, odnosno, bitna je produkcija detalja i istraživanja detalja, iznova i iznova. Na tom jednom od temeljnih principa logike Starog-postojećeg-propadajućeg sveta temelji se sva postojeća-propadajuća nauka postojećeg-propadajućeg sveta.

Za Novi-nastajući-dolazeći svet: BITNE SU SUŠTINE, prvenstveno duhovne, ali i sve druge – SUŠTINE. To ne znači da se na detalje uopšte ne obraća pažnja, da su detalji, svi detalji, apsolutno nebitni. Detalji su ti koji omogućavaju i konstrukciju. Ali treba razlikovati marginalne i bitne detalje. Bitni detalji, pomalo kao hologrami – odražavaju neku od suština. Već je navođen primer Šerloka Holmsa, koji je demostrirao veštinu izvođenja važnih zaključaka na osnovu vešto uočenih detalja.

Ali ne mogu SVI detalji neke konstrukcije da budu nosioci suština! Kao što se prećutno smatra u postojećim-propadajućim naukama. U sklopu usmerenosti na SUŠTINE, mi uočavamo i detalje, ali one koji odražavaju suštine.

Konkretizujmo to malo, a upravo na primeru kojim se bavimo, evo, već nekoliko tekstova.

Kada su u pitanju ličnosti, tzv. istorijske ili značajnije ličnosti, koje su “ostavile tragove” u ljudskoj civilizaciji – odlično je kroz tu istu civlizaciju demonstriran princip bavljenja detaljima i gubljenja u morima i okeanima detalja iz njihovih života. Sa blesavom posvećenošću, onaj ko se bavi nekom od takvih ličnosti – nastoji da sakupi što više detalja ili informacija o životu takve ličnosti. SMATRA DA TIME REKONSTRUIŠE I SAMU TU LIČNOST, I NJEN ŽIVOT, odnosno da time temeljno sagledava značaj te ličnosti za društveno-istorijski kontekst kojem je ta ličnost pripadala.

Sa stanovišta Novog sveta, logike Novog sveta – mi se bavimo, kao što je već rečeno: SUŠTINAMA, PRVENSTVENO DUHOVNIM SUŠTINAMA. I svaka ličnost je CIVILIZACIJSKI ZNAČAJNA tek u meri u kojoj MI MOŽEMO DA IZ NJENOG ŽIVOTA, IZ NJENOG (NE)DELANJA, NENIH POSTIGNUĆA, NJENIH NAZORA, ITD. – IZVLAČIMO (DUHOVNO) KORISNE POUKE. Za nas lično, za društva u kojima živimo. Uopšte, trebalo bi da mi jedni drugima u tom smislu služimo kao “ogledala”, da jedni drugima u tom smislu “koristimo”, tj. pomažemo: UZ MOGUĆNOSTI DA IZVLAČIMO POUKE.

Uostalom, ako dozvolimo kosmički mehanizam reinkarnacije, a logično bi bilo da ga dozvolimo, zar mi mislimo da se naše… recimo – duše (jer i ne znamo šta je to što “odlazi”) sele iz jednog života u drugi sa svim detaljima kojima smo u toku svog života bivali zatrpavani, kroz sve ono što smo viđali, što nam se dešavalo, što smo sami produkovali, itd! Bilo bi to previše smešno i besmisleno! Zamislimo mnoštva inkarnacija sa okeanima detalja/informacija! U mehanizmu reinkarnacije (recimo) duša svakako da odlazi sa “filtratom”, sa izvučenim poukama i suštinama iz cele prethodne inkarnacije.

Šta nam je bio cilj u tekstovima o Nikoli Tesli?

Bavljenje njegovim DUHOVNIM NAZORIMA.

Još opštije – CILJ JE BIO UOČAVANJE NEKIH DUHOVNIH ZABLUDA (koje nisu samo specifičnost Nikole Tesle), ODNOSNO (da se radilo o autentičnom intervjuu) DA SE UOČI KAKO SE NAUČNO-TEHNOLOŠKI UM MOŽE IZUZETNO RAZVIJATI NEZAVISNO OD RASTA SVESTI ILI DUHA.

Dakle, Nikola Tesla, njegov intervju – bio je povod za uočavanje duhovnih “grešaka” ili stanputica, I NAMA JE, SUŠTINSKI, NEBITNO DA LI IH JE ISKAZAO NIKOLA TESLA ili Savle/Pavle. NAMA JE OVDE SUŠTINA UOČAVANJE POGREŠNIH DUHOVNIH NAZORA I ODNOSA RAZVIJENOST SVESTI – RAZVIJENOST NAUČNOG-TEHNOLOŠKOG UMA. U tom smislu – Tesline ili bilo koje druge ličnosti, duhovne ne-izmišljene zablude, ili pogrešni duhovni nazori su bili njihovi problemi, za nas mogu biti od značaja kao NAŠE pouke.

ŠTO ZNAČI: I U SLUČAJU DA JE INTERVJU IZMIŠLJEN – OSTAJE KORIST OD UOČENIH POGREŠNIH DUHOVNIH NAZORA, takođe ostaje korist od demonstriranja sposobnosti raskrinkavanja duhovnih iluzija, kroz kritičko mišljenje ili implicitno polemisanje, a u slučaju kada se (u ovom slučaju podmetnuto) takvi nazori pripisuju značajnim ličnostima, u čije rezonovanje se masovnije ima poverenje. Što je ranije ovde na blogu demonstrirano u većem broju slučajeva na tzv. drevnim duhovnim delima.

Izgleda da je intervju izmišljen na osnovu drame o Nikoli Tesli. U tom slučaju autor je svakako pošao, morao da pođe od kakve takve tzv. građe: zapisa ili drugih (neizmišljenih) intervjua sa Nikolom Teslom, zapisanih razgovora drugih ličnosti sa njim, itd. Što bi značilo, u tom slučaju, da je sačuvana suština Teslinih nazora. Da bi trebalo da je sačuvana, ili rekonstruisana. I – ZA IZVLAČENJE DUHOVNIH POUKA, NAMA JE TO SASVIM DOVOLJNO! Puna kapa! Ta, za duhovnost puna kapa, za naučnu logiku Starog-postojećeg-propadajućeg sveta je – pucanje ćorcima.

I tu se razilazimo: zagovornici logike Starog-postojećeg-propadajućeg sveta, i retki, toliko retki da su maltene nepostojeći, zagovornici logike Novog-nepostojećeg-nastajućeg sveta. Umovi onih prvih se raspršuju u truloj konstrukciji jednog sveta koji se kao plamenom zahvaćena zgrada urušava, i jedino takvi i ne vide da se ovaj svet urušava, umovi ovih drugih se u velikim mukama naprežu da slute, da uspostavljaju koliko mogu, nešto čega još nema, ali što mora nastupiti.

Primer za takvo razilaženje…

U kao-intervjuu se kaže kako se Tesla zatvarao u svojoj sobi, kada je kretala grmljavina, pa je razgovarao sa gromovima i munjama. Na kojem jeziku? Na rodnom srpskom jeziku.

Sa stanovišta logike Starog-postojećeg-propadajućeg sveta ovde su bitne činjenice, ČIJA AUTENTIČNOST NAM JE, u eventualnom proučavanju ovog događaja, PRESUDNO BITNA:

– da li se on za vreme grmljavine zatvarao u svojoj sobi;

– da li je sa munjama i gromovima razgovarao (ova dva dela bi bila proučavalačka poslastica za psihologe i psihoanalitičare);

– da li je sa munjama i gromovima razgovarao baš na srpskom jeziku (proučavalačka poslastica za istoričare, tj. za nacionaliste).

Čime bi se u tom slučaju takvi nadobudni proučavaoci, kojih je pun ovaj svet, ne možeš mirno da dišeš od njih, bavili?! LIČNOŠĆU NIKOLE TESLE! I – koja nam korist od toga da rekonstruišemo jednu ličnost i njen život?! Proživela je kako je proživela, rekonstrukcija i/ili proučavanje njenog života je njen posao, nakon ove inkarnacije (ako tako nečeg, pod ovim Zlotvorskim ustrojstvom, uopšte i ima).

