3. новембра 2017.
Ako smo uočili kako nas naše sopstvene misli tiranišu, onda je pouka jasna:
ISKLJUČUJMO SE IZ SVOG MIŠLJENJA ŠTO ČEŠĆE I ŠTO VIŠE MOŽEMO!
Fanovi istočnjačke duhovnosti bi primetili: ali to je upravo jedan od glavnih postulata same istočnjačke duhovnosti, protiv koje se ovde neprestano izjašnjavam. Savet koji je ovde dat liči na istočnjački princip o ukidanju misli. Ali samo liči. Što bi značilo: taj istočnjački princip je u osnovi dobar, ali podvrgnut distorzijama.
U preporuci o isključivanju iz svog mišljenja naravno da se ne misli na bukvalnu primenu, preciznije objašnjenje će dati potpuniju sliku, ali – treba uočiti i ovde jedan od primera ranije istaknutog principa: „Istina je u paradoksu“. Taj metafizički princip je poznat (da li beše od H. Trismegistosa, ne sećam se), ja sam ga upakovao sa drugim principom (da li sam u tom upakovavanju originalan ili ono već negde postoji kao zabeleženo, nebitno je), tako da paket ispada kao paradoks o paradoksu (paradoks – protivurečnost).
1. Istina je u paradoksu.
2. Paradoks otkriva laž i obmanu.
Kako je to istina u paradoksu videćemo iz objašnjenja saveta koji je već istaknut. A kako paradoks otkriva laži i prevare – već je demonstrirano na analizama osobito drevnih duhovnih dela. To su slučajevi kada vam-nam neko nudi nešto što bi hteo da je dobro zapakovana istina, sa dobro povezanim elementima od kojih se sastoji, a vi uočite protivurečnosti u povezivanju tih elemenata. Na primer: Isus propoveda (na Gori) – ako vas neko udari po jednom obrazu, okrenite mu i drugi. A kasnije (ili je to bilo pre, ko će da pamti baš sve podvaldžijske detalje?!) – bičem juri trgovce iz hrama. Juri ih da mu okrenu drugi obraz, a oni, bezobraznici, beže!
Na kojem se to paradoksu, i na istini u tom paradoksu, zasniva preporuka:
ISKLJUČUJMO SE IZ SVOG MIŠLJENJA ŠTO ČEŠĆE I ŠTO VIŠE MOŽEMO?
Istočnjački princip o „ukidanju“ mišljenja (uostalom, koncept o nirvani se zasniva na totalnoj bezmisaonosti) – usmeren je takoreći na atrofiranje mišljenja. Sa „ukinutim“ mišljenjem mi ne možemo da funkcionišemo u ovom svetu. Ako smo se stopili sa Bićem (da koristimo njihov, i ne samo njihov, pojam), kao što se kaže u tom konceptu sa „ukidanjem“ mišljenja, onda nismo Ovde, onda nismo za funkcionisanje Ovde. Onda smo telom Ovde, a svešću ili duhom u Biću. Druga je stvar da se konektujemo na Biće, da primamo od njega impulse za delovanje Ovde, ali – onda su nam misao i mišljenje i te kako potrebni, onda su nam oni glavni oslonci postojanja i delovanja, ti pretpostavljeni impulsi od Bića bi upravo mišlju bili prihvatani, tj. dekodirani, ili kodirani u misli, koje su onda osnova za spoznavanje i za delovanje.
Da li iz Bića, ili iz nekih dubinskih regiona nas samih, možda u smislu u kojem se kaže u „Objavama sa Plejada“, da mi u sebi nosimo kodirana sva potrebna nam Ovde znanja… šta je u pitanju, ne znamo, tek – IMAMO MI MISLI KOJE SU NAM NA KORIST, koje se produkuju u korist našeg snalaženja u ovom svetu i u korist našeg najboljeg funkcionisanja u njemu.
Na drugoj strani, eto tog paradoksa, na sve one načine koji su nabrojani u prošlom tekstu – NAŠE MISLI NAS OPAKO TIRANIŠU. A šta je drugo do tiranisanje, na primer, kada nam se misao stalno i stalno vrti oko neke situacije koja nam je izazvala stres, te nam tako misao stalno i stalno obnavlja stresogeno stanje?! Šta je drugo do tiranisanje od strane naših sopstvenih misli – situacija u kojoj nam se svakakve misli kao u vrtlogu, kao u kolopletu, vrte celog dana, potpuno u situacijama u kojima se nalazimo nefunkcionalne i nepotrebne, koje nam zamagljuju ispravnu percepciju realnosti, itd, itd, itd?!
Misija nam je da se usmerimo na razlikovanje i na razdvajanje misli koje su dobri i izvorni impulsi – od misli koje su nam pod ko zna kakvim sve uticajima i iskrivljenjima, ometanjima, koje se pletu po ko zna kakvim programima, po ko zna kakvoj inerciji.
Te onda: a) negovati i razvijati one prve; b) a isključivati se iz ovih drugih, do tačke kada počnu da atrofiraju, odnosno, do tačke kada mehanizmi preko kojih smo navođeni na produkciju takvih faličnih misli – prestaju da imaju uticaja na nas; ili, ako je taj mehanizam unutar samog našeg tela (možda R-kompleks ili tako nešto) – onda da ovakvim usmerenjem i delovanjem reprogramiramo samo funkcionisanje tog mehanizma u nama.
Teorijsko objašnjenje deluje dosta logično i simpatično, ali – kako ga praktično izvesti?