Sa stanovišta logike Novog-nepostojećeg-nastajućeg sveta: MI JEDNI OD DRUGIH UČIMO. I KADA SE JEDNI DRUGIMA BAVIMO – BAVIMO SE SA TIM UZVIŠENIM POBUDAMA. Što znači da u tom slučaju imamo razumevanja jedni za druge, shvatamo da je svako živeo onako kako je živeo, snalazio se u životu onako kako se snalazio, a njemu svakako da ne može i ne treba da smeta ako i kada mi izvlačimo za sebe pouke iz onoga što kod njega vidimo, što nam je iz njegovog života znano. Kao što ni nama ne može da bude ometajuće i štetno ako i kada drugi izvlače pouke iz onoga što mi radimo, iz našeg života, iz onoga šta i kako oni vide ili što im je poznato iz našeg ne-delovanja i života.

U ovoj drugoj postavci – NAMA NIJEDAN OD DATIH DETALJA iz pretpostavljene scene iz života Nikole Tesle nije bitan. Možda je neko od slugu (ako ih je imao) zaista čuo da razgovara, sam sa munjama i gromovima, možda je to laž; možda je sa njima razgovarao zaista na srpskom, a možda, naprotiv, na hrvatskom ili na turskom; možda se zatvarao pritom u sobi, a možda baš je baš izlazio napolje!

SVE TO NAM JE POTPUNO NEBITNO! KOJA TO SUŠTINA OSTAJE (ona je tek delimično duhovnog karaktera), kada se “oljušte” svi ovi nebitni detalji? OSTAJE NJEGOVA BLISKOST, U SMISLU POZNAVANJA, SA FIZIČKIM SILAMA PRIRODE, u ovom slučaju sa silama Zemljinog elektriciteta. Što nam je poznato i bez ovog kao-intervjua.

I – AKO SE BAVIMO TOM SUŠTINOM, MI ĆEMO IZ NJE IZVLAČITI KORISNE POUKE, a ne iz toga što se, ako se, zatvarao u sobi, što je, ako je, sa munjama i gromovima razgovarao na srpskom jeziku, itd.


Iluzije u zaljubljivanju

61. Osobito u mladosti, ali i kasnije kod osoba koje imaju nešto romantičarsko u sebi – „radi“ mehanizam dosta lakog i brzog zaljubljivanja, lako nađu osobe na koje „nalepe“ svoju zaljubljenost.

62. Ako druga osoba ne odgovara na unutrašnje „pozive“, pa i zaljubljeni „odustaje“ od svoje ljubavi – u redu je, jer ljubav nije podržana obostranim interesovanjem, makar kako pokazanim.

63. Može biti situacija da se kroz kontakte, kroz neke vidove interakcije, vremenom zaključi kako voljena osoba ipak nije dostojna ljubavi, možda se ona otkrije u nekom drugačijem svetlu u odnosu na ono kada je zaljubljivanje kretalo. Ljubav se gasi jer dolazi do razočaranosti ili do otrežnjenja. (Zato je u prethodnom delu i naglašeno da se snaga emocije testira dužom fazom platonske ljubavi, jer se u tom dužem periodu prođe kroz faze dualnosti, kroz plus i minus-faze, koje odlično pokažu pravu prirodu odnosa i emocija.)

64. Ovo su maltene banalne „šeme“ koje su nam, što iz ličnog, što iz iskustva drugih, što iz literature – poznate. Ali, uočimo dublje mehanizme koji stoje iza ove „šeme“…

65. A) U pitanju je duboka i izvorna potreba za ljubavlju, za tim da volimo i da budemo voljeni. Ovakva zaljubljivanja su kao nekakav unutrašnji vapaj za pravim ljubavnim odnosom.

66. B) U slučaju kada se neko lako zaljubi, pa dosta brzo razočara likom koji je predmet zaljubljivanja – svakako da „rade“ iluzije. To su, na primer, i slučajevi zaljubljivanja u filmske junake ili u osobe sa kojima nije ni u izgledu uspostavljanje bilo kakvog realnog kontakta. Iza ovih iluzija stoje neka dublja sećanja (ili „sećanja“) na uzvišenost ljubavi, na uzvišenost odnosa sa drugom osobom. Na uzvišene emocije i odnose koji su nam na dubljem planu poznati ili iz nekih davnih, neuporedivo boljih vremena na Zemlji, ili iz nekih vanzemaljskih, prezemaljskih iskustava.

67. C) U Karantinu-Paklu-Zatvoru imamo pravu haotičnost u međusobnom povezivanju. Ono što nazivamo „sudbinom“ pre je program koji „radi“ u korist našeg međusobnog porobljavanja, nego u našu pravu duhovnu korist. Tako je bilo do sada, u ovom Starom, propadajućem svetu, u Novom svetu i ta naopakost se mora promeniti. Svakako će se promeniti u smislu koncepta koji se može naći u duhovnoj literaturi – o „blizanačkim plamenovima“, o dušama koje imaju neki poseban preinkarnacijski aranžman, misiju koju treba da kroz ljubavni odnos ostvare, te se nekako i međusobno pronalaze, prepoznaju i nastoje na uspostavljanju odnosa i na ostvarivanju svoje misije. Ne možemo reći da ovakvih slučajeva međusobnog pronalaženja i povezivanja nema i u ovom Starom-propadajućem svetu, ali – svakako su izuzetna, izuzetna retkost.

„Kritična masa“ komplementarnosti i sličnosti

68. Svakako da ima dosta tih faktora u pravoj ljubavi koji omogućavaju dobro funkcionisanje veze koja se na njoj zasniva, presudni koje mi možemo uočiti su: komplementarnosti i sličnosti.

69. Komplementarnost – međusobno dopunjavanje u različitostima: nežnost na jednoj strani, snaga na drugoj, intelektualna moć na jednoj, emocionalnost i intuicija na drugoj strani, itd. U ovom slučaju svaka osoba u paru vodi onu drugu u onome što je njena prednost, dok je ona druga u tome prati i uči od nje.

70. U drugom delu postoje sličnosti, čak istovetnosti, na primer: u interesovanjima, u ciljevima, u nekim karakternim crtama, u načinu razmišljanja, u brojnim životnim nazorima, itd.

71. Ako u sklopu ova dva faktora postoji tzv. kritična masa, dakle međusobno razumevanje, prihvatanje, spremnost na saradnju, podrška, itd. – onda je to odnos koji ima perspektivu. Što je ta kritična masa veća, to je odnos stabilniji, kvalitetniji, osobe u njemu ispunjenije, što je manja – sve ide teže i slabije je. Ovde o procentima možemo govoriti više u nekakvom simboličnom smislu (ko bi ih u ovome merio?!), ali, ako je „kritična masa“ komplementarnosti i sličnosti oko 80% – onda je to svakako odnos bližu uzvišenog.

72. Sve ovo znači da se mora računati da postoji deo u odnosu u kojem „nešto škripi“, u kojima ima nesklada ili onoga što jednoj strani deluje kao ružno, neprihvatljivo, iritirajuće, itd. Bilo u telesnom smislu, bilo u karakteru, ponašanju, rezonovanju…  I bilo da je objektivno takvo, bilo da jednome u paru tako samo deluje, u nekoj iskrivljenoj percepciji.

73. Mudrost je računati na ovaj deo neuklopivosti, te ih prihvatati kao deo postojanja fizičkog sveta u kojem nema idealnih „postavki“. U tom slučaju sve ono u čemu se dvoje međusobno ne uklapaju – svakako da dolazi kao marginalno u odnosu na „kritičnu masu“ koja ih povezuje.

74. U postojećim zemaljskim uslovima, sa parodijama međusobne povezanosti preko brakova, oko ovoga se i ne pravi nekakva „filozofija“, ako dvoje mogu da se trpe, iz raznoraznih razloga i interesa, trpe se, o nekakvim „kritičnim masama“ komplementarnosti i sličnosti niko se i ne pita, dodatno zakonske regulative tu „pomažu“… Ako ne mogu da se trpe – raziđu se, u nekim slučajevima dramatično, u nekima  sa obostranim olakšanjem…

Prava ljubav i Novi svet

75. Prethodna „kritična masa“ svakako da zavisi od nivoa svesti ili od duhovnih potencijala dve osobe. Što su oni niži – lakše se u postojećem svetu sklope uslovi za „kritčnu masu“ koja je dovoljna za korektan odnos, što su kod oboje nivoi svesti ili duhovni potencijali veći – teže se sklope uslovi za međusobno pronalaženje, a tek teže za međusobno povezivanje.

76. U TOM SLUČAJU SU NASTOJANJA NA MEĐUSOBNOM PRONALAŽENJU, USPOSTAVLJANJU KONTAKTA I POVEZIVANJU – NASTOJANJA NA FORMIRANJU MINIJATURNOG ZAJEDNOČKOG JEZGRA NOVOG SVETA. Dakle, funkcija koja prevazilazi lične odnose i lične aspiracije.

77. Možda je ranije već naznačeno: nikako nije moguća naivna varijanta da će nekakav Novi svet odjednom osvanuti celom svetu. Ko je taj ili šta je to što može da promeni odjednom svest sedam milijardi ljudi. Ali – formiranje osrtvaca koje čine pojedinci, odnosno nekakva misaono-morfička i bioenergetska polja pojedinaca: svakako su moguća, gigantski je duhovni poduhvat formirati ih, ali nije nemoguć poduhvat.

78. U sklopu takvih nastojanja povezivanje dve osobe ovakvih istih duhovni aspiracija, da ne kažemo misija: donosi im obostrano ojačavanje, u smislu u kojem je već rečeno za sinergiju u udruživanju ljudi i njihovih energija na raznim poljima – dve povezane baterije imaju veću zajdničku snagu nego prosti zbir njihovih snaga meren odvojeno (ne znam da li je u fizici baš tako, sa ljudskim „baterijama“ svakako jeste).


1. Da se tema o ljubavi ne započne lirskom ljubavnom pesmom, kao ilustracijom, kao inspiracijom  – ne ide, ne priliči.  A ako bih ja pravio izbor (jer ako ja ovo pišem – logično je da ja treba da napravim izbor)… bez dvoumljenja biram pesmu koja u mom viđenju na najlepši način, a metafizički produbljujući temu ljubavi, povezuje oba aspekta: metafiziku (duhovnost) i ljubav.

2. R. M. Rilke, „Ljubavna pesma“:

Kako da dušu sputam, da se tvoje

ne takne? Kako, mimo tebe, njom

da grlim druge stvari i daljine?

Ah, rado bih je sklonio na koje

zaboravljeno mesto usred tmine,

u neki izgubljeni kut, u kom

neće je tvoje njihati dubine.

Al’ ipak, sve što dodirne nas dvoje

k’o gudalo nas neko spaja, koje

iz dveju struna jedan mami glas.

Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?

I koji ovo Svirač drži nas?

O, pesmo slatka!

3. Tema je, podrazumeva se, preširoka, u sklopu metafizike (duhovnosti) tek osobito složena, a u ovakvom tekstu – tek da se dotaknemo nekih razmišljanja koja bi se mogla označiti kao… ako ne baš originalna, a ono svakako nesvakidašnja.

 

Ljubav u procepu između Starog i Novog sveta

 

4. Ostavljamo po strani nedoumice i razmirice: nastupa li Novi svet na smetlištu ovog Starog-postojećeg, ili ne nastupa, hoće li ili neće nastupiti. Ja uzimam da u teškim porođajnim mukama nastupa, možda u drugom poređenju: kao što mladari svežeg, novog drveta polako niču na truleži nekog starog drveta, koje se polako urušava, tako da se pretvara u samu beživotnu gnjilež i u prah. Oni koji sve ovo vide drugačije – neka vide, i neka gledaju drugačije, što bih im smetao.

5. Takođe ostavljamo po strani nedoumice i razmirice: nadovezuje li se ovaj Stari-postojeći svet na neki davni savršeniji bolji zemaljski svet, i na bolje, savršenije ljude u njemu? Nadovezuje u smislu sveopšteg iskrivljavanja, PARODIRANJA savršenije, izvorne zemaljske Kreacije? Nadovezuje u smislu upada u tu Kreaciju zlonamernih viših bića, koja su po takvom zemaljskom svetu i po ljudima u njemu počeli da vršljaju kao slonovi koji upadnu u neki lepo uređen, maltene savršen vrt.

6. Hajde da ne gubimo  vreme raspravljajući: je li takvog sveta na Zemlji bilo ili nije bilo! AKO SMO ODLIČNO SVESNI, AKO NE SVIH, A ONO TOLIKIH DISTORZIJA, UVRNUĆA, ISKRIVLJENJA, DEFORMACIJA, ONDA NAM NEKA ZDRAVA LOGIKA (koja nas još nije napustila, bar neke od nas) KAŽE DA JE TU PRETHODNO MORALO DA POSTOJI ONO ŠTO JE DISTORZIRANO, UVRTANO, ISKRIVLJAVANO, DEFORMISANO. Jer, čim mi imamo predstavu o onome što je krivo, iskrivljeno, moramo da dozvolimo pojam onoga što je bilo pravo, pa – ISRIVLJENO.

7. Sve u svemu: na temi ili pitanjima, ili problemima ljubavi mi možemo vrlo jasno da pratimo i da uočavamo šta distorzije (uvrtanja, iskrivljavanja) znače, gde su i kakve su, TE KAKO JE MOGUĆE DA SMO MI DISTORZIJE U LJUBAVI MOGLI DA PRIHVATIMO I TRETIRAMO KAO NAJNORMALNIJE MOGUĆE STANJE I NAJNORMALNIJE MOGUĆE LJUBAVNE „PROCEDURE“.

8. Ovde će biti ukazano na to šta je svakako bilo u nekom boljem Davnom svetu, i šta će biti, u Novom svetu: ispravno, NORMALNO stanje i shvatanje ljubavi,  ispravan, NORMALAN proces javljanja i trajanja ljubavi. Onima koji su suviše (nepovratno?) zatrovani vizijama Starog-postojećeg sveta – ovakva ukazivanja i objašnjenja delovaće, normalno, kao nebuloze i kao skoro neumesna idealizovanja. Neka im deluje, i takvima u tome neću da smetam, tek – ja nastojim uporno da se konceptualno borim za Novi svet, da ga konceptualno utemeljujem (ali ne u smislu neobavezujućih maštanja, već u smislu nešto produbljenijih analiza i vizija), a da li će on zaista i da nastupi – neka sam odluči.

9. Nezavisno od pitanja koncepata Stari – Novi svet, korisno je i ZDRAVO  da uočimo koje sve to distorzije u ljubavi imamo, da raskrinkamo iluzije koje u ljubavi i u vezi sa ljubavlju imamo, da postavimo konceptualne temelje NORMALNIM POSTAVKAMA O LJUBAVI, U LJUBAVI, možda nam nekima, koji se na ovom polju borimo, takva ljubav u budućnosti i pođe za rukom, ili od srca. I neka ne nastupi Novi svet, ali novi koncept ljubavi, uz sva ometanja i pritiske Starog-postojećeg sveta: svakako da možemo nastojati da primenimo.

10. Naravno, znana nam je stara „mudrost“: „za ljubav je potrebno dvoje“ (osim za ljubav prema sebi, koja ovde nije tema!). U vezi sa njom bi prigovorili sumnjičavci: a kako da se novi koncept primeni, ako nema druge osobe sa kojom to treba primeniti. Tačno je da se odgovarajuća osoba u stegama Starog-postojećeg sveta ne pojavljuje tako lako, JER JE STARI-POSTOJEĆI SVET BAŠ I USTROJEN TAKO DA SE POJAVLJUJU NEADEKVATNE OSOBE, UZ ILUZIJU ONIH PRAVIH, ali – ako se dovoljno strpljivo takve osobe na unutrašnjem planu POZIVAJU, DOZIVAJU, vremenom nam mogu iskrsnuti u realnosti.

Programiranost na fizički izgled

 

11. Zamki i zabluda u vezi sa ljubavlju – na sve strane, koliko ti duša hoće! Da krenemo sa nekima od njih, suštinskima…

12. Naravno da nema ničeg lošeg i nenormalnog u tome što mi registrujemo dualnost lepo – ružno, između ostalog i na našim telima, tj. na i u vezi sa telima drugih.

13. I ničeg lošeg i nenormalnog nema u tome što smo prijemčivi za ono što „detektujemo“ kao lepo, lepo lice, lepo telo osobe suprotnog pola (uzmimo prirodno normalnu varijantu ljubavi sa osobom suprotnog pola), jer i inače težimo lepom u svemu u životu čemu se u tom smislu može težiti: lepom i lepo uređenom stanu, dvorištu, autu, umetničkom delu, itd.