Ponovimo, za početak, savet sa početka:
ISKLJUČUJMO SE IZ SVOG MIŠLJENJA ŠTO ČEŠĆE I ŠTO VIŠE MOŽEMO!
Uz dodatno razlučivanje nekih aspekata.
1. UGLAVNOM SU POČETNI IMPULSI NAŠIH MISLI DOBRI, ISPRAVNI, UISTINU „NAŠI“. Kako ti impulsi počnu da se vrte u krug i da potpadaju pod inerciju ponavljanja – zapadamo u iskrivljavanja.
2. Ako uspemo da uspostavimo ispravan raspored svih elemenata od kojih nam mišljenje zavisi, elemenata koji uglavnom čine sklop Ravnoteže, mi zalazimo u zonu u kojoj nam SVOJEVOLJNI FOKUS dobija ogromnu snagu. Uzmimo ilustraciju koja je istovremeno i banalna i veličanstvena: telekineza, sposobnost pometanja predmeta snagom misli. (Paradoks: i banalna – jer je pomeranje predmeta snagom misli domen skoro cirkuskih atrakcija, i veličanstvena – jer je ipak najkonkretnije i naupečatljivije demonstriranje snage misli u odnosu na samu materiju.)
Znam da ni ovo „dodatno razlučivanje nekih aspekata“ ne znači mnogo kao konkretno uputstvo, uostalom, velika je i široka ovo oblast, oblast presudnih spoznaja i delovanja, previše komplikovana, a da se može iskazati u nekoliko rečenica.
Biće štošta od ovoga mnogo jasnije i praktično korisnije, nadam se, uz sledeći tekst, u kojem se ove veze prikazuju na jednom od glavnih fenomena čoveka današnjice, koji masovno slama i „obične“ ljude, A POUZDANO NI ONI KOJI SU NA PUTU DUHOVNOSTI JOŠ NEMAJU JASAN I CELOVIT MODEL ZA PUNO VLADANJE OVIM FENOMENOM. A to je – stres!
Opravdano će se posumnjati u ovo poslednje.
Tačno je da oni koji su na putu duhovnosti nekako uspešnije izlaze na kraj sa mnoštvom manifestacija stresa. Usmerenost na duh, na rast svesti, na metode koje su povezane sa opuštanjem – to im omogućuje. Ali – da li imamo celovit model preko kojeg vladamo razarajućim fenomenom stresa? DA GA IMAJU DUHOVNJACI – TEK BI GA NAUČNICI IZ RAZNIH KRUGOVA KOJI SU VEZANI ZA ČOVEKOVU PSIHU – I KORISTILI I PRAKTIČNO RAZVIJALI! NEMA TAKVOG MODELA! Što kaže jedan političar: „Da se ne lažemo!“.
Meditacija, u vezi sa stresom, jeste efektivna, ALI U APSTRAKTNIM ŽIVOTNIM USLOVIMA. 1. U uslovima u kojima se pojedinac isključio iz živih društvenih, profesionalnih i ostalih interakcija, a to znači i iz porodičnih i ostalih briga i staranja o drugima. 2. U uslovima u kojima pojedinac može mnogo dnevnog vremena da izdvaja za meditaciju. Što je u haotičnostima savremenog života takođe vid apstraktnog življenja. A i pitanje je: da li će se i zašto Zlotvorskim programima nekome dopustiti toliko slobodnog životnog prostora, i toliko slobode u raspolaganju sopstvenom Energijom. Na Zemlji na kojoj su dominantni razni vidovi porobljenosti i energetskog iscrpljivanja.
Treći momenat, odvojen od ova dva: sve zavisi i od ASTROLOŠKIH, DNK I OSTALIH PROGRAMA u koje neko inkarniranjem upadne. U nekima od ovih aranžmana sve vrvi i pršti od izvorišta stresogenih reakcija, u nekima su one svedene na minimum. Pa valjda je jasno, na primer, da je tzv. prosvetljenima PROGRAMSKI DOZVOLJENO da budu van živih životnih interakcija i zaduženja, što znači i od izvorišta stresova (manastriri, ašrami, itd.). LAŽ JE DA SU ONI VLADALI FENOMENOM STRESA, JEDNOSTAVNO: njima je programski bilo dozvoljeno da budu van JARKIH izvorišta stresova. Da, svako od njih navodi razne teške životne situacije, obično kao prekretnice ka duhovnosti, ali – TEŠKE SITAUCIJE I STRESOVI IZ NJIH: ISTRPLJENI SU, PA SE POBEGLO OD NJIH, A NIJE SE DOŠLO DO MEHANIZMA VLADANJA NJIMA.
Jer, da ponovimo, da su oni imali takav model ili mehanizam, ostavili bi nam ga, I NJEGA BI MOGLI DA KORISTE I LJUDI U OBIČNIM ŽIVOTNIM SITUACIJAMA, ali ne tako da odu u manastir ili da satima dnevno meditiraju, već – uz jedno svakako neophodno preuređenje sopstvenog života i životnog ritma: mogli bi da taj model/mehanizam primenjuju ostajući u živim životnim tokovima, ČAK I VIŠE: KADA SE OVLADA STRESOVIMA KAO OGROMNIM „CRNIM RUPAMA“ U NAMA, već u značajnoj meri ovladavamo i svojim mišljenjem, kao i Energijom svojih misli, onda postupno, uvežbanom snagom misli i izgrađenim veštinama: ovladava se i samim tim životnim tokovima. DAKLE, NE DA SE POBEGNE IZ TIH ŽIVOTNIH TOKOVA, NEGO DA SE OVLADA NJIMA!
Одговори
11. новембра 2016.
Pomozimo sebi! 