14. Ali, lepo uređen stan, dvorište, auto, umetničko delo, itd. su jedno, A LEPO LICE I LEPO TELO LJUDSKOG BIĆA SU NEŠTO SASVIM DRUGO. Lepo uređen stan, dvorište, auto, umetničko delo, itd. nemaju svog duhovnog pokretača, ljudsko telo ga ima.

15. I KVALITET EMOCIJA I KVALITET ŽIVOTA SA JEDNIM LJUDSKIM BIĆEM – PRIMARNO SU ODREĐENI NE LEPOTOM TELA I LICA, VEĆ – TIPOM I STANJEM DUHA, odnosno, na psihološkom planu (koji je, naravno, povezan sa duhom): sa karakterom,  sa psihološkim mehanizmima, sa njegovim emocijama, itd.

16. A mi znamo da smo programirani da u vezi sa ljubavlju, civilizacijski DOMINANTNO, reagujemo na lepotu lica-tela. Naravno, sklope se tu brojni faktori, i tzv. sudbinski, i ostali, zašto baš određeno lepo lice-telo, ali – fizički izgled svakako dođe kao primaran. Odnosno, neki opšti utisak koji nam proizvodi fizički izgled. Koji su najrečitije iskazani u žargonskim sintagmama (koje u duhovnom smislu deluju čak vulgarno) „dobar frajer“, „dobra riba“…

17. I – TAKVA IMPRESIJA AKTIVIRA LJUBAV, ZALJUBLJIVANJE.

18. U redu je, mi još ne vidimo šta nas to dublje „iza Scene“ međusobno povezuje, možda neko zaljubljivanje „na prvi pogled“ ili na stoprvi pogled – može da ima neka dublja sudbinska opravdanja, pa to nije „ljubav na prvi pogled“, već sleđenje dubljih impulsa.

19. ALI JE U TOM SLUČAJU PITANJE JE ŠTA JE PRI TOM NA NAŠU KORIST, A ŠTA NA NAŠU ŠTETU! IMAJUĆI U VIDU POSTOJEĆI AMBIJENT KARANTINA-PAKLA-ZATVORA.

20. Mehanizam inkarniranja u izvornoj zemaljskoj Kreaciji je svakako funkcionisao NA DUHOVNU KORIST ljudskih bića, ili – u korist njihovog evolucionizma. Pa je tako mogao lako da se realizuje dogovor onih koji se inkarniraju, upravo onako kako nam se podvaljuje u knjigama koje i danas govore o istraživanjima u ovoj oblasti (npr. R. Švarc: „Plan vaše duše“). Podvaljuje nam se, jer u vreme ove naše civilizacije taj mehanizam svakako ne funkcioniše u našu korist, FUNKCIONIŠE U KORIST PODJARMLJIVANJA LJUDSKIH BIĆA.

21. Podmeće nam se kroz takvo inkarniranje, tako da smo jedni drugima zatvorski čuvari i mučitelji; dominantno, naravno da ima, ipak ređih slučajeva neutralnosti, još ređih – pravog partnerskog ili pomagalačkog odnosa. Nema šanse da se neka osoba koja dolazi sa većim duhovnim potencijalima – inkarnira u okruženju sa osobama pravim partnerima, sa kojima će moći da ostvari sinergiju na realizaciji svoje duhovne misije. NAPROTIV! Što se neko inkarnira sa jačom PRAVOM evolucionističkom misijom, to će mu se podmetnuti veći broj osoba koje će ga ometati i zarobljavati, osobe to sirovijeg „kova“, sa opakim egoizmom, ograničenošću, itd.

22. U tom smislu spreman sam da verujem Skrivenoj Ruci, koji je u vezi sa Isusom rekao da su ga oni upravo okružili SVOJIM LJUDIMA (a on se predstavio kao Luciferov „portparol“). (Dodao bih: ako je priča sa Isusom približno onakva kakva nam je data – jedino ako je Marija Magdalena bila izuzetak od tih „podmetnutih“ osoba.)

23. Naizgled malo udaljavanje od glavne niti izlaganja… Dakle, ako i imamo da iza ljubavi na prvi ili na stoprvi pogled stoje neki dublji sudbinski razlozi – treba računati da takvi razlozi nisu na duhovnu korist onih koji se na taj način povežu. I sigurno da im kasnija životna dešavanja to i potvrde…

24. Kakva su dešavanja sa zaljubljivanjima koja se zasnivaju primarno na fizičkoj privlačnosti?

25. SVE (SPOLJAŠNJE) LEPOTE SU NAM ATRAKTIVNE DOK SU NAM NOVE! U lepoti bilo čega kupljenog, urađenog, sređenog, itd. – uživamo, samu lepotu konstatujemo dok nam je sve to jedna životna novina. Sve to lepo ostaje, normalno, lepo i nakon više meseci, više godina, ali – ONO VIŠE NEMA DRAŽ NOVINE, TE POSTAJEMO I RAVNODUŠNI PREMA NJEGOVOJ LEPOTI, ona nam više nije momenat koji izaziva neke posebne emocije.

25. Potpuno istoj zakonomernosti je podvrgnuto zaljubljivanje koje se primarno zasniva(lo) na impresijama fizičkog izgleda. Nakon više, ako ne baš meseci, a ono svakako godina, takva fizička lepota prestaje da bude emocionalni pokretač. Mi je svakako primećujemo kod druge osobe, ukoliko se na to fokusiramo, ta lepota nije isparila, ali – VREMENOM U PRVI PLAN POČINJU DA IZBIJAJU NEFIZIČKI POKRETAČI FIZIČKOG TELA, stanje svesti, karakter, ponašanje, navike, itd. Pa tako, vremenom i sa osobom u fizičkom smislu idealnom – može da postane (u braku ili van njega) dosadno, mogu da probijaju njeni maniri koji smetaju, ponašanje koje čak može biti grubo, bez pravog uvažavanja partnera, itd. Valjda su nam svima te priče, što iz ličnog iskustva, što iz iskustva poznanika, poznate.

26. I mi prihvatamo kao sasvim normalno, eto tih distorzija i programiranosti, da ljubav može da postoji samo na početku neke veze, bračne ili vanbračne, prihvatamo da je normalno da vremenom, usled delovanja raznih faktora (problemi, deca, itd.) – ne samo da nestane ljubavi, nego počne da se javlja ravnodušnost, dobro je da ne dođe baš do odbojnosti. Pa ljubav kao nekadašnju sponu nadomešćuju razni interesi, što u nekom grubljem, što u nekom suptilnijem smislu: treba odgajiti decu, svako se u društvu već pozicionirao sa svojim partnerom, nekako nađu načine uklapanja, kao u nekakvoj dogovornoj zajednici, dodatno još ukrepljenoj zakonskim ugovorima i regulativama, i – funkcioniše se…

27. Ako ljubavi u pravom smislu ima u jednoj fazi – mora je imati, u neiskrivljenoj KPZ-varijanti (Karantin-Pakao-Zatvor), u svim životnim fazama. I TA, TAKVA, PRAVA, VEZA SAMO VREMENOM MOŽE DA OJAČAVA, NIKAKO DA SLABI. U SLUČAJU DA JE ONA OSTVARENA PREKO UNUTRAŠNJE KONEKTOVANOSTI.

28. U TOM SMISLU SU I FLERTOVANJE I OSVAJANJE ČISTA GLUPOST! ŠTO BI NEKO NEKOGA OSVAJAO ILI SE NEKO NEKOME NAMETAO – U POZICIJI U KOJOJ DOLAZI DO SPONTANOG MEĐUSOBNOG PRIVLAČENJA, A NA OSNOVU UNUTRAŠNJEG POVEZIVANJA?! Ne da nema potrebe, nego je to štetno! Jer se „na silu“ uspostavlja veza koja ne proizilazi iz prethodno uspostavljene unutrašnje veze.


(Takođe iz imejl-prepiske…)

Stari-postojeći i Novi svet… Priča o nekakvom Novom svetu tim fantastičnija i nemogućnija (nije ispravno, ali je ovde korisno) što je neko svojom svešću uglibljeniji u vrednostima Starog-postojećeg sveta.

A najava o nekim prelomnim dešavanjima baš u dobu u kojem živimo – na sve strane. Tip tih najava zavisi od tipa fokusa onih koji su davali najave ili proricali. Neki su govorili o Trećem svetskom ratu i sveopštim kataklizmama. Nije nemoguće da jedna linija zemaljskih dešavanja bude slična tome. Drugi izvori govore o nastupanju početka Zlatnog doba.

Za logiku Starog-postojećeg sveta nemoguće je da oba dešavanja teku paralelno na Zemlji, po logici Novog sveta mogu, no, to je drugo pitanje.

Najave smena epoha daje i Isus (kojem ne verujem, ali to ne znači da mu se nisu potkradala i dobra ili i za nas prihvatljiva zapažanja), pa imamo i „Otkrivenje Jovanovo“, priču o „drugom Isusovom dolasku“, itd.

Zvanični Isus (onaj u zvaničnim jevanđeljima) kaže: da je „Carstvo Nebesko“ u nama, tj. da ga možemo postići u sebi. „Carstvo Nebesko“ možemo da uzmemo kao oznaku za jedno uzvišeno stanje, za Novo doba. Nezvanični Isus (iz jednog od jevanđelja koje je Crkva odbacila, iz jevanđelja takođe jednog od Isusovih učenika, čini mi se Filipa), kaže: „Carstvo Nebesko je u vama i oko vas“. Što je logičnije: veliko postignuće duha ne može, a da se ne prelije na telo i na okolnosti u kojima čovek živi. Dakle, Novi svet čovek formira u sebi, pa se on ospoljuje.

Dalje, sam Isus govori o moćima koje čovek može da aktivira u sebi, kroz sebe. Zvanični Isus govori o snazi vere, kojom se može svašta postići, ali – ako to uopštimo: snaga vere može da bude snaga VEROVANJA u ostvarivost ciljeva koje čovek sebi postavi, nezavisno od vere u Boga kojeg Isus propoveda. Nezvanični Isus (čini mi se u „Jevanđelju po Tomi“, tj. ovo se ponavlja u dva jevanđelja) kaže: „Ako se dvoje pomire u ovoj kući (misli na pomirenje dualnosti, suprotnosti u nama samima), i ako kažete planini: ’Pomeri se!’, pomeriće se“, na drugom mestu kaže da onaj ko traži (snagu duha), zapanjiće se kada „progleda“ (ja bih rekao – zapanjiće se kada otkrije da živi u Karantinu-Paklu-Zatvoru), a onda – vladaće nad svime (vladaće, u smislu: vladanja programima i okolnostima, a ne ljudima). I u zvaničnom „Jevanđelju po Jovanu“ negde se kaže: ako budemo dovoljno posvećeni onome čemu težimo – postići ćemo to.

Isus-Imanuel (druga varijanta Isusa koju Crkva ne priznaje) na svoj način rezimira ono što i zvanični Isus na raznim mestima kaže:

44. Nikada ne sumnjajte u moć vašega duha, koji je deo Stvoritelja lično i zato ne poznaje granice moći.

  1. 49. Oni koji traže će neprestano tražiti, dok ne nađu.

    50 I kada nađu, oni će biti šokirani i zbunjeni, ali će tada vladati svemirom.

    51. Neka ljudi prepoznaju iz ovoga da je kraljevstvo unutar njih, i van njih.

Sve u svemu…

…MI SAMI NOSIMO U SEBI OGROMNE MOĆI, stvar je u tajnama, kako da se one aktiviraju. Što je čovečanstvo zaronjenije u verovanje u naše nemoći, to su naše nemoći jače, te je veća snaga duha potrebna pojedincima da naše izvorne moći aktiviraju. Oni kojima to ipak pođe za rukom, a valjda će u ovim vremenima nekome poći za rukom – BIĆE ĆELIJE NOVOG SVETA.

I tako ide formiranje Novog sveta, ne nekim intervencijama kosmičkih bića, kao što se opisuje u tolikim onostranim objavama. Bilo koja kosmička bića – došla bi spolja, i ona ništa ne bi izmenila u našoj unutrašnjosti. Oni ne bi svojim dolaskom probudili našu snagu duha. To mi sami moramo da izvedemo.

*          *          *

Oni koji bar slute da smo u zoni nekih velikih promena, koji su otvoreni za informacije o tome i za razmišljanja o tome – potencijalne su ćelije Novog sveta. I takvi će se vremenom međusobno privlačiti i povezivati, na razne načine, u različitim ulogama. Formirajući „tkiva“ Novog sveta.To je novi tip odnosa, zasnovan na unutrašnjim povezivanjima, na bliskosti u duhu. Obaveze u Starom svetu će ih pratiti, ljudska briga prema onima sa kojima su u njemu bili, sve dok takav svet fizički bude postojao… Tako će ovi pojedinci, ćelije Novog sveta, povezujući se u tkiva Novog sveta, lavirati ili oscilirati između dva sveta dosta dugo, sve dok Novi svet ne postane dovoljno dominantan na Zemlji.

Najteže je, biće najteže onima koji budu prve ćelije Novog sveta, jer će oni trpeti nepodnošljive pritiske sila i energija Starog-postojećeg sveta. Što više vremena sa njihovim održavanjem vizije Novog sveta bude prolazilo, to će ostalima koji se budu priključivali biti sve lakše i lakše.

R. Štajner, jedan od boljih zapadnjačkih filozofa-duhovnjaka, kaže: sve promene u ovom svetu potiču iz Duhovnog sveta. Bez duha i Duhovnog sveta ovaj svet je samo svet mrtvih minerala. Ljudsko telo bez duha ili duhovne suštine koja ga pokreće samo je – leš, svet minerala. Dakle, da bi Novi svet „SIŠAO“ u ovu fizičku ravan – mora najpre dovoljno jasno da se formira u Duhovnom svetu, da ga kao viziju i ideju nose i razvijaju upravo oni koji žive na Zemlji, da bi u jednom trenutku taj svet „sišao“ na Zemlju. Taj svet mogu da kao ideju ili viziju podržavaju razna bića u samom Duhovnom svetu, ALI, U TOM SLUČAJU TAJ SVET NE MOŽE „SIĆI“ NA ZEMLJU. Taj svet mora neko ovamo da privuče, da ga „dovuče“, neće on sići tako što ga bića iz Duhovnog sveta „odgurnu“ na „dole“, kao grudvu snega koja se poput lavine sruči na Zemlju.


Naše međusobne zarobljenosti, koje po logici Starog-postojećeg sveta to nisu…

Sa kolegom koji je skoro otišao u penziju… pitam ga da li preti depresija, koja iskrsne mnogima koji odu u penziju. On: kakva depresija, tek sad može da se „klot naspava“, dodatno: može da ide gde hoće i kad hoće.

Pa u razgovoru, dalje: ide da kupi majci lekove. (A kako je on u penziji, znači da ona ima blizu devedeset.) Kaže: skoro po ceo dan je pred televizorom, a onda noću ili teško zaspi, ili je dovoljno da neki pas zalaje, pa joj razbije san. I – dovede joj on lekara; dovede, pošto se ona plaši da ide lekaru, kaže – da se ne zarazi u čekaonici. Lekar joj pripiše neki lek. Ona ga pila nekoliko dana, a onda će njemu: da ide lekaru, da joj zameni lek. Od ovog lepo spava, ali – počele da joj se tresu ruke. „Što u moje godine nisam zapamtila!“. On ode i zameni joj, ona opet pila nekoliko dana, pa mu kaže da ode i zameni lekara, možda drugi lekar zna neki bolji lek. I od ovog leka odlično spava, ali – od njega joj klecaju kolena, pa nije sigurna kad hoda…

I tako, kaže kolega: njenim izvoljevanjima nema kraja!

Po logici Novog sveta ovo je primer njegove zarobljenosti. Naravno da ima ljudsku obavezu da brine o majci, ali – ona očigledno tu obavezu zloupotrebljava.

Po logici Starog-postojećeg sveta reklo bi se: kakva zarobljenost, majka je jedna, o roditeljima treba brinuti, druga je stvar što ima ovakvih i onakvih roditelja, kao što ima i ovakve i onakve dece.

Da li je baš tako?

Primer drugog kolege… Majka mu živi sama, i to u stanu blizu škole u kojoj radi. Svakog dana svrati do nje, kako kad, da doručkuje, da ruča kod nje, da joj nešto pomogne. Međutim, ona (a takođe je sa preko osamdeset godina) ne traži od njega ništa, osim kada baš ne može nešto sama da uradi. Uopšte, zatraži njegovu pomoć baš kada je to zaista potrebno.

Jedno međusobno uvažavanje i neopterećivanje.

U prethodnom slučaju očigledno da nema UNUTRAŠNJE BLISKOSTI ILI KONEKTOVANOSTI između sina i majke. Da je ima, ona ga ne bi maltretirala, a sigurno da i on ne može da bude presrećan zbog ovakvog njenog odnosa prema njemu.

Po logici Starog-postojećeg sveta: biološka bliskost unutar porodice i familije PODRAZUMEVA I UNUTRAŠNJU BLISKOST I UNUTRAŠNJU POVEZANOST.

Po logici Novog sveta: u ovom Starom-postojećem svetu mi smo prvenstveno raznim porobljeničkim aranžmanima povezani, od porodice i familije do posla. Jer su bogovi Paraziti-Zlotvori-Bitange (neko bi rekao – preko Iluminata) tako uredili ovaj svet, tako kreirali ovu civilizaciju, da i oni nas drže u zarobljeništvu, i mi jedni druge međusobno, manje ili više, na ovaj ili onaj način. Uostalom, da nije toga, kako bi oni, ŠAČICA NJIH, vladali masom od sedam milijardi ljudi?!

Prvi korak u oslobađanju je da počnemo da shvatamo pravu suštinu naših odnosa unutar Starog-postojećeg sveta, da je shvatamo pomoću logike Novog sveta.

Naravno da naša LJUDSKA BRIGA i ljudsko postavljanje prema svima, od porodice i familije do svih ljudi na koje smo upućeni, ostaje, nje ne možemo da se odreknemo (jasno je, ukoliko to nije bukvalno maltretiranje). Ali, treba da se izdignemo iznad ograničenog shvatanja tih odnosa pomoću logike Starog-postojećeg sveta. Treba da imamo u vidu da UNUTRAŠNJU BLISKOST I KONEKTOVANOST možemo naći i van kruga ljudi na koje smo silom prilika upućeni. Da možemo otkriti upravo pravu i jaku unutrašnju bliskost i uspostaviti pravu unutrašnju konektovanost sa ljudima koji sasvim slučajno (ili naizgled sasvim slučajno) uđu u naš život (ili mi u njihov). Može svega toga, SVAKAKO, biti i među onima sa kojima smo zajedno po biološkoj vezi, ali – prvenstveno biološka upućenost na njih ne znači SAMU PO SEBI i unutrašnju bliskost i povezanost. Te ne znači da moramo da osećamo ili tražimo ono čega nam sa njima nema: unutrašnje povezanosti, bliskosti, konektovanosti…


(Iz lične imejl-prepiske.)

*          *          *

Spomenuo sam Stari i Novi svet. Kako bi to i kada do smene došlo – ne znamo i nije nam ni bitno.

Da u neko dogledno vreme mora doći – nekako je očigledno. Da ne navodim razne pokazatelje. I ono što se u raznim delima navodi.

Bitno je da se u duhu prestrojavamo. Pa, ako baš to i ne doživimo, samo prestrojavanje u duhu nam je korisno, čisto psihološki. Mora da bude psihološki korisnije promišljanje jednog boljeg sveta, od misaone uglibljenosti u ovom postojećem Starom svetu.

Za početak je važno da uočavamo dve logike: logiku Starog i logiku Novog sveta. Način razmišljanja i vrednosti Starog i Novog sveta.

Na primer…

Logika Starog sveta je svođenje obrazovanja na memorisanje informacija, a to je ono što označavamo kao znanje. Nabubaš lekcije i – imaš znanje, tj. „znanje“. Koliko je takvo kaobajagi znanje trajno, koliko praktično korisno i upotrebljivo – niko te ne pita. Važno je da dobiješ ocene i da preko njih doguraš do diplome.

Logika Novog sveta je u RAZVOJNOSTI, u onome što nazivam evolucionizmom. Suština obrazovanja u ovom svetu će biti: psihofizički, intelektualni i duhovni razvoj učenika, tj. uopšte ljudi.

Ovo tek za početak… U svemu sa čime se u životu suočavamo možemo uočavati ovu razliku.

*          *          *

Film… Dugo sam razmišljao o filmu… pa sam zaključio da mi je bezbednije da se ne izlažem gledanju filma. Ti si mi odlično prenela suštinu, i to mi je dovoljno. ((Napomena: odnosi se na film koji mi je prosleđen da pogledam…))

Ne sećam se kada sam prestao da gledam filmove. Jednostavno, počelo je da mi smeta to prejako strujanje informacija. Samoosuđena izloženost prejakom strujanju informacija.

Od tada filmove povremeno gledam preko drugih. Desi se da mi neko prepriča sadržaj, i meni ispadne kao da sam i sam gledao. Poslednji dobar film koji sam tako „gledao“ je „Besktvo iz Šošenka“, čak sam ga i citirao u nekoliko tekstova, u jednom sam bio postavio jednu od scena, kada upravnik ulazi u ćeliju i otkriva kako je glavni junak pobegao. Film mi je simboličan za našu poziciju u našem planetarnom Zatvoru i za „bekstvo“ iz njega, ali ne fizičko, već za „bekstvo“ u smislu oslobađanja od programa kojima robujemo.

*          *          *

Fluktuacija pažnje

Isključivanje pažnje pri čitanju… (Odlično uočeno. Lovite slična psihološka dešavanja, koja su važna za samorazumevanje.)

Videle ste da su psiholozi našli kako nam do 70% misaonog sadržaja predstavljaju prazan, čak često štetan misaoni hod.

Ali u ovom slučaju mogu se razdvojiti dve vrste isključivanja pažnje, u zavisnosti od misaonih sadržaja.

Jedno može da bude čak korisno, kada se mislima zalazi u nekakvo skoro (ili i bukvalno) sanjarenje o nečem lepom što biste želele da vam se dešava, ili o čemu kao o ciljevima i inače razmišljate. I za ljude koji su imali velika postignuća u svim oblastima, od izgradnji velikih objekata, preko naučnih otkrića, do nekih običnih postignuća – kaže se da su bili veliki sanjari. Dakle, to je jedno prijatno isključivanje pažnje. Nije vam prijatno što pažnjom niste u onome što čitate, ali – um se time brani od kljukanja informacijama (da li znate kako su nekada kljukali ćurke i guske?). Pa ako se već isključuje, dobro je da se prebaci na prijatne, željene, sanjarske sadržaje.

Druga vrsta isključivanja… ne baš da je štetna, ali sigurno da nije ni korisna. A to je kada se po glavi vrte svakakvi loši „filmovi“, o nečemu lošem što je bilo u prošlosti, neka potpuno „bezvezna“ razmišljanja ili slike, „bezvezna“ sećanja na ono što se u toku dana dešavalo, itd.

U ovom slučaju bi se moglo delovati ponavljanjem reči ili rečenica… u smislu u kojem se to radi sa istočnjačkim mantrama. Ali, o tome… kada bude došlo na red. Jer prethodno treba da utvrdimo koliko vam je ovakvo ponavljanje uopšte smisleno.

*          *          *

Naježim se kad pomislim na vaš eksperiment sa nespavanjem. ((Napomena: dve devojke su našle negde nekakav „model“ sa skraćivanjem spavanja, tako što se odspava samo pola sata na svakih šest sati.)) Jer meni se upravo pokazuje da je jedan od problema koje nam Neko stvara – preko spavanja. Navodi nas, zgušnjavanjem vremena, da zalazimo iza granice koja bi bila normalna za spavanje. A tim remećenjem svašta u našem funkcionisanjem se remeti.

 Stoga bi meni sada bio ideal ritam koji sam imao nekada, dok sam bio kod dede u Rakincu. Tamo, TADA (jer se danas i na selu sve promenilo, imaju Oni koji nam „pomažu“ svoje mehanizme, televiziju, itd.), legali smo u 22.00, ustajali rano, oko šest-sedam. Ako bi se zašlo posle deset uveče, već bi nas hvatala panika. A ako dođemo do pola jedanaest – to je bio znak za uzbunu. Ako bi se, normalno, desilo da je moralo zbog nekih vanrednih događaja da se legne kasnije, onda bi se danima pričalo o tom poremećaju.

To bi mi sada bio ideal, ali – nekako sam daleko od toga (pisanje, čitanje, itd.).

Ako ne smeta da proročki predvidim tok događaja sa vašim nespavanje-eksperimentom…

Teraćete u nekom periodu sa tim, možda i dosta uspešno. Možda mesec dana, možda i duže.

A onda će vam organizam potražiti „naplatu“: nateraće vas da zađete u hronično spavanje, da bi nadoknadio ono što ste mu tokom eksperimenta otimale. I dobro je ako bude tako, jer ako ne bude… Itd.

Možda će organizmu da bude najzgodnije da vam „naplati“ oduzeto za vreme raspusta, kad malo zađete u dublju opuštenost…

P.S. A onda, sasvim slučajno (jer otvorim vesti samo da preletim preko naslova), naknadno naiđem na novinarski tekst, koji vas može „ohrabriti“. Mada se ovde, naravno, ne zalazi u neke duboke analize. Ali, načelno se slažem…

Ne možemo da odlažemo spavanje ili fizički predah svakog dana, a onda da danima samo spavamo kako bismo se kao odmorili za prethodne i buduće nesanice.

(…) Kako bismo održavali ravnotežu tela i uma, moramo redovno da spavamo.

http://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2017&mm=01&nav_id=1222354

*          *          *

„Fenomen Đoković“.

Sportove, naravno, ne pratim. Lično bavljenje nekim sportom je u redu, profesionalni sportovi su civilizacijska glupost, ili – iluminatska podvala. Sediš sa strane, na nekom teniskom meču, a glava ti ide levo-desno tri sata. Ili fudbalska utakmica: svi jure za jednom loptom na jednu stranu, pa na drugu. I tako sat i po! Treba čovek da je ozbiljno isprogramiran da u tome čak uživa.

No, Đoković je interesantan kao simbol, zato sam usput pratio, samo kroz naslove vesti, njegove uspehe.

1. Jer je dosta dugo bio fenomen po tome što je dobijao izgubljene mečeve. (Sada mu je već karijera u silaznom hodu…) Više puta je na kraju naizgled bilo sve gotovo, protivniku je bio potreban samo jedan potez. I on je u tim presudnim trenucima pravio preokrete. Za tako nešto je potrebna zaista izuzetna psihološka snaga. U tom smislu je on simbol za istrajnost u samopouzdanju, u veri u preokret i kada niko u to ne veruje.

2. On kaže da je još od detinjstva maštao da postane najbolji teniser sveta. I nije prvi ko je uporno maštao i razmišljao o nečemu, o nekom svom cilju, naizgled nemogućem, a što je kasnije i ostvario. Ali je jedan od onih koji su demonstrirali šta znači fokus na određenom cilju. (Drugo je pitanje da li je to cilj u koji vredi uložiti svoj život. Da li tenis treba da bude primarni životni cilj. Govorimo o primeru za snagu misli.) Naravno, tom misaonom fokusu su sledila i uporna vežbanja. Ali, za mnoge ciljeve ne postoje ovakvi praktični koraci, a opet snaga misli je davala rezultate.

I tu je sad jedna od razlika između Starog-postojećeg i Novog sveta.

U ovom svetu same njegove vibracije ometaju uopšte mišljenje, vizualizaciju, sanjarenje o nečemu čemu čovek teži, a što je za njega uzvišeno. I zato je potrebna izuzetna upornost da bi se to ostvarilo. I u takvim težnjama uzvišenim ciljevima čovek treba da računa na smenjivanje dve faze, jer su one zakonitost ovog sveta, kaže se – sveta dualnosti.

Jedna faza je kada čoveku ide od ruke razmišljanje, zamišljanje, sanjarenje o nekom cilju.

Druga je – sa sumnjama, da li će moći to da ostvari, da li je on za to, dođe mu sam cilj kao smešno nedostižan, dođe smešan samome sebi što o tako nečemu i razmišlja i mašta, itd.

I TU SE KALI SNAGA DUHA, ili – tu se testiraju upornost, samopouzdanje, u religioznom smislu – vera.  Kako čovek vremenom nadvladava iskušenja i „ometanja“ ove druge faze, tako mu cilj i njegova ostvarivost nalaze načine da se probijaju do, kao što tajnaši kažu – manifestacije. Što je cilj „fantastičniji“, to je više energije u njegovo promišljanje potrebno uložiti, to je teže ostvariti ga.

Vibracije Novog sveta će ići na ruku svakoj uzvišenoj težnji… no to je druga priča…


1. „Propoved“ slična prethodnom tekstu, sa pozivanjem na Isusovu konstataciju iz nepriznatih jevanđelja („Ovaj svet je leš, u njemu se leševi raduju lešu“) – opravdano izaziva surevnjivost kod eventualnih čitalaca, odbojnost do gadljivosti kod onih koji su iole naklonjeni njuejdžrstvu ili linijama duhovnosti koje se „ubiše“ od mantranja: „ala je lep ovaj svet, ovde potok, onde cvet“, tj. „ljubav-svetlost-radost“.

2. Iza svakog ćoška nas vreba poneka iluzija ili podvala Zlog Boga Zemlje, da nije ni čudo što se ljudi masovno ne snalaze u tim kučinama, te radije i jednostavnije hrle jednostavnostima iluzornog viđenja, za koje ne treba mnogo promišljanja i mudrosti, jer su te jednostavnosti masovno prihvaćene, dovoljno je samo da im se čovek prepusti, bez dubljeg ili i bez ikakvog promišljanja.

3. Jedna od tih opasnih iluzija je – da je ovaj svet maltene večan, da je ovako stamen i stabilan oduvek bio, i da će takav i biti sve do neke daleke budućnosti.

4. Poneko od naučnika izađe u javnost sa ponekom teorijicom o mogućem gašenju Sunca, ili sa nekom sličnom apokaliptičnom vizijicom, ali – na rok od koju hiljadu godina sama njihova apokaliptičnost se neutralizuje, dok dođe ili prođe tih nekoliko hiljada godina, imamo još toliko važnih poslova da uradimo.2

5. Očito nam naš makrokosmos Zli Bog Zemlje prenosi svoju iluziju Stvoritelja samog: večan je, i večno će biti onakav kakav je sada, ili otprilike onakav kakav je sada.

6. Stoga nam je on vešto posklanjao i sakrio sve tragove raznih apokaliptičnih dešavanja u daljoj istoriji zemlje i čovečanstva, kao što nam je posklanjao i posakrivao tolika znanja koja bi nam po njega opasno proširivala svest o našem zemaljskom postanju i bivstvovanju.

7. A vešto je namestio da svesti ljudi zaronjenoj u Materiju i Iluziju i neki dronjci i naznake takvih apokaliptičnih dešavanja deluju kao puke besmislice: sad će baš kod nekog uspešenog sportiste, posvećenog sportskim uspesima, sad će nekom biznismenu, posvećenom svetom profitu, i sad će baš mnogima sličnima i običnima na mnogim mestima da piju vode priče o biblijskom potopu, o Atlantidi, o Lemuriji, o Maldeku…!

8. Skoro je parametar psihološkog zdravlja i stabilnosti da se takvim koještarijama ne pridaje iole ozbiljniji značaj.

9. Te sve ostaje na nivou informacionih dronjaka: velike propasti kontinenata Atlantide (mada naznaka o tome ima i kod Platona), Lemurije, o biblijskom potopu, o kojem govore i Biblija, i Ep o Gilgamešu, o propasti cele planete Maldek, od čijih krhotina se i formirao Saturnov prsten, itd.

10. I, ako imamo informacione dronjke o svemu tome, mi zaista i ne možemo da im pridajemo nekakav značaj, kopanje da se dođe do nekih novih informacija o tome je tek u postojećem svetu bezizgledan posao, dodatno – čiji rezultati neće imati odjeka u javnosti.3

11. A ciklusi velikih smena epoha imaju svoju logiku u malo dubljem sagledavanju aktuelnih dešavanja ili smerova dešavanja na planeti.

12. Svest ubedljivo dominantne mase čovečanstva, mase razmera svakako oko 90%, opasno se gubi u lavirintima Materije i Iluzije, daleko od tačke od koje je masovno okretanje ka Višem, ka evolucionizmu – uopšte moguće.

13. Spomenuti su gore uspešni sportista, uspešni biznismen, te svi mi ili svi neki od nas tzv. običnih ljudi, sa opsednutostima masama životnih banalnosti, stereotipa, te upornog kao kod životina ponavljanja jednih te istih životnih ceremonija i navika – sad će baš svi oni naći u svom životu prostora, mesta i Energije za promišljanje viših vrednosti i ciljeva, za promišljanje mase pitanja pravog evolucionizma…! Kao da nemaju preča posla!

14. I, ako se malo udubimo u sve te vektore individualnih, grupnih, civilizacijskih kretanja, jasno vidimo da oni vode individualnom, grupnom, civilizacijskom urušavanju, sunovratu ovakve civilizacije, ne nekim dobrim i obećavajućim dešavanjima.4

15. A u tom opaskom smeru najširih civilizacijskih kretanja – mi pravimo zamenu teza: fokusiranje na lepote ovog sveta nam je surogat fokusa na Višem.

16. Fokus na Višem ne isključuje viđenje i smireno suočavanje sa Karantinom-Paklom-Zatvorom u kojem živimo, jer ga shvata kroz širu sliku kosmičkih dešavanja i dopuštanja delovanja širih Stvoriteljevih Zakona, odvraćanje pogleda od ovakve realnosti i grčevito traganje za uporištima lepog i pozitivnog u ovakvom Karantinu-Paklu-Zatvoru samo je znak straha i nespremnosti da se realnosti pogleda u oči.

17. Svi vektori civilizacijskih kretanja govore i u prilog Isusovoj „tezi“ da je ovaj svet Leš, već mrtav, a mi ne želimo to da vidimo i priznamo, već na tom istom Lešu grčevito tražimo nešto živo i lepo, e da bi nama bilo lakše i lepše, podnošljivije, a da li nam taj beg dublje rešava problem, to nas ne zanima. (Leš, kao što je već ranije objašnjeno – u smislu trulog panja koji sve više truli, ali na kojem su već počeli ili tek treba da počnu da izbijaju mladari Novog sveta.)

18. Postoji tu još nešto dublje, što se nekako ljudski mora razumeti i opravdati (ali što ne treba da bude razlog da kao noj panično zavlačimo glavu u pesak): golema egzistencijalna jeza.

19. Teška planetarna dešavanja tek malo širih razmera opasno zatalasaju planetarnu javnost, čak ono što se ispostavi samo kao neko privremeno dešavanje koje ipak ne ostavlja jače ožiljke na samoj planeti i na životu čovečanstva. A kako bi tek izgledalo da se nešto jače i zaista većih razmera desi!

20. U toj golemoj egzistencijalnoj jezi kažemo, svesno ili nesvesno: bolje je da se držimo svojih iluzija o stabilnosti i večnosti ovakvog zemaljskog života, pa sve da nam on jeste sam goli Pakao i Zatvor gori od kosmičkog Arkanzasa!

21. Iz egzitencijalne jeze, koja bi nesagledivo potresla celo ljudsko biće, rađa se impuls bekstva: u vrednosti Materije i Iluzije, u svakodnevnosti koje nam daju iluziju smislenosti i stamenosti ovog, našeg života; u duhovnosti imamo bekstvo u pozitivnosti, u „ljubav-radost-svetlost“.

22. I najmanje posvećivanje pažnje ovakvim apokaliptičkim promišljanjima, po tim rezonima, opasno nam mogu zatrovati um, svest, duh, stoga – bežimo što dalje od toga, bežimo u naše slatke i spasonosne iluzije.

23. A baš smireno suočavanje i sa tim temama – može nemerljivo da nam kali snagu duha!

24. Naravno, ne u tom smislu da se opsesivno bavimo samo takvim temama, već u tom smislu da ih se ne bojimo, da se ne bojimo da ih ponekad promislimo i da imamo svoj stav o njima.

25. Nemerljivo mogu da nam kale snagu duha – sa razvijanjem Distance u kojoj ili sa kojom ćemo smireno i pomireno da se držimo stava: „Neka bude kako bude!“.

26. Na neka eventualna šira apokaliptička dešavanja ne možemo individualno da utičemo, ali na na snagu svog duha, sa kojom ćemo da pomišljamo na takva eventualna dešavanja – možemo.

27. Pa, ako nas, individualno ili kao čovečanstvo, ta čaša mimoiđe, odlično, ako nas snađe – bar neka nas snađe pre sa spremnošću da nas snađe bilo šta najgore moguće, nego sa nespremnošću usnulog kojeg neke opasne okolnosti drmusaju, i on – bunovan, sav u grču, niti zna gde je, niti ume da reaguje, niti je sposoban za bilo šta.

28. A „Carstvo Božije je u vama“?

29. Tačno, ali očigledno nepotpuno! Ovo Isusovo Imanuel je odlično dopunio: „Carstvo Božije je u vama i oko vas“. Naša unutrašnjost se preliva na spoljašnjost, ali su one u interakciji.

30. Uspostavljanje unutrašnjeg „Carstva Božijeg“, ili nekog boljeg unutrašnjeg sveta je tek jezivo teško.

31. Naivno se zamišlja, kao i toliko toga u ovome svetu, kako smo mi pouzdani gospodari svoje unutrašnjosti, kako na tom terenu možemo lako i jasno da radimo. Ko je bio u prilici da malo više taj teren istražuje morao je da se složi sa onim što je na jednom mestu5 odlično rečeno: Arhoni ili sinovi i sluge Zlog Boga Zemlje – baš u našoj unutrašnjosti najjače se bore protiv nas samih, baš preko nje najpouzdanije i gospodare (naravno, u sprezi sa svim onim što nam rade u spoljašnjem, što je, kao što je rečeno, u interakciji) nama, našim mislima, osećanjima, našim životima.

32. Pojedinci mogu da nadvladaju u sebi ogromnu moć Zlog Boga i njegovih sinova i slugu. Gigantski poduhvat, ali nije nemoguć.

33. Možda takvi pojedinci, kojima takav poduhvat pođe za rukom, doprinesu da prelaz iz postojećeg i propadajućeg Starog sveta u Novi svet prođe bez velikih kataklizmičkih trauma, najblaže što je na širem fizičkom planu moguće.

34. A takav unutrašnji, duhovni poduhvat, grandiozni preokret, ponajmanje se izvodi nekim lagodnim duhovnim tehničicama i metodicama, i hrljenjem u zagrljaj „ljubavi-svetlosti-radosti“, već znači jednu tešku, često nepodnošljivo tešku višefrontalnu borbu, takoreći protiv sebe samog, protiv celog sveta u sebi samom.

35. Ili protiv samog Zlog Boga Zemlje i njegovih pipaka i niti u nama, budući da se u ovaj svet inkarniramo preko DNK odore koju je on redizajnirao, a svakako da ima mehanizme da upravlja nama preko nje.

_______________

1 Tj. izazivala bi, kad bi čitalaca ovakvih „propovedi“ bilo (više). Čim neko od pripadnika spomenutih linija duhovnosti slučajno i malo zaviri u ove propovedi, čim se opasulji o čemu se u njima radi, nadalje će bežati od njih kao đavo od krsta.

2 Da nabavimo novi auto, da renoviramo neke zgrade, da doživimo svoju srećnu penziju, itd.

3 Pre desetak godina grupa fizičara je bila izlašla u javnost sa svojim velikim istraživanjima, zanovanim na nuklearnoj fizici, po čijim nalazima postojeći živi svet zaista i potiče iz faze od pre 4.500 godina stare ere, od vremena u koje se smešta biblijski potop.

4 Uzmimo samo banalne, ali rečite pokazatelje: svakodnevno se proizvode mase i mase proizvoda, gomilaju na mase i mase već postojećih, od najsitnijih i krupnijih (npr. automobila) do najkrupnijih. Zar ne vidimo da takva progresija vodi samotrpavanju? Da pitanja arčenja prirodnih resusra i ne spominjemo!

5 „Nag Hamadi“